Pages

Monday, March 31, 2014

Prolećni navaratri



Snimak od prošlog proleća koji se sada pojavio.
Preseli se u Teksas i kupi pušku, rekao je kao i uvek deadly serious.

Posle sam ustala i odmakla se za svaki slučaj.
I to je bio pametan potez.





Čovek pored kog se smejem i kada nije smešno.
Čak i kada nam predaje psihološke analize napadača.






I zašto smo mi prokaženi, smrdljivi, agresivni, ali potrebni zarad zaštite finog socijalnog ustrojstva.





Vojne jedinice su takođe i inženjerske jedinice, kao što znamo iz perioda Rimskog carstva, a zahvaljujući kome cela Evropa i delovi Afrike i Azije danas imaju infrastrukturu.
Nemojte nipodaštavati vojsku.




Prolećni Navaratri - 9 noći epske bitke boginje Durge počinju 31. marta i traju do 8. aprila.
Služimo našu damu vrhovnog komandanta - Durgu.


Saturday, March 29, 2014

Miroslavljevo jevanđelje



Ja imam nade za ovaj grad, što bi rekao Pavlović.
(Valjan pesnik iz prošlog veka.)

Danas Bad Boy Goofy brani titulu.
I bira se najbolji koji će predstavljati Srbiju u Parizu.

I počinjem ponovo da verujem u naše klince.
I na prvi pogled sam zagotivila Miroslava.
Iako se okliznuo u okršaju sa Ukrajincem.

Crna veštica iz klana vukova navija za Gufija danas.
Svim srcem.












Friday, March 28, 2014

Alef


Noćas sam sanjala ponovo.
I nije bio on.
Ali liči.

Neko odande, sa one strane uporno pokušava da mi prenese poruku.
Nešto je važno.
Priprema me već duže od godinu dana.

I držala sam pticu u jednoj ruci.
I Mili u drugoj, bila je kao beba.
I na ptici je bio napisan znak.
I bitno je.

Tamo onih davnih godina stigao je san o maloj beloj ptici ispisanoj crnim drevnim slovima.
I tog jutra je Zeka uletela u naš stan.
Mala bela zeba.
A to veče sam ja izašla na prvi dejt sa Milinim ocem.
Dva meseca po bebinom rođenju i gomilama snesenih jaja i suživota sa mojim papagajem Zokom moja Zeka je prešla u bardo.
Ispunila je zadatak.
Ono što je bilo zapisano na drevnom jeziku.

Znak na ovoj plavo-sivoj ptici bilo je nešto prosto, ali čudno, pokušavala sam danas da joj objasnim.
Kao rimsko 4, ali nije skroz tako.
Nešto može da se desi u aprilu, nešto bitno.

Može da bude i rimsko 3 sa nakošenom crtom u sredini.
 

-To je znak, nije broj, to je slovo, odgovorila mi je mršteći se. -Znam, prosto znam o čemu govoriš. Vidim "to" uklesano u kamenu... Znaš oni znaci...
-Jao, pa to je neka runa, kako sam glupa.

A onda smo izvrtele sve verzije runa po Netu, pa smo prešle na starogrčka slova.
Pa me je ona povukla da proverimo i klinasta pisma i hebrejska slova.

I tu sam stala.

-Vidiš mogao bi da bude malo modifikovan alef..., razmišljala sam naglas. - Čekaj, to jeste alef. I jeste april.
U aprilu je Mojsije izveo pleme iz Egipta.
I put je trajao četrdeset godina.

Ja imam četrdeset godina.

U aprilu je Mojsije... zato što mu se On obratio.
Zato što mu je On rekao da je sada vreme.

Pobogu...




Nisan je mesec sa dva nuns slova i označava početak nove godine čudesnog tipa.
A "Ja sam alfa i omega", tako piše.
Ja sam alfa.
Ja sam alef.

15. aprila se dešava totalno lunarno pomračenje sa svim mogućim tehničkim detaljima...
I ovo će biti značajnije od solarnog.
Što je situacija koja je... čudesna.
Ne dešava se, nije frekventna.

Kao što se čudo od uobičajene stvari razlikuje samo po frekvenciji.





Posle smo vrtele omiljene tjub astrologe.
Svašta i ništa.

Neko pokušava da mi dobaci informaciju.
Neko pokušava da se probije do mene.



Thursday, March 27, 2014

Patrik zvezda u poseti sunđer Bobu


Ove godine je sveti Patrik kasnio desetak dana i stigao je iz Londona, a ne iz Dablina, ali ne pravim problem.
Volim poklone.

Nadam se da je pozdravio kraljicu i pitao je za zdravlje.

U crnoj bočici ala retorta (što mi se jako svidelo) je neki mađarski alkohol, kao neki liker ili rakija. Samo sam pomirisala, ali me je aroma inspirisala da pod hitno napravim Švarcvald tortu, te da u onaj najniži sloj preko višanja umesto par kašika višnjevače pospem ovo i malo karanfilića u prahu.
Znam da se koristi cimet, ali karanfilić me je baš probudio kao nova ideja.

Mmmm... jedva čekam da napravim tu tortu kao iznenađenje (uz još jednu stvar koju planiramo već mesecima, ali su nam uvek falili specijalni sastojci).
Udavićemo se znam, ali... jednom se živi svaka inkarnacija.





Bočica će mi kasnije ostati i već nekako planiram da tu držim natrijumtiosulfat, ali polako.


Tuesday, March 25, 2014

Normala šminka normalne žene (koja se uobičajeno nenormalno šminka), zimska varijanta 1.


U ovoj kući je odavno prošla ultra faza Mišel i Krisel (i ostalih YT damica) videa i sati i sati profi šminkanja. Čak smo imale i par pogleda na domaće šminkerice (jeste znam i Zoranahahaha je u jednom momentu zacvrkutala sa ovog monitora, ali je brzo ugašena).
I ako tu i tamo razvigori taj šminkerski plamen obično se par sekundi kasnije začuje moj krik kroz stan u smislu gašenja istog jerbo više ne mogu da podnesem da slušam o tome, no...

Mislim se ja ovih dana kako je krajnje vreme da ljudski properem četke i sredim sve pretince gde držim moje farbe za farbanje lica, kako to Mili kaže, jer to i jeste istina, i tako me neopevano mrzi da odlučim da o tome ne razmišljam još jedno dostatno vreme.
Kad hoćeš - prst sa neba u obliku razbucane cevi za bojler me usmeri na prosvetljeni put.

Stojim u poplavljenom kupatilu koje izigrava fontanu, okrećem se mokra u potrazi za ključem za zavrtanje glavnog ventila i krajem oka shvatam da mi korpa sa šminkom uredno poređanom u plastičnim kutijicama upravo tone kao Titanik.

I super. Bio majstor, zamenio cevi, a ja sve na pranje i sušenje.
Znam nekoliko muškaraca koji bi dan moje uništene šminke slavili kao da su dobili Kup UEFA, ali ih neću spominjati. No...

I onda mi pade na um da prođem kroz svoje šminkanje i da vidim gde se u celoj toj ženskoj gunguli nalazi jedno stvorenje koje boli briga da li je nešto skupo ili jeftino pod uslovom da mi odgovara i jedno stvorenje koje nikada, ali ama baš nikada neće platiti bogatstvo za nešto ako to nešto istog kvaliteta ima jeftinije.
Ja sam od onih čuvenih žena koje imaju dve tašne od Kineza pazarene za po 100 dinara i koje bi volele da im sve njihove tašne koštaju po 100 dinara, a ako je ikako moguće i manje.

Sasvim drugu filozofiju primenjujem za hranu.

Za lice ide neka vrste mešane filozofije, pošto vrlo vodim računa da ono što ide na kožu bude valjano (kreme, mleka za telo, sapuni itd.), ali olovke, senke, idimidođimi - ma ajde, neću da dam ni cvonjka više no što moram.
Mili me ovih dana davi za neku Elf šminku za koji je provalila da se prodaje na istom sajtu sa kog naručujem hranu i aminokiseline, i to kada je uletela da mi ispred nosa popiše neke egzotične čipseve i putere, i kao slučajno (aha "slučajno") videla da ima i kozmetika. I hoću neću počela da me bari da joj kupim milionite karmine u njenoj gigantskoj kolekciji pod izgovorom "jao, vidi ove senke taman za tvoju letnju šminku".
Jeste, lepo je, vidim i ja, ali... Ako već odande uzimam i puter od indijskih oraha, čips od bundeve i prepeličije mleko, pa zar treba i senke za letnju verziju lica plus njenih desetak karmina?

Izgleda da treba.
Sve su to neophodne namirnice ovog razmaženog domaćinstva.

No četke su bile toliko prljave i razbucane da sam bila uverena da im je to kraj i da treba kupiti nove. Ali pažljivo pranje i raščešljavanje istih me je poštedelo troškova.

Ovo je zimska kolekcija, sa nekim ostačićima letnje. Koristim najviše monosenke i najčešće ih smrvim pa pravim svoju idealnu nijansu tako što ih mešam.
Do sada sam najzadovoljnija bila Rimel bojama, ali su od skora počeli da me nerviraju. Ima dosta Avon gluposti, zato što tako radim posao sa mladom preduzetnicom koja se uhvatila izigravanja Avon damice od kako je napunila 9 godina. Sada ima skoro 16 i iz nje izrasta budući Ričard Brenson. I kada me ne interesuje ama baš ništa pustim je da me ubedi i naručim gomilu gluposti iz kataloga.
Ne zato što volim Avon, nego zato što volim Adu.



Ok, ovo je jedna od tri zimske varijante šminkanja žene od 40 (i po) godina koja neizmerno voli da se maže i maskira.
Ostale verzije biće pokazane uskoro, pošto ovaj blog mora, ali mora pod obavezno da bude u modnim tokovima.
(Iz tog razloga mi u draftu već treću godinu čuči post o gaćama.)
 
 

Ok, na lice je prvo u vrlo tankom sloju nanesen Avon tečni puder. Nekih pola sata kasnije (posle doručka) šminkanje je nastavljeno. Prvo je išao Aura korektor (najsvetliji 550) ispod podočnjaka, a onda drugi Aura 551 ili Esence mat sand (valjda) na fleke, ožiljke i šta god. Ovaj Esence korektor koristim kada imam treninge (zbog mogućih muških pipanja ili udaranja po licu) ili neka jača znojenja, pošto je suvlji pa i time postojaniji.
(Zbog mogućeg Alchajmera upotrebljene korektore nisam fotografisala.)

Onda je preko toga išao čuveni pijačni puder u prahu Don Žuan i to pomešani 3 i 4. Pa preko ono rozije rumenilo (na slici u ostacima i zaostalo iz letnje šminke od prošle godine) i to mi je služilo za konturovanje lica. Znači ivice obraza i stanjivanje nosa. Ispod jagodica je išlo tamno roze rumenilo (ova Gabrini izjedena kutijica) firme koja se više nigde ne da videti, ali grebem tu kutijicu do besvesti. Pa onda iznad jagodica a ispod oka srebrna metalik bela Esence senka koja je izigravala gliter.

I onda prelaz na oči.
Obrve su docrtane Kost olovkom, neka drap sivo braon nijansa (118) i to je to. Ispod oka je išla Avon olovka Sugar plum, koja je ispala braon tuga, a trebalo je da bude ljubičasta gliter radost. Iznad je išla kineska ljubičasta radost olovka. Pa onda uz tu gornju olovku ova Rapsodi (super jeftina, a super dobra šminka) duo senka. Na tom mestu tamnija roze, a ispod obrva i od nosa ka sredini kapka svetlija roze. I onda u egipatskom stilu po sred srede ova kineska OG mono senka br.21. Ko hoće da traži više je naći neće, ja sam ta zla žena koja je pokupovala poslednje 21. u bloku 70 (pošto je Mili odmah skapirala da nijansa jako dobro stoji pa je zakukala da donesem i njoj... Što je čudo, s obzirom da se zaklinjala da od Kineza više neće ni tahini da proba, a kamoli nešto važnije kao što je šminka.)

E elem, kada je to kao bilo gotovo, onda sam na kinesku ljubičastu iznad oka olovku stavila kineski ljubičasti tečni gliter ajlajner, koji em što više nema da se kupi, em i da ima ne bih ga preporučila jer izaziva takve alergijske reakcije da te Bog sačuva.
Potrebno je iskustvo i znanje staviti to, a ne zaplakati.
A ako tako ne valja, zašto ga uopšte koristim - postavlja se logično pitanje. Zato što nema da se kupi takvo isto od neke normalne firme. Nema bre, te u tom slučaju važi filozofija "umri skote zbog lepote".

I posle dva reda Esence maskare (nisam nešto zadovoljna, to je ova žutozelena) i preko dva reda Rapsodi maskare (jeftina, ponovo, a super). Išla sam na gustinu, ne dužinu... iz nekog maglovitog razloga.



Eto, Kost, Don Žuan, Rapsodi i koješta nabavljam na pijaci. Esence ima u DMu i valjda sada i u Liliju, Avon ide preko Ade, a neke skupe budalaštine, a samo budalaštine su odavno bačene, poklonjene ili potrošene. Mrzi me da razmišljam o naručivanju online, ako ne mogu da direktno pogledam nijanse, ali se očito ja u takvim obrtima sudbine malo pitam.

Kosu ne farbam već godinu i po dana, i kada natrčim na neku sedu prosto se obradujem kao rodu rođenom.
Ali to je zbog bakra i zbog hrane, kao i uvek.

No, drage moje, šminkati se jeste moguće za male pare. I uživati je moguće za male pare.
Ne dajte da vam debili oblikuju mišljenje.
Trošite pare za inteligentnije svrhe, ne za gluposti.



I ne nasedajte na priče da će vam jeftina šminka upropastiti lice, kada će vam jeftina hrana (to jest skupo prodata jeftina hrana - sirotinjska hrana) upropastiti lice.
Nema nikakvih pekara, kutija, kesica, tuba, prerađevina, margarina, fan i šit kombinacija (mislim na fun&fit đubre za ishranu), a ima puno valjane realne hrane i u svojim matorim godinama izgledaćete kako treba.

Tvrdim ja.
Isprobala ja.
Bora Drljača srpskog šminkanja.


P.S. Nastavak teksta o zimskim varijantama šminkanja je na ovom linku:  Normala šminka normalne žene (koja se uobičajeno nenormalno šminka), zimska varijanta 2.




Sunday, March 23, 2014

Beba, mama i obezbeđenje


Ima tamo u Otkrovenju Jovanovom onaj deo kako će u jednom trenutku sav život u okeanima biti uništen.
U jednom jedinom trenutku.

Ne želim, ne mogu to da podnesem.
Neću da se ispuni.






Friday, March 21, 2014

Nisam zaboravila


Ne zaboravljam.

Padao je sneg na današnji dan u Cvijićevoj.
Bila sam okrenuta leđima ka groblju.
Valjan feng šui.

I onda sam otišla.





Wednesday, March 19, 2014

Zazen


Prvo prospeš vodu iz činije, da bi novo moglo da se ulije.
Onda opereš svoju činiju.
Pa onda počistiš dvorište i sve unutra.
Pa zavežeš mačku, pošto ometa meditaciju.
Pa se onda pokloniš učitelju.
Pa kada ti postavi pitanje kakav zvuk proizvodi pljesak jedne ruke u Univerzumu,
zavališ mu takvu šamarčinu da sve zazvoni.

Onda mu zavališ još jednu sa druge strane,
zarad ravnoteže u Univerzumu.
I odeš da spavaš.

Spavaš sledećih 12 godina koliko će još Neptun da maglovi kroz Ribe i ludaci da navaljuju sa svih strana.

Sunday, March 16, 2014

Usamljena saksija



Banke u koje ulazim znam. Poznajem gde im stoje sve kamere (i one skrivene) i kako je pozicionirano obezbeđenje. I ko je obezbeđenje. I koliko je sposobno.

I najviše mrzim te dane kada se zaletim sa još milion poslova na spisku pa uletim, a ono kilometarski red. A čeka me još jedna banka ulicu niže.

I tako stojim juče, odbrojavam sekunde, prebrojavam sedmi put koliko ih ima ispred mene, vraćam pogled na tablu sa valutnim kursevima, sitno uvežbavam čača dok mi se u uši uliva Pata pata, i dajem mu diskretno po krampu kada DJ Fresh preuzme plejer. I stojim.

U jednom momentu vidim kroz staklo kako U. prolazi ulicom. Privlačim, on staje, okreće se, vidi me, maše, produžava dalje.

Tri sekunde kasnije ja se bacam na pod dok se stakla eksplozivno zarušavaju ispred unezverene gomile. Brojim. Brojim do 4 dok vadim kapu iz džepa. Ustajem, navlačim je.
U. uskače unutra, dobacuje mi oružje, za njim uleće L. i sabija ljude i onog sirotanovića iz obezbeđenja u ugao. Za to vreme U. nišani (dosta je vežbao) i gađa većinu kamera. J. je za to vreme regulisao službenice, pošto je ušao L.-u iza leđa.
Ja preskačem pult i hvatam glavnu u smeni, kod nje je ključ od sefa i od svih fioka.
-Nemoj da se plašiš, štitim žene, kažem joj promuklim glasom, ali očito bez učinka.

Muškarci su u tim prilikama histerični, agresivni, van kontrole. Moji se trude da dišu, da nema grča u mišićima, u stavu. Vidim krajem oka kako drže kolena u plusu, svi pod konac, dobro dresirani, dok ja vodim glavnu bucku, inače finu ženicu od fioke do fioke. Rizičan momenat je ulazak u sef, ali i to radim.

Brojimo, to je najvažnije. Brojim.

Napolju, L. odmah ubacuje civile i službenice u kancelariju pozadi, zaključava, a onda J. dovlači sto i nabija ga na vrata dok sa njega otpadaju monitor i još neke gluposti.

Njih dvojica izlaze u prednji deo taman kada I. zaustavlja kola ispred i ubacuju se. Odlaze.
U. je za to vreme izbio ventilacioni otvor, podigao me, a onda uskočio iza. Idemo na drugi sprat.
Ispred otvora iz ranca vadim haljinu, ravne cipele i periku, i treba mi 3 minuta i 17 sekundi da se dovodem u pristojno stanje. Njemu treba još manje.
U torbu sa alatom ubacuje svoje stvari, moje stvari, naše stvari u obliku para u kesama, i vadi majstorski kombinezon.
Nikog u hodniku. Izbijamo vratanca i izlazimo.

I sada sam službenica koja vodi majstora gore da vidi elektriku.
Ispred vrata za krov vadi kalauz, a onda je sve pesma.

Susedni krov se dodiruje i tu se prebacujemo i ulazimo par spratova niže u iznajmljeni stan. Dva dana ćemo izigravati par, čisto da imamo pregled nad okolinom.
Zato vreme I., J. i L. menjaju ukradena kola drugim ukradenim kolima i voze se do tačke gde ih čeka N.. On ih dalje prebacuje u štek kuću u provinciji dok se sve ne smiri.
Ako ih i pronađu nebitno je, pare su kod mene.
A ja sam pandurima ispred nosa, toliko blizu da me neće videti.

Stojim u Komercijalnoj već pola sata na istoj tački bez ikakve tendencije da se za jotu pomerim dalje dok se dan lagano vuče. Napolju cvetaju šljive, podižu se maslačci, život buja, raduje se, napreduje.
Samo ja stojim kao petunija u uglu Komercijalne.
Petunija prekrivena prašinom.

Nekih samo dvadesetak minuta kasnije ispred izloga se zaustavlja ofucani žuti jugo i izlazi tip noseći neku kesu-koverat. Ulazi umorno i preko stakla šaltera priziva bucku.
-Evo ti tvoji novci.

U tom trenutku sirotanović iz obezbeđenja je otišao do toaleta (pa ima i on dušu).
Bucka klima, ispisuje brzo neki papir koji treba da preda, a ja u tom momentu u jednom skoku stajem iza lika, radim davljenje sa onesvešćivanjem, spuštam ga, uzimam koverat i izlazim napolje.
U proleće.

U slobodu.

...Dok stojim kao saksija u uglu Komercijalne.





Saturday, March 15, 2014

Presek stanja


Toliko od zime.
Ali sam se bavila borovima i terpenoidima.



I videla mesto gde fantazije odlaze da umru.
Nekih dvadesetak metara iza Prvog osnovnog suda.
Čekajući reformu sudstva.
I dočekujući je.


Mesto gde sam se smejala, onako iz dubine duše.


I onda je došlo proleće, što bi rekao spori Džo.


I lepo sam pitala gde pobogu da igram salsu.
Na onih 15,3 cm pozadi.
I odgovoreno mi je da mogu, pod uslovom da ne odvalim nogom čoveka iza sebe.


I bavila se precima.
I videla i tugu pijace kod auto-puta.


I pronašla radost.


Pazila ih vrlo pažljivo u toku treninga.


I radovala se.


Ponovo smejala i to jako dugo odlazeći na snimanje na Dexa aparatu.
Odgovoran sam grepling partner i neću da se raspadnem partneru ako me zavali na pod... ili zid.
S obzirom da nemam osteoporozu, niti znake osteopenije, ako me polomi on je kriv i platiće.
S obzirom takođe da sam eksperimentisala sa boraksom, a da mi koncentrisana kopriva ističe iz ušiju rekla sam mladoj tehničarki na sred snimanja da ja njima ne da ne bih dala platu, nego im ne bi dala ni cvancika koliko su nesposobni. 


Ne plaćam nesposobnjakoviće.
I menjam se svakog punog Meseca.


I ponovo i ponovo radost.


Htela sam da odnesem par komada Mili da ih pojede sa medom, ali bilo mi je žao i ostavila sam ih da se i one raduju.


Tako je ipak najbolje.


I to bi bilo to, za ovaj obračunski period.


Friday, March 14, 2014

Giorno dopo giorno e terra dopo terra


Razgovarale smo o... mijozama i mitozama, o odupiranju Izvoru, o Ingmarovom povratku sa Novog Zelanda, o Erikovom ponovnom dolasku u Beograd, o latinskom koji očito govori tečno kroz hiljade života, o linijama muškaraca i žena iza nas, o arhetipovima, o prestanku razmišljanja, o kontroli disanja, pa napuštanju kontrole.
O unutrašnjem osmehu.

Prosto, razgovarale smo.
Često to radimo.

Mač će uvek biti mač za mene, i taj vojničko-svešteničko-medicinski Mars, i taj čovek koji već stotinama godina još uvek strogo diktira iz mene i kog volim, ali strasno volim, i to će biti deo nje.
I svi oni gladni i razulareni koji su jahali konje, vitlali topuzima, vukli se po jarugama, cepali drva, terali ovce, rađali i porađali, hranili, lečili...
I sve priče će biti deo nje.

Razgovarale smo o prekidu toka.
I koliko je to važno.

I prekinula sam tok.
I time pustila da se dešava.

I počelo je da se dešava.



)



Wednesday, March 12, 2014

Povratak



Zgrada u kojoj sam praktično živela neke svoje davne mlade godine.
I žena zbog koje sam se vratila i ponovo sam redovna.



Sanjarim.


Ponovo kod kuće.





Monday, March 10, 2014

Postati izuzetan


Psiholog Al Sajbert se zainteresovao za ličnosti osoba koje preživljavaju, kada se pridruižio padobrancima, po završetku koledža, 1953. godine. Kadar koji je obučavao sastojao se od nekoliko preživelih iz jedinice koja je bila gotovo uništena u Koreji. Ovi veterani bili su žilavi i mnogo strpljiviji nego što je očekivao. Na greške su reagovali šalom umesto da se naljute. Još važnije, napisao je Sajbert: "Posmatrao sam ih kako su opušteni. Kao da je svako od njih imao neku vrstu ličnog radara koji uvek oštro motri." Shvatio je da ovi ljudi nisu preživeli teška iskušenja samo zahvaljujući sreći.
Tokom karijere, Sajbert je i dalje proučavao profil ljudi koji preživljavaju. Ustanovio je da je jedna od njihovih najupadljivijih karakteristika složenost karaktera; jedinstvo mnogih suprotnosti odredilo je dvojne crte. Oni su i ozbiljni i razigrani, tvrdi i blagi, logični i intuitivni, stidljivi i agresivni, introspektivni i otvoreni, itd. To su paradoksalni ljudi koji se ne uklapaju u uobičajene psihološke kategorije. Ovo ih čini fleksibilnijim od većine ljudi, s obzirom na to da se napajaju iz bogatijeg vrela.
Sajbert se pita kako to da se ličnosti preživelih ne imobilišu sopstvenim kontradikcijama. Radeći na osnovu koncepata Rut Benedikt i Abrahama Maslova, intervjuišući stotine ljudi koji su preživeli sve vrste nedaća, Sajbert je ustanovio da oni imaju hijerarhiju potreba koje, za razliku od većine ljudi, nastoje sve da ostvare. Počinjući od osnovnih, ove potrebe su: opstanak, bezbednost, prihvatanje od strane drugih, samopoštovanje i samoostvarenje. Jedna od glavnih potreba koja preživele razlikuje od drugih ide, međutim, i izvan samoostvarenja: potreba za zajedničkim delovanjem. Sajbert definiše tu potrebu kao potrebu da stvari funkcionišu za samog čoveka i za druge.
Preživeli se, dakle, ne bore samo za sopstvene interese, već i za interese drugih, čak i u najstresnijim situacijama. Raščišćavaju nered i stvari čine bezbednijim i efikasnijim. Ukratko, daju sebe ostavljajući svet boljim nego što su ga zatekli. Njihova relaksirana svesnost i pouzdanje koje uz to ide omogućavaju im da sačuvaju svoju energiju za važne stvari. Kada stvari idu dobro, sami se dobro osećaju i koriste vreme da zadovolje svoju radoznalost, i usmereni su na lični napredak i rešavanje potencijalnih problema. Ponekad se može učiniti da se drže po strani, ali oni se pojavljuju kada se pojavi problem.

Oni koji preživljavaju bolest

Sajbertove karakteristike onih koji prežive bolest su veoma slične karakteristikama pacijenata koji se oporavljaju po Simontonom programu. Simontonovi su saželi psihološki profil svojih izuzetnih pacijenata na sledeći način: oni su uglavnom uspešni na poslu. Oni rade i dok boluju, ili se ubrzo vraćaju na posao. Oni su receptivni i kreativni, ali ponekad, neprijatni s obzirom na to da imaju jak ego i osećaj adekvatnosti. Kod njih je izraženo samopoštovanje i ljubav prema sebi. Retko kad su pokorni. Zadržavaju kontrolu nad životom. Inteligentni su i imaju izražen osećaj za realno. Oslanjaju se na sebe: nije im potrebno da budu priključeni nekome, mada cene interakcije sa drugima. Nisu skloni moralisanju i teže da budu nekomformisti - nemaju predrasuda i cene raznolikost među ljudima.
Kao pacijenti, samopouzdani su i tragaju za rešenjem, a ne padaju u depresiju. Probleme tumače kao preusmerenja, a ne kao poraze. Oni su ti koji čitaju ili meditiraju u čekaonici umesto da beznadežno bulje u prazno.
...

Sajbert je, takođe, otkrio da se može naučiti kako da se postane osoba koja preživljava, ali ne kao što se uči algebra ili hemija. On to shvata kao jedan duži proces psihološkog i neurološkog sazrevanja, odrastanja koje paradoksalno podrazumeva i da se ostane dete. To znači biti poput deteta, ali ne detinjast. Sajbert navodi sledeće indikatore vlastitog rasta:
-igra radi igre, kao kod srećnog deteta
-sposobnost da se duboko uroni u neku aktivnost tako da se izgubi predstava o vremenu, spoljnim događajima, svim brigama, često zviždućući, pevušeći ili razgovarajući sa samim sobom
-spremnost da se nasmejete sebi, da ste smešni dok pravite greške
-otvoreno prihvatanje kritike
-aktivna mašta, dnevno sanjarenje, mentalna igra i razgovor sa sobom.

Sajbert je, takođe, identifikovao sledeće znake koji ukazuju na osobu koja dostiže sinergistički nivo funkcionisanja:
-empatija za druge ljude, uključujući i protivnike
-sposobnost da se uoče obrasci i relacije u organizacijama
-prepoznavanje subliminalne percepcije ili intuicije kao valjanog izvora informacija
-dobar osećaj za vreme (u smislu pravog trenutka) kada se govori ili preduzima neka originalna akcija
-sposobnost da se predvidi razvoj događaja i da se preduzme odgovarajuća akcija
-nesaobražavanje prilikom saradnje: ne prihvatanje neodgovarajućih zakona ili društvenih standarda, a ipak neodstupanje od njih radi drugih - ili njihovo menjanje. Drugim rečima, izbegavanje ispraznih gestova
-snalaženje u složenim, nejasnim situacijama koje druge zbunjuju i zastrašuju
-zadržavanje pozitivnog stava i samopouzdanje u nevolji
-sposobnost da se apsorbuju nova, neočekivana ili neprijatna iskustva i da se pod njihovim uticajem menjamo
-sposobnost da se ono što drugi smatraju nesrećom preokrene u nešto korisno
-osećanje da, što ste stariji, postajete pametniji i više uživate u životu.
...

Samopoštovanje i kreativnost

Psiholozi procenjuju da manje od 20% stanovništva ima "unutrašnji lokus kontrole", vrstu samoposedovanja u kojoj su osobe vođene sopstvenim standardima, pre nego, razmišljanjem o tome šta će drugi da misle. Ovaj integritet sačinjava veliki deo ličnosti onih koji prežive, a procena je ista kao kod izuzetnih pacijenata koje sam izdvojio među pacijentima uopšte. kao što je Elida Evans primetila u svojoj studiji ličnosti obolelih od raka: "Razvoj individualnosti je zaštita života i zdravlja. To uzdiže osobu iznad kolektivnog autoriteta." U ruralnim i zabitim predelima veći je postotak izuzetnih pacijenata. Oni su nezavisni, samopouzdani ljudi.

Kada postanete ono što jeste, onda se oslobađa vaša kreativnost. Oslobođen stega konvencije i straha od mišljenja drugih ljudi, um odgovara novim rešenjima, novim ciljevima i svesnošću da lepota i mir dolaze iznutra. Postajete spremni da rizikujete i da eksperimentišete vašim sopstvenim životom...


Bernie Siegel
Love, Medicine & Miracles

Saturday, March 8, 2014

Thursday, March 6, 2014

To se tako radi



Iskombinuješ ulični stil




i latino formaciju.



Nije civilizovano, ali je vrlo efektno.


Tuesday, March 4, 2014

Recesivni geni



Našla sam tu sliku napravljenu nekako odmah po oslobođenju.


 
Dve godine kasnije ona će umreti.
Ja ću nastaviti kroz njih dvoje.


Zabavljale smo se analizirajući šta je koja pokupila od nje ili njega. Deo nosa, oblik obrva, oblik vilice.
I ono najvažnije - recesivne gene.
One koji nas oblikuju iznutra.



Sunday, March 2, 2014

Nedeljno igračko preslišavanje uz mali ekran


dok ne skinu film sa tjubeta




Priča me ne zanima, samo kretanje.
Te nema dubokoumnih analiza.