Pages

Wednesday, September 18, 2013

Kako se zakazuje i radi snimanje na magnetnoj rezonanci u Beogradu


Koliko znam postoje dva aparata za magnetnu rezonancu u Beogradu. Možda ih ima i više, ali za ovu priču je taj detalj nebitan.
Ako pozovete VMA (Vojno-medicinsku akademiju) da zakažete MR snimanje sa druge strane će vam odgovoriti da je cela godina već popunjena (poziv obavljen krajem aprila) i da se javite na primer na jesen kako bi zakazali za sledeću, osim... u slučaju da želite da platite
Ako želite da platite nije nikakav problem, snimanje ćete dobiti momentalno, ali će vas i koštati oko 100 evra (ako se dobro sećam iznosa).

U Kliničko bolničkom centru Srbije situacija je sledeća:
Čeka se otprilike 6 meseci na zakazano snimanje.
U slučaju da treba da uradite MRI glave treba da dođete na konspirativno mesto za zakazivanje do 10: 00 h prepodne, inače vas neće primiti.
Ako zakazujete snimanje nekog drugog dela tela trebalo bi da se pojavite do (valjda beše) 1 ili 2 popodne.

Elem, da bi uopšte zakazali potrebno je da odete do Urgentnog centra, ali da ne uđete tamo, već da skrenete odmah desno u nešto što izgleda kao ogroman hangar i parking. Rampom se popnete i uđete u to pomalo zastrašujuće pusto mesto i skrenete levo hodnikom do prvih vrata desno. E tu je čekaonica i šalter.
Predate svoje papire na šalter, a u njima treba da je važeća knjižica, uput za MR snimanje i izveštaj lekara specijaliste u kome jasno stoji da je potrebno baš MR snimanje.

I onda čekate.

Posle dostatnog vremena iz prostorije iza šaltera izlazi doktor i proziva ljude koji su ispunili uslov za snimanje. Na zakazivanje nije potrebno da dolazite lično, već osoba koja vas zastupa može uvek da objasni doktoru zbog čega je potrebno snimanje ako se već sam nije snašao sa izveštajem specijaliste.
Ovde sledi mala i majstorska finta - Doktor će svima zakazanim za određeni datum da upiše isto vreme snimanja (i to je oko 7 ili 7:30 ujutru). Ako vam ujutru nije dobro, slobodno ga zamolite da vam zbog tog razloga pomeri snimanje za par sati kasnije.
Tih par sati kasnije raščistiće se jutarnja gužva i moći ćete odmah da uđete u salu.

I još važniji detalj - iako je zakazivanje urađeno pored Urgentnog u Pasterovoj, snimanje se obavlja u ulici dr.Subotića 6  na Institutu za neurologiju.

Od tog trenutka vaše je samo da čekate otprilike 5 do 6 meseci i to je sve.
(Pa ko živ ko mrtav dotle.)





Elem, ako ste dočekali živi datum snimanja, narečenog dana uputićete se u dr. Subotića 6. Uđete na vrata, stepenice na dole i prva vrata levo. Nema potrebe da se vrtite po hodniku, niti ima potrebe da ulazite preko puta gde se vrši zakazivanje, niti da zblanuto posmatrate čudne scene po hodniku. Nema nigde obaveštenja, ali ima vrlo lepih fotografija srpskih aeroplanova s početka prošlog veka.
Ko je ikada gledao poučan film Jacob's Ladder razumeće.
Tu su ljudi koji se razumeju u mozak, a ne u organizaciju, te nema potrebe paničiti.

Slobodno pokucajte na vrata, otvorite i recite im da napolju ne piše ama baš ništa što bi vama kao pacijentu moglo da olakša upoznavanje sa procedurom.
Istom prilikom uzeće vam papire i reći vam da sačekate u hodniku. Ne gubite vreme pogledajte "OLUJ" strašni naš aeroplan za čijim je pilotom sigurno svaka fina gospođica tužno uzdisala.
I taman na vreme da vas prozovu.

Kako uđete dobićete na potpis 2 papira. Generalno na njima piše da ste upoznati sa procedurom i da ste svesni da se sami upuštate u rizik.
Kada pitate šta je rizik, dobićete začuđen pogled i lep odgovor - To je trebalo da vam objasni vaš lekar specijalista.
Morate se skinuti i to sve delove odeće koji sadrže neki metal (kopče, dugmad, rajsfešlusi, žice iz grudnjaka, i plus sav nakit mora da se skine, kao i šnale iz kose, i plus proteze iz usta).


Snimanje magnetnom rezonancom (MRI) je zaista sigurnije od standardnog zračenja x-zracima (kao na rengenu), međutim... U slučaju da imate bilo kakvu ugrađenu metalnu zubnu protezu, implante u vilicama - ugrađene zube ili bilo gde u telu, šrafove, veštačke nadogradnje kosti, pejsmejker, zaostali metak iz rata ili parče od granate, bilo šta ali bukvalno bilo šta - snimanje postaje jako opasno.


Na pitanje šta da rade ljudi sa amalgamskim plombama u zubima dobićete dizanje, pa sleganje ramena. U svakom slučaju da nemate amalgamske plombe i/ili implante ova vrsta snimanja vam zaista ne bi ni bila potrebna, jer bi ste, logično, bili zdravi.
Aparat radi na principu promene magnetnog polja i utiče na metale u telu (a kojih ne bi trebalo ni da bude). Da li će ih samo pomeriti ili otopiti - sa sada je tajna i individualna stvar.





Sada svečano odeveni u sopstvene gaće i čarape i interesantno šivenu bolničku hailjnicu ući ćete u komoru za snimanje. Treba da legnete tako da vam glava uđe u ležište, onda vam tehničar spušta masku sa prorezima preko lica i stavlja dva sunđera kraj svakog uveta. Podiže vas jedno pola metra u vis i kao leš na Galaktici bivate ubačeni u otvor.

U slučaju da ste klaustrofobični, MRI se stvarno ne preporučuje, pošto ćete imati osećaj da su vas spakovali kao Hanibala Lektora i ubacili naglavačke u plastično bure (koje zimi služi za kiseljenje kupusa).
Tehničar će vam reći da sve traje oko 15-20 minuta i izaći zatvarajući vrata komore za sobom. Jeste, ima prozorče kroz koje vas gledaju, ali vi jedva da iz te poze možete da vidite njih. I to nije utešno.


I onda čekate, dok mašina radi neko techno/fusion blobotanje (blup, blup, tata, blup, blup, tata...)  I taman kada ste smislili sve scene vezane za Galaktiku, Enterprajz, Ratove zvezda (ono sa leševima, pa zaleđivanjima živih ljudi, pa dematerjalizacijom...) i taman kad vam je na um stigla spasonosna ideja da odspavate tih čudesnih 15 minuta sa svih strana počeće da udaraju najstrašnije brodske sirene, vaše astralno i eterično telo će se momentalno od šoka zalepiti za plafon rupe u mašini (jer ostatak realnog tela neće moći da prati taj potez) i vi ćete shvatiti da od onih suđerastih čepova za uši nema apsolutno nikakve hasne.

Ovi izbezumljujući zvuci će trajati, te ćete imati osećaj kao da neko abrihterom prelazi preko vašeg mozga. Iskoristite to vreme uvežbavajući sva moguća (indijska, kineska ili ruska) disanja, ne bi li izbegli napade panike sa sve dranjem "vadite me odavde!".
I gotovo... kad zamalo. Pola minuta, tačno kada ste pomislili da je najstrašnije gotovo, mašina će emitovati najnoviji fabrički hit koji će se sada bočno urezivati laserskom tehnikom. Na vaše "pobogu više", "koliko još ima veliki Štrumpfe?", "$%#"%"#&&" niko živ se neće osvrnuti, niti će iko iz sobe pozadi prozorčeta reagovati na vaše gestikulacije desne ruke preko zgloba leve (u prevodu "koliko još minuta, sati, vekova, eona?").

Svaki put mašina će praviti po pola minuta pauze (blup, blup, tata), a onda sledećih ko zna koliko najstrašniji zvuci iz najtamnijih delova pakla, radioničkih eksplozija i laboratorija po PMF-u paraće vam svest.

Najbolje bi bilo u tim trenucima otpevati Internacionalu, setiti se svih svojih poginulih u oslobodilačkim ratovima i zavideti dedi na gluvoći.
Sigurno je apsolutno sigurno da ćete pomisliti da umirete, ali ako perifernim vidom (pošto drugim ni ne možete, jer gledate u zid plastičnog bureta za kupus) ne vidite svoje preminule pretke kako se lagano materjalizuju iz izmaglice, ne brinite - još uvek ste živi.
Ipak, pogledajte koliko god možete malo bolje po uglovima (čini mi se da se nazire tetka Dara, ali iz mlađih dana sa pokojnim Blagojem). 

Kada pomislite da nema kraja, da je to to i da pakao zaista postoji, tehničar će kroz još jedno beskrajno blup, blup, tata, otvoriti vrata.
Želećete da ga ubijete, da mu zavrnete šiju, ne - da ga mučite polako, da ga ubacite tu gde ste vi bili pa da vidi kako je, ali... dočekaćete ga sa najlepšim osmehom na svetu i osećanjem da vam se glava pretvorila u jednu veliku lubenicu koja je pala sa još veće visine.

MRI je možda precizna, ali je tehnički ekstremno zaostala metoda i strašno je što ljudi zaduženi za medicinsku inženjeriju ne rade na poboljšanju ovog srednjovekovnog patenta. Ovo snimanje je težak neizdrž.

Kada shvatite da ipak možete da stojite na nogama, obući ćete se i pokupiti svoje pinkle. I tada će vam reći da rezultate potražiite tek za 7 dana i to ne tu, već ponovo u onom hangaru pored Urgentnog.

Izaći ćete vrlo pažljivo iz zgrade (stepenice) i s obzirom da na glavi sada nosite jednu veliku, potešku, a šuplju bundevu isto tako pažljivo krenućete put kuće sa jedinom željom da spavate i sa osećanjem da se iz tog sna nećete probuditi (pogotovo ako sanjate tetka Daru).

Nusefekti posle snimanja jesu vrtoglavica i nesvestica. No ako bi se iko iole intelignetan potrudio pa malo poboljšao ovaj uređaj iz doba Drugog srpskog ustanka ne bi se ni to dešavalo.

No, sat dva kasnije vratićete se u normalu. Ovo naravno važi za ljude koji nemaju metalne plombe u ustima. Kako se oni provode u toku i posle snimanja nije mi bilo ispričano.

Na sreću.

No comments:

Post a Comment