Pages

Sunday, January 15, 2017

Tart pita od praziluka sa pavlakom


Laka i brza za pravljenje, a tako ukusna i rustična.

U međuvremenu sam počela tradicionalno da pravim više ovih testa za tartove i da ih u obliku debljih malih palačinki pakujem u kesice i ostavljam u zamrzivač. Pa kad nekom u kući padne na pamet da bi baš jeo tart sa ovim ili onim, samo ujutru izvadim testo iz friza i do podne je odleđeno. Punjenja su razna, ali je testo i za slatke i za slane tartove potpuno isto.
 
Prvo sam naučila da pravim testo za tart ili pitu po američkom receptu, što je daleko lakše i brže od onog mog standardnog. (I ovo je prekopirano iz ranijeg posta o tome kako se pravi klasični tart od bundeve).


Jako je lako. Uzme se šolja i po brašna, pola kašičice soli i pola šolje putera. Uz to ide pola čaše hladne vode, ali baš hladne i baš 100 ml. Puter se rasturi u što sitnije komadiće, uspe se pola od vode, pa se mesi, a zatim dodaje još po malo u toku daljeg mešenja  u činiji. Ali se generalno ide na to da se druga polovina vode ne iskoristi skroz.
Umešeno testo se oblikuje u kuglu, umota u providnu foliju i stavi u frižider na minimum pola sata.


I kada je prošlo pola sata, izvadila sam testo iz frižidera i umesto da ga razvučem oklagijom, pa prebacim na tart (mrzelo me, a i činilo mi se komplikovano, samo sam (na puterom namazan i pobrašnjavljen) stavila kuglu testa na sredinu i razvukla ga preko kalupa za tart (standardni reckavi kalup za tart, ne znam koji je prečnik, ali je onaj najuobičajeniji). I eto ga.


U međuvremenu sam napravila punjenje od praziluka. Ceo veliki praziluk sam oprala i iseckala na komadiće. Ubacila sam u šerpu sa oko 50gr putera i na laganoj vatri krčkala desetak do 15 minuta. Malo kasnije dodala sam začine, origano, majoram, malo majčine dušice i bosiljka, i šta god vam padne na pamet, i pošto sam imala beli luk u prahu, to je dodato tek posle pavlake.

Pošto je povrće valjano skuvano, dakle potpuno je mekano, u to sam sipala dve čaše kisele pavlake, i zbog toga nisam uopšte dodavala so. Promešala sam dobro i otišlo je na testo za tart.

Po testu sam poređala neko suvo meso, jer je to bila detetova želja, a i tako se slično pravi francuski kiš loran, pa je punjenje išlo preko svega ovoga.

Otišlo je u rernu prvo desetak minuta na 220C, pa posle otprilike pola sata na 180C. Proveravajte sami bockajući viljuškom i proveravajući koricu sa strane.

I gotovo je za čas. Eto rustična večera za pola sata ili sat u slučaju da imate unapred pripremljeno testo. I sve se jako lako pravi. A tek što miriše... fantazija.


I ode za čas.
Kao i uvek u mojoj kući.




Tuesday, January 3, 2017

Dangal


Eto i januara.
Razmišljam dok idem u majici, a pošto sam pola sata pre toga stajala bosa radeći Či Gong, a dva sata pre toga se valjala po blatu radeći sve moguće delove obuke koje mogu da odradim sama.

I modrice su redovne pošto moj mladi mentor nema baš toliko iskustva sa ženama, ali ume da ih baca kao blesav.

I tako idem u majici. Istina imam kapu i rukavice, ali ljudi me nekako malo čudno gledaju dobro uglavljeni u jakne i dok se tresu od hladnoće.

Nije to tek tako, i nema potrebe da se pravim važna kako ja ovo ili ono. To je nešto što se gradi godinama, zubima, krvlju i znojem.

I jeste. Ima taj muški deo i ženski deo i neutralni deo. Ali koga briga?
Ja sam Durgina služavka i dvorska dama i bibliotekarka i moram da poštujem sve ono što neke ljude čini elitom, jer su za elitu i napravljeni.

Ostali imaju šopinge, kolače i tople domove. I misle da je to sasvim dovoljno.

Meni nije.