Pages

Sunday, November 30, 2014

Konje ubijaju u nedeljno popodne


U danseriji je bilo zapanjujuće malo ljudi koji su gledali film "Konje ubijaju zar ne".
I to me je uvek čudilo, pošto je u pitanju valjano delo.

Tamo negde početkom dvadesetog veka plesne dvorane su ušle u modu, a dvadesetak godina kasnije i to zahvaljujući velikoj ekonomskoj krizi uvedena je i nova igra.
Parovi su igrali za šačicu dolara po principu ko duže izdrži.
Na svakih sat vremena išla je pauza od deset minuta u toku koje je plesni par mogao da spava, jede, ode do toaleta i to je sve. Igralo se za život ili smrt.

U istoriji je ostalo i da je par koji najduže izdržao igrao malo više od devet meseci.
Za sto dolara.

Ako se pitate kako - tako što je muškarac pridržavao ženu dok je spavala, a posle nekog vremena žena muškarca.
Nije to bio šampionat plesu gde se ocenjuje tehnika i lepota, već gladijatorska borba.

"Konje ubijaju zar ne" je najmanje film o plesu, o bedi i borbi je mnogo više.







Friday, November 28, 2014

Sai bejbe


To što ona drži u rukama to je moja nova zanimacija.
Godinama sam tražila kako se mlatiti i kasapiti trozupcem, i izgleda da je to - to.






Wednesday, November 26, 2014

Začarani hrast



-Moraćeš da je pustiš, sad joj je vreme za prvu inicijaciju, kaže mi veštica.
-Mislim da je rano, odgovaram intelektualno.
-Nije, i tvoja je bila u njenim godinama.
-Znam, ali...

I onda me podiđe jeza, nešto mi prostruji uz kičmu, pa kroz glavu i kao u pretis loncu samo mi išišti kroz uši.
Plašim se i svesna sam toga. Ja sam večito taj zmaj koji stoji iza nje spreman da je zagrli krilima i spali svaku prepreku. Omnipotentni mini bog kome se ne veruje kada kaže da ne zna, ne ume, ne može nešto da izvede. Ona tada urla na mene očekujući sa punim pravom da mahnem, prospem vilinski prah, uzmem čekić, šlajfericu, bušilicu, četku, motku, mač, oklagiju, neku moju tinkturu ili eliksir i regulišem to nešto čas posla.
Ali sada se plašim.

-Moraš da je pustiš da uđe u biljku, kaže ona ponovo.
-Ali ona nema...

I tada mi pred očima prođu sve one Šekspirove rečenice o rascepljenoj jeli, o zatvaranju.
 
-Šta nema? Keltska je krv u njoj, sve ima. Sve što joj treba za biljku.
-Ali ona je drugačija...
-Drugačija od tebe. Zato uči od nje, posmatrajući nju.

Ja ćutim, a veštica se osmehne.
-Biće joj to potrebno za posao. Pusti je. Samo je pusti.
Gledaj je, drugi je to stil od tvog, samo je gledaj.







Sunday, November 23, 2014

Koplje


Dron je stigao sa one strane, a i već su nas ispitivali zbog toga,



ali nisam zbog toga izašla na stadion.






















Znala sam praktično sve dva sprata ispod i tri nivoa iza, pa je došlo vreme da vidim kako da spremimo sledeći slet za druga Tita...

Ova ideja avaj nije dočekana sa oduševljenjem, kako sam mislila, te smo svi đuture izbačeni posle celih dva minuta na pomoćni fudbalski teren.




Vidi... da skinem kopljem list na onoj grani, samo se malo plašim da ne prebacim na teniski klub i pocepam im balon?
Ili je ipak sigurnije da gađam tik pored mrava na vrhu one gomile peska?... Mada se bojim da ga ne istraumiram.
Šta da radim nisam pametna...

Imali smo bočne udare vetra od 6 Bofora, ali za jednog profesionalca to nije problem.




I naravno instruktor mi je vrlo ozbiljno objasnio da se koplje drži kao poslužavnik sa dve kafe i ratlukom, 6 kristalnih čaša do vrha napunjenih tokajcem, labudom od leda i tortom od sedam spratova.
I osećaj je vrlo ugodan.




Po izbacivanju koplja vrlo je važno profesionalno stati tako da bez pauze može da se nastavi neka denserska formacija...
Pogled mi se gubio u daljini pošto nisam bila sigurna da l' sam videla da je ulicom prošla 34-ka ili mi se učinilo.
Moje koplje je ležalo tu odmah, cirka 12,8 cm daleko.




Ovde se vidi kako čekam da mi dovuku slona pod sedativima na travnjak u nadi da bih ipak mogla i da ga pogodim.



Da sumiramo:
Nismo svi rođeni za bacanje koplja, niti smo svi rođeni sa 2m visine i rukama od 1,5m.
I možda neki od nas ne umeju da dobace dalje od celih 39cm, ali zato umeju da zavrljače ovaj disk u obliku letećeg tanjira u pravcu vispreno duhovitog fotografa.
Te i da ga istom prilikom iznabadaju narečenim nesrećnim (ali ženskim) kopljem.

Mislim... čisto da se zna.




U svakom slučaju tog poslednjeg lepog jesenjeg dana i među vrlo ozbiljnim sportistima nas dvoje smo bili vrlo neozbiljni, ali sam ubeđena da smo se najbolje i zevzečili.





Saturday, November 22, 2014

Thursday, November 20, 2014

Dinner and a show


Mislila sam da će se ugušiti, da će me udaviti, da će se samoubiti, ali tek pošto ubije mene, da će da napravi haos, da polomi sve, a prvo mene, ali nije.

Samo je umirao od smeha dok je proveravao sve što sam mu spremila.
I slušao pažljivo moj celokupan/celovečernji program.

I ponovo i ponovo se smejao. 








Tuesday, November 18, 2014

Sveto pismo


Sve što je rekao od reči do reči - tako je.



Ne znam samo zašto sam toliko privučena tom čoveku. I zašto je još nekoliko meni bliskih ljudi osetilo isto.

Kada je major dao oglas pre dve godine da prodaje svoj dođo i sve što ide u kompletu sa njim Dag se pojavio i otkupio sve kompletno bez ikakvog prigovora.
Stvari nisu slučajne, nikada.

Stiže u Minhen na proleće.
Da li ćemo se konačno sresti i uživo?




Friday, November 14, 2014

Stoj na glavi


Naštelujem glavu lepo ispod drveta.
Namestim ruke ispod glave - sve po propisu.
I lepo krenem desnom, pa za njom levom nogom na gore.
I omašim drvo.

Saspem se u sekundi,
u kojoj oderem ruku, parče od glave i kuk.

I ležim tako razmišljajući da li sam slomila nešto,
kad ugledam u daljini devojku kako sedi na klupi.

Ima neki tirkizni džemper koji se divno uklopio u žute nijanse prirode.
Sedi uljudno, onako romantično.
Prosto da je neko slika za fejs sa sve tužnim i istovremeno otmenim citatom ugraviranim ispod.

I mislim se dok pokušavam da se pokupim i pokušam ponovo - što ja ne umem tako?
Zašto mene neki dečiji hormon tera da pravim budalu od sebe?
Makar da radim u cirkusu, pa da kao vežbam, a za pare.
Nego za ništa, za bezveze.









Monday, November 10, 2014

Kama malo sutra


Priča mi kako je uvođenje novina blagotvorno po pitanju seksualnosti u Vatsjajaninoj Kama sutri.
Prođe mi za trenutak kroz glavu tačno mesto gde držim tu knjigu i kako se godinama zevzečim da ću je dati svojoj deci da je podele po pola i obrišu se otpozadi, ali... biće da sam previše okrutna.
Mada me i dalje maksimalno nerviraju ljudi koji sebi daju za pravo da pričaju ili pišu o tome, a da narečenu knjigu otvorili nisu.

Ali on nastavlja:
-Uzvišeni seks po Kama sutri podrazumeva: Artu - majstorstvo prosperiteta i materjalnih dobara radi individualnog i bračnog opstanka, Kamu - vladanje erotskom naukom radi uživanja i produžetka vrste, Darmu - majstorstvo vrline i pravednosti, a zarad evolucije i Mokšu - oslobođenje, koje je više o milosti (aerodinamika) nego Karma (gravitacija). 

-I ti si sve to našao u Kama sutri?, pitam ga iznenađeno.
-Aha.
Baš to aerodinamika i gravitacija?
-Aha.
-Ok. Meni se sviđa onaj deo za Artu.
-Da, ali to je ujedno i početni i najteži put.
-Naravno da jeste, zato i počinje da mi se sviđa.





Saturday, November 8, 2014

Deset dana u novembru


Deset dana zakasnelih udara posle prolećnog astrološkog zemljotresa upravo startuju.
Merkur menja znak, ulazi u Škorpiju i 10. novembra izlazi iz tzv. "retrogradne" senke. Stvari će se konačno pokrenuti tamo gde su se zaglavile početkom oktobra. I sledeća četiri meseca slušaćemo baš ovaj pozadinski Merkurov ritam u svemu što radimo, mislimo i govorimo.

Venera kvadrira Jupiter i ulazi u konjunkciju sa Saturnom i to egzaktno 13. novembra. Sledeći dan i Sunce je u istoj kombinaciji, a prekosutra eto Marsa u konjunkciji sa Plutonom, a kvadraturi sa Uranom. Sve haotični aspekti koji oslobađaju puno energije, osim Merkura koji baca trigon na Neptun i sekstiluje Plutonu - mozak brušen kao dijamant, čist kao voda.

I pošto ovo sve radi istovremeno treba očekivati i zatezanje i popuštanje, razumevanje i konačno napuštanje nekih situacija, zaokretanje na nov put i istovremeno kočenje. Dve trećine neba je zauzeto frikcionim aspektima i retki su oni koji neće osetiti ama baš ništa dramatično.
Neke stvari će odjednom postati gromovite, neke će se konačno ispuniti, neke treće konačno završiti, ali sa novim počecima u poljima u kojima nosite Škorpiju i Jarca.


Budite diplomatični koliko god ste sposobni za to, ne vezujte se, ponašajte se prijateljski, ljubazno u svakom smislu. Što se tiče prolećnog kardinalnog haosa koji smo preživeli, ovo je ipak samo davni eho. Što je razbijeno i prekinuto tada završena je priča, sada idemo dalje i to dalje ima sasvim drugačiji zaplet.

Sredinom novembra očekujte bljeskove uvida u ono što će obojiti celu 2015. godinu i itekako uticati i na svetsku politiku i ekonomiju. Stvari se ipak menjaju.
No, obratite specijalnu pažnju svi vi koji imate neku planetu ili bitnu poziciju na početku Jarca ili Raka, Mars će u svom tranzitu malo da "zagrebe" onako muški kako on i ume. Te zato pustite strasti, jaka osećanja i bes u ekstremnim situacijama i sa ekstremnim ljudima, i potrudite se da shvatite šta ima tamo u pozadini, koja se to igra zapravo igra,  i ne pokazuje se na prvu loptu.

Sredinom novembra i Venera menja znak (tropski), pa njen dispozitor više nije Mars u jarcu, već Jupiter u Lavu, što je jako dramatičan skok i promena kvaliteta njene energije. Kakav god da je trag ostavio Mars od početka septembra istim putem proći će i Venera , pa za njom Sunce i Merkur da dobro utvrde gradivo i to od upravo sada do kraja decembra. Očekujte brzo lansiranje u budućnost, tako dugo očekivano.





Thursday, November 6, 2014

Tuesday, November 4, 2014

His face in every face I see


Hodam slobodna.
I da mi je neko rekao da ću tako u začudo lepom novembarskom danu moći da prošetam.
Onako damski, obučena ženski.
Za promenu.

I da će biti prolećasto.
I da će me čekati najlepše i najvanzemaljskije oči.
Ne bih verovala.

I pre nego što izvuče taj poklončić koji nikako da promeni vlasnika između mog i njegovog rođendana,
stajem na stepenik da budem viša,
i da mi bude lakše.

Ne očekuje da otvorim kutijicu iza njegovih leđa.
Ali ga zabavlja što je toliko dugo zagrljen.

Zahvalan na svakoj dijamantskoj sekundi koju delimo.
Isto kao i ja.







Sunday, November 2, 2014

Samo udri



Ima više od deset godina, ma mnogo više je prošlo od onog trenutka kada je Mili tada malo prase sedela u fotelji dok mi je majka nešto objašnjavala. Tek u jednom momentu rekla je nešto nebitno "...Blabla, vidiš maco, blabla...".
To je Mili bio znak da skoči iz one fotelje i rezignirano podvikne mojoj majci, a svojoj babi "Nije ona tvoja maca! JA sam tvoja maca!"
E ovih dana samo o tome mislim.

U gradu vlada virusna upala pluća. U stvari u zavisnosti od ovog ili onog izgleda neke džidže u plućima dijagnostikuje se kao bronhitis ili upala, ali je potpuno nebitno. Klinici su desetkovani, profesori takođe. Ona već treću nedelju leži. Ja... malo je reći da sam poludela balansirajući između slave, roditelja, bolesnog deteta, njenih profesora i svih onih umišljenih megamajmuna koji su ubeđeni da su moje eksluzivne mace.

Jedan se duri što nikada nemam vremena da prihvatim njegov poziv za piće, a izbegavam ga već godinama. Drugi mi poručuje kako će me poučiti sve o mojoj sebičnosti poetskim citatima koje je godinama skupljao po Netu, u slučaju trećeg očekujem da sam implodira u sopstvenoj gluposti (ali to nikako da se desi)... I ima još takvih egzemplara koje niko, ali ama baš niko nije pitao za mišljenje, ali ih to ne sprečava da me bombarduju šiti informacijama zgranuti kako baš napr. on nije moja maca. Iskaču sa raznih strana Neta, iz telefona, po uzanim prolazima.
Brojim do deset, brojim do sto. Nadam se će nestati sami od sebe.
Demončići smaračići.

Neko je 22. kupio deset metričkih tona zlata van berze, da ne bi uticao na trend. Sve je odmah istog dana izneto iz J.P. Morgan magacina.
Proveram to dok čekam u redu u apoteci. Tip ispred mene urla zato što mora da plati antibiotik 460 dinara, a ima recept. Tri minuta kasnije shvatam da i ja uzimam isto i da me čeka isto plaćanje bez obzira što je dete u pitanju. Ona mi nudi neki probiotik, odmahnem glavom, kažem joj da imam američke - bolji su, ali neka mi da pet kutija vitamina C.
-Mislili ste pet tabli?
-Ne, mislila sam pet kutija sa po deset tabli u svakoj... osim ako se nije pojavio lipozomski.

Naravno da se nije pojavio. Mili u tom trenutku i dalje odbija bombardovanje vitaminom C, ali osećam da je trenutak kapitulacije blizu. Kažem joj za zlato, odgovara mi da to služi za rat.
-Znaš ko se potkupljuje zlatom, namigne mi dok se cepa od kašlja.
-Znam.

Posle čekamo da dođe žena iz privatne laboratorije da joj uzme krv i briseve. Terenska služba doma zdravlja to ne radi, jer zaboga to ne piše u statutu. A statut im valjda određuje grad ili ministarstvo ili ko god. Zaludno se ubeđujem u upravi. Poručuju mi da donesem dete. Poručujem im da dođu i donesu sami moje dete od 16 godina. Sležu ramenima.
Niko tu nije ničija maca.

Sledeće nedelje i posle popijene druge kutije antibiotika šeste generacije, a zarad sprečavanja potencijalne sekundarne bakterijske infekcije ponovo smo u taksiju, ponovo na proveri. Doktorka je njena, od petog dana Milinog života ta žena je vodi i voli. I ok je, ali meni je fitilj kratak i interesuje me ta primarna, a virusna infekcija koja već postoji, a nije tretirana. Doktorka se plaši vitamina C, ali nas šalje kod specijaliste. Vidim da je Mili već vrlo blizu odluke, puštam je za sada.
Ponovo smo u taksiju, a onda prijemno odeljenje u dečijoj bolnici. Ona konačno shvata, ja je konačno psujem međ svim onim unervoženim bolesnim klinčićima. Naslanja se na mene dok čekamo, ne može ni da sedi više. Ja se preznojavam, a onda mi stiže i da je kupljena ogromna količina bakra i naravno izneta iz XX magacina u YY.
-Šta je bre ovo?, gledam i ne verujem. - Je l' to ovi u Noje Švabenlandu prave novu generaciju letećih tanjira?
-Ili novi prenosni sistem, dodaje umorno ona u trenutku kada nas ipak prozivaju.

Pa vađenje krvi na licu mesta, pa traganje za rengenom u drugoj zgradi, pa moje urlanje po hodnicima da ima upalu pluća i da ne može da čeka dok se ne slika svaki frajer sa udarenim kolenom. Frajeri me u tom trenutku mrze. Nema veze, mrzim i ja njih, ali taktika uspeva.
Pa ponovo čekamo da stigne snimak.
Pa nazad u dečiju bolnicu.
Pa red.

Žena hoće da je stavi u bolnicu. Mili sada izistinski paniči, moli nju, pa gleda u mene. Ja sam hladna kao boza, znam da to zavisi samo od moje odluke. Pitam tu ženu šta bolnica može da ponudi mom detetu osim ukrštenih virusnih infekcija, super-rezistentnih bakterija, zaboravljanja deteta posle jutarnje vizite i loše hrane. Žena je zabezeknuta.
Ja nisam, pošto mi se u glavi upravo razdanilo da je trebalo da uzmem prut na vreme, a ne da vežbam demokratiju.
O da, prepisala joj je kortikosteroide i ostavila otvorenu opciju za bolničko nazovi lečenje.
I o da, uopšte se nisam ganula na to.

Kod kuće poslušno srče vrelu pileću supu i gleda me dok cepam tablu sa tabletama.
-Dobijaćeš po gram na svakih sat koliko si budna. Ne bude li radilo smanjiću vremenske intervale sve dok ne dođemo na 6 minuta.

Klima glavom, zna da to nije predlog, već naređenje.
I mislim da je upravo odrasla.
Iako je još uvek samo ona moja maca.