Pages

Wednesday, August 26, 2015

I kad sam išla krivim putem


Automobil staje na kapiji.
Brojim desetak sekundi da se pomere vrata i nastavljamo.

Moja jedina balska haljina.
I u korsetu mali karambit, za svaki slučaj.

U ugovoru sam tražila da stoji da ne razgovaram.
Na bilo kom jeziku.
Samo igram tih sat vremena sa tim čovekom.
Samo igramo.
I posle samo odlazim.

Pre no što me uvedu dalje udahnem prvi jesenji vazduh i obrišem sve misli.
A tamo na drugoj strani jedan čovek u uniformi stoji i čeka.





Sunday, August 23, 2015

Ispod Gazele


...je očišćeno.
Ali mi ćemo preko trafo stanice, pa ćemo da skačemo sa mosta.

Ne znam kako će se pojaviti ostale ekipe, ali našoj ne manjka ideja.
Mojih.
Suludih.

Standardno.




Friday, August 14, 2015

Na takvim mestima je hladno


Ne radi danima sijalica u kuhinji, pa kao donesem merdevine, ali se usput setim da skinem štikle, pa kad se popnem opet se setim da sam bosim nogama na metalnim merdevinama, a ruke su mi vlažne zbog vrućine, pa siđem, pa odem po baletanke sve se nadajući da je đon kao gumeni, usput i pogledam pozicije kako je struja upaljena i ugašena, i vidim da je kao za kuhinju ugašena...
I svečano se popnem i taman da odvrnem upali se svetlo ispred mog nosa.

I onda siđem, ugasim svetlo, koje inače danima ne radi, pa se ponovo popnem, zamenim sijalicu, siđem, proverim - radi, popnem, zašrafim plafonjerku, siđem...

I kažem - Hvala, to je bilo šarmantno.

Meni je u stvari super od kada se tako družim sa njim.

28. mart.
Znala sam, u stvari nisam znala nego sam osećala da nešto nije u redu.
Demonski aspekt, prokletstvo.
Slomljen pečat.
Dan da se potpis stavi na umrlicu.
I samo se na to i stavljao.

I možda je neko i mislio da potpisuje neki drugi dokument, ali pečat... I smrvio se papir u prah.

I otvorilo se ružno.
Naučila me je i neke "ružne" stvari i jeza me je hvatala dok mi je objašnjavala kako je sa Ž. otišla na planinu i kako su njih dve bacile kletvu i kako je onda...
Ali, šta je ružno, šta je lepo?

I posle zmije. I ono čuveno - pazi da je ne povrediš... i pazi, seti se da staviš rukavice, smrde kao... ma smrde strahotno.

I stvarno, ceo taj svet koji stoji "pozadi" sada je tu ispred, i savršeno je jasan i logičan.

Ružno.
Rodiće se dete i nosiće prokletstvo.
Užas.
I vidim slike, suze ispod crvene kose, ma ne smem ni da pišem.
Probudim se u sred noći u ledenom znoju i samo mi u izmaglici proleluja pečat i datum.
I setim se kako je on umro i kako je trebalo da igramo, i kako ćemo da igramo.
I taj jezovit ženski krik.

I poludim. Nazovem bajkera i idemo da vozimo van grada.
Pred zoru ubrzam i on pođe iza mene, a onda uzletim uz Perseide.
Povučem i njega.
I zato nas niko i ne vidi.

Ujutru mu obrišem sećanje i pristojno se pozdravimo.

Metlu je oduvek bilo lakše voziti.
Ali...

Ne smem da pišem, bojim se.


Wednesday, August 12, 2015

Pa dokle ti bajkeri više?


On me lovi.
Kruži.

Ja stojim.
Krenem rukom da izvadim oružje iz torbe,
jer nema manevrisanja u toliko visokim štiklama.
A onda odustanem.
Možda je vreme da budem ulovljena.

Zaustavlja motor.
I pre no što skine kacigu znam kako se osmehuje.

Široko.




Monday, August 10, 2015

Povratak ibisa i mladi đubretari


Nisam neki patriota.
To ionako svi znaju.
Više mi je važno da zemljišta čista, voda čista, da su deca nahranjena i naučena, a žene, muškarci, životinje i biljke zadovoljni.
Boli me briga kako ide granična linija i ko je klao koga tamo nekad.
I to svi znaju.

Zato sam i dobijala packe od nekih kao bitnih ljudi proteklih godina.
I dobijaću ih.
I boleće me briga i dalje.

Jer dok tvoj sin na fejsu kači slike iz kafića sa braćalama i lepim izborom pića, a tvoja ćerka radi hiljaditi selfi u wc-u u iščekivanju stotog komentara kako je lepaaa, fenomenalna, mačka, kučka i sve što u kompletu ide sa tim... one moje dve su otišle da malo očiste Srbiju.



I da je bolje upoznaju.
I dok meni drobiš o sektašenju moje dete može da ti otpeva kompletnu pravoslavnu liturgiju i da ne isfalšira nijednom.
I da ti usput otpeva i mantre na sedam egzotičnih jezika, par opera, i milion standardnih pesmičica... uključujući i desetak srpskih grand hitova.
Šta ume tvoje dete?

Ume i da komunicira na nekoliko jezika, a i da se vrlo brzo prilagodi i onim nepoznatnim.
A koliko jezika zna tvoje dete?

I obe umeju da mi se ushićeno javljaju sa izveštajima kako su napravile večeru tako da su svi olizali tanjire, da su savršeno oprale sudove i veš, a da su najsigurnije da je wc šolja pošteno izribana ako to urade same.



Otišle su da očiste Obedsku baru, da raščiste livade da ponovo postanu plavne i da se vrati ibis, magična ptica koja znači preporod.
I jednog dana za njom da kroz taj močvarni vrt prošeta vrhovna boginja Izis sa sinom Horusom u rukama i da bude zadovoljna.
Otišle su da budu đubretari u tvojoj voljenoj zemlji. Toliko voljenoj da tvoja deca bacaju plastične flaše i ambalaže gde god da prođu.
Ona tvoja prelepa deca sa fejsa sa hiljadama lajkova.
Ova moja... skupljaju lajkove na jednoj drugoj strani na koju ti teško da ćeš ikada moći da pređeš.

I da, učim ih da budu dame i kraljice, jer su žene kormilari svake države.
I da one određuju pravila.

Šta ti učiš svoje ćerke?



Lepota je tako jednostavna.
I kompleksna.

I dok je tvoja ćerka gledala nebrojene koreanske tinejdž serije, gledala ih je i moja.
I naučila i jezik.
I usput završila jednu srednju školu i ispolagala ispita koliko ti samo možeš da sanjaš.
I naučila harmoniju.

I konačno shvatila šta je to hteo tamo neki Pitagora.

Dok je tvoja padala u depru zbog budalaština, moja druga je preživela pravi pakao i izvukla se. I trijumfuje.
Ostala joj je još jedna godina u srednoj školi i onda upisuje fakultet.
Za nju, za njeno poreklo, to je fenomenalan uspeh.
Ona jeste moja kraljica od Sabe.



I dok se ti prepucavaš za kafanskim stolom da li je bilo ovako ili onako, dok gubiš dijamantsko vreme na budalaštine, ja ću te samo zaobići.
Možeš da misliš o meni šta god želiš, i o mojoj deci.
Ja znam šta je istina, moja istina i ta i takva istina je jedina slamka koja će izvući ovu bednu močvaru.

U kampu ih je bilo samo četvoro iz Srbije, ostali klinci su stigli sa svih strana Evrope, da nešto nauče i da pomognu.
Nisu patriote, nisu samo to, srca su im veća od državnih granica.


I možda nisu baš idealno namešteni za fotke na fejsu, niti ispod piše da je provod bio boli glava (a bio je boli kičma), niti su obučeni po poslednjoj modi, na ovu i ovakvu decu ja računam.

Oni jesu moj ponos.

p.s. slike sam im ukrala sa fejs strane: The return of the Ibis - Povratak ibisa

Friday, August 7, 2015

Arijevski


Uveče kada se vraćam pogledam na trenutak ispod ETFa i ceo bulevar naniže zamiriše na Hajderabad.
I hodamo.
Nas troje.

Taj mali deformisani kreten, i ta matora žena, i ja.

I samo ćutim. Upijam rečenice, skupljam reči po pločniku kao kovanice, kao prosute papire, olovke ili šnale.

Taj mali deformisani kreten samo je on u mojoj glavi. Dragocen je.

Jedno veče debeli je išao iza mene. Nisam ga videla, a nije ni onaj magarac koji je iskočio ispred. Šta god da je hteo ili nije hteo ja nisam imala vremena, sakupljam rečenice, ispravne forme, batine delim.

-Jebote ženo, kako ti udaraš, čula sam ga iza leđa.
-E molim te dovrši ga... I hvala, samo sam mu kratko dobacila dok sam nastavljala naniže.

Taj mali deformisani, niža vrsta, rasa, kasta, on je dragocen.

O njemu pišem. O krvi, bežanju, večnom životu.
O kamenu.

Arijevski sigurno. Arijevski udaram.
U svakom smislu.






Tuesday, August 4, 2015

You had me at hello


I sasvim je dovoljan tvoj pogled.
I onda sam gola i razvaljena.
I voljena.

Imao si me.
Imaćeš me.