Pages

Sunday, April 24, 2016

Karamel pita sa bananama


Kolač sa karamelom i bananama je toliko fenomenalan da se moje mladunče navuklo posle prvog probanja. Ja sam posle drugog i daleko bržeg pravljenja, i usput sam povukla još neke ljude.
Prelep mekan ukus, ispunjavajući i verovatno užasno kaloričan, ali ponekad sebi valja dati oduška, pogotovo u pobedničkim trenucima.



E ovako, recept:
Klasično testo za tart u koje ide oko 300 gr brašna, nešto manje od 100 gr putera, otprilike 50-80gr, dve kašike šećera, jedno jaje i kašičica anisa u prahu. U ovo je još išlo i vrlo malo soka od grejpfruta da testo ne bude previše prhko.



U mom drugom i daleko bržem pokušaju sam uzela 300 gr mlevenog keksa, odokativno putera (50-80 gr), dve kašike šećera i recimo pola čaše soka od breskve. I umesila istu stvar, samo što ovaj drugi put nisam morala ništa da pečem.



Pleh za tart sam namazala puterom i posula brašnom.


Testo sam rasporedila po plehu i pekla ga 10-15-20 minuta u rerni zagrejanoj na prethodno, ali na 180 - 200 C. Videćete da li je pečeno ako ubodete čačkalicu i izađe čista. U verziji bez pečenja - nema pečenja. 


Za vanil krem sam uzela (ono što najviše mrzim, ali radim kada nemam vremena) dva pudinga (ovo je verzija koja se sprema bez kuvanja), usula hladno mleko i mutila minut dva. I gotovo.
U originalnom receptu ide i originalni i osnovno vanil krem za kolače, koji je fantastičan uz burbon vanilu i eventualno malo ruma... Ali to ćemo neki drugi put.


E a onda sam uzela da napravim svoj prvi karamel krem. I to sve po tačnim uputstvima. tri četvrtine velike šolje kristal šećera i valjda beše pola šolje vode se stavi da počne da se karamelizuje na thoj vatri. I nikako ne sme da se meša.


I kada počne izgleda ovako. Pa sam pobelela čekajući, jer je trebalo da dobije ćilibarsku boju.
Nekako ovako.


E a ovo je i odličan momenat da opišem svoj drugi i daleko uspešniji pokušaj. Prvo sam uzela da napravim karamel, i zaobišla deo sa vodom potpuno.
 Samo sam sipala istu količinu šećera i ostavila ga da se lagano topi, a dok se to dešavalo umutila sam puding, što mi je uzelo par minuta i napravila testo za tart. Sada sam testo umesila od keksa (izbegla pečenje) i bukvalno je sve bilo spremno za desetak minuta kada je šećer malo "poludeo u šerpici". Dodala sam nekih 200-250ml slatke pavlake i dobro izmešala.


Posle sam ubacila i kockicu putera i konačno dobila najdivniji karamel, što bi reklo moje mladunče.


Sledeći deo jednačine je iseći tri banane na kolutove i pomešati ih sa karamelom.


Rasporedila sam sve po testu.



Zatim je preko ovog išao sloj vanil krema, pa sloj umućene pavlake (oko 200-250ml je sasvim dovoljno).



Naravno da je planulo. Uvek plane svemirskim brzinama.



I tako... Važno da je veselo i slatko.


A onda valja prileći malo i uživati u danu.






Thursday, April 21, 2016

Sva sam slatka


-Ma slatki ste mi svi vi... takvi, rekao je posprdno, a onda je izbrojao pare i naravno, platio.

Rad se plaća, poseban intelektualni ima i posebnu tarifu.

To mi je samo proletelo kroz glavu u ponedeljak u podne. Tamo preko puta ulice stajao je hotel Jugoslavija i šuma, i reka. Svež vazduh.
Sa ove strane sud.
Ona traži cigaretu, pa je nalazi, a ja joj nudim i Orbit bombonu. Drugo šta nemam.
Da častim.
Za sada.

Okreće se i počinje da smeje.
Ja počinjem da dišem. Ovog puta punim plućima.
Ta priča je završena.
Potcenio me je i zeznuo se.

Devet godina ranije jedan drugi čovek koji je pokušao da me pređe prošao je vrlo slično i histerično mi uputio rečenicu kako u svom životu nije video nikog toliko mračnog, psihopatski raspoloženog i krvavo osvetničkog... kao što sam ja.
Slegnula sam ramenima, svako vidi ono što poželi... od mene.

Pisala sam o majmunima, kikirikiju i bananama par godina ranije na ovom mestu, i eto, unatoč očekivanjima, umesto banane dobih celu granu.
Taman da joj napravim krem pitu od banana, što bi dobacila Mili.

Zahvalih se joj se na ponuđenoj vožnji, neka se odmori malo i od mene i od celog slučaja, a ja nastavih ka Zelenjaku, razmišljajući kako kada stignem kući treba da javim drugom advokatu koji vodi slučaj povezan sa ovim. Malo smo podelili zaduženja. Šah je tako interesantniji, pogovotovo ako su protivnici toliko... nesnalažljivi.
Ne, nisam htela da napišem "glupi".
Izdresirana sam da ne potcenjujem neprijatelja.

I tako... na Zelenjaku nema šta nema. Uzeh i jagode, i pavlaku i za pitu i pored pite.
Morala sam odmah da častim.

I to zato što sam toliko slatka.





Sunday, April 17, 2016

Toliko senzualno...


... da lomi kosti i ostavlja trajne modrice.
Ali vredi.






Wednesday, April 13, 2016

Principia


Fanatično pratim šta radimo tamo gore.
I znam cenu.

I kada se vrate čekaće ih par bolničkih meseci i posledice do kraja života.

Ali vredi.
I pre no što napravimo brodove i stanice sa ugrađenim magnetnim poljem, da, vredi.

I sve ću da pokušam da u jednoj turi tamo gore budem i ja.



Sunday, April 10, 2016

Rahu - Severni Mesečev čvor


Priča je počela o mitozi i mejozi, i dr. Arđun Pai ju je pogodio, iako očito nije upućen u biologiju.

Pa je nastavljena pričom o talasnim dužinama i njihovim frekvencijama, te sam konačno sklopila celu sliku od Pitagore, brojanica i 108 molitvi, i onog što mi mira davalo nije - o Rahu Kalamu, prema kom se ravnam već deset godina.

Zastrašujuće je koliko je jednostavno i logično, i ima svako uporište u fizici.

Sve što je došlo kasnije u ovom razgovoru samo je potvrdilo ono što moje udarne nakšatre (Swati, Ardra, Moola) zvone ceo moj život.

I ne, nije Saturn. Ne bacajte kletve na Saturna kad god ste lenji, glupi ili samo u neznanju.

Rahu je taj koji će vam praviti haos od života do god ne naučite kako da fercerate po njegovom ritmu.

A to je posao koji se uči kroz hiljade života.





Thursday, April 7, 2016

Saturday, April 2, 2016

Šta mi bi?


Par godina ranije napisala sam ovde kako nekako ne bih da se guram ispod nadgrobnog spomenika sa bilo kim. Nije bilo vreme, nisam bila sasvim načisto.

Ne, i dalje nisam za klasičnu sahranu. Mislim da je to čisto traćenje (plodne) zemlje i silan trošak, a za bezveze.

Ali za klasičnu ljubav jesam.
I nekako, ma ne smem sebi ni da priznam, prosto mi došlo da budem sa nekim.
Da smo zajedno.
Da ostarimo zajedno.
Ali onako, za izistinski.

Kao... ljubav.