Pages

Wednesday, April 30, 2014

Da vidim i ovo pa da mrem



Taman se lepo zalepim uz staklo, pošto je na tribinama ionako bila neopevana gužva..



...kad se zakucaše baš kod mene.



Malo kanadskog duha i malo više smrzavanja.




I shvatila sam, ganjaju pak (ono malo crno i okruglo) i imaju golove.




I treba da sam uvek, ali uvek uvek na sigurnom rastojanju pošto razvijaju poprilične brzine, oklopljeni su i naoružani onim močugama.
A ograda se opasno klati kada priđu preblizu.


Čekaj, jedan je pao...?




Da nije mrtav?

Ali na sreću vaskrsao je i počela su "slobodna bacanja, gađanja ili kako god se to zove", pošto sam i ja do tada skapirala da je rezultat poduže nerešen.




I to je bio taj istorijski momenat !




A onda je zaokrenuo k tački gde stojim i samo sam se oduzela.




I eto grljenja.




Eto slavlja.




I Panteri napuštaju teren.

Pst - ima i jako zgodnih primeraka.



U međuvremenu sam shvatila pravila.
Sama sam shvatila!

Krv nije voda.



Nova ekipa, novi okršaj posle peglanja leda.
 



 
Uđe čovek sa sve kesom.
A i to je bio momenat kada sam shvatila da ipak ne treba da stojim uz ogradu, ali... bilo je jače od mene.




Lepo se ispričasmo, raspitasmo za zdravlje i familiju...




Zagrevanje.




Neću više da stojim uz ogradu. Neću više da stojim uz ogradu. Dakle, neću više da stojim uz ogradu...




I još zagrevanja.




Dobro poznata jeza kako je prozujao pored.




I počinju.




Nekako mi je stiglo do mozga da, iako suludo, sve ovo počinje da mi se sviđa.




Do sada sam jedino imala fanatične napade praćenja Formule 1, pa kartinga u Pitsburgu i naravno Pariz-Dakar relija, ali i to je odavno prošlo...




Ali ovo je bilo otkrovenje...


I tačno sam unapred znala da će zbog greške morati da rade ovo štagod da bi dobili pravo na pak.




I odoše tamo.




I dok su daleko da zađem dublje u neprijateljsku teritoriju.
I usput se prisetim Cool Runnings filma.




I to su brzine!




Tako je majstore. Tu lepo stani i zakloni mi pogled.




Idemo, ajmo, babe jedne!




Trebalo je da navijam za Nogice, ali srca sam mekog,
svi su mi bili zanimljivi.



Moraću da se pojavim još koji put.
Stvarno mi se sviđa.
Ali sledeći put obavezna sa dva para dugačkih gaća ispod. Ledeno je, vaistinu.



Monday, April 28, 2014

Nova slova za učenje


Recept za mladost?

Uvek prazan um.
Uvek radoznalost.
Uvek toliko toga novog za učenje.






Saturday, April 26, 2014

Očitavanje


Kako sam znala?
Samo sam čitala.

Karte i karte, pozicije i sve prateće gluposti.
Tako sam znala.

Dok ti sediš na onoj stolici, sam u toj sobi gde smo bili... svuda, ja hodam kroz grad.
I nove sandale stoje, čekaju neke lepše dane na pristaništu.
Dok sediš na toj stolici gde sam ti sedela u krilu ja hodam.
Samo hodam.

Prođem pored onog platoa gde je trebalo da igramo valcer u vetrovitoj noći.
I pored mesta gde je trebalo da kupimo sladoled.
I da ga podelimo.

I hodam.

Muškarci se obično napiju. Odu u kafanu, istresu, naljoskaju, nalupetaju gluposti, ima tu raznih ideja.
Ja obično nahranim galebove.
Na obe reke, sa obe strane.
Zato su tako lepo debeli i pitomi.

I nastavim da hodam.

Dok sediš sam na baš onoj stolici znam da ponovo osećaš i znam da...
Sve znam.
Sve pročitam u kartama i pozicijama i glupostima.
I odem da hodam.

Protiv nekih stvari ne mogu da se borim.
Ne mogu više da pokušavam.
Neka sve ide kako ide.

Neka hoda samo od sebe.





Thursday, April 24, 2014

I dušu


Beč.
Esterhazi pravi serijal balova.
Dvorski muzičari se žale Hajdnu kako su umorni i dugo odvojeni od svojih porodica.
Iscrpljeni su.
Hajdn moli viskouvaženog da ih pusti, ali balovi su zaboga najvažniji.

I vraća se svojim ljudima oborene glave.
A onda smišlja.

Prva tri stava sve ide standardno, ali u četvrtom se menja dinamika i kako koji muzičar odsvira svoju deonicu ustaje i odlazi.

Deluje zanimljivo i komično, ali je njegovo veličanstvo shvatilo ovu "šarmantnu" šalu.

)

Pričale smo odavno o tome. Tamo negde za par hiljada godina kada nas budu otkopavali zanimaće ih samo stepen razvitka tehnologije i umetnosti.
A sa druge strane, to su dva sektora gde su ljudi robovi. Rade za one koji ih finansiraju, prose, smišljaju šarmantne šale...
I sve joj je jasno, a opet to su jedina dva pravca koja je privlače.
Duh i dalje gori u njoj.
Istom snagom.

Tuesday, April 22, 2014

Težak život



Kada mene neko angažuje da izigravam manekenku, onda uvek izbacim standardnu rečenicu kako je budžet za prezentaciju toliki da su morali da angažuju Andrijinu babu da im bude model.
E pa tako i ovog puta.



Moj jedini uslov je bio da slike ne budu kao one žurka/sedeljka/splav/slava/sahrana slike na fejsu. I naravno nikako ne one "erotska misterija" stil takođe sa iste društvene mreže, jerbo od takvih prizora namah dobivam konstipaciju.


I nešto uradismo, a ovo je za moj glavni blog. Ostalo ide tamo gde treba...



Sunday, April 20, 2014

Jednostavno



Ove godine samo prirodne boje.


Crni obični (u stvari žuti) i crni luk sa ljubičastom korom, cvekla i varzilo.


I biljčice koje sam uzbrala na putu od Banjice k kući.


Thursday, April 17, 2014

Da ispunim tišinu


...dok čistim ono veliko prolećno spremanje po kući.
Pa da ne vučem četke i metle i krpe i usisivač tek tako imam tu strašnu osobinu da uvek satima preslušavam najstrašnije religiozno-konspirativne ideologije.
Normalne žene puste narodnjake ili Georgijeva ili nešto onako slatkasto tužnjikavo pa lepo pevaju.
Ali jok ja.

I nađem tako slučajno ovog lika.
Ma ne mogu da verujem šta sam sve čula vukući sve svoje skalamerije po sobama.




On je bio veštac, demon, nastavnik muzike (naravno), druid, katolički, pa mormonski sveštenik, pa onda samo vampir.
Čudo od čoveka.



Ovde je vrlo brzo prošao svoju biografiju, ponovo potkačio Alistera, zadržao se na vudu magiji, pun sat vremena dok sam sređivala klavir i lakove za nokte.
Bili su u strašnom stanju (mislim lakovi).



A onda se prebacio da bude rabin.
Ne mogu da verujem, ali taj čovek ne može da mi dosadi.



I odlučila sam da danas završim sa njegovim predavanjima i provedem Veliki petak u miru i konačno tišini.
Bio bi red.


Wednesday, April 16, 2014

Chag Pesach Sameach



-...I vratim se tako nazad, i to kao na neki parking. I ti si tu, ali si mala, kao da imaš nekih 5, 6 godina i treba da odemo na put.
I ja tako gledam kola, ona naša stara kola, i kao treba da ih operem pre putovanja da se ne blamiramo na putu. A ti se vrtiš tu oko mene. I onda, u snu, shvatim da treba da zatvorim prozore do kraja, pošto sam se setila da si večito ulazila u kola da bi gledala kako se sliva voda oko tebe i da si naravno večito otvarala po malo prozore i da sam ja naravno večito urlala na tebe zbog poplave unutra i da je to naravno tebe večito beskrajno zabavljalo. (Eto šta znači nedostatak poštenih batina.) 

-Dobro i šta je onda bilo, pita me gledajući odjednom nešto na svojoj ruci.

-Uđem ja tako u kola i kad sam već dobro zatvorila prozore daj da ih prebrišem i iznutra da ne budu štrokavi (zbog dečijih prstića) i u tom momentu vidim da je staklo ispred mene umazano krvlju. Tvojom krvlju. I ja se uopšte ne uzbuđujem zbog toga. Aha, Mili prase je ponovo grizla zanoktice pa sve izgleda kao da smo je klali... Seti se samo onog dana u Mokranjcu kada si svojom krvlju natopila glavni koncertni klavir...

-Jao, ne podsećaj...

-E zbog toga se i ja nisam nešto istangirala. Kao obrisaću ovo i idemo. I taman da se okrenem i proverim i ostalo ja shvatam da su bukvalno svi prozori dobrano umazani tvojom krvlju.
I sedim tako potpuno staložena i smirena u kolima i znam da samo što nismo pošle i probudim se.

-Izgleda da si zaboravila da su Jevreji mazali vrata krvlju jagnjeta da im deca ostanu živa u onoj noći dok se Mojsije ganjao sa faraonovim čarobnjacima?

-Aha, i danas je baš dan kada su krenuli iz Egipta i ispred njih je 40 dana čuda... i haosa.

-I ti konačno imaš 40 godina i sada izlaziš iz Egipta zajedno sa mnom. Konačno sa mnom.

-Da... vidiš ima smisla. Ali odakle sad tebi ta kružna rana na ruci?

-Nemam pojma, od noćas... Ali ima smisla, kako ti kažeš. Sada obe imamo po znak na ruci da smo izvedene iz Egipta.

-Ok, Sunce mog života, samo skapiraj da su u pitanju arhetipske slike i nemoj da si zucnula svom društvu ništa od ovoga, proglasićete ludom.

-Ma baš me briga za njih, više me zanima šta će se dešavati u sledećim danima.

-I mene, veruj mi, i mene.








Monday, April 14, 2014

A šta ti nudiš?



Osim smaračkih filozofija u fensi kafiću.
Nemam živaca za to.
Moj život je daleko intenzivniji.






Moj život je prirodniji.
Otvoreniji.
Suštinskiji od verbalnog mačevanja.

I moja jutra su toliko dragocena da ih ne menjam za sitne noći.
Potreban mi je prostor.




Ogroman prostor samo za mene.

Saturday, April 12, 2014

Nedeljno borilačko uigravanje


Nedelja je crveno slovo za mene.
Tada radim samo ono što želim.
Brišem sva znanja i postajem životinja.

Nedeljna jutra su svetinja.





Thursday, April 10, 2014

daj mi par sekundi, minuta...



Samo da namažem lak na nožnim prstima.
I da vidim kako mi stoji novi lančić sa kamenčićima oko zgloba noge.
I da.. samo da izvučem ove nove sandale sa tankom štiklom.

I onda idemo da igramo baćatu na pristaništu.
Dosta mi je zime.

Pusti da me vrte po rukama neki džiberi kako ih ti zoveš.
I sjajni partneri kako ih zovem ja.
I pusti me da se smejem.
I sanjarim.

I da ti se vratim u zagrljaj.
I da odemo tako zagrljeni dalje kroz noć





Tuesday, April 8, 2014

Ne dešava se dvaput u životu



Imam na svojoj listi želja da dobijem PPL2 (ali mi za to fali desetak rahmetli hiljada),
pa da odem na neka čudna, a meni bitna mesta,
pa da se pojavim kod Lee Kiš (kako bih pokazala rođenom ocu kako sam uspela u životu),
da otpevam duet u Grand paradi sa Borom Drljačom,
i daleki san da odigram u spotu Dalera Mendija snimljenom u Hajderabadu.

Eto kao, neke od želja sa liste.

No, da poželim da se u sunčanom gradskom danu 4. aprila zevzečim sa teško naoružanim specijalcima žandarmerije, pa da uđem u sedište SPSa, da sedim u njihovom kafiću okružena onim najgorim kriminalcima, svedocima i doušnicima, a da za to vreme slušam zvuke salse - dakle lokalna Kuba uz Specijalni sud sa svim pratećim ugođajima...
E to nisam imala na listi.

Ali, ok.
Doživeh, preživeh i udaljih se sa osmehom.

Jednog dana unuci mi neće verovati kada im budem pričala.






Sunday, April 6, 2014

Brza Švarcvald torta sa gotovim korama



Brza, da brža ne mož' biti.

Uhvatilo me je neko ludilo ovih dana da spremam, pa dok me ne prođe, a tek u planu stoji tart od badema sa limun kremom... Ne znam, trudna nisam... Za sada.

Elem, krenem ja tako do banjičke pijace u potrazi za sasvim drugim stvarima, pa kad sam već tu da vidim da li prodaju one gotove tamne okrugle kore koje se pronalaze jednom u hiljadu godina, ali valjaju.
To mi inače treba za jedno zajedničko pravljenje Švarcvald torte koju pripremam kao iznenađenje, no nije na odmet da znam gde da ih nabavim unapred, pošto volim da pripremim teren za bitku (prvi Sun Cuov postulat).

I nema, nema nigde tih kvalitetnih. Po radnjama zdravih hrana imaju neke četvrtaste kao one Tako kore i uopšte mi se ne sviđaju. I kad sam već tu (a čula sam da ima u Merkatoru u Beograđanki, ali ne želim da rizikujem) uletim u onaj novi supermarket.
Ništa specijalno, ali ugledam okrugle kore. Ne izgledaju spektakularno, ukus pretpostavljam da je kao kod Tako, ali nisam smela da rizikujem. Ubacim to u korpu, kao ostaviću ih kada mi zatreba, a onda pomislim da ne smem da rizikujem i da je bolje da ih isprobam u kući, na mojim domaćim životinjama pa tek onda izađem pred cara.


Te u korpu ulete i dva pakovanja zamrznutih višanja od po 300 gr i jedan litar Megle slatke pavlake, za koju sam kasnije iščitala da je biljna tojest veštačka (kakav peh). Ali kada se trujemo - idemo do kraja. Ovo je ionako namenjeno meni i mojim najmilijima.

Zaboravila sam vanilin šećer (nikad od mene kuvarica), a čokoladu sam imala u šteku - K plus od 200 grama, mada mi je začudo trebalo manje.
Uz ovo je još išao i kakao prah i 4 kašike nekog grčkog alkohola koji ima ukus kao višnjevača.

Dakle sastojci redom:

-gotove kore za tortu (okrugle 3 komada)
-600 grama zamrznutih višanja bez koštica (koje valja odmrznuti)
-200 grama čokolade za kuvanje
-4 kašike višnjevače ili sličnog 
-2 prepune kašičice kakaoa
-1 kašičica karanfilića u prahu ili cimeta

Prvo sam čim sam ušla u stan i oprala ruke izručila sve višnje na đevđir ispod kog je bila još jedna posuda da sakuplja sok, nadajući se da će otopiti brzo. Nisu baš, ali nije bilo ni važno.
Zatim sam skuvala kakao kao što se kuva šoljica kafe. Provrila je voda u džezvi, odlila sam pola u šoljicu sa strane, u džezvu ubacila sav kakao, dobro umešala, vratila na ringlu, provrilo je, zatim sam dodala ostatak vrele vode i ostavila da se malo prohladi.

Zatim sam uzela veliku posudu i izručila svu pavlaku u nju. Pošto piše da je zaslađena manula sam se razmišljanja o dodavanju šećera. Prvo sam je mutila mikserom srednjom brzinom dok nisam pobelela od dosade i dok se nije čvrsto umutilo, a onda sam strpala činiju u frižider.


Otvorila kutiju sa korama i razdvojila ih. Po svakoj kori sam polila onaj prohlađeni kakao ne bi li narečene kore dobile ikakav čokoladni ukus. I ostavila da se upije.

Onda sam se uhvatila rendanja čokolade, na sitno rende, i stigla negde do pola. Taman kad mi je dosadilo (a to je uvek brzo) setila sam se slatke pavlake u frižideru, izvadila je i brže je mutila jedno 5 minuta. Sada je stvarno bila čvrsta.

Vratila se rendanju čokolade i kada sam shvatila da mi je činijica ispod prepuna čokoladnog praha - prestala sam. Otprilike je unutra bilo nekih 150 grama. Što je super pošto ova kuvarica tradicionalno mora da uzme komad, a i njen verni satelit u obliku mladunčeta koji obleće, drpa i tura prste tamo gde ne treba.
Mladunče u tom trenutku nije bilo prisutno, te je kasnije iznenađenje bilo kompletno.

I sad... Na izabrani veći okrugli poslužavnik se stavi prva kora sa upijenim kakaoom (ne mogu ja da kažem kakaom), na nju se redom poređaju višnje (još nisu skroz otopljene, ali nema veze), pa se sve pospe sa one 4 kašike višnjevače i preko toga moj izbor je bio karanfilić.

Od gore ide debeo sloj slatke pavlake, što je u neku ruku bila i greška, ali obožavam debele filove u tortama.
Na to ide debeo sloj rendane čokolade, pa sledeća kora.
Na sledeću koru ponovo višnje, pa pavlaka, pa čokolada, pa treća kora.

Usput sam se setila da ostavim desetak višanja za ukras.

Preko treće kore i cele torte premaže se pavlaka i ostavi malo za dekoraciju. Pa se vrh torte pospe ostatkom rendane čokolade (taman je bilo dovoljno svega) i onda se špricom napravljenim od kese za zamrzivač dekoriše i ukrasi višnjama.

Nisam uzela pravi špric za torte pošto me je neopevano mrzelo da imam više za pranje sudova, no kesa je traljava rabota. Nema tu onog pravog oblika.
Ali ako je za neku utehu torta je izgledala komično i domaće (to "domaće" je moj kućni termin kada nešto izgleda daleko od savršenog).


 I naravno, trebalo je da makar 5 sati ili preko noći odstoji u frižideru, ali to sveto pravilo ne važi za mene. Odmah sam isekla parče i odmah shvatila zašto ne valja imati toliko tanke kore, a toliko debeo fil.
U mom tanjiru bila je jedna interesantna gomila, ali je ukus bio fenomenalan.
Ali stvarno fenomenalan.
I znala sam da ćemo se podaviti u njoj.



Mladunče po povratku i otvaranju frižidera nije moglo da veruje u ono što vidi, da bi posle minut neverice pitala i pametno pitanje - E izvini, a ko je pojeo četvrt torte?
Ja sam joj samo namignula i sve joj je bilo jasno.

Sutradan ono što je preživelo u frižideru je imalo još bolji ukus, ali i to je smazano čas posla, sa unapred utvrđenim rezervacijama.

Sve u svemu potrebno je oko pola sata za kompletno pravljenje.

Nedovoljno da se presluša ceo album, ali dovoljno da Luter peva i dok sedim opuštena punog stomaka i sa osmehom na licu.






Friday, April 4, 2014

Sunce moje pametno



Ok, ja sam iz drugog gledanja shvatila zašto je ruskinja superiorna, mada mi se crnkinja više svidela.
A onda... Čemu sve ovo? Vidim svrhu kao kvalitetan deo psihološkog lečenja u smislu izbacivanja trauma, ali ovo tako nekako baca žene na dno... nemam pojma.

Inače, lepo se vidi da crnkinja u stvari kopira mene dok sopstvenom detetu objašnjavam polinome i ostale matematičke mudrolije. Isti moji pokreti, neverovatno kako me je skinula.





Ali... ALI ako moje Sunce misli da će na leto da izađe sa svojom ekipom na ulicu i ovim (OVIM) da zaradi pare valja joj nekako lepo saopštiti da će umreti od gladi pre no što dobiju i cvancika.
Ma mogu da stave i silikone i obuku se u šljokice - džabe.

A onda, kad malo bolje promislim, nema šanse da umru od gladi pošto će ih policija pokupiti posle dvadeset minuta ovakvog "umetničkog" izražavanja.
Te sad planiram kada da nazovem njenog strica i kažem mu da bude spreman da je vadi iz zatvora.
Ah, ta mladost.


Wednesday, April 2, 2014

Aplikacioni aspekt



Čekam konjicu sa puškom u rukama.
Čekam pomoć.
Pa shvatam da nema nade.

A onda trčim unutra i zaključavam vrata.
Pa guram nameštaj na njih.
Pa ponovo trčim dalje i zaključavam sledeća vrata.
Pa guram nameštaj.
Pa ulećem u orman i zaglavljujem ga iznutra.
I sedim.
U mraku.

Slušam kako lomi brave i razvaljuje.
I lomi brave i razvaljuje.
I lomi brave.

Onda me gleda.
Onda se gledamo.