mesto gde soko sreće vuka - ŠAMANSKI DNEVNICI

Krav

2012-02-14T01:01:00.000-08:00

Da nisu "moji" možda bi mi bilo i dosadno da ih gledam, ovako je druga priča.

Dok se oni spremaju za put na Arktik, ja se spremam da polažem drugi nivo, praktično da promenim boju pojasa.
Mislim da je vreme.

Karlos Saura Tango (1998)

2012-02-12T01:01:00.000-08:00

I moj favorit:

Fraktalna geometrija

2012-02-10T01:01:00.001-08:00

Nadam se da u tom tkanju postoji neka svrha.
Nešto što mi nije dato da vidim.

Ne umem da vidim.

Sada je to stvar rutine

2012-02-05T01:01:00.000-08:00

Idemo.

Raspored

2012-02-02T01:01:00.000-08:00

U utorak sam dobila nogu u glavu.
Što će mi samo služiti kao nezaboravna lekcija da se ubuduće i zauvek štitim.

To veče sam morala da šutiranjem razvaljujem zaleđena vrata u dođou.
I posle da pokušam da ih zatvorim i zaključam.

U sredu sastanak na drugom kraju ledenog grada.
U četvrtak ponovo cimanje, smrzavanje i ostalo čeličenje sa momcima.
U petak me čeka drugi sastanak na Bulevaru.
U subotu...

Gledam u bočicu vitamina D3.
Treba da uzmem deset kapi sada, pa deset za par sati.
Vraćam je u fioku.
Uzimam knjigu.

I odlazim da legnem.

Kroz prvi san čujem kako knjiga pada na pod dok mi polako otiču grlo i nos.

Neka sve čeka.

Kreacija

2012-01-31T01:01:00.000-08:00

"Then there was neither Aught nor Nought, no air no sky beyond.

What covered all? Where rested all? In watery gulf profound?

Nor death was then, nor deathlessness, nor change of night and day.

That one breathed calmly, self-sustained; nor else beyond it lay.

Gloom hid in gloom existed first - one sea, eluding view.

That One, a void in chaos wrapt, by inward fervour grew.

Within it first arose desire, the primal germ of mind,

Which nothing with existance links, as sages searching find.

The kindling ray that shot across the dark and drear abyss -

What is beneath? or high aloft? What bard can answer this?

There fecundating powers were found, and mighty forces strove -

A self-supporting mass beneath, and energy above.

Who knows, who ever told, from whence this vast creation rose?

No gods had then been born - who then can e'er the thruth disclose?

Whence sprang this world, and whether framed by hand divine or no -

Its Lord in heaven alone can tell, if even he can show."

Himna stvaranja

Preupanišadski period

Život 11

2012-01-29T01:01:00.000-08:00

Noću

2012-01-27T01:01:00.000-08:00

-Sigurna si da ne želiš da te sačekam?
-Ne, ne... Slobodno kreni, osmehujem mu se. -Pazi kako voziš, dodajem sa tonom bezobrazluka.
-Aha, te tri ulice dalje, konstatuje on.
-Ipak pazi kako voziš.

I gledam kako zbunjeno odlazi niz ulicu, a onda se okrećem i ulazim u šumu.
Sneg škripi ispod mene, pa se utišavam u koračanju. Negde sova u blizini, neka životinjica se meškolji tamo u grmu.
Idem dalje.
Idem sve do moje skrivene čistine. Tu se osvrnem par puta, pa zbacim vučiju kožu sa sebe. Rastresem malo krila i uzletim ka mesečini kroz srebrnaste pahulje.

Vrlo vrlo polako.

Parkour vežbe

2012-01-25T01:01:00.000-08:00

Rezolucija za prostu lunarnu vodenog zmaja godinu

2012-01-22T01:01:00.000-08:00

Ne proslavljam "standardne" nove godine i odavno ne razumem ljude koji se specijalno spremaju, troše, jedu u ponoć i rade svakojake budalaštine na nešto što samo ima vezu sa formalnim početkom, a ne realnim.
Ne proslavljam čak ni ovaj pravi lunarni početak na taj uobičajeni opštenarodni način.

Prvi zakon Feng Šui-a je čistoća. Očistiš prostor od starih energija da bi nove mogle da dođu. Praktično, proslava se svede na mene, usisivač, cif, mer, ono za staklo, pronto, onaj penušavi za meblove, gumene rukavice, sunđere, truleks, krpe... Pa ako bolje razmislim ima nas poprilično na toj žurci.

No, metalni zec...

Prva asocijacija je trčanje, trčanje do besvesti, razvlačenje, razapinjanje međ delovima dnevnog rasporeda.
Prvi deo godine toliko posla i toliko novca da nije bilo pristojno ni da primetim koliko zarađujem. Nekako sve one rezolucije iz doba tigra postale su deo stvarnosti. I naplaćivanje po satu, i prava čokolada i pravi muškarci. Ali sve ima svoju cenu. Odrekla sam se još jednog broja ljudi i mislim da sam sve ukupno potrošila čitavih 15 minuta na televiziju i novine, pa i on-line novosti u toku cele godine.
Dovoljno.

Ali tu su bili Igor 1 i 2, Moma, Bojan 1 i 2, Milan 1 i 2 (Hey Miki, you're so fine... naterao me je dobro da razmislim), Kosta 1 i 2, Miloš, Šone, Ivan, Raja, Vlaja i Gaja..., sensei 1 i 2, major, Sima sa Natom, Lidija, Peđa koji đozlucima iz stana posmatra kako teglim naoružanje ka dođou, a posle me zavitlava kad god me spazi u danseriji.
I gde god nađeš zgodno mesto ti Igoru 2 bečki valcer posadi, a momak je blagorodan pa će u svakoj opasnoj i zavučenoj uličici samo za mene da traži jordanske brojanice. I moja potraga za Hurtakovim Ključevima, i oni meseci kada mi se svaki od njih obratio sa Danijela, pa se posle izvinjavao jer nije znao zbog čega mu je to izletelo. I moje apsolutno razumevanje i obećanje i zaboravljanje... Sve do ponovo "Danijela". Sve dok nisam uzela i naučila napamet Knjigu proroka Danijela.
I služilo mi je.

Prvi odlazak u Višnjičku banju uz najboljeg srpskog kendoku, njegovu dragu i njegov šinken. I noć kada se vraćam i kada mi je mozak u autu. I dani plakanja.
Dani auta. I nekako baš u to doba demontaža Orionovog sistema sa krova naše zgrade. Uspeli smo da oteramo tu jadnu i bednu, a toliko prevarantski izverziranu firmu.

I par meseci kasnije ponovo ka istom pravcu, ovog puta u novi dođo, tamo gde se krljamo u parteru.
Nebrojene modrice, podlivi, posekotine. Nagomilano naoružanje. Sati provedeni na proučavanje ovog i onog boksa, ovog i onog mačevanja, greplinga i trepinga.
I onaj dan kada smo poubijali MMA ekipu, jer mi smo savršeni sa oružjem, a oni pesnicama.
I onaj dan kada sam ozbiljno poremetila kičmu i iz nje oslobodila sećanje na veštinu ratovanja koju sam skupljala kroz muške živote.

Da, i dan kada unuk slavnog pjevača kroz celu školu urla Mili kako joj je video majku na Adi, sa sve perjem u kosi kako se bije sa nekim muškarcima. I njena sramota, i njegovo čuđenje, jer bi on voleo da ima baš takvu majku.

Novac koji sam pobacala na dve kozmetičke kataloške firme, ne smem ni da pomislim sada koliko ukupno. Zlatne čestice na tamnoj koži tokom leta, platinaste zimi, nisam mogla da odolim. I novac koji je otišao na premazivanje kokosovim uljem. Ali i kakao puterom. Kutija puna stiroporskih kuglica sa sve DMSO bocom, zalihama kelpa, jodom, čistim (organskim) kakao puterom veličine velikog koluta kačkavalja i basnoslovno skupom ručnopravljenom čokoladom sa ugraviranim secesija motivima koju ćemo jesti svi redom i još će ostati da probaju svi klinci u kraju i da se razvlači danima.

Počela sam da učim (od najbolje veštice) bilje i negu. O vile sam naučila kako se prave najbolja ulja, losioni i kreme za negu, i koje đubre se prodaje neupućenima.
I dijamantsko pravilo nege - ono što ne sme da se pojede ne sme ni da se maže na kožu.

Red medicinskih sestara iza mene u dečijoj ambulanti, red koji mi aplaudira. Trenutak kada potpisujem oba dokumenta u kojima odbijam da moje dete primi novouvedenu vakcinu. Neka deca kojoj će pozliti u toku trostruke vakcinacije tog dana. I ona deca koja će za deset godina oboleti zbog idiotske države.
Poziv za sud još nisam dobila, ali ga očekujem.
Spremna.

Neka deca sa kojom sam radila, neki dobri ljudi. Neki drugi dobri ljudi koji su mi pokazali gde su mi granice. I onaj dan kada urlam na sred Bajlonijeve pijace u mobilni da je moje vreme samo moje i da ne dozvoljavam da ga bacam na prazne priče, a pogotovo ne na imbecilno prazne priče.
Neočekivano prijateljstvo od Dubajia do malog kafea kod Beograđanke. I obećanje da se na proleće vidimo ponovo.

Marijana koja je dolazila i pošteno zarađivala platu tokom celog proleća sedeći sa njom uz klavir. I njen upis u srednju školu.

Marko je prohodao. I počeo da dobija na ubrzanju.

Deda koga apgrejdovasmo pejsmejkerom. Odlasci u bolnicu, veče kada on pokušava da pozove sestru, a ona ne reaguje ili dugme nad krevetom ne reaguje. Sklapam u glavi prostorni raspored telefona na odeljenju, pa zovem i probijam se. Sa dedinog mobilnog čujem kako konačno utrčavaju.
Deda kog zabavljamo, kog nerviramo da je postao narkoman zbog bensića a koji neometano kruže po bolnici, deda kom pomažemo da obuče majicu i džemper i pazimo ga, podižemo, vodimo, spuštamo. Deda koji kaže da voli nas devojke. Nas tri koje mu govorimo da još nije vreme za te izjave.

Strah koji registrujem na tom mestu.
Smeh koji lopatama razbacujemo po bolničkim hodnicima.

Ostali smo bez mačaka.

I taman da mi ne bi bilo ama ni malo dosadno - rat koji smo vodili sa Beogradskim elektranama. Marko bolestan, Mili slinava. Ja divlja i nepodnošljiva u hladnoći. Majstor koji mi se praktično uselio u kuću, i uopšte nije imao ambiciju da izađe. Ko je gledao Vodoinstalatera Pitera Vira, zna o čemu se radi. Mislim da je odlučio da me ženi onaj dan kada me je zatekao kako spremam ručak. A i sjaj in his eye kada je upao taman dok je iz sobe gruvao Pearl jam, a ja bila presrećna što je sve sređeno. Al' zamalo. Onda je pukao ventil u podrumu, pa je ponovo dolazio. Pa je nešto štelovao sistem, pa je opet dolazio. Onda je dolazio jer su mirisali kolači. Pa je dolazio da proveri da li je sada sve u redu. Pa je eto svratio da me pozdravi. Pa se setio da uradi probno merenje...
Jedva sam ga se rešila.

Tek sve u svemu, zekajlo vredelo je.
A sada idemo dalje.

Lunarna godina vodenog zmaja nastupa 22/23. januara. Taman dan pre retrogradnog Marsa.
Adjungovanje matrice, to jest proračun letećih zvezda za ovu godinu kaže da su prosperitetne zvezde 1, 6, 8 i 9 zauzele južni, centralni, zapadni i severoistočni sektor, respektivno.
Vojvoda vrti po istok-jugoistok pravcu.
Saram Saat je smešten na jugu tokom cele godine.

Standardna procedura, zavrtim dijagram 24 planine, izračunam Pa Qua matrični raspored i pogledam Ba Zhi kartu pa za zmaja dobijam 24Fu koji se transformiše u 55Feng.
Promenljive su linije 3 i 4.

Prošle zime, nekako baš u ovo vreme i uz Kalenićevu pijacu našla sam slučajno mog zmajčića. Ali žena u radnji mi je rekla da ne mogu da kupim jednog. Da idu u paru.

Dobro, udruživanje, shvatila sam. Ali... Na dan pomračenja srešće se prinčevi istog ranga.
Za sada se samo igram sa njima i sa tom idejom.

Dva zmaja, zašto da ne? Možda je vreme i za ljubav. Mislim pravu. Na manje od toga neću da pristanem.

Rezolucija:

Smanjiti mesečno trebovanje čokolade sa 3kg na 1,5kg.
Završiti neke repove koji se vuku po kompu.
Napisati "ono".
Da ne zaboravim, produženje vozačke dozvole.
I skupljanje novca za pilotsku.
Pokretanje centra sa Foksi.
Rad.
Igra.
Borba.

Ovako je bilo. Naporno, ali uz užitak.
Hvala zekajlo.

Noćas kada šaran star skoro 40 godina iskoči iz reke i transformiše se u zmaja osvrnuću se poslednji put i krenuti od yin metala ka yang vodi.
Da se sretnem sa njim negde na pola puta.

Geometrija

2012-01-20T01:01:00.000-08:00

Od Kelka do Mikro Princa, niz Bulevar.
Od Kelka do Mikro Princa već treći put.

I prvi radni dan u godini dok gledam kao gladno kuče kroz izlog, a oni iznutra dovikuju da je popis.
Ne odustajem.
Vraćaću se danima.

Kada su izlazili iz Egipta poneli su Kovčeg.
Sve je sređeno, poklopac je vraćen, ulaz zatvoren, kao da se ništa nije ni desilo.
Računali su na vreme. Ono vreme dok padne napon, pa dok sveštenici ulete u postrojenje, pa dok se probiju... Dok shvate.

Od Kelka do Mikro Princa razmišljam o tome da je to u stvari i bio kondenzator. Drveni deo, pa zlato, pa ponovo drveni deo.
Onda kod Đerma, preko puta "Hleb sa patosa", zavirim u parfimeriju, u moju visoku flašicu, odmantram Vejnovu Fender-Stratokaster mantru "It will be mine. Oh, it will be mine." i produžim. Tih zamalo 7 tisuća treba da bacim na hitnije stvari.
Ma, mora da je kondenzator.

Kufijevo postrojenje je bilo glavno. Ostala dva su pomoćna. Ne rezervna, baš pomoćna, drugačija funkcija. A glavni štos je bio u akvaferima ispod, u slanoj vodi. Gore generator, usmerivač i to je to.

Kovčeg je razvijao svoje gravitaciono polje. Danima su ga jedva teglili, a onda kao da je podivljao, postajao je lagan, pa je uzletao i često podizao svoje nosače da izbezumljeno mlataraju nogama po vazduhu.

Takođe, On je stvorio bića da služe ove posude: svaki tron poduprt je sa četiri stuba, a šest stepenika vode do trona; sve u svemu deset. Najzad, tron je poput pehara posvećenja oko kojeg je načinjeno deset utvrđenja (u Talmudu), harmoničnih sa Torom koja je data u Deset Reči (Dekalog) i sa Deset Reči putem kojih je svet stvoren.

U Kelku sam uzela germanijumske diode, a dole elektrolitičke i keramičke kondenzatore. U obe firme imaju haos danima, država im je uvela novi "unapređeni" knjigovodstveni sistem, pa su sada spremni da me udave za primedbu tipa da ne mogu da mi uvale 10 mikroFarada na 63 Volta, kada mi treba 100 na 50.

Ramzes (drugi po redu) je shvatio šta su zdipili i zato je i poslao vojne jedinice za njima. Ali kasno. Kovčeg generiše jako polje, nije bio problem razdvojiti more.
A bez srca energetike kraljevstvo nije moglo da opstane.
Deset godina kasnije Egipat se urušio.
Ramzesu nisu pomogli ni pohodi na Nubiju i Liban.

Bez srca energetike nema života.

Šone mi je obećao njegov voltmetar u pozajmicu, no što duže razmišljam o svemu najbolje bi bilo da imam svoj, čak i u početku. Neki baš jeftin zbog mogućeg spaljivanja. Rekao mi je da probunarim kod Kineza, sasvim su okej.
Trebalo bi u stvari (po njemu) da prvo punim baterije, pa da onda napon proveravan na njima, ali magarac je u strastvenom nastupu bacanja sveg đubreta pobacao i stare punjive baterije za fotoaparat... Kao i gomiletinu upravo sada neophodnih stvari.

Imam ideju da merim svaki put kada promenim deo u čvorištu ili geometriju izvora. I zato provera preko baterija možda nije dobra stvar. Možda je zapravo najbolja, ali bi uzimala najviše vremena. A za izmenu oblika izvora su mi potrebni...

I tako idem niz Bulevar i usrdno se molim da su makar kablovi još uvek u nekom mračnom uglu plakara.

Danima je stajao u mestu. Ne danima, mesecima, godinama. Ulogorili su se i živeli tu negde u nedođiji do god se nije rodio dovoljan broj, nije umro dovoljan broj, nije ovo i ono... Tek jednog dana Kovčeg bi konačno počeo da čangrlja, da se dimi i podigao bi se u vazduh.
Nosači su izbezumljeno izletali iz šatora i trčali da im ne bi pobegao.

I išli su dalje.

Kao ja niz Bulevar.

I Bog sveti zna koliko sam samo sati i dana provela sklapajući konstrukciju u glavi.

-A da nemate možda ove neodijumske u obliku piramidica sa šestostranom osnovom?
-Nemamo. Ne prave takve. Gospođo, ne postoje.
-A obične je l' prave sa šestougaonom...?

On duboko uzdiše, baca pogled ka plafonu. Znam, muči ga vrhunski državni program prijave prometa. A mene muči struktura. U stvari geometrija.
Sada imam gomilicu neodijumskih magneta za prva čvorišta, ali nisu odgovarajućeg oblika. Bez obzira, moraće da prorade, ionako sam bacila bogatstvo za njih.

Posle rušenja Hrama Kovčeg je tajno vraćen u jedan mali manastir. Par stotina godina kasnije prenet je u Etiopiju u koptsku crkvu. Tu je ostao do danas.
Svaki monah zadužen za njegovo čuvanje ubrzo bi dobio kataraktu, a onda je umirao. Nisu se pridržavali procedure, možda nisu znali da i to postoji. Premazivanje tela nekim komponentama, zato što Kovčeg razvija sopstveno polje, singularitet.

Malo crno sunce.

Ovog dana je Tora okrunjena vrhunskom slavom, u svim njenim zapovestima, u svim njenim presudama, u svim njenim prekorima grehova - krunom sa sedamdeset grana svetlosti koje zrače na sve strane. O, gledaj malene ogranke, izbijaju iz svake grane, dok pet grana stoje u samom drvetu, u kome su sadržane sve grane. O, gledaj kapije koje se otvaraju sa svih strana, odašiljuči sjaj i slavu neiscrpne svetlosti.

I niz Bulevar... a onda me povuče, samo osetim promenu frekvencije, osetim nešto čudno u stomaku, vazduh se zgusne i počnem da se odvajam od podloge.

Magnete držim u džepu, ne u torbi, da ne poremete ostale uređaje koje redovno teglim.
Stisnem zube, stegnem stomak, mahinalno se uhvatim za gomilicu u džepu i vratim se tih par santimetara ka asfaltu.
Prolaznici ionako samo zveraju u izloge.

Kada je cela priča postala javna tajna koptska crkva je imala samo jednu zvaničnu izjavu - Pokazaćemo ga tada kada nam Bog da znak.
A onda je prošle godine procureo plafon tačno iznad njega u toj kapeli gde ga drže. Eto znaka. Sada moraju da ga iznesu, a ono makar samo dok se ne popravi krov.

I onda je naravno počelo geopolitičko/versko spekulisanje. Da li onom ko nudi više ili tamo gde treba da ide? A kome treba da ide?
Gde je Kovčegu pravo mesto?

I koliko sam se samo molila da mi pokaže odakle da počnem, samo da se svaki mogući početak desi pre retrogradnog Marsa. Samo da uspem.
Mi moramo da odemo odavde, ja moram da prodam tu ideju, da prodam sebe.

Što dalje odavde. Što dalje od Misira.

Ramzesa je baš bilo briga za sve njih. Posle svih onih čarobnjačkih nadmudrivanja od žaba i opstipacija do ubijanja prvorođenih jedva je čekao da im vidi leđa.
Ali nije bilo ni govora da carstvo ostane bez energetike.
A baš to se desilo.

Nova istorija.

Mi moramo da izađemo. I uopšte nije bitno, ništa nije bitno. Samo da izvedem dete i konstrukciju. Mogla bih da ponesem mač i brojanice, ali ni to nije važno.

Dok idem niz Bulevar, treći put za redom, x-ti put za redom razmišljam.
Ili ću uspeti ili ću umreti pokušavajući.
To su jedine opcije.

Možda je sada upravo pravo vreme za obnovu starog carstva. Za ulaz u podzemne komore i dešifrovanje svitaka.
Možda je sada pravo vreme.

Kada počnem da lebdim stisnem zube, napnem stomak, dodirnem podlogu i nastavim dalje.

Gorimo danas

2012-01-18T08:28:00.000-08:00

dodatak od 20.01.2012.: Amitz je to bolje objasnio na svom blogu.

http://amitzdulniker.com/2012/01/20/nasi-ponovo-vode-stop-sopa/

Noćas je oboren FBI sajt.

I idemo dalje :)

29. Savremena teorijska alhemija - Karl Gustav Jung

2012-01-17T01:01:00.000-08:00

Alhemija je predstavljala istorijsku vezu sa gnosticizmom i zbog toga je bila kontinuitet između prošlosti i budućnosti. Utemeljena u prirodnoj filozofiji Srednjeg veka, alhemija je formirala most između gnosticizma sa jedne strane i moderne psihologije nesvesnog sa druge.
...Prvo je trebalo da pronađem dokaz za istorijske prefiguracije mojih sopstvenih unutrašnjih iskustava.Što će reći, morao sam da pitam sebe „Gde i kada su se određene moje pretpostavke već pojavile u istoriji?“ Da nisam uspeo u potrazi za tim dokazima nikada ne bih uspeo da oblikujem svoje ideje. Zbog toga je susret sa alhemijom bio odlučujuć za mene, jer mi je obezbedio istorijsku bazu koja mi je do tada nedostajala.
(„Sećanja, snovi, refleksije“ K.G.Jung)

Karl Gustav Jung (1875 - 1961) je najveći psiholog/psihijatar savremenog doba i verovatno jedan od nekoliko izabranih istraživača ljudske duše i Duha u celokupnoj istoriji zapadnog sveta. Rođen je u Švajcarskoj u imućnoj porodici, sa ocem pragmatičnim sveštenim licem i „problematičnom“ majkom koja mu je, po Jungovim rečima, obezbedila prva proučavanja duševnih problema, naročito neuroze i dodira sa onostranim.
U periodu 1895 – 1900 studirao je medicinu na Univerzitetu u Bazelu, a 1902. dobio je lekarsku licencu na Univerzitetu u Cirihu. Do 1909. radio je kao psihijatar u Bolnici za mentalne bolesti u Cirihu gde se zajedno sa kolegom Eugenom Bleulerom upoznao sa Frojdovim tehnikama psihoanalize. 1912. posle 6 godina prijateljstva sa Frojdom, koji je bazirao svoja istraživanja u pravcu nagona, Jung se odvaja, krećući se ka spiritualnom u svojim istraživanjima i učenjima, i otvara novi pravac - analitičku psihologiju.

Od 1944. predavao je medicinsku psihologiju kao profesor Univerziteta u Bazelu. U braku sa Emom Raušenbah stekao je petoro dece, održavao predavanja u Evropi i Americi, bio je član naučno-istraživačke ekspedicije u Keniji i Ugandi, ali je najveći deo svog života i kolosalnog opusa proveo živeći povučeno u Kiznahtu na obali Ciriškog jezera gde je i preminuo 1961. godine. Iza njega su ostali ispisani tomovi i tomovi knjiga i radova o arhetipovima, kolektivnom nesvesnom, sinhronicitetima, analizama snova... Pored toga bavio se alhemijom, astrologijom, sociologijom, umetnošću i religijama, svim onim temama koje su simbolisale i procesirale ljudsku psihu.

Jungov rad na samom sebi, kao i na njegovim pacijentima, uverio ga je da naši životi imaju dublju značenje od samog pukog egzistiranja u materjalnom svetu. A naš osnovni zadatak je da pronađemo svoju svrhu. Uporedo proučavajući hrišćanstvo, hinduizam, budizam, gnosticizam, taoizam... Jung je shvatio da je svaki život transformativni put koji je nazvao „individuizacija“, i da se on nalazi u mističnom srcu svake religije.

Smatrao je da je neophodno proći kroz proces „individuizacije“ da bi osoba postala potpuna. Ovaj proces je zapravo i psihološki i fiziološki proces integrisanja svesnog i nesvesnog, dok oba ova dela ličnosti zadržavaju svoju relativnu autonomiju. Individuizacija je zbog toga i centralni koncept analitičke psihologije. To je put na koji polazimo da sretnemo sebe i Božansko u isto vreme.
Do kraja svog života neumorno je istraživao i pisao, a u poslednjim godinama bio je iskreno zainteresovan i za koncept susreta sa vanzemaljcima i njihovim vezama i uticajima na naše duše.

Reinkarnirani alhemičar

Jungovo interesovanje za ezoterične sisteme se pojavilo ubrzo po započinjanju profesionalne kliničke prakse. Prvo ga je 1912. privukao gnosticizam i kako je sam govorio „osetio je kao da je konačno pronašao krug prijatelja koji ga razumeju“. Naravno, u to doba brojni gnostički dokumenti još uvek nisu bili otkriveni, ali i u fragmentarnim i nesigurnim spisima Irineja i Hipolita, kao i u skriptu „Pistis Sophia“ Jung je pronašao izuzetne izvore inspiracije.
Kako je gnosticizam ranohrišćanski pravac koji je naizgled potpuno istorijski nestao, Junga je decenijma mučila misao kako da poveže ovu religioznu tradiciju sa vremenom u kome je živeo i u kome se gnostička simbolika i problematika (a koja je u tesnoj vezi sa religijom Egipta, Vavilona, Asirije, dakle obiljem predhrišćanskih kultova) vrlo često pojavljivala u kliničkim slučajevima koje je tretirao i u njegovom istraživanju arhetipova.

1926. sanjao je san u kome je bio vraćen u 17. vek i to u život u kome se bavio alhemijom završavajući veliki Opus. Analizirajući taj san konačno je shvatio da je veza između gnosticizma i psihologije savremenog doba zapravo alhemičarska tradicija koja se nikada nije istorijski „zagubila“. U četvrtom intervjuu po redu u serijalu za televizuju koji je snimao 1957. godine Jung je rekao: „Alhemija je, neko bi mogao i tako da kaže, sve osim hemije. To je specifičan duhovni i filozofski pokret, upravo kao gnosticizam. I zato sam pročitao svu raspoloživu literaturu, latinsku i grčku. Proučavao sam je jer je izuzetno zanimljiva.U pitanju je duhovni rad star preko hiljadu i osamsto godina, u kome je pohranjeno sve što je tada moglo da se sazna o prirodi arhetipova... Većina tih tekstova je štampana samo u periodu Srednjeg veka, većinom na latinskom. I naravno, imao sam da završim jedan beskrajno veliki posao, ali su rezultati bili vredni toga, jer su mi pokazali razvoj naših nesvesnih ličnih veza sa kolektivnom nadsvešću i različitosti naših svesti unutar nje, i zašto se podsvest bazira baš na mitološkim slikama... “

Iza najvećeg psihijatra zapadnog sveta ostala su „Psihologija i alhemija“ i „Misterium Coniunctionis“ kapitalna dela teorijske i duhovne alhemije. Štaviše, Misterium Coniunctionis („Sveto venčanje“) poslednja je njegova knjiga koja je objavljena, i koja se bavi mnoštvom mitoloških slika i situacija kroz istoriju, a koje se tiču spajanja Sunca i Meseca, muškog i ženskog principa, kao i alhemičarskih faza unutar naše svesti.

I ako je u 17. veku radio na Opusu Magnumu, a u 20. se rodio da nastavi svoj rad iznošenja Kamena mudrosti na svetlost svesti, da li ga možemo očekivati ubrzo ponovo da nastavi tamo gde je stao?... Posao još uvek nije završen, a putovanje se nastavlja.

PMS

2012-01-15T01:01:00.000-08:00

Walk on by...

Da li iko zna da li je Dejvid živ?

2012-01-12T01:01:00.000-08:00

Kratak uvod...
Dejvid Vilkok je naše porodično malo kućno božanstvo. U stvari, ako bolje razmislim, on više ima status kućnog ljubimca ili homunkulusa. Nekako je uvek tu, večito svima ide na živce i uz njega se i nauče neke stvari.
Ako ne nauče, a ono se barem lepo nasmeje.

On je inače autor (sada knjige, ranije samo predavanja) Source field investigations, koja je za kratko vreme postala američki bestseler i dalje stoji na listi.
A ova predavanja u trajanju od samo 4 sata i siroto dete i ja (luda majka) pomno smo odslušale i pogledale tačno pre godinu dana dok nas je tresla vanzemaljska groznica u koju se i Dejvid ludaja odlično uklopio.

Elem i ukratko, za Dejvida se smatra da je inkarnacija Edgara Kejsija, čuvenog američkog hipno-proroka i čitača Akaških spisa. Originalno ovo nije bila nije njegova ideja, ali je u nju ubeđen i on (i ja) serijom dokaza, počev od poređenja fotografija, preko uporednih horoskopa do samih Kejsijevih najava.

Taj Kejsi je meni vrlo bitan zbog pomnog proučavanja drevnih energetskih sistema, a u koje je on mogao da zaviri u stanju transa i da ih uporedi sa sadašnjim. A mojoj mladunki je još bitniji pošto je u to doba tvrdio je da je on inkarnacija Pitagore i Amhotepa. Mladunka pojma nema ko je Amhotep, niti je ič briga za arhitekturu i infrastrukturu, ali ima jaku želju da u tri oka porazgovara sa dotičnim Pitagorom zbog čijih ideja mora da napne mozak, a ne da ga, je l' da, odmara na širokim pašnjacima fejsglupa.

U tom smislu primetih da je ove godine rapidno porastao broj sedmaka koji imaju jaku želju da prvom prilikom u toku stavljanja u pogon vremenske mašine sednu u istu i stanu pred Pitagoru pre onog rimskog vojnika i pre crtanja kateta i tako ognjem i mačem promene tok istorije i svog nesrećnog detinjstva.

Potpuno razumem težnju tih nežnih godina, štaviše i ja sam provela decenije mozgajući kako i koliko krvav treba da izgleda moj prvi i poslednji susret sa Snelijusom. (Snelijus je mentol koji je razvio sistem geodetskih linija, kapitalni potez u razvoju cele planete i napravio sistem razvlačenja tih istih linija po sirotom svemiru. Naša se država kao i svaka druga ravna po Snelijusovom sistemu geodetskih linija prvog reda, te se na osnovu njih razrađuje mreža drugog, pa trećeg itd reda. Što me je koštalo dve jedinice u srednjoj školi, ozbiljne traume padanja na avgust istom prilikom, premeravanja Botaničke bašte usred studentskih protesta (ajd' ti meri ko budala 8 sati po bašti gde vlada mikroklima sa temperaturom uvek nižom no preko puta zida i stoj na jednoj tački sve to minusnotemperaturno vreme, dok napolju vitlaju razdragani kolege sa pametnijim izborom fakulteta), dve upale bešike, štrajkom jajnika i dva padanja ispita.)
Dakle, sada je razumljivo da su mi bile potrebne decenije ozbiljnog psihoterapeutskog rada da oprostim dotičnom Snelijusu, jer je stvarno...

Moram po čašu vode.

No, da je Snelijus nekako bih i razumela, ali zašto Pitagora? Ludi Pitagora, prvi poznati vegetarijanac zapadnog sveta, tadašnji šampion u greplingu, čovek zbog kog bi u doba Turaka imali laptopove i GPS samo da ga ona rimska seljačina nije proburazila.

OK, čini se da sam mnogo otišla u jednu stranu koja baš i nema vezu sa glavnom temom, ali... Izgleda mi da je ta i tolika, a jasno usmerena mržnja ka Pitagori (a čija bi Dejvid trebalo da bude inkarnacija) eskalirala u poslednjim nedeljama školske godine. I kao ona Homeinijeva strela mržnje svojevremeno odapela se sama i sada se i sama navodi ka meti.
Jer, kad ja tamo a ono međutim...

Bejaše to par dana pre NG. Rekoh sebi, šta li je sa našom ludajom? Ima li kakvih proročanstava, možda je konačno popričao sa Anunakijima. I počnem da filterujem po Tjubu.
I tako odslušam njegov intervju sa Bendžaminom Fulfordom.
Intervju u kome se detaljno razrađuje poveća količina istorije i ekonomije planete. Ideja da je Svetski trgovinski centar u Njujorku raznet kao zamazivanje očiju, a zbog sedam vojnih brodova do vrha napunjenih kineskim zlatom. Istom prilikom taj maestralni potez je iskorišćen i kao opravdanje za mrcvarenje Bliskog (i srednjeg) istoka. Dve muve jednim udarcem.

Koga zanima prepis celog intervjua može se detaljno proučavati ovde:

http://divinecosmos.com/start-here/davids-blog/995-lawsuit-end-tyranny

kao i jasan opis postupka ulaza u neke zakonske i sudske procedure, a zarad provere cele priče.

Za one koji se ne razumeju u statike, dinamike i sisteme postavljanja eksploziva kao i njihovog aktiviranja - ukratko, jasno je da je 9.11. samo vrlo jadno izvedena filmska scena koja mozga nema sa početnom idejom da jedan ili dva aviona mogu da proizvedu onu vrstu zarušavanja.
I koga zanima detaljnije neka gugla detaljnije.

Dakle, Fulford dade Vilkoku ozbiljan intervju, priča je proverena preko sudske tužbe i to je kao to.
Mislim, šta tu ima da me toliko uzbudi? Letos je Morton najavio haos, pa se haos i desio. Zarušavanje podzemnih nuklearnih baza i gradova koje je posledično izazvalo seriju zemljotresa u Americi, kao i onu nuklearnu eksploziju u Iraku, a o kojoj nije smelo ni da se zucne do skoro. Šta više može da me uzbudi?
Rapidan pad cena nekretnina Evrope i masovno iseljavanje, a zbog nuklearno/hemijsko/biološkog ratovanja u komšiluku? Mislim da sam guglajući sve to poprilično oguglala.

Tako oguglana nastavim svoj život sve do subote kada me na fejsglupu sačeka obaveštenje da je Dejvid živ (za sada) i da će treći deo teksta uskoro.
Šta bre? Šta živ? Šta se dešava?

Odem na glavni sajt, mučno se probijem kroz osnovni tekst koji sam naučila napamet u međuvremenu i odslušam intervju koji je on dao Keri Kesidi.

Zainteresovanima da olakšam.

Keri Kesidi je žena koja je vodila "Project Camelot" godinama i širom sveta. Snimala je i normalne i nenormalne likove sa željom da otkrije šta se krije a u vezi vanzemaljaca, tajnih društava i svega redom. I za toliko godina i putovanja ovaj projekat je postao ozbiljna stvar.

Bendžamin Fulford je vojni i politički analitičar, dobar deo svog života proveo je u Japanu gde je izuzetno poštovan i par dana po intervjuu sa Vilkokom trebalo je da gostuje u nekoj ultradosadnoj japanskoj političko/ekonomskoj emisiji.
No, nije se pojavio. Nije se ni javio, iako je do tada uvek smatran odgovornim čovekom.
Javio se par sati kasnije da kaže da je zatvoren u hotelskoj sobi i da ga ispituju.
Kasnije svaki trag se gubi.

Par dana kasnije Fulford se ponovo pojavljuje sada sa pričom da je nešto kao bio umoran, pa je kao malo otišao u planine, tako šetao, meditirao, slušao ptice, mirisao cveće itd. Te je sasvim slučajno zaboravio da se javi zbog emisije, a bogami je zaboravio i da se javi sopstvenoj ženi.
Ali i da je trenutno jaaako umoran od tolikog planinarenja te ceni želju javnosti da ga malo ostavi na miru... da mu se sve slegne.

Maksin Tejlor gospođa astrolog koja je to veče trebalo da Keri Kesidi da intervju za neki tamo američki radio, a koja to nije učinila. (Kamo elekciona i horarna karta draga gospođo?)
Ali je prisustvovala ozbiljnom događaju, lupila par stvari o Dejvidovoj karti, koji je 20 godina svog života proveo zarađujući za isti baš kao astrolog i što je najvažnije ustupila je svoj termin da bi on mogao da kaže šta ima javno.

I kao poslednjeg imamo Anonimnog.
Negde tamo pred svoje isključenje Anonimni je rekao jednu rečenicu od koje se meni momentalno podigla kosa na glavi i znala sam da nije fejk.
A usput sam shvatila i još par stravičnih stvari.
I sada godinu i po dana kasnije po onom avgustovskom pozivu jasno mi je sve.

To su glavni likovi ovog intervjua, a suština se svodi na ovo.

Par dana po Fulfordovom povratku među žive Dejvid je primio ozbiljnu pretnju smrću i mučenjem i to sa dve strane.

U momentu dok se tresao u strahu, razmišljao da li da beži odmah ili sad, ili da deluje preko socijalnih mreža, setio se Keri Kesidi, nazvao je i ona ga je momentalno uključila u radijsku emisiju.
U toku emitovanja ove emisije čitava mreža malih nezavisnih radio stanica preuzela je ovaj razgovor i priča se raširila.

I može da se čuje ovde:

Mučno mi je bilo da slušam na početku kako naš mali kućni homunkulus plače i rida i drago što se pred kraj primirio i konsolidovao.
Taj mitski drugi deo teksta je ruku na srce samo tralala, ništa više od toga. Kao što je trebalo da bude i treći.
Više kao potvrda da je živ.
Ali od subote 8. januara od njega ni traga ni glasa.

Da li je živ?

Jugoslovenska svemirska trka?

2012-01-11T01:01:00.000-08:00

Hjuston, mi ne da imamo problem, nego smo do guše u njemu.
Nije mi samo jasno da li potiče od našeg urođenog narcizma ili tu postoji i trunka lucidnosti?

Odgovor stiže sledeće godine.

Esta noche...

2012-01-09T01:01:00.000-08:00

Nemoj da mi ponavljaš stare citate. Da znam. Nisam zaboravila, to ti je omiljeni. "Ja zavidim svakom bračnom paru...". Možda to ovde ne sme da se kaže, to sigurno tebi ne sme da se kaže, ali... Meni taj Kafka ide na svaki akson na sinapsi, na svaku gangliju, na svaki električni prenos u mom telu. haishu-uke I hvala Bogu, obrisala sam ga, onomad skoro kada sam spalila celu Aleksandrijsku biblioteku u glavi. Otišao je i on, sa sve mojim pobedničkim pokličima. I možeš da se ljutiš do sutra, do prekosutra, baš me briga. Te priče, žal za mlados' i ostale budalaštine nemoj meni, samo me zaobiđi. empi-gachi Samo walk on by... Ne zavidim tebi i iskreno apsolutno me ne zanima da li tvoja porodično/bračna harmonija postoji ili je samo umazano roze staklo za nas posmatrače. Ja zavidim tvojim roditeljima. Kad god ih sretnem negde ili vidim u daljini oni koračaju zagrljeni. On njoj bira mesto u troli gde da sedne. On se sekira da li joj je hladno, možda duva promaja, da li je sve u redu. nagashi-uke Ja stojim u daljini, neprimećena i sa osećajem nadiruće praznine, sa otvaranjem ponora u grudima. Osećam se sitno. Kao ono veče. Nije ni trebalo da ulazim u taj klub, da gledam kako plešu, kako je on posle vodi ka stolu, namešta joj šal, hrani je, nudi piće, da izađem na kišu koja se pretvara u susnežicu i razmišljam o gedan-barai.

Napolju se kiša pretvara u susnežicu.

I imam sve kao da imam tu uzvišenu bračnu sreću. Vođena sam na ručkove i večere, na pića sa prijateljima i prijateljevim prijateljima. Vožena sam odličnim kolima i tretirana kao kraljica, dok se svaka moja mudra, ma solomonska rečenica upija sa strahopoštovanjem, a šala sa sjajem u očima. Mogu da biram da li da uzmem onog 17 godina mlađeg ili 11 godina starijeg i ceo spektar između. kagi-tsuki Nema drugog objašnjenja, verovatno je neki virus ili PMS, najverovatnije je to. Jer, tad kada se otvori praznina, pukotina u meni, ja se onda vispreno razmašem mačem/ne-mačem i umesto razjarenog vuka proburazim sokola, a onda plačem pred tom jadnom pticom, pred tim krvavim bednim paperjem uchi ude-uke. Ništa bolje ne umem.
Briga me za bračne sreće, zabole me. Zavidim parovima koji se vole. Verovatno sam ostala uskraćena u ranim fazama, mora da je to. Meni je potreban zagrljaj u trajanju od samo stotinak godina. Verovatno sam izuzetno bila uskraćena. I da, do besvesti zavidim ljudima koji se zaista vole sokumen chudan-uke. Potreban mi je neko ko će, u momentu pošto izvučem svoj mač/ne-mač da me zagrli jako i ne pušta do god vuk divlja u meni ura-tsuki i do god nadire hladnoća rio-ken koshi-kamae. Neko ko mi neće dozvoliti da odem, da se sama nosim sa svojim demonima.

Pogotovo kada se noću kiša pretvara u susnežicu.

Muay Thai fantasy

2012-01-06T01:01:00.000-08:00

Svaki put vodi prosvetljenju.

Čak i u onoj večeri kada partneri u danseriji sumnjivo gledaju moje noge u kratkoj suknji. Noge prekrivene modricama.
Verovatno misle da uživam u čarima besnog seksa, a pojma nemaju da sve moje prosvetljenje, osmeh i sigurnost stižu od gomiletine batina.

Kako nas je glavni spojio sa MMA ekipom svi smo ljudski izudarani.
I mrzim te trenutke kada nas obavesti da stavimo rukavice i da sparingujemo redom, svako sa svakim.

A onda naletim na onu drugu gomilu tzv. spiritualnih tragalaca i odjednom sam srećna što radim sa sjajnim muškarcima. Sa ljudima.

Nema ničeg od filozofiranja, ničeg za mene.
Uran mi već poduže vreme diktira akciju.
A i kako da se bavim lečenjem, ako nisam prošla kroz sve vrste energija.

I pronađem se u trenutku tamo u danseriji kako očekujem da neko bude povređen, laktom, štiklom, bezobrazlukom, čime god dok igramo ruedu, jer povrede su tamo gde se ne očekuju u toku kvadrata Marsa i Merkura; povrede su na finim mestima, kao što je danserija, a ne dođo, jer u dođou pazimo.

I samo se desilo.
Poslednje čega se sećam bila je njegova crna rukavica sa ogromnim printom PRIDE.
I osećaj u desnom oku.
I prekid toka...

Sledeća scena je kako se on bezumi, izvinjava, a ja razmišljam da li je oko i dalje u funkciji, i zašto me nije gađao u levo, kad na njega slabije vidim (podmisao: amaterko astrološka izlapela: imaš opoziciju Marsa i Meseca, Sunce je zaštićeno, si zaboravila?), i fleka na onoj istoj rukavici od moje gold glitter 315 senke.

Ujutru sam srećna.
(Srećna sam i zahvalna...)
Zahvalna što se nije pojavila šljiva.
I što ponovo, a bez dodatnog toniranja, mogu da stavim gold glitter 315 i vanila rose fantasy i sve redom.
I da budem nežna... na putu Marsa i Urana.

Stvarno, svaki put vodi prosvetljenju.

Ljubinka sine, ode mama u rat

2012-01-04T01:01:00.000-08:00

I taman pola sata po postavljanju snimka na tjub
(jeste sa sve:
- ajde kukavice!
- šta "kukavice"? mama ti je kukavica!)
stigao mi je poziv za 5 dana maja na ostrvu Mrčara. Fajt kamp, bivša YU mornarička baza.
Najgrdnije od svega je što je moje ime na spisku pre nekih zvučnih muških imena.
A i koliko sam prebrojala kanda sam i retko žensko ime na toj listi.

Ovako će izgledati u to doba u okviru nekog reality serijala.

No, mi smo van te priče.
Za nas će važiti vojna obuka plus ovo:

Gospode Bože, sve je počelo pre manje od godinu dana kada sam u toku trenažnog napredovanja bila toliko sposobna da sama sebi odsečem uvo.

Sada - razmišljam da li Karlos Njutn ume da odigra sambu ili salsu, nešto latino, šta god, tamo na doku u prolećnoj noći.
Za braću Mačado ne sumnjam.

Jednom davno živeo je na povučenom hrvatskom otoku najbolji balkanski horoskopdžija, istraživač vinskih burića i skroz renesansni lik Mile.
Elem, taj Mile je svojevremeno izjavio, citiram - Mars u 8. kući je najhrabriji, zato što se najviše boji.

Zato što jeste kukavica.

Tačno kao što i jeste u mojoj karti.

U cara Trojana nedostatak bakarnih žica

2012-01-02T01:01:00.000-08:00

Kada bih mogla da otvorim kategoriju U cara Trojana u sopstvenoj glavi.

Jer... kada uđosmo, onda cenzurisano.
I posle... cenzurisano.

I... cenzurisano.

Ah da, tu gde snaga i veličina ne pomažu odlično ide fleksibilnost i najmanje telo u ekipi.
(Ako može da mi prođe glava kroz otvor, proći će i sve ostalo.)
Posle nek se samo sprdaju kad god radim parkour u toku zagrevanja.

I ah da, počela sam da pevam dok radim kao pravi majstor.
Istina u sebi.

U caru Trojanu.

...in between

2011-12-24T01:01:00.000-08:00

Samo ponekad posumnjam da li ćemo uspeti.
Kako ćemo ući.
I kako izaći.

I šta ako...?

I prestanem.
Nema svrhe.

Sve u svoje vreme.

VODA

2011-12-22T01:01:00.001-08:00

Katzehundschen

2011-12-20T01:01:00.000-08:00

Da se između Milenka i nje nije ukazao Meričin rep ova slika bi verovatno bila poslata komšijskom blogu...

Ovako je Milenko bio ogreban, a Mili je morala da ubrzano shvati ko je u stvari njeno najomiljenije stvorenje.

Mora da se zna ko je tu glavni.

2012. – Puno drame i pomalo komedije

2011-12-17T01:01:00.000-08:00

Najveće Hristovo učenje nije bilo da ćete imati večni život – već da ga imate; ne da ćete imati bratstvo u Bogu, već da ga imate; ne da ćete imati sve što tražite, već da sve već imate.
Sve što je potrebno je da to znate. Vi ste stvaralac vaše stvarnosti i život se prikazuje samo na način na koji ste zamislili da će se prikazati.
Osmišljavate ga u postojanje. To je prvi korak u procesu stvaranja. Bog Otac je misao. Misao je roditelj koji rađa sve stvari.
Razgovori sa Bogom - Nil Donald Volš

Godina 2012. je već duže vreme najavljivana kao kraj vremena ili smak sveta po Majanskom kalendaru. Širom sveta odjednom su se pojavili nebrojeni proroci, šamani i iscelitelji sa neodoljivom željom da što bolje i što brže, a najbolje instant, izvedu podizanje, to jest evoluciju svesti i naravno, pomalo i zarade na tom procesu. Internetom kruže objave o strašnom sudu i o globalnoj zaveri tajnog društva Iluminati. O tome se prosleđuju nebrojeni mejlovi i objave koje ste sigurno dobili ovih dana. Ako niste, ne brinite, neće vas zaobići. Možete mozgati danima i mesecima ko su u toj priči dobri, a ko loši momci, ali odgovora neće biti.

Hajde da pogledamo šta je to što po najavama proroka možemo da očekujemo u ovoj dramatičnoj godini. I naravno, da se pripremimo na pravi način.

Po jednoj najavi 2012. godina je godina konačnog dolaska vanzemaljaca na Zemlju. U verziji 1. oni će stići sa planete Nibiru ili planete X koja ima malo drugačiju putanju u odnosu na druge planete, pa je zbog toga u proteklim vekovima nismo videli, ali je zabeležena u nekim starim spisima. Zbog izuzetno iskrivljene elipse kruženja ove planete vanzemaljci mogu da nas posećuju svakih 360 godina, a to je, eto baš zgodno 2012. Oni će iskoristiti približavanje Nibirua Zemlji te će samo skoknuti u komšiluk da vide kako smo.
U verziji 2. vanzemaljci su odavno prevazišli problem dugih putovanja, pa će „prirodno“ otvaranje zvezdanih kapija iskoristiti kao svemirske prečice i posetiti nas bilo to u slučaju proletanja Nibirua ili ne. U oba slučaja tvrdi se da je situacija glavnim religijskim centrima i zapadnom centru moći – kritična. Po neproverenim, ali svuda prisutnim informacijama, tamo sada doživljavaju glavobolje u pokušajima da reše problem kako će da objasne Zemljanima da mi nismo jedini humanoidi u svemiru i da su nas ti isti vanzemaljci (a koje smo smatrali bogovima) jednom davno proizveli menjajući DNK odgovarajuće vrste primata. Ovde se sada javljaju i dve podvarijante. U jednoj vanzemaljci, a dalje ih možemo zvati i humanoidima, su vrste Anunaki, po drugoj su Elohimi. I sve se komplikuje time da li su Anunaki prijateljski ili neprijateljski raspoloženi, da li smo za njih eksperimentalna deca ili eksperimentalni robovi. U nekim drugim pričama nas štiti Galaktička konfederacija.

Elem, da bi priča bila zanimljivija, naša galaksija broji oko 57 humanoidnih vrsta, a u Galaktičkoj konfederaciji su svi osim 5-6 inteligentnih vrsta. Dalje, par ovih vrsta nisu naši neprijatelji iako nisu ni prijatelji Konfederacije, a ostali su definitivno loši momci (u ovom filmu). To su oni grozni vanzemaljci koji kidnapuju i muče ljude i životinje, ali na sreću, dobri vanzemaljci, a pogotovo članovi Konfederacije budno paze da budemo zaštićeni.
O vanzemaljcima koji nas stalno posećuju, bez obzira na putanje X planete, i uz to sami otvaraju svemirske kapije ili prečice, i o njihovom mišljenju zašto je baš 2012. godina ključna za naše zvanično „upoznavanje“, teško da ćete pronaći neki komentar.

Po drugoj vrsti "2012. najava" zbog rotacije Galaksije, te povoljnijeg položaja Mlečnog puta (i Zemlje) u odnosu na osu našeg lokalnog galaktičkog klastera, bićemo izloženi kiši fotona (svetlosnih čestica) što će automatski otvoriti i podići svesnost kako same planete tako i nas kao inteligentne vrste. Da li ćemo doživeti priliv DMT hormona unutar naših pinealnih žlezda i shvatiti „neshvatljivo“ i pri tom automatski dobiti neke natprirodne moći ili će se ostvariti proročanstvo da ćemo konačno izvesti putovanja kroz vreme, nije baš najjasnije. U ovoj verziji srešćemo se sa nama kao ljudskom vrstom, ali iz budućnosti. Pa sada sve one priče o vanzemaljcima dobijaju posebnu nijansu – da li su oni drugi humanoidi, ili su mi, obični ljudi samo stigli iz budućnosti.

Ako se niste preplašili i ako ste se snašli u svemu ovome i kiši dodatnih informacija kojima smo zatrpani poslednjih godina, i ako ste se i makar malo osmehnuli želim vam uspešnu i 2012. i 2013. i sve sledeće godine redom. Nemojte čekati smak sveta, jer se neće desiti. I nemojte gubiti ni sekundu svog dragocenog života. Zemljotresa je bilo, dešavaju se i biće ih. Magnetna osa planete se kreće, ponekad sporije, a ponekad brže, ali se ipak kreće. A vreme neumitno prolazi.
Radite na svojim idejama o boljem životu, od iluzije stvorite stvarnost, od energije materiju. A ako se neki vanzemaljac usput i pojavi uvek možete da mu ponudite unosan posao ili šoljicu čaja uz prijatan razgovor.
Nauka donosi nova saznanja o svemiru i našoj ulozi u toj stalnoj božanskoj igri, ali šta ćete ućiniti sa svojim životom – ovde i sada, to je samo vaš lični san i vaša lična java. Želim vam fokus, disciplinu, akciju i uspešno ostvarenje želja.

ludaci kao ja...

2011-12-15T01:01:00.000-08:00

http://hello-earth.com/otistcarr/interviewotistcarr19april1958part2.html

put praznine

2011-12-13T01:01:00.000-08:00

Uzdignuti mač nema svoju sopstvenu volju, on je sav od praznine. On je poput bljeska munje. Čovek koji će biti oboren takođe je od praznine, a to važi i za onog koji drži mač. Nijedan od njih ne poseduje um koji je iole stvaran. Kako je svako od njih od praznine i nema "um", čovek koji zadaje udarac nije čovek, mač u njegovim rukama nije mač, a "ja" koje tek što nije primilo udarac nalik je rasecanju prolećnog povetarca u bljesku munje. Kada se um ne "zaustavlja" zamasi mača ne mogu biti ništa slabiji od udara vetra.
Vetar nije svestan sebe kad udari na drveće stvarajući pustoš. Tako je i sa mačem.

Ova "prazno-um-nost" odnosi se na sve aktivnosti koje možemo da obavljamo, kao što je na primer ples, baš kao što se odnosi na mačevanje. Igrač podiže lepezu i počinje da pokreće noge. Ukoliko on uopšte ima bilo kakvu ideju o tome kako da prikaže svoju umetnost kako treba, on prestaje da bude dobar igrač, jer se njegov um zaustavlja na svakoj kretnji kroz koju prolazi. Ma o čemu da je reč, važno je zaboraviti svoj "um" i postati jedno sa onim što radimo.

Prema tome, neka ti se um ne "zaustavlja" na maču koji dižeš; zaboravi šta radiš i udari na neprijatelja. Ne zadržavaj um na osobi koja stoji pred tobom.
Svi su oni od praznine, ali se pazi da ti se um ne uhvati za samu prazninu.

D.T.Suzuki
Zen i mačevanje

3

2011-12-10T01:01:00.000-08:00

Dam parastos.

I mogu o lunarnoj eklipsi do sutra, i o onoj solarnoj do prekosutra. I o kvadronovilima, i bikvintilima, i o svim onim aspektima koji su izvukli najgore i najbolje iz mene.

Koji su me naterali da naučim da udaram prljavo i da uvek izgledam čisto.
I da se osećam smrdljivo i da znam da iza svega toga počinje novo.

Zatrpala sam raku, bacila lopatu.
I oprala ruke.

Dam parastos.
I to je to.

Vreme

2011-12-08T01:01:00.000-08:00

A fool will lose tomorrow reaching back for yesterday...

Po Tibetu

2011-12-06T01:01:00.000-08:00

Alexandra David-Nell
Mystiques et Magicieus du Tibet

Kasnije sam prošla kroz kraj koji se pruža iza dalekih planina koji je tog dana ograničavao moj vidokrug. Videla sam Lasu, Šigatce, pustinju od trave sa jezerima velikim kao mora, Kam, kraj razbojnika - vitezova i čudotvoraca, neistražene šume Poa i čarobne doline Tsaronga u kojima su zrili narovi, ali ništa nije moglo da umanji uspomenu na taj prvi susret sa Tibetom.
Posle nekoliko nedelja lepog vremena sneg je ponovo počeo da pada. Moje su se zalihe iscrple. Nosači i posluga su se uznemirili i počeli da se svađaju; jednog sam dana morala da razdvajam dva muškarca koji su se sa noževima u rukama tukli za mesto pored vatre...

1912. godine kada je dalaj-lama boravio na Himalajima postavila sam mu različita pitanja koja su se odnosila na lamaističko učenje. On mi je na njih prvo odgovorio usmeno. Zatim je od mene, da bi izbegao nesporazume, zatražio da načinim listu novih pitanja koja se tiču tačaka koje mi još uvek nisu jasne, a dobila sam pisane ogovore na njih. Ovo je odlomak iz tih pisanih odgovora.
"Bodisatva je", kaže dalaj-lama, "baza iz koje mogu da se stvore bezbrojni magični oblici. Snaga koju ona stvara iz savršene koncentracije misli omogućava joj da istovremeno stvori fantom koji je njoj sličan među hiljadama miliona ljudi. Ona može da stvara ne samo ljudske oblike, već i mnoge druge, čak i neživa bića kao što su kuće, ograde, šume, putevi, mostovi, itd. Može da izaziva atmosferske pojave, kao i napitke za besmrtnost koji utoljuju svaku žeđ." (Ovaj izraz, objasnio mi je, treba da se shvati i bukvalno i simbolično.)
"U stvari", zaključuje dalaj-lama, "njena moć da stvara magične oblike je neograničena."
Teorija koju je ustanovio najveći autoritet zvaničnog lamaizma je istovetna sa teorijom objavljenom u mahajana budističkim spisima.
Tu je nabrojano deset vrsta magičnih tvorevina koje mogu da proizvedu bodisatve.
Ono što je rečeno o načinu na koji neki buda može da stvara magične oblike, može da se primeni na bilo koje drugo ljudsko biće, pa bilo ono božansko ili demonsko. Postoji samo jedna razlika u stupnju moći, a ona zavisi jedino od jačine koncentracije duha i "kvaliteta" samog duha.
Tulkui mističnih ličnosti koje supostoje sa svojim tvorcem, mogu da se poštuju odvojeno, što je dokaz više da Tibetanci ne veruju da je božanska, ili neka druga ličnost, potpuno ovaploćena u svom tulkuu. Tako, dok dalaj-lama koji je tulku Čenreciga boravi u Lasi, govori se da Čenrecig boraviu Nankai Potali, ostrvu nedaleko od kineske obale. Eupagmed, čiji je trači-lama tulku, stanuje u zapadnom raju - Noub Devačenu.
Priča se za naših dana, da kada je trači-lama pobegao iz Šigatcea, za sobom ostavio utvaru koja mu je savršeno bila slična i koja se ponašala onako kako je on to imao običaj da radi, i tako je uspeo da sve zavara. Kada je lama bio na sigurnom, van granice, utvara je nestala.

(čod)

Vizije đavolske crvene gozbe nestaju, smeh i krici moraju da prestanu. Potpunu samoću u tmini i ćutanje zamenjuje mračna pijanka, a oduševljenje koje je prouzrokovalo njegovo dramatično žrtvovanje se malo-pomalo smiruje kod slavljenika.

On sada treba da zamisli da je postao mala gomila ugljenisanih ostataka koja se izdiže iz jednog blatnjavog crnog jezera - kal duhovne prljavštine koju je navukao i loša dela koja je izvršio tokom mnogobrojnih uzastopnih života čiji se početak gubi u tmini vremena.
On treba da shvati da je ideja o žrtvovanju koja ga upravo oduševljava samo iluzija rođena iz slepog ponosa koji je bez osnove. U stvari, on nema ŠTA da pruži zato što je i sam NIŠTA. (GČOD)

Po Padmasambavi etape duhovnog napretka u "Direktnom putu" odvijaju se na sledeći način.
1. Treba pročitati veliki broj knjiga o religijama i različitim filozofijama; slušati rasprave učenih ljudi i učitelja koji propovedaju razne teorije; sam eksperimentisati sa metodama svakevrste.

2. Među svim učenjima koja smo ispitali odabrati jedno, a napustiti ostala isto tako kao što orao bira svoj plen među čitavim stadom.

3. Živeti skromno, izgledati pokorno, izbrisati svoju ličnost, ne težiti da se bude velikan. Ali iza te fasade beznačajnosti uzdizati svoj duh i lebdeti iznad svih počasti i iznad zemaljske slave.

4. Biti ravnodušan na sve. Raditi kao pas ili svinja koji jedu ono što im je dato. Ništa ne odabirati među stvarima koje nam se daju. Ne naprezati se da bi se nešto dobilo ili izbeglo; uzeti ono što dođe, bogatsvo ili siromaštvo, pohvala ili prezir. Prestati sa razlučivanjem vrline od mane, slave od stida, dobra od zla. Uopšte se ne žalostiti, ne kajati se, ne žaliti pa bilo šta da smo učinili, a sa druge strane sebi ne čestitati ni na čemu, ne uznositi se ni zbog čega.

5. Posmatrati bez uzbuđenja, bistra duha, sukob mišljenja i druge razne aktivnosti. Misliti: "Takva je priroda stvari, način da svi budu posebne jedinke." Gledati na svet kao što čovek koji se nalazi na najvišoj planini gleda ispod sebe doline i vrhove koji su manje uzdignuti od njegovog.

6. Šesta etapa ne može da se opiše, ona je jednaka stvaranju praznine.

Biti ništa.

Running

2011-12-04T07:34:00.000-08:00

Mega doza vitamina D3, ali samo u toku tri dana.
Vitamin C na svaki sat po 1 gram.
Jer ne smem da se razbolim.

Poslovni sastanak u nedelju prepodne.
Šminkanje u zoru i istrč na ulicu.
Ko me pita.

Uopšte me ne interesuje tužna ekonomska situacija, niti ikakva i ičija država.

You want something?
Go get it.
Period.

Major Tom to groundcontrol

2011-12-02T03:58:00.000-08:00

Ko je ikada pročitao priču Blaumilchov kanal Ephraima Kishona zna kako su komunalne službe uvek odlično sinhronizovane.
S obzirom da voda kulja već dva dana iz razvaljenog glavnog ventila za grejanje u podrumu, a i s obzirom da nam je trafo stanica odmah do njega, dok se ukomponuju elektrane i eps, pa dok dobiju naloge, pa ih prouče, stave na javnu raspravu... mi se spremamo za mega eksploziju.

Uz malo sreće bićemo prvi srpski astronauti.
Lansiranje zgrade je zakazano za danas na Senjaku.

Houston, spremi smo za poletanje.

De Triplici Ordinari Exiliris et Lapidis Theoria (reposted)

2011-12-01T01:01:00.000-08:00

(Post je originalno objavljen sa datumom Monday, March 23, 2009, a zbog retrogradnog Merkura ponovo je tu. Bilo mi je interesantno da vidim kako su se neke stvari u međuvremenu... sredile, obrisale, izregulisale, nastale.)

Mhm...
E nije nego.
Tako se knjige neće pisati. Bar ne mojim guščijim perom.

Da li si spreman Petre Egidije?
Da li si stvarno spreman?

Nisi želeo racionalan tekst, nisi želeo suvu suštinu, nisam ni ja. Uostalom, znaš kako kažu – zlo je racionalno. Tu igru nećemo da igramo.

Svašta se dešavalo, razbio me taj drugi kvadrant, neela raja yoga, Mars baci snagu Jupiteru i onda sve ode pravo u ..., da ti ne objašnjavam.
Uspela sam konačno da se isplačem. U stvari, plakala sam danima i danima, i tiho i glasno, i da me niko ne vidi, jer on baci snagu Jupiteru i sve ode u …
A onda sam stala.

Zaustavio me je zvuk. Pogledala sam ka prozoru i videla ih kako proleću ka istoku. Otrčala do ivice i tamo i ispod i iznad svih spratova videla sam formacije Elohima kako se združuju i spremaju za pokret. Zevsa mu, Egidije, pa gde si sada?

U ovoj tvrđavi, u glavnom zamku, mi smo samo čistači, đubretari, jutarnji skupljači nokšira. I sobe su nam na vrhu istočne kule – tvoja i na vrhu zapadne - moja, tamo gde duva i uvek je ledeno, i gde nema ničeg osim snova.
U tom nadvojvodinom klosteru ja upravo sedam za sto i pokušavam da sračunam konačne i tačne pozicije Meseca. Jer, šimšira mu, opet Egidije, lepo sam ih našla, svaki mesečni semisekstil, a onda dobih zvanične koordinate i plus obaveštenje da je pun Mesec na Regulusu. Pa pobogu, kome da verujem? Neću valjda sebi?
I da vidiš čuda, izgleda da su oni pogrešili. Proveravala sam u Astrologu, Zetu i Solar Fire-u, jurila podatke po pacifičkom vremenu, maltene da sam se popela na Habl da proverim da li su svi zavrtnji namešteni kako treba.
Ja sam imala tačne podatke, oni nisu. Mesec je bio dan ranije na Regulusu, a ne taj dan. Dvanaest stepeni greške, malo li je? Ajd gađaj nešto raketom sa 12 stepeni greške?

I opet sam stala, jer Mars... Ali nema veze, ionako je sve samo bio san. Znala sam od početka da jednom moram da se probudim, brzo obučem dok cvokoćem od hladnoće i odjurim na posao skupljanja nokšira.

I dok se saplićem na stepenicama opet te tražim. I opet te vidim na vrhu tvoje kule dok virim kroz prozor. Ponovo si se zavukao u opservatoriju i mogu da garantujem da nisi nivelisao limbove. O končaničnoj paralaksi pojma nemaš, a hoćeš da vidiš sve. Glupi Ovnu, dovikujem ti odozdo. Brljiva Vago, odgovaraš mi kao da si ti tu stariji. Gubiš vreme, blesavi Meseče u Ribama, mašem ti da siđeš odatle i kreneš sa mnom. Neotesani Meseče u Škorpiji, ne deri se plutonska seljančuro, celo utvrđenje nas sluša, smeješ mi se Egidije, ali nema veze, ja znam gde čeka odgovor.
Ti gledaš gore, jer tebi se tako crta, a ja moram da siđem dole, pravo ka...

I trčim stotine spratova ispod, tamo gde nadvojvoda drži zmajeve i jeretike u zabačenim ćelijama, zaobilazim kuhinje i ostave, i jedva se probijam do kovačnice.

Da li si spreman Petre Egidije, sada kada se sprema rat?
Na čijoj si strani prijatelju?

Venera se vraća unazad i radi kao inicijalno punjenje za glavnu stvar. I to baš kod tebe prijatelju, inferiorna konjunkcija i pomračenje. Pokupiće Marsa usput dok joj Uran bude glavna meta, i vratiće ga, daće mu snagu. Zveknuće tačno sve nas potrpane po sazvežđima Ovna, Bika, Vage i Škorpije… Spremaš li se, čoveče, za ratove zvezda?

I dok otvaram teška vrata, nemam vremena da se naviknem na talas vrućine, nemam kada da smirim srce zbog nagle promene, on me već grabi za ruku i vuče ka nakovnju. Gledaj, mumla dubokim glasom, gledaj pažljivo, a izgleda da je i ljut što me je toliko čekao.
I gledam, stvarno gledam.
Dok on kuje slojeve ja moram da pazim, svaki spoj, svaki krvavi spoj moram da provučem kroz sopstveni um, da ga memorišem, da postane moja suština.
Ali, ja sam samo sluga u zapadnoj kuli, pokušavam da mu objasnim da je napravio grešku. A on me ošine pogledom i pripreti ogromnom rukom. Rekao sam ti da gledaš, glas mu je leden.
I ja gledam.

Svaki spoj, svaki udarac postaje deo mojih moždanih krivina i to boli. Tako gadno i užasno boli, i mislim da će mi mozak eksplodirati od bola, ali gledam. Gledam dok mi suze klize niz obraze od muke, dok me bol razbija i sastavlja. Gledam, jer ga se plašim.
I vidim karavane, vidim mletačke trgovce, njihove prevare i zlatnike, vidim kako tovar vuc čelika stiže u luku. Tovar vredan svoje težine u zlatu. I vidim kako je sastavljen, koliko puta je ubačen ugljenik u retortu, koliko puta je prečišćen, koliko puta je krv čoveka koji ga je mešao ušla u kombinaciju, ugradila se u rešetku, sastavila sa njim. I vidim ljude koji su pijucima odvajali žilu iz stene i oslepljenog konja koji je vukao tovar do glavnog hodnika i čekrke i još ruku. Vidim i pomeranje ploča i izliv magme, utiskivanje žice. I kako se pomera centar i kako radi kao magnet. I kako energija…

I padam, udaram glavom o kameni pod. Tanak mlaz krvi iz nosa i čujem kako kaplje.
Kap po kap.

On se samo sagne u prolazu i tiho mi kaže da je mač sada moj i da ga uzmem kada se ohladi.
I odlazi.

Petre Egidije, znaš da sam samo jedna glupa brljiva žena. Sanjala sam san dok je Mars bacao snagu Jupiteru. I kao svaka glupa i brljiva pokušala sam da izbegnem, da se pravim kao da ne postoji, da ubeđujem samu sebe da ako mi se sprema nešto loše, onda to i ne želim da doživim. Da je to bolje nego da me boli.
Ali ne možeš tako. Jer, Mars…

U toj zapadnoj kuli ja više ne sanjam.

Polako, da me niko ne vidi silazim u dvorište. Zaobilazim jato guski, kojih se ionako panično plašim i odlazim ka štalama. I nisu mi bitni ti savršeni konji, niti nadvojvodini elitni grifoni, a ni onaj skoro providni jednorog što ga čuvaju kao da je od dragog kamenja.
Ja idem skroz tamo u kraj, u mrak. Tamo gde niko ne sme ni da priviri. Nešto me vuče i nešto me tera. I to što niko ne želi, ja ću da uzmem. To što niko neće – neka bude moje.
Ne idi tamo, dovikne mi jedan od momaka. Nema tamo ništa za tebe. Samo neko nadvojvodino čudovište. Ionako ničemu ne služi, jedino što može je da izgrize rešetke. Hoćeš da te pojede?
Ma, neka me pojede, neka pojede prazninu u meni, ionako više ne sanjam, mislim dok prilazim polako.
I tu je. Savršen, sasvim miran. Otvori oči, okrene glavu, pa me ponovo pogleda.
I onda radim sasvim suludu stvar, pružam mu ruku. I očekujem da je odgrize, ali on ne reaguje.
Belo sivo krzno, mekano na dodir. I znam da su ga dopremili samo zato što si im ti rekao da je to kraljevski astrolog video u direkcijama. Kako lažeš Egidije, kako ti perfektno, da ne trepneš, umeš da slažeš. Sve vreme si znao da ću baš ja… Ionako nije ni važno, sada kada ga vučem za uši i gnjavim po vratu.
A štalski momak gleda i čeka onaj momenat kada ću biti pojedena u trenu.

I doći će dani, a ja ću polako, sasvim polako da ga hranim, šetam, volim. I doći će dani kada ćemo izlaziti da slobodno istražujemo okolne livade i da ga gledam kako juri divljač i kako mi se opet vraća.
I nije stvar u njemu, već u meni. I dok budem vežbala satima tamo na brvnima, na konopcima, na poligonima, on će u stvari kontrolisati moje pokrete. Mi moramo da delujemo usklađeno.

I baš on biće moja zaštita i oružje u danima koji slede.
I tih devet noći u oktobru radićemo kao jedno, bićemo jedno.

…Tamo u zapadnoj kuli ja skupljam pregršti snova, gulim ih sa zidova, ribam sa poda. Izbacujem ih kroz prozor i neka se dobro čuva onaj što prolazi ispod kada mu na glavu tresnu svi moji promašaji.
To je samo vrh zapadne kule, spaljeni put, nema tu ničeg osim praznine.

I onda u toj praznini tražim pravu strukturu. I istina sada može da zasija, samo kada je mirno, tiho i prazno.
Konjunkcija Venere i Marsa se dešava na tački Omega. Tvoja sreća Egidije sada počinje. Moja…
I znam, i piše i čitam, ali ne verujem. Treba da… i da uzmem.

U jednoj stvarnosti ja se spremam da se vratim, u drugoj - tražim onaj deo sebe izgubljen tamo negde u kvantnom preplitanju. I taj deo mene zna, upravo oseća kako mi je. Na periferiji nekog svemira duplikat mene razume. I tom delu mene je isto.
U nekoj sasvim trećoj stvarnosti ja... Ali to je tamo negde u onim najmanjim verovatnoćama. Zanemarljivim.

Ali, ima li kraja, sigurno se pitaš dok me sa istočne kule gledaš kako jurim nizbrdo, preskačući po tri stepenika, saplićući se, kotrljajući ka nečem dole. Možda nema snova, ali šta je sa sećanjima, to meni sada prolazi kroz glavu.
I nije čak ni u podrumu, to je dole, ali na potpuno nebitnom mestu. Jedna zavučena sobica gde sunce baca zrake ukoso. Muškarac stavlja malu ploču na gramofon i okreće se dok dete pruža ruke ka njemu. I on uzima dete u naručje, podiže ga i počinje da igra.
Jedna glupa tralala pesmica o ptici koja preleće planine i leti ka Suncu. O tome da slobodu niko ne može da ti oduzme. Nešto što ću vaditi sa moždanih periferija u svakom teškom trenutku.
Una paloma blanca, pevamo zajedno dok me vrti po sobi, po zlatnim zracima...
A onda se iskradam i produžavam niz hodnik do bolničkog dela.

Rekao mi je tek tako, kao da je to nešto sasvim obično. Samo - odem na planinu i donesem ti koprive.
I dok gledam kako ostalim trudnicama ubrizgavaju gvožđe, mirna sam, sa osmehom. Jedino sam ja dobila ogromni buket čiste energije. Onaj koji će detetu u meni dati gradivne elemente, obojiti mu oči u srebrno, obojiti mu misli u zlatno.

Ponekad i nije loše pogledati u tom pravcu, na niže. Ima dragocenih sećanja, dragocenih ljudi.

Ali, u svakoj stvarnosti ja moram da siđem dole, skroz dole. Nije bitno da li je u pitanju dvorište, podrum, detinjstvo, materica, nukleus ćelije. Moja promena dešava se u srži.
Jer on mi sada daje da bi mi uzeo, da bi mi opet dao.Da me nauči da nikad i ništa nije moje.
Imum coeli, donje nebo.

Tvoja promena je na putu. Ali te priče ćeš pričati sam.
Dovoljno je što sam ti pokazala kako radi klaster u drugom kvadrantu i šta čitam na IC-u.

A nebrojeno je stvarnosti, mladi brate. Nebrojeno je svetova.
I svaki se sprema.

I bezveze... kažem ti razbio me drugi kvadrant jer... I kukala sam kao svaka prava i velika ćurka. A onda je došlo vreme da mi se podbule oči vrate u normalu, da se umijem i da vežem traku oko čela.
Onu belu sa crvenim suncem i zracima.

Pa, na čijoj si strani ovnu nijedan?

Kraljevstvo Sunca, njegove jedinice.
Vreme je sad.
Od tvog rođendana do mog, tačno kada Sunce pređe pola puta od tebe ka meni desiće se kardinalni krst. Spreman Egidije, dok se zarušavaju svetovi?
Hoćemo li ostati kao Jahin i Boaz?
Jer, nećemo svi umreti, ali ćemo se svi preobraziti, sećaš li se toga?

Još samo malo, “na uglu svetova zla” oni se dogledaju i još samo sasvim, sasvim malo…
Oseti kako će se kora raspuknuti pod našim nogama. Bazalt se topi. Vidi kako se Pangea cepa na Gondvanu i Lauraziju.
Ti ostaješ na istočnoj strani, a pukotina se proširuje.

Promeniće se magnetna inklinacija, nećeš mi verovati, a gledaćeš sam.
Oseti tačku na kojoj ti stojiš, pa onda pogledaj preko puta ka meni.
Samo ćemo se gledati dok se cepamo po pola, po atomima, veruj mi.

I neka se zbriše sve staro.
Tada u zoru dok se eskadrila sprema za poletanje.
Kraljevstvo Sunca, njegove jedinice. To pamti.
I ne zatiči se na brodovima.

Saturn je na mojoj strani. Uran na tvojoj. Tada, baš tada, bićemo spremni za promenu.
I dato nam je četrdeset dana.

2006, 1010, 2012, 2021.
So90Sa90Pl90Ur, taj momenat smo čekali. I konačno je vreme.
Odbrojavanje počinje sada.

Da si mi živ i zdrav, i u očekivanju ljubavi. Tvoja sreća upravo počinje.
I kada je vidiš sa vrha istočne kule prepoznaj je, dočekaj je sa osmehom.
Tamo u formaciji Elohima, sa njima ona putuje...

Chalomot

2011-11-27T01:01:00.000-08:00

Vrata percepcije Često se pitam... Ne, u stvari lažem. Više se ne bavim time. Primarni sistem predstava Nije bitno. Nije bitno tu na gejtu. Upravljački sistemi Alitalijin let. Sinestezija, ukrštanje i prevod Ne bavim se razmišljanjima, više nemam vremena.

Submodaliteti Ima muškaraca koji znaju hiljade načina da ubiju nekog i samo nekoliko da ga ožive. Emocionalna sloboda I ima žena koje znaju hiljade načina da ožive nekog i samo nekoliko da ga ubiju. Elicitacija I obično su vezani. Kalibracija Takav muškarac i takva žena. Usidravanje resursa Oboje su Swati, nosioci Meseca na jako nezgodnom mestu.

Menjanje lične istorije Opasni su muškarci koji me sačekaju sa cvećem. Iskorak u budućnost I još opasniji oni koji iza leđa drže kutiju sa čokoladama.

Generatori novog ponašanja I opasni su dani preživljavanja po planinama i pustinjama. Razmišljanje naglas Paljenje vatre mobilnim telefonima i razne muške budalaštine. Davanje smisla rečima - metamodel Vađenje korena srdačice i ostale ženske budalaštine.

Dubinska struktura I razgovori na četiri jezika.

Poređenja Ne razmišljam, zaista. Sudovi Interesantno mi je samo kako se čudesno ispunjava svaka moja napisana rečenica. Nominalizacije I kako se neke stvari ponavljaju. Modalni operatori mogućnosti ...Kao ona ideja o odlasku na Arktik.

Modalni operatori nužnosti Opasni su muškarci koji znaju sa mačem. Univerzalni kvantifikatori I još opasniji oni koji me nahrane, odmore i zagreju. Složena ekvivalencija I sa kojima se osećam sigurno na izlasku iz Misira. Pretpostavke I na dugom putu ka obećanoj zemlji.

Čitanje misli Nema potrebe za svim tim rečima. Usresređenost na spoljašnji svet i na sebe Dovoljno je što se gledamo. Iskorak i navođenje Alitalijin let. Traganje za značenjem I sve što bih rekla stoji mi nekako i negde između grudi i grla.

Ometanje i utilarizacija svesti I sve što bih pomislila negde je tamo u nekoj drugoj dimenziji. Moždane hemisfere U onoj gde se ti vraćaš u pustinju po moje telo. Novo uokviravanje i transformacija značenja I u onoj gde ja tražim tvoje telo po nekim brdima.

Novo uokviravanje konteksta Naučiću taj tvoj feničanski, svega mi. Novo uokviravanje sadržaja I sva ta klinasta pisma.

Namere i ponašanje Na nekom gejtu. Razgovor sa vremenom U nekom univerzumu. Raspoznavanje znakova usaglašenosti i neusaglašenosti Tu gde stojimo. Hijerarhija kriterijuma Ćutimo. Metaprogrami
Negde.

Na nekom gejtu.

Prosto

2011-11-24T01:01:00.000-08:00

"Three are the dwellings of the sons and daughters of Man. Thought, feeling and body.
When the three become one, you will say to this mountain "move" and the mountain
will move." — Kabbalah

Shamrock diaries 14 - brasilian style

2011-11-19T01:01:00.000-08:00

Tražena četvrta ženka i to plavuša se manifestovala sledeće jutro.
Što sam odmah iskoristila za fotografiju combative females only.

I rekla Aviju da u Srbiji uvek može da bira, crnu, riđu, blondi ili brinetu.

U sledećih par sati fina blondi damica odvaliće me u toku parternih borbi i napraviti mi neke od nezaboravnih modrica po celom telu.

I krvavo jutro je počelo...

Prvo detaljnim zagrevanjem.

A odmah zatim i načinima balansiranja i hvatova.

I sve je trajalo...
Nadala sam se pauzi oko 1, ali su se smilovali tek oko pola 3 pošto smo svi popadali od gladi, žeđi i umora.
On pokaže na žrtvi, a onda mi ponavljamo po desetak puta.

I normalno, setih se da sam žensko... tamo u daljini ogledala.
Karirana zadnjica me je izbegla da dlaku, isto kao i pozadina mog trenera.
U jedno ogromno dupe u crvenom šortsu sam ipak uletela naglavačke. (Kada svi kovergiraju ka istoj tački na strunjačama kao molekuli.)

Dobro ok, ulet u, da izvinete, nečije dupe nije tako strašno, mada su muška dupeta čvršća od ženskih. Bilo je par po život opasnih situacija gde noge telesina duplo težih preleću na milimetre od moje glave.
Ali uspela sam, preživeh.

Ovo je bio trenutak kada je žrtveni momak izgubio svest.
Nije ni čudo, pošto nam je pokazivao davljenje majicom.

Hvat je ružan sam po sebi, ali kada ga rade žene - jeziv je, po Avijevim rečima.
Da li je to zbog toga što mi imamo manje ruke, pa stegnemo kao konopac ili kaiš, ili zato što nam je lakše i brže da se zmijski provučemo, ne zna se.
Tek... gadne smo u ovom sportu.

A onda smo učili i poluge na stopalima, kinesku refleksnu masažu kako sam uočila.
Ubogaljiš čoveka za tili čas.

I trenutak pre toliko žuđene pauze grupna slika samo nas kapapovaca i majora. Normalno, jedina sam (i alfa) ženka međ mojim momcima. I ne žalim se...
Osim u trenucima kada neko iz te fele uzme da fotografiše.
Fajteri su sposobni za sve, osim da naprave pristojnu fotografiju.

Jednu bananu kasnije, ah da i dve štangle gorke čokolade, pola flaše čaja od žalfije (ručak) i brzinskog pozdravljanja sa zamrlim bubrezima i bešikom, pa ponovo utrč u dođo i... lepo, sada sam na poznatom mi i omiljenom terenu.

Palice i noževi, eskrima, sparingovanje i razoružavanje.

Odavno je svima sa kojima sparingujem poznato koliko mi lepo ide mačevanje i štangliranje, a vidi se da sam prošla fazu umora te sam postala samo mašina.
I da sam spremna na sve.

Vukosava je bila odmah tu kraj mene.
I samo za nas dve pokazao mi je shomenuchi fintu koju nisam znala.

Sparing inače može da ide i ovako, a smotanim novinama je tek ubistven.
Ima li boljeg načina da se prouče novine?

I omiljeni kapapovski deo - noževi.
U ovom delu obuke moja ekipa je podučavala sve ostale.
Kao što rekoh aikidoke su super, ali su ukočeni, a wing chunovci preterano rade treping.

Sve je ok ako napadaču odbiješ nož, ali šta ako ima još jedan u drugom džepu, drugoj ruci, ili više komada?
Ili napadača ima više komada?
Moraš da eliminišeš iz borbe jednog po jednog ako su veštiji, ili po dvojicu, trojicu ako su amateri.

I omiljeni igrački zahvat - salsa.
Primenjivali smo ga svuda, kao i onu fintu "luk i strela".

Takoreći, bio je hit igranke.

I kada sirotog napadača oboriš tretman zaokružiš brazilsko-kinesko-japansko-filipinskom masažom.

A ovo sam pikirala sve vreme.
Zahvat koji sam savršeno izvela sa njim lično.

I trenutak kada sam mu rekla da sam sada profi u brazilskoj džiudžici.
-Do you want me to try you?
-Well... no.

Poklon našim trenerima, njihov poklon nama.
Poklon Zvonku i dođou, i poklon tradiciji kuće i porodice Machado.

Napolju je ledena noć, a mi smo preživeli skoro sve kao u ratnim uslovima.
I ako smo bili prijatelji - postali smo veći.
A ako se nismo podnosili - ipak smo se sprijateljili.

Priče oko mejlova, slika, fejsglup zahteva, rezanja diskova...

Sve je ok, ostaćemo u kontaktu.
Ipak smo mi ratni veterani.

I brojanje modrica i otoka, dva dana prišrafljivanja desnog kolena i levog lakta.
Podlivi na najneverovatnijim mestima.
I upala mišića.
Ali želja, stravična želja da se krećem kao životinja, da skačem, da se bacam, da uživam u telu.

Ima u Damapadi, budističkom "kodeksu" (piše par postova ranije i volim kad naštelujem sistem, pa se postovi štancuju dok nisam pri kompu) ona čuvena rečenica:

Oni koji u mladosti nisu živeli u skladu sa samim sobom, niti sakupili prava životna blaga, kasnije podsećaju na slomljene lukove, stalno žaleći za stvarima koje su prošle i nestale.

Nema ničeg za čim žalim.
Sve ima svrhu.

Shamrock diaries 13 - budo

2011-11-18T01:01:00.001-08:00

Ozbiljan trening je počeo klasičnim boksom.

Pod opterećenjem.

Išla sam da otimam par tegova od kilo od neke gromade, a da mu zauzvrat dam dva komada od dve kile.

Ko nije probao refleksni boks sa tegovima nema pojma o čemu govorim i koliko je to teško na svaki način.

Vidi se da sam pri kraju snaga, a pauzu još uvek nismo imali.
(U prevodu ništa nisam jela, niti pila od zore, a ni toalet me nije video.)

Ali sam skupila 3 grama snage da pokažem Raji i Vlaji kako tetka udara.
Tada smo već prešli na tajlandski stil.

I trajalo je satima.

Pošto su se smilovali da nas puste na pauzu od deset minuta negde oko 2 vratili smo se da se pogledamo oči u oči sa "finim" japanskim tehnikama kao što su džudo i aikido.
I tada nam je pokazao "bow and arrow" stil.

Koncept koji ćemo razrađivati kasnije u svim tehnikama.

Goksi je leteo kao ptičica.
Više (desetina) puta.

I nije opasan trening, niti prvi udarac.
Opasno (po život) je susretanje sa podlogom... na ulici.
Poljubac betona je najteži protivnik.

Radeći sa riđokosom aikidokom sve ovo isto shvatila sam koliko su oni jedan fin i ukočen svet.
I morala sam da joj pokažem par prljavih, dakako seljačkih, ali ubistvenih fazona.

Mada mi se sviđaju njihove leteće poluge.
I mada sam okinula o strunjače skoro pa koliko i leptirić Goksi.

A kada ga tresneš nije gotovo, ondak silaz u parter, pa ga muči onim što ćemo raditi sutra.

Ovo su već bili trenuci kada sam počela da brljavim.
Pred očima mi je svetlucalo, a odnekud je počela da mi miriše vruća supica sa sve razigranim šargarepicama koje plutaju unaokolo.

Da bi stvar bila grđa (po moje ratničko, spartansko obrazovanje) počela sam da drvim o tome naglas i to na pakistanskom engleskom.

Wing chun ekipa je samo nastavila maštajući o kiselom kupusu, punjenim paprikama... i ah...

Dan je završen mojim bliskim dodirom sa podlogom i stavom Skarlet O'Hara da ću misliti sutra o sutra i o tome kako ću da se pokupim iz kreveta i izvedem drugi ceo dan.

Shamrock diaries 12 - ginastica natural

2011-11-17T01:01:00.001-08:00

Ledeno jutro.
Leden dan pred nama, tamo gore.
Pogled u ogledalo.
Sa druge strane vrata je muška svlačionica, ali nas tri nemamo želju da proveravamo šta oni rade.
Fali nam četvrta, po mojoj proceni.
Taman neka plavuša. Ali je nema.

Proveravam aparat po pitanju svetla i izlazim.

Lepo poređani...

I kao i uvek dobri Zvonkov duh je sa nama.

Ah, žene su poznate po sujeti.
A i bolje da se slikam sada, nego posle kada mi neki moron pokvari frizuru.

Mi smo Kapap tim, a ovo je Sparta.

Počeli smo zagrevanjem i rekao nam je da radimo samo biogimnastiku ili gimnastiku natural.
Prvo iz sedećeg stava... A onda je uperio prst ka meni i pitao koliko dugo vežbam jogu.
Samo više od 25 godina, uz dodatnih 5 godina či gonga.
-Odlično ti ide. U toku si, u struji.
Eee dragi moj sensei, da ti samo znaš...

I pošto ovakve stvari redovno radim ta naturalna gimnastika mi se svidela na prvi pogled. U stvari, što da se lažemo, zaljubila sam se u nju momentalno.

-Glupi ljudi rade standardni fitnes (i tu je apsolutno u pravu, pošto sam u tom polju ozbiljno godinama), a još gluplji idu u teretane i džogiraju, rekao nam je. -Za nas je previše idiotski da radimo jen' dva tri i podizanje tegova. To je za devojčice.
Sistem koji vam svaki put angažuje različite mišiće. Sistem koji vam svaki put ekspandira mozak, sistem koji od vas pravi ubistvene životinje i mudre ljude istovremeno, je prava stvar.

Razmišljala sam već mesecima o bursting stilu, ovo što sam radila do sada nije više bilo adekvatno za moje telo. I eto, tražili ste - dobili ste.
Sada imam samo zadatak da to i masterujem.

Ono što je ubogaljilo moje "savršene" mišiće na nogama bio je kokošiji hod, a onda je sve zabiberio i kengurskim.

Olakšanje je stiglo u stilu škorpije. Uostalom, sada tek imam savršenu zanimaciju za šamanska igranja. Ulazak u pokrete stotina životinja.

A onda su se stvari zakoplikovale, jer je obavezni deo obuke i muscle confusion.
Parola je bila - slikam, pa odmah zatim i radim, ali sada sam počela da se izvlačim.
Ne zato što to ne mogu da izvedem, lako je, to može svako.
Nego zato što sam videla šta Raja, Gaja i Vlaja izvode međusobno, prekrstila se i pomolila Bogu da ostanu živi do popodne.

Muscle confusion, najbolja borilačka trening tehnika.
I već se vidim u šumi, a vidim i zblanute kibicere...

Uz to obavezno ide i grupni trening.
A meni se već ukazuje i koga ću da maltretiram.

Avi nam je pokazao snagu koja ide iz grča.

I da on obično postavi jednog da leži ovako između dvojice, a da onda četvorica sednu na njega.
Muško telo može da izdrži do četvoricu.
Nisam ga pitala kako je stigao do tog saznanja, računski ili...

I posle smo se loptali, u cilju izgradnje saradnje.
Normalno da sam se izvukla. Bilo je tek 10 ujutru, a šminka i kosa su morale da izdrže najmanje do 5 popodne.

U ovoj vežbi sam svojski pripomogla.
Eto, nije da ne radim sve...

Goksi ga je podigao dok je "živ".
Normalno, zašto da se ne vidim i ja međ svim tim muškarčinama.

A onda je Avi pokazao težinu "mrtvog" tela.
Neka gravitacija radi za nas.

U sledećoj vežbi sam kao lokomotiva vukla Gaju (Gaja, Vlaja i Raja, naši od skora mladi kapapovci) i pošto je Životinja vukao ispred mene, a približavao se Zvonku...

-Životinjo, stani kod Zvonka da te slikaaaaaaaaaaaaaaaa...m.
I tras koliko sam dugačka.

Zbog bočnog, a leđnog kretanja tri dana kasnije setila sam se odakle mi štrafte po leđima.

Sistem zaključavanja šaka i padanje i ustajanje po komandi.
To sam sa kung fu Natom, ipak smo najsličnije težine.

Volim muškarce, to je jače od mene.
Ali sam se suzdržala da im kažem da tako izgleda u porodilištu, u toku prve vizite.

Ne ozbiljno, zaista volim muškarce.
Način na koji se kreću, kako su im raspoređeni mišići, kako im rade mozgovi zasuti testosteronom... sve.
Uvek mogu i da ih slikam i fotografišem.

I satima proučavam.

No... grupne vežbe.
Saradnja.
Za nijansu pametnije razmišljanje od "običnih" grupa.

Gaja je dobio zadatak.
I uspešno ga završio.
Raja je išao ispod i taman je bio negde u sredini kada je Avi rekao da prelazimo na novu vežbu.
Onda su se noge spustile i čuo se moj krik - Vadite dete da se ne udavi!
(Meko žensko srce...)

Masaža i balans.

Borilačka masaža, tip 2.
Ovo sam izvela na Vlaji koji je bio srećan što ga masira najlakši stvor u sali.

U ovoj varijanti njegova sreća je za nijansu opala u trenutku kada sam ga potkolenicom zveknula u glavu.

Ovde je nastao problem... kada je desetine muškarčina trebalo naterati da rade kao igračice u kabareima.
Ali su se snašli.
Inače, žene uvek idu u sredinu, kao i najlakši i najmanji.
To je slaba karika u lancu i zato se raspoređuje tako da podnese najmanji pritisak i da je osigurana sa svih strana.

Idemo.
Gore, pa pad.
Okretanje da se legne na stomak i ustajanje na kontra stranu.
Ko preživi pričaće.

Ja mudro fotografišem.

I time je zagrevanje završeno.
Posle nas je čekao ozbiljan deo - borbe.

A meni je ostalo u amanet da sa oduševljenjem proučavam i ovaj sistem.

Svaki dan.
Svaki životinjski dan.

Kapap/Avi.avi

2011-11-15T01:01:00.000-08:00

Moj snimak.
Moj kanal na tjubu.
Moje modrice i otoci.

Njegove jednostavne istine.
I ubistveni potezi.

Damapada

2011-11-13T01:01:00.000-08:00

147. Pogledaj ovo telo. Obojena lutka sa pripojenim udovima, koja ponekad pati i prekrivena je čirevima, prepuno izmišljotina, nikada postojano, večno promenljivo.

149. Pogledaj ove sivo-bele osušene kosti, slične praznim osušenim tikvama odbačenim na kraju leta. Ko će se radovati dok ih gleda?

155. Ljudi koji u mladosti nisu živeli u skladu sa samim sobom, niti sakupili prava životna blaga, kasnije podsećaju na stare dugonoge čaplje koje tužno stoje pored jezera.

156. Oni koji u mladosti nisu živeli u skladu sa samim sobom, niti sakupili prava životna blaga, kasnije podsećaju na slomljene lukove, stalno žaleći za stvarima koje su prošle i nestale.

329. Ali ako na putu kroz život čovek ne može naći mudrog i pametnog prijatelja koji je dobar i upravlja sobom, neka onda putuje sam, kao kralj koji je napustio svoju zemlju, ili kao slon, sam u šumi.

330. Jer bolje je hodati stazom života sam, nego imati budalu za saputnika. Sa nekoliko želja i nekoliko briga, ostavljajući iza sebe sve grehe, neka čovek putuje sam, kao veliki slon, sam u šumi.

370. Odrekni se ovih pet stvari: sebičnosti, sumnje, uzaludnog odricanja i obreda, pohote i mržnje. Odbaci ovih pet stvari: želje da se rodiš sa telom ili bez njega, samovolje, nemira, neznanja, ali ceni ovih pet stvari: veru, opreznost, energiju, kontemplaciju, viđenje. Čovek koji je raskinuo pet okova - pohotu, mržnju, obmanu, ponos, pogrešna gledišta - to je čovek koji je prešao na drugu obalu.

Kao slon sam u šumi... i kao onaj koji se sprema da pređe na drugu obalu.

28. Savremena teorijska alhemija - P.D. Uspenski

2011-11-11T01:01:00.001-08:00

U istoriji alhemije 20. veka ostalo je zabeleženo nekoliko kolosalnih umova koji su se bavili teorijskim i alegorijskim problemima ove hermetičke nauke. To su bili Fulkaneli, Gurđajef, Uspenski, Lubic i Jung.

Novi model razmišljanja

Pjotr Demianovič Uspenski (1878 - 1947) je ruski ezoterički filozof koji je bio učenik Gurđajefa i koji se odvojio od njega 1924. godine da bi počeo da propoveda sopstvene ideje, tvrdeći da je Gurđajefov sistem nekompletan i neadekvatan.
Iako je karijeru počeo kao novinar, čak izveštavajući u toku Prvog svetskog rata i sa fronta, Uspenskog je sudbina odvela na putovanja po Indiji, Cejlonu i Egiptu, da bi ga, baš kao i Gurđajefa, vratila u Moskvu, gde su se ova dva vodeća filozofa svog doba i srela. Pod uticajem svog učitelja napisao dela „Četvrta dimenzija“ i „Tertium Organum“, ali je najpoznatiji po knjizi „Novi model svemira“ objavljenoj 1931. Neki idu čak i toliko daleko da tvrde da je Gurđajef bio samo nepoznati fakir dok ga zapravo Uspenski nije „uzneo“ na poziciju spiritualnog učitelja, ali bez obzira na to Uspenski je pošteno priznao da je svim svojim srcem stajao uz učenje svog prijatelja sve dok se okolnosti nisu promenile.

„Tertium Organon“ je zanimljivo delo u kom Uspenski negira aristotelovske logičke postavke identifikacije i u kom zaključuje da postoji i „viša logika“ u kome (pojam ili objekat) A jeste A, ali je A i ne-A. Ovde, čak i ne znajući, Uspenski filozofski praktično priprema teren za nastupajuću, može se reći i evolutivnu, fazu nauke koja se ogleda u novim prodorima na polju kvantne fizike. Do ove knjige dolazi i Nikolaj Besarabov koji je odnosi u Ameriku i daje na čitanje arhitekti Klodu Bragdonu koji je umeo da je pročita u originalnom ruskom izdanju. Bragdon je prevodi i počinje da propoveda učenja Uspenskog, a prilikom gradnje Privredne komore u Ročesteru on inkorporira ovu filozofiju oblikujući zgradu kao „hiperkocku“. Najinteresantnije u celoj priči je da sam Uspenski uopšte nije znao da je postigao toliki uspeh u Americi sve dok ga Bragdon nije konačno locirao u Istambulu i isplatio mu autorska prava.

Predavanja koja je Uspenski držao u Londonu postala su inspiracija za umove kao što su Oldos Haksli, T.S. Eliot i grupaciju koja je bila poznata kao „ruska avangardna scena“. Na tim predavanjima, u svojim knjigama i novinarskim esejima koje je pisao Uspenski je detaljno razrađivao različite ideje, čak se bavio i „utvrdio“ granice između pojmova erotika i pornografija. Međutim, najviše se bavio prostor-vremenskom problematikom. Pod Gurđajefovim uticajem razvio je polemiku o „četvrtoj dimenziji“, ne kao o vremenu kako se to uobičajeno smatra, već kao o dodatnom prostornom pravcu.
Po odvajanju od Gurđajefa nastavio je da se bavi podučavanjem „četvrtog načina“, ali je vremenom priznao da ovaj pristup nije dovoljan i da je i sam imao poteškoća da doživi „sećanje samog sebe“ vežbu za koju je Gurđajef tvrdio da je krucijalno važna za transformaciju osobe i koja se suštinski svodila na to da se nikakva pažnja ne poklanja događajima u spoljnoj sredini, već samo onom što se dešava unutar same osobe. Uspenski je, posle neuspešnih pokušaja, odbio da je primenjuje i podučava.
U svom korenu ova vežba je nastala još u doba Rozekrojcerovaca i tretirana je kao jedan od neophodnih sastojka za izvođenje manifestacije. Samo-sećanje i samo-posmatranje su dva uslova, a Uspenski je kasnije počeo da insistira najviše na trećem – ne iskazivanju negativnih osećanja.
Bez obzira na detalje, ostalo je zabeleženo da je Uspenski prosto osećao da je vreme da napusti Gurđajefa i pođe ka svojoj sudbini. Ova dva neverovatna čoveka su se poslednji put sastali u jednom pariskom kafeu 1931. posle čega je Uspenski sa ženom otputovao za Ameriku iz koje se vratio po oslobođenju da bi preminuo 1947. Gurđajef je ovog puta sledio svog učenika te je ovu dimenziju postojanja napustio 1949.

Tri ili sedam

Filozofiju Uspenskog su obojila učenja Alberta Ajnštajna – Opšta teorija relativnosti, Bernarda Rimana, nemačkog matematičara koji je u 19. veku razvio ne-euklidsku geometriju bez koje Ajnštajn ne bi mogao da nastavi svoje ideje, zatim nešto kasnije Teorija kvantne mehanike Vernera Hajzenberga i Karla Fridriha Gausa, ponovo matematičara koji je na Uspenskog imao veliki uticaj. Zahvaljujući i samom Uspenskom kao i švajcarskom matematičaru Ojleru kasnije su razvijene Teorija stringova i M teorija koje su bazirane na Ojlerovoj gama funkciji.
Uspenski je u svetu alhemije poznat po pozivanju na „zakon od tri“, koji je, interesantno je primetiti, doslovno poštovao i Nikola Tesla. Po Uspeskom „Sveta afirmišuća sila“ i „Sveta poništavajuća sila“ rađaju „Svetu usklađujuću silu“. Otprilike isto onako kao što su kod Hegela teza, antiteza i sinteza. Ili sumpor, kao duh života, so – bazična materija i živa koja spaja visoko i nisko, takozvana Tria Principia.
„Zakon od sedam“ uči nas da postoji fundamentalni dinamički proces između svemira (makro-nivo) i individue (mikro-nivo) i da je ovaj proces u neprekidnom stanju transformacije. Proizilazeći iz Apsolutnog proces kosmičke kreacije evoluira u određenom poretku povećavajući svoju kompleksnost i gustinu. Ovaj proces, kako su ga stari Grci nazivali „Zrak kreacije“ može da se poredi (ili je deo njega ako ga tako posmatramo) poretka sedam muzičkih tonova. Učenje naravno svoj koren ima u pitagorejskim filozofijama u kojima je centralna podstruktura svemira matematička po svojoj prirodi, a sam svemir se može posmatrati kao jedan jedini organizam.

Za razliku od Pitagore i Platona, Uspenski dodeljuje planetama po jedan muzički ton tako da Zemlja zvuči kao Do, Mesec je Re, Merkur Fa, Venera Sol, Mars La, Jupiter Si, a Saturn Do sledeće skale. „Prvi šok“ se dešava između Do i Si, dakle između Saturna i Jupitera, kada „svestan rad“ može da nam obezbedi dovoljnu količnu energije da nastavimo razvitak. A „drugi šok“ nastaje između Mi i Fa, između Merkura i Venere kada biramo „namernu patnju“ da bi se samoostvarili. Ovi „šokovi“ korespondiraju sa trenucima prosvetljenja, prvo kada shvatimo da smo materjalno utemeljeni, što se dešava dok smo u stadijumu fetusa ili u vrlo ranom detinjstvu, i kada prihvatimo da su svesna žrtvovanja neodvojive stepenice napredovanja u životu. Naravno, pored ovog duhovnog aspekta, ovo učenje o „Zakonu od sedam“ se vrlo zgodno primenjuje kako na savremene izazove modernih nauka, tako i na hiljadugodišnje napore alhemičara da prodru u suštinu Velikog opusa.

U nastavku film "U potrazi za čudesnim" baziran na učenjima Uspenskog i Gurđajefa.
I kako to obično biva život se pobrinuo da u filmu glavnu ulogu nosi neko koga poznajem toliko dugo...

Danas 3

2011-11-09T01:01:00.001-08:00

Izlazim iz Idee.
Teram kolica do klupe, vadim smoki.
Sedam.
Jedem.
Nogom zaglavljujem kolica.

Završavam kesicu, mada nema želje.
Razmišljam o acetil-cisteinu koji od skoro uzimam. Verovatno je reakcija zahvaljujući toj aminokiselini.

Vadim sok, kesicu zadržavam, planiram da u nju bacim opušak.
Dok tražim upaljač ona seda na istu klupu.
Ne pita da li je slobodno.
Ne pravi zvuk.
Stavlja pakovanja toalet papira sa svake strane i onda se uglavljuje između njih.
Izgleda kao u fotelji.

Pitam se da li da je pitam hoće li joj smetati moja cigareta.
Okrećem se da je pitam, ali ona je već zapalila svoju.
Sedimo.
Bakica i ja.

-Sanjala si san, kaže mi odjednom. Sanjala si crvenu kobilu i žensko ždrebe. Prvo su ti prišle, a posle su galopom otišle ka auto-putu.
-Jesam, odgovaram dok gledam naše odsjaje na staklu zgrade.
Sanjala sam dva braon konja, manjeg i većeg.
I nisam se bavila problematkom ni boje ni pola.

-Treba da kreneš. Povedi i ždrebe. Tamo te čekaju, kaže mi dok ustaje i odlazi.

Ko me čeka?
Gde?
U nekom rezervatu?
Kada?

Hoće li mi iko i ikada reći nešto što već ne znam?

Vrtim slike pred očima.
Vrtim sve verovatnoće, tenzore, geometrije.

Kada?
Kako?

To mi reci.

Ali već je nestala.
Pakujem sve otpatke u onu kesicu, uzimam sve iz kolica, bacam đubre u kantu i hodam dalje.

Kada?
Kako?

To mi reci.

Reptili (Beograd okt-nov 2011.)

2011-11-07T01:01:00.000-08:00

Uvek tvrdi da kad god je negde odvedem odmah joj uvalim i neki posao.
Što je naravno notorna laž.
Slika samo pokazuje izuzetak koji potvrđuje pravilo.
(Inače, rečenica koja me godinama dovodi do ludila. Pa je bio red da je i upotrebim.)

Istina je da kad god je negde odvedem uvek moram da vodim računa da li joj je hladno, toplo, da li je naspavana, obučena, da joj nije muka, da nije žedna ili ne daj Bože gladna. (Kao da je beba.)

I uvek je dobro nahranim. Zdravom hranom, normalno.

I posle nek mi samo zucne da ne vodim računa (kao što uvek i zucka).
Elem, u toku njenog višesatnog prežderavanja budalaštinama mogle smo da sa druge strane osmotrimo pristanište gde smo standardna dekoracija već godinama i da razvijemo raspravu o tezi Džordana Maksvela o našem reptilskom poreklu. Što će reći da mi nismo pravi zemaljci, već samo humanoidi ugrađeni u ove domaće.

(I dalje jede dok gleda gavranove i gačce.)
Po Džordanovoj teoriji osobe sa negativnim RH faktorom u krvi imaju vanzemaljsko i plus reptilsko poreklo. Njihovo razmnožavanje je ograničeno ovde i u ovim uslovima.

(Prelaz na kokice, koje mogu da jedu i ptice, što je odmah i eksperimentalno potvrđeno.
Ptice su reptilski potomci - ergo naša rodbina.)

U ljudskoj populaciji postoji svega 15% RH negativnih.
Postoji samoregulatorni sistem da nas nema više od 15%, što je jaaako interesantno i otvara prostor za višednevne rasprave.
RH negativne osobe karakteriše između ostalog i viši IQ (nisam posumnjala ni sekundu u to), par pršljenova viška - vezano za zaostatke repa (imamo i to, sve redom) i osećaj da ne pripadaju ovde (eeeeh...).

No konačno...
Svet dinosaurusa - putujuća, po svetu, izložba, kao putujući cirkus stigla je i kod nas.
Sponzora sam izbacila sa slike, pošto mene nije platio, a odavno ne reklamiram ništa za šta mi nije ponuđena adekvatna kompenzacija.
Ovo se naročito odnosi na parfeme, generalno kozmetiku i ne daj Bože, odeću, obuću i aksesoare (a pogotovo na majice, rokovnike i lap-top torbe).

Svakih par godina iznova i iznova učim latinske nazive primeraka i to mi dođe kao neki usud.
Ove godine, pošto nije pala u te periode, nemam pojma kako se zove ovaj biljojed, ali se nejasno sećam da mi je nešto drag.

O skeletima dinosaurusa, njihovim navikama, kao i o pitanju od izuzetne važnosti, a u vezi određene "pišne" kosti, kako smo je nazvale tada može se više gledati, a manje čitati u arhivi i to u ovom postu.

Priča o evoluciji života na Zemlji postoji na ovom mestu.

A priča o zabavi je ovde.

Želju da uživam u jesenjim bojama i kristalno čistom vazduhu sa reke upropastilo mi je sopstveno dete žaleći se na malu decu i školske ekskurzije.
Ćuj "malu decu"...

Mada, moram priznati da je delimično u pravu.
Dokaz, iživljavanje na malom dinosaurusu.

Žao mi je samo što Reksić nije oživeo da malo raščisti gužvu.

Ali zašto i to? Bilo bi divno da su tu sada i da ih gledamo kao i obične životinje.
Nekako mi je žao zbog celog cirkusa.

Prazan prostor bi ipak bio lepši.

Nismo imale više šta da radimo tu, zato smo se pozdravili do nekog sledećeg puta.

Usamljenost i čistina, budistička praznina - to je naš stil.

Najbolji osećaj.

I onda kad je ovako vidim počinjem da joj pevam Hava Nagilu.
...To je jače od mene.

A mojoj malenkosti bi odgovarao ovakav spomenik (može baš i na tom mestu).
Kad može azerbejdžanski predsednik, pa što ne bih i ja?

I onda na putu k onom jadnom Ušću sačekao nas je lancem za jednu nogicu uvezan mladunac.
Prepoznavanje, osmeh, nelagodnost.
Želja da ga odvedemo što dalje od tog mesta.

-Pogledala si ga samurajskim pogledom, kaže mi Mili.
-Važnije je da sam ga pozdravila samurajskim pozdravom, odgovaram joj ja, mada sam bila vrlo nežna.
Liči na našeg pokojnog Džončića, a Džončić se ne zaboravlja.

I pozdrav, pogled i vazdušni poljubac do novog susreta.

A za to vreme sanjaćemo reptilske humanoide i slaćemo telepatske poruke da se vrate po nas dve.
Nalazimo se u TC Ušće... Vadite nas odavde... Hitno je... Zalihe vode nam ponestaju, kao i pare...
Sladoledi su šit, a dosada navaljuje sa svih strana... Vodite nas što pre...

Borilačke veštine - Avi Nardia KAPAP seminar 2011.

2011-11-04T01:01:00.000-07:00

U subotu i nedelju 12. i 13. novembra 2011. u Beogradu će se održati MMA seminar izraelske borilačke veštine KAPAP koji će voditi glavni instruktor Kapapa Avi Nardia.

Avi Nardia je major Izraelskih oružanih snaga u rezervi, veteran rata u Libanu i bivši instruktor borenja pri Yamam policijskoj jedinici.

Deo svog života i borilačke obuke proveo je u Japanu, a sada sa porodicom živi u Americi gde podučava u svojoj akademiji.

Trenutno je jedan od najtraženijih borilačkih instruktora u svetu.

Više o njegovom životu, ličnim načelima i principima podučavanja, kao i o izuzetno finoj granici između nužne odbrane i hladnokrvnog ubistva, možete čuti u razgovoru koji je sa njim vodila Kristijan Svon za blogtalkradio.com.

KAPAP seminar Beograd 12.-13.novembar 2011. obuhvatiće se sledeće teme:

- Tehnike protiv nenaoružanog napadača

- Kapap taktiku u parteru

- Razoružavanje napadača naoružanog palicom, pištoljem ili nožem

- Borbe hladnim oružjem

Više o tome šta je Kapap, ko je Avi Nardia i sl. možete pročitati na: http://www.kapapsrbija.com/.

O istorijatu i razvoju Kapapa, kao i o tehnikama koje se danas primenjuju i poboljšavaju proučavanjem mehanike i dinamike tela, kao i ljudske psihologije možete saznati više na sajtu http://www.avinardia.com/.

Za sve detaljnije informacije i prijave na seminar kontakt osoba je Kapap instruktor

Igor Sučević
064/25-89-756
srbjkd@yahoo.com

Propustih

2011-11-02T01:01:00.000-07:00

...samo da sanjam neke lagane snove.

Ništa više.

Festival

2011-10-31T01:01:00.000-07:00

Za tango festival - spremne.

Probni let

2011-10-29T01:01:00.001-07:00

Standardni model - Nimbus2000

Malo zanosi, malo ima traljavu propulziju, ali je pravi za mene.

TLV - BEG

2011-10-28T09:17:00.000-07:00

Posle carine uzimam mu moju torbu i vučem je ka ladies room.
Tamo se najbrže što mogu vraćam u farmerke, patike i jaknu.
Češljam kosu.
Stavljam kapu.
Izlazim.

Njih dvojica čekaju.
Umorni smo svi.

U autobusu ka gradu gledamo kinesku crkvu, njive, krmeljiv dan.
Ćutimo.

Vratili smo se.
Svi.
Živi.

Predlog za nedeljno popodne uz mali ekran 2

2011-10-16T01:01:00.000-07:00

Avet prošlosti

2011-10-14T01:01:00.000-07:00

Sanjala sam ga pretprošle noći.
Neki loš seks.
Dug san, mučan, bez smisla.

Zato me nije ni čudilo kada sam jutros proverila mejlove.
(25 razloga zašto ne treba otvarati mejlove ujutru)

Mars kvadrat Jupiter – veštičiji dar

2011-10-12T01:01:00.000-07:00

Vile se rađaju na nežnom listu drveta u toku proleća ili leta, i to u danima kada pada sitna kiša u sunčano jutro. A veštice? Za veštice je ipak potrebna određena doza znanja i iskustva u kombinaciji sa puno hrabrosti i pomalo ludila.

Mars kvadrat Jupiter je aspekt koji pokazuje određenu dozu ekstremizma, neku vrstu jeresi. Energija Marsa koja je muška, često brzopleta, borbena, i energija Jupitera koja usmerava ka višim znanjima, naročito onim duhovnog karaktera, u ovom aspektu nisu usaglašene. I Mars i Jupiter deluju jedno na drugo, ali čini se kao na pogrešan način. Mars je prenagljen, brljiv, sa ekplozivnim izlivima besa, a Jupiter obojen fanatizmom, nekim večitim bezrazložnim bitkama i ubeđivanjima.

Ženskim osobama ovakav aspekt donosi veze sa problematičnim muškarcima ili oni postaju takvi ulazeći u vezu i nesvesno preuzimajući ovu ulogu iz partnerkine zodijačke karte. Za muškarce sa ovim aspektom u karti je bitno disciplinovanje i planiranje svakog životnog koraka, jer je njihova tendencija rasipanje vremena i energije na, kako će kasnije shvatiti, nepotrebne ili neisplatljive aktivnosti. Zbog svega toga dobar aspekt Saturna sa nekom od ove dve planete vraća život na pravi kolosek, ali tek u nekim zrelijim godinama.
Porodični i poslovni deo života takođe trpe u ovom poretku planeta. Osoba se stalno žali na svoj tretman u zajednici, večito joj nešto nije po volji i ima utisak da se njena postignuća ne vrednuju, niti primećuju. Iako se pokazuje „problematičnom“ ova kvadratura može postati dobitna kombinacija ako se osoba bavi zakonima, državnom upravom, podučavanjem, javnim predavanjima, sportom, glumom i javnim medijima. Isto tako, ovo je i idealan aspekt za samostalne preduzetnike, one koji decenije svog života daju na prave tržišne bitke i uspeju, pobede i osvoje neko bogatstvo.

Ali, pitate se sigurno, kakve veze sada imaju veštice sa ovom astrološkom pričom?
Vile se rađaju, ali za vešticu je potrebno daleko više, vešticom se postaje. Šalu na stranu, aspekt Marsa i Jupitera u kvadraturi je u ženskoj natalnoj karti pokazatelj mogućnosti prevazilaženja prepreka i ovladavanja i nekim „drugačijim“ znanjima. Jer, kvadrature su najteži, ali i u isto vreme, najpotencijalniji aspekti.

Veštice istorijski prati glas da su zle, bezobrazne žene, oslobođene stega svog pola i društvenih načela. Međutim, sa druge strane, veštice su i oni prvi lekari, šamani, zapravo čarobnice prirode, tamna ženska strana energije koja ne odustaje u borbi protiv bolesti ili mračnih sila, čak ni tada kada se hrabri ratnici i učeni duhovni vođe povlače u strahu.
Kvadratura Marsa i Jupitera je, sa medicinske strane, disbalans krvne slike i često poremećaj u radu jetre ili žuči. A isprobani recept za ove boljke možemo pronaći u biljnim infuzijama.

Kopriva je primarno marsovska biljka, mada se ponekad i Mesec i Saturn tretiraju kao njeni vladari. Pored toga kopriva je jedna od top deset biljaka na ovom svetu po pitanju lečenja. I pošto je jedna od retkih biljaka preživela još iz doba mezozoika, savršeno se uklapa u sve krvne grupe, lekovita je kako za životinje tako i za biljke. Polja se prskaju koprivinim sokom ili čajem zbog zaštite i poboljšanja gajenih biljaka, životinje daju više mleka i jaja ako se hrane i poje ovom biljkom, trudnicama se bez injekcija gvožđa popravlja krvnu sliku, a dojiljama sa nedovoljno mleka ona je potpuno prirodno rešenje.

Biljna infuzija koprive se spravlja tako što se tačno 30 grama suve biljke (samo list koprive - Urticae folium) prelije sa tačno litar ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji tačno 4 sata. I recepta se treba strogo pridržavati kako u količinama, tako i u načinu pripreme. Posle toga se procedi i pije. Isceđenu koprivu, koja je posle ovog postupka predala vodi sve svoje hranljive sastojke i sada je samo biljno vlakno, ne treba bacati u kantu za đubre, bolje je upotrebiti je za kompost ili je prosto pobacati po travnatoj površini. (Veštice takođe uče da biljke treba poštovati.)

Što se same biljne infuzije tiče ona sada ima tamno zelenu boju, sasvim prijatan i pomalo slankast ukus. Ali to je ono što se vidi. Ono što se ne vidi, a što može da se oseti u narednim danima dok sa radošću ispijate ovaj originalni veštičiji eliksir je enormno povećanje energije, čista jetra i zbog nje čisto lice, i zdrava i gusta kosa. Pored toga, ovaj „magični“ napitak je prepun minerala i vitamina i daljim korišćenjem primetićete da vam veštački vitamini i suplementi više zaista nisu potrebni, da ne govorimo o tome koliko je svakodnevno kuvanje po 30 grama koprive jeftinije od kupovine bilo kog suplementa.

Nisu retki slučajevi lečenja osteoporoze, poremećaja krvne slike, respiratornih problema kod dece i odraslih, reproduktivnih problema i kod žena i kod ženki životinja koje uspešno rešava baš ovaj eliksir. Nebrojeno je mnogo oboljenja koje pobeđuje ova divna biljka, a koja je toliko blagotvorna da je mogu koristiti i mala deca i bebe.
U slučaju da eliksir malo i posolite morskom solju dobićete prirodno-identičnu krv, baš kao da ste primili transfuziju. Morska so u vodi će vašoj krvi dodati toliko nedostajuće jonske minerale da bi uz pomoć njih električna energija kao energija života potekla kroz svaki organ. So će se ponašati kao krvna plazma, a biljni hlorofil će kopirati krvna zrnca.

Na isti način i u istim količinama može se koristiti lucerka (ljubičasta detelina), trava ovsa (idealna za probleme menopauze) ili cvetovi lipe (savršena za respiratorne probleme), mada je po jačini i uspešnosti tretmana kopriva daleko ispred svih ovih dragocenih biljaka.

I dok tranzitni Mars ponosito i silovito gazi kroz sazvežđe Lava i ovih dana kvadratira nad Jupiterom udobno ušuškanom na nekoj livadi u zemljanom Biku, prava čarobnica prirode ispija svoj tamno zeleni eliksir života i odlazi da leči i podučava preko dana, i da igra po celu noć... zadovoljna što je uspela da ovlada energijama obe planete i da ih iskoristi za dobro.

Chi Sao

2011-10-09T01:01:00.001-07:00

Normalno, umesto da pazim ja pokušavam da fotografišem što bolje.

Ali čim pokazni deo prestaje Šone nema milosti prema meni.

Gledam kako radi životinja, ali samo za trenutak, pre no što ruka poleti ka meni.

Opaki smo, nema šta. I posle istrčavamo napolje, na brzaka navlačimo jakne, dukseve, kapuljače.
Zima stiže u grad dok trčimo preko Krsta kao klinci.

-Vežbaćemo u klubu, kaže mi životinja.
-Vaistinu treping, uzvraćam dok preskačem čoveka u trku do stanice.

Danas 2

2011-10-08T01:01:00.000-07:00

Rekonstruišem kristalni luster u dnevnoj sobi.
Već drugi sat.

U isto vreme slušam Knjigu Enohovu preko tjuba.
(Po principu - čitamo Bibliju za vas.)

Ima još sat i po do kraja.
Isto koliko mi otprilike treba da završim ovaj i pređem na popravku lustera u hodniku.

U međuvremenu mozak mi curi na uši.

Danas

2011-10-07T01:01:00.000-07:00

Ugao Rajićeve i Timočke.
Celo popodne.

A onda produžavamo u noć.

Volim ovaj Ur120Ma.

13

2011-10-03T01:01:00.000-07:00

Kako god da se otpeva, ja ipak najviše volim tvoj način.

Dok rasteš higher and higher.

Maleni, veliki stvore.

38

2011-09-29T01:01:00.000-07:00

Baza je kesten pire.
Pa odozgo debeo sloj gustog čokoladnog fila.
I onda slatka pavlaka.

Ali samo jedno parče, večeras idem da igram.
Crni korset i cipele sa štiklama od 15cm.
Broj 38.

Nunčake u torbi, stvar navike.
I sladoled u povratku, ponovo stvar navike.

Ok, servisne informacije i stanje na putevima:

Merkur konjunkcija Sunce, Venera egzaktno na Saturnu (dijamanti, kao ljudi, kao stvari, kao događaji) u sekstilu sa Marsom, prelaze u bikvintil sa Jupiterom i Neptunom (rad, rad i samo rad... fali mi voltmetar). Kvadrat Uran - Pluton (to ću oružjem).
Venera ulaz u kvintil sa Marsom (miriše na nekog izuzetnog...), Mars kvadrira Jupiter, a on opet pravi kvatronovil na Saturn, pa decil na Uran i trigon na Pluton (kamo taj voltmetar?).

Dakle, ovih dana pravac buvljak po elektro-opremu, pa garaža, a onda...

Onda se put ispisuje sam
za cipele broj 38.

9 noći boginje Durge - 27. septembar - 05.oktobar 2011.

2011-09-27T01:01:00.000-07:00

-Ubiću ga, o Krišno, poteraj konje, kucnuo je čas!

I uskoro se kočije ta dva junaka približiše jedne drugima.

Kada se oba velika ratnika sretoše nasred ravnice kao dva sjajna sunca na vidiku, srca careva što su posmatrali ovu bitku ispuniše se ushićenjem. Sa obe strane se podigoše pokliči, odjeknu zavijanje truba i tutnjava bubnjeva; svaka vojska je želela da obodri svog junaka. Sve beše obuzela neizvesnost ishoda bitke, jer junaci behu međusobno jednaki, po snazi i po hrabrosti.

Ljude, bogove, demone i sva bića na zemlji i na nebu obuze uzbuđenje. Vasiona se podeli na dva tabora: jedan je želeo Arđuninu pobedu, a drugi Karninu. Zvezde na nebu su želele da pobedi Karna. Zemlja, reke, jezera i planine, šume i polja bili su na Arđuninoj strani. Asuri i ostali demoni, koji žive u visinama nad zemljom, bili su na Karninoj strani. Strašne džinovske zmije podzemnog carstva - Takšaka i ostale - bile su na strani Panduovog sina. Na Karninoj strani behu rakšasi i morska čudovišta, a na Arđuninoj - vukovi, divlji jeleni i ostale šumske životinje. Na njegovoj strani behu bogovi, na čelu sa Indrom, a sva su sunčeva božanstva bila na Karninoj strani. Vajši i šudri i niže mešovite kaste želele su Karninu pobedu, a bramani i kšatriji - Arđuninu.

I sva vasiona: bogovi, demoni, sidhi, gandharvi, apsari i rakšasi, ljudi, zveri i ptice, zemlja i nebo - behu svedoci borbe Arđune sa Karnom. Hiljadama ratnika Kuruja i Panduja tiskalo se sa obe strane polja pokrivenog leševima i orošenog krvlju, posmatrajući neviđeni dvoboj.

...

Karnino telo obliveno krvlju iz rana, pade na zemlju baš kao brdo crvenog kamena, raspuklo od udarca Indrinog oružja za vreme nepogode, čijim padinama teku crveni kišni potoci. I glava mu se, protiv njegove želje, rasta od snažnog tela isto onako kao što vladar nerado ostavlja svoj veličasntveni dvorac, koji blista od bogastva. Neobičan prizor puče tad pred očima svih onih koji su gledali Karninu pogibiju: zaslepljujući sjaj iz tela palog junaka podiže se u nebo i spoji sa sjajem Sunca.

Glasni pokliči radosti, zavijanje bojnih truba i bubnjanje bubnjeva razleže se u vojsci Panduja! Užas i očajanje obuze Kuruje. Šalja okrenu konje, pa jurnu dalje na kočijama, koje je zemlja pustila posle Karnine pogibije. Panduji se jarosno ustremiše na neprijatelja, koji se dade u panično bekstvo. Očiju punih suza, i ispoljavajući veliku tugu, Durjodhan ne mogaše da zaustavi ratnike što su bežali. Vojska Kuruja se rasturi kao stado koje je ostalo bez predvodnika. Izgubivši svaku nadu i ne pokušavajući da se suprotstave goniocima, kurujski junaci su bežali na kočijama i slonovima, na konjima i pešice. Arđuna i Bhimasen, Dhrištadimna i Satjaka i ostali ratnici pandujskog tabora, napraviše tada veliki pokolj u neprijateljskoj vojsci.

...

Kad nastupi noć, Karnino telo, koje je ostalo na bojnom polju, nastavi da zrači čudesnim sjajem. Iz dubine zemlje se razlegoše strašni krici, podiže se besan i snažan vetar, sve četiri strane sveta buknuše zaslepljujućim plamenom, okeani se uzburkaše sa strašnom hukom, planine zadrhtaše i usijani meteori padoše kao kiša na zemlju. Potom se sve utiša i mrkli mrak obavi vasionu.

Mahabharata

Borilačke veštine - Jeet Kune Do seminar u Beogradu

2011-09-25T01:01:00.000-07:00

Jeet Kune Do seminar

U petak 07. oktobra u Beogradu biće održan jednodnevni Đit Kun Do seminar.
Seminar će držati glavni instruktor SOAI (Südost Asien Institut der Kampfkünste) iz Hajdelberga (Nemačka) Bob Dubljanin.

Bob Dubljanin je inače instruktor Đit Kun Do-a, Eskrime, Silata i Tajlandskog Boksa, i učenik je Dena Inosanta.

Tema seminara biće Đit Kun Do treping, ći sao i ostali drilovi neophodni za razvoj taktilne senzitivnosti u Đit Kun Dou.

Seminar predstavlja nastavak saradnje između SOAI instituta iz Hajdelberga i Borilačkog kluba CFC iz Beograda.

Sve informacije i prijave na:
Igor Sučević
064/25-89-756
srbjkd@yahoo.com
www.cfc-jkd.org.rs

Rosh Hashana

2011-09-23T01:01:00.000-07:00

Uzmeš komadić jabuke i zaroniš ga u med.

A onda na hebrejskom kažeš - L’shana tova u’metukah.
I na jidišu kažeš - a guten un a zisen yor.

Jer nove godine počinju u jesen.

...nove i dobre i slatke godine.

Život 10

2011-09-22T01:01:00.000-07:00

Dil se Re

2011-09-20T01:01:00.000-07:00

Sezona je završena.

Celo leto na Adi, tamo na livadicama, naoružani motkama i nunčakama.
Mačevanje u toku kog sam shvatila da ne grešim kada boken držim u jednoj ruci, već da grešim što imam zauzetu samo desnu ruku.
Musaši mi je u 5 prstenova pojasnio da osećam potrebu za kraćim mačem u levoj ruci.
I moraću da ga nabavim.
Telo mi traži.

Celo leto dok se dogledamo sa susednim ekipama. Ima ih..., nindži, karatista, kapoierista, ali moja ekipa jedina ima ženku u svojim redovima. I vidim da im to znači.

Celo leto dok Erik ponovo ne svrati, onako tajno kao što je to uradio u proleće. Sedećemo u staroj šećerani, crtaću mu dijagrame, objašnjavaću, a on će da se smeje. Posle ću ga odvesti tamo gde vežbamo. Samo da sedimo uz jezero i ne razmišljamo.

Celo leto dok Bob ne dođe ponovo sa Erikom broj 2 i to deset dana posle Erika broj 1. Pentdžak silat, đit kun do ili šta god da je smislio ovog puta dočekaću ga sa torbom prepunom oružja.
I novom snagom.

Celo leto na Adi, dok razmišljam kako škorpionska Venera mora da bude vrhunski obučena za ratovanje, za ratovanje u svakom smislu.

I dok mi Rahmanov Dil se Re odzvanja u glavi.

Život 9

2011-09-18T01:01:00.000-07:00

Svuda ih je bilo... celo leto.

Hej Miki

2011-09-15T01:01:00.000-07:00

U trenutku kada zaobilazim ugao kuće i krećem niz skrivene stepenice udaram pravo na njega.
Pogled, osmeh.
Ruka koja hvata moju nadlakticu, druga koja nesvesno ide ka mom struku.
-Vidiš da ne možeš da pobegneš.

Vidim.
Osmeh ponovo.
Osećaj kao da imam 25, ne 17, možda čak 15.

-Vidimo se Miki.
I produžavam u Kraljevačku dok on izlazi u Kumodrašku.

I negde iz malog mozga vadim jednu staru melodiju.
U sunčan dan.

Instant medicina

2011-09-12T01:01:00.000-07:00

Palačinka od kukuruznog brašna na koju se stavi pečena paprika sa belim lukom, pa odozgo izmrvljeni feta sir i malo vrućih šampinjona.

U slučaju da je problem veći terapija se nastavlja sledećom palačinkom debelo namazanom dobro ukuvanim pekmezom od šljiva.

Radi kao grom.

Sa stanovišta kineske tradicionalne medicine i to u toku poznog leta kada je aktivan element metal ovaj recept u sebi objedinjuje slatko, slano, kiselo, gorkasto, vruće, hladno i suvo, vlažno.
Dakle, ceo univerzum.

Fotografije?

Ma, kakve fotografije. To je smazano drugom kosmičkom brzinom... kad se već razbacujem svemirskom terminologijom.

Tobira no Mukou He

2011-09-10T01:01:00.000-07:00

Taman nekako u doba kada sam ja u danseriji pokušavala da ne poginem na štiklama od 15 cm, japanska mangulica je svirala u sobi,

...dok je kraljica od Sabe imala foto-sešn u kupatilu.

Mom kupatilu.

Ne bi to bio neki problem da je kupatilo obično. Ali, s obzirom da u njemu držim vrlo opasne hemikalije i eksperimetišem one stvari koje ne mogu u kuhinji ili garaži, nije mi bilo svejedno.
A i s obzirom da japanska mangulica i kraljica od Sabe odrastaju pod svakojakim alhemičarskim uticajima i nikako im se ne da dokazati da se moje stvari ne diraju, morala sam da pogledam šta je MOJ foto-aparat dalje zabeležio.

Pa da, moje naočare koje koristim prilikom sparingovanja sa noževima.

I naravno, prosto sam morala da pogledam dalje.

Deda je ostao bez kravate...

I neka je, njemu samo stoji u ormanu.

Gledam ih godinama kako rastu iz pelena, kako uče da voze bajs i rolere, kako im ispadaju sladoledi, kako padaju sa drveća, kako isprobavaju nindža fazone od kojih mi se vrti u glavi, kako je jedna naučila savršeno da govori španski gledajući serije, a druga japanski (na isti način), pa se sada multilingvalno prepiru na sred ulice.

I kako se pretvaraju u prave mlade dame.

Dobro, ne baš u svakom trenutku.

Ono što me je oduševilo je...

poseta planetarijumu.

Volim što su ambiciozne, što ih nisu pobedile one teške godine dok su morale da trpe. Što jedna želi da bude prvo manekenka, ali to samo dok studira, a onda da postane prevodilac dok studira prava, pa da dotera do nekih svetskih sudova.
Pravda i razumevanje su važni.

Druga bi da još malo bude u muzici (dok je mlada), da komponuje i peva, a onda da postane "jak" hirurg, da operiše mozak i produženu moždinu. Zanima je biohemija, nema strah, nema gađenje u radu sa telom. Normalno, kada se umori otvoriće lanac svojih čokolaterija.
Jer briga, medicina i ishrana su još važniji.

Zovu ih euro-krem, dve Vage, dobra su kombinacija.
Čak i kada se posvađaju.
U stvari, pogotovo tada.

Lepo je što su naučile na vreme da je život samo niz dragocenih trenutaka, da je patnja opciona i ...da laptopovi mogu da se iskoriste napolju i za daleko inteligentnije stvari od budaljenja na fejsglupu.
Kao na primer makar za fotografisanje.

I volim što se ne predaju. Što se u stvari i ne bore, već plivaju i to na onaj najbolji način - tananim prolazima protiv struje. One opšte struje očajanja i zaglupljivanja.

Što imaju te dragocene probojne trenutke kada shvataju da je sve promena.
I što znaju da se svaka glupost, promašaj ili bol mogu trasformisati u kamen mudrosti.
Što jesu ful metal alhemičarke,
devojčice koje postaju devojke.

Najjača, najprobojnija i najkomičnija sila.

Dečiji problemi

2011-09-08T08:05:00.000-07:00

Molim vas sve koje se družite sa Mili da ne brišete moj skajp profil, bez obzira na to što ona sada ima svoj.
Ponekad je lakše stupiti u kontakt sa sopstvenim detetom u tuđoj kući preko skajpa, nego preko telefona koji je načešće u rancu i bačen u nekom uglu hodnika.

Hvala

27. Savremena teorijska alhemija - G.I. Gurđajef

2011-09-06T01:01:00.000-07:00

U istoriji alhemije 20. veka ostalo je zabeleženo nekoliko kolosalnih umova koji su se bavili teorijskim i alegorijskim problemima ove hermetičke nauke. To su bili Fulkaneli, Gurđajef, Uspenski, Lubic i Jung.

Georgije Ivanovič Gurđajef (1866 - 1949) je mističar i vrlo značajan spiritualni učitelj i u svetu alhemije. Rođen je u Jermeniji kao delu tadašnjeg Ruskog carstva, i iako je proputovao svet i otvarao i zatvarao škole ezoteričnog hrišćanstva, svoj rad je uvek nazivao jednostavno „rad“ ili „četvrti put“.

Moderni mističar

Svoju obuku Gurđajef je počeo vrlo mlad u „bratstvu Sarmaung“ posle čega je došao u posed mape „pre-peščanog Egipta“, a zatim je pošao na put po centalnoj Aziji, naravno Egiptu i nekim delovima Evrope. Vratio se u Moskvu 1912. godine i kako je sam pisao „počeo sam i završio u Moskvi“, tu je počeo da širi svoja učenja. Odmah je pridobio učenike, a 3 godine kasnije njegovoj grupi se pridružio i P.D. Uspenski. U doba ruske revolucije on se seli po gradovima na obali Crnog mora i neometano nastavlja svoj rad. U Tbilisiju 1919. godine sa desetak odabranih saradnika, mahom bračnih parova, postavlja fundamente svog učenja. U to doba oni postavljaju i balet „Bitka čarobnjaka“ baziran na njegovom „mističnom plesu“ najverovatnije poteklom iz sufističke prakse i iste godine osnivaju Institut za harmonični razvoj čoveka. Godinu dana kasnije zbog izmenjenih političkih uslova Gurđajef se sa svojim učenicima Uspenskim i Tomasom de Hartmanom povlači sve do Istanbula u kome će ova trojka doživeti dervišku incijaciju „sema“ u okrilju jednog sufističkog manastira.
Život ga zatim vodi u Berlin, Pariz, London, pa ka severnoj Americi. Svuda je sticao sledbenike kako među bogatim i uticajnim ljudima tog doba, tako i među najsiromašnijim. Ali mišljenja o njegovom radu su uvek bila podeljena, od onih da je on živi svetac do toga da je oholi razvratnik ili mentalno oboleo. Istina je da je preživeo izuzetno tešku saobraćajnu nesreću i da se protivno svim medicinskim predviđanjima izlečio i nastavio svoj rad, čak i u doba Drugog svetskog rata u Parizu, gde je i preminuo par godina po oslobođenju.

Gurđajef je, iako je njegova filozofija danas tretirana kao „hrišćanski ezoterizam“, svoja učenja bazirao na orjentalnim uticajima, bazično na budizmu. Tvrdio je da osoba ne može da dostigne prosvetljenje dok je stanju „budnog sanjanja“, dok se ponaša kao mašina podložna spoljnim uticajima. Do god neko nije svestan smrti svakog svog časa i svestan da su ljudi koje vidi, sreće i naročito oni koje voli smrtni – ne može da se nazove prosvetljenim.
Tvrdio je da su mnoga religiozna i uopšte spiritualna učenja izgubila tokom vremena svoja osnovna značenja i da u tom obliku više ne mogu da služe čovečanstvu na stazi evolucije. I baš iz tog razloga, po njemu, dešavale su se i dešavaće se „masovne psihoze“ kao što su svetski ratovi.
U najboljem slučaju preživele etablirane religijske škole i sekte mogu samo jednostrano da razviju posvećenike. A čovek se sastoji iz fizičkog, mentalnog i duhovnog, što duhovni „centri“, kako ih je nazivao, negiraju. I kao rezultat sve ove staze vode ka padu, a ne prosvetljenju.

Ove “staze“ Gurđajef je redukovao kao staze fakira, monaha i jogina, i ponudio „četvrti put“ koji bi mogao da bude adekvatan za ljude zapadnog sveta. Umesto odvojenog usavršavanja tela, uma i duha, ovaj mistik je propovedao balansirano razvijanje celokupne osobe. Učio je da su viša znanja, viša energetska tela, kao i unutrašnji razvoj ne mogući, već neophodni, ali da se samo i jedino razvijaju osvešćivanjem, to jest buđenjem. Svoja tumačenja Biblije i svetih tekstova je davao na potpuno drugačiji način od uobičajenih i tvrdio je da je moral određen karakteristikama lokalne kulture i da se baš zbog toga ne treba pokoravati njemu, već unutrašnjem osećaju koji svako od nas poseduje.
Da bi u svojim učenicima probudio taj osećaj primenjivao je različite vežbe koje vrlo podsećaju na japansku zazen filozofiju poteklu od budizma i plesove i danas poznate kao Gurđajefovi pokreti. Neke od njih možete pogledati i preko YouTube kanala na Internetu.

Za „unutrašnji“ alhemičarski rad i razvoj i dan danas je najznačajniji njegov „enneagram četvrtog načina“. U pitanju je geometrijska slika koja se tretira kao koan ili mandala, i može da se „čita“ kao raspored nota, planeta, osobina, elemenata, mehaničkih, električnih ili hemijskih struktura...

Borilačke veštine - KAPAP

2011-09-03T01:01:00.000-07:00

Ako želite da trenirate borilačku veštinu ili MMA, i ako želite da se vaša žena, devojka ili dete lako i brzo obuče; i ako želite da budete sigurni da ćete moći naučite ispravno i lako da se borite bokserski,

da savladate tajlandski i kik boks, ili da ste jednostavno spremni na borbu iz svih pozicija,

da savršeno vladate zahvatima i polugama (pa i onim "prljavim"),

da razoružavate

i da se izvlačite iz svih vrsta zahvata ili davljenja,

uopšte da ste spremni za sve i spremni na sve...

tada je KAPAP pravi izbor za vas.

Šta je KAPAP?

KAPAP je integralna borilačka veština izraelskih komandosa. Sam naziv je skraćenica od "krav panim el panim" što znači borba licem u lice ili direktna, suštinska borba.

Ovaj borilački sistem je zamišljen kao kombinacija praktičnih veština odbrane i prvo je korišćen za obuku mladih boraca Izraela krajem tridesetih godina prošlog veka. Velika pažnja u toku obuke obraćala se na fizičku izdržljivost, podizanje i jačanje duha, i razvijanje ofanzivnih i defanzivnih tehnika i sistema. To je uključivalo fizičke treninge, praktičnu upotrebu hladnog, a kasnije i vatrenog oružja, boks i džiudžicu, i borbu palicama i noževima.

Kasnije u toku 2. svetskog rata obavezan deo obuke KAPAP ekipe bilo je i učenje nemačkog i arapskog jezika, a zbog ubacivanja boraca u neprijateljske redove i špijuniranja.

U svetu je ova veština daleko poznatija pod imenom KRAV MAGA, ali treba znati i to da je KRAV MAGA samo deo KAPAP obuke i da se ona usredsređuje samo na fizičke borbe, dok je obavezan deo celokupne KAPAP obuke i upotreba vatrenog oružja.

KAPAP je kao metoda borenja izuzetno praktična ili bolje rečeno primenljiva u realnim uslovima i uvek insistira na najlakšem i najbržem načinu rešavanja "problema".

I isto tako, na višenamenskoj primeni svake vrste oružja. Pri čemu se kreativan i što praktičniji pristup najviše vrednuje.

Mada se na treninzima stalno uvežbavaju i refleksi.

U slučaju da ste ženskog pola moj iskren i sestrinski savet je da što pre nabavite štitnike za podlaktice i da ih nosite na svakom treningu. Ova vrsta sparingovanja (snimak iznad) sa muškim partnerima bez greške vodi ka trajnim modricama.

U slučaju da ste muškog pola neophodan vam je suspenzor - udarci mogu da budu vrlo opasni na određenim mestima.

Ako želite da naučite džiudžicu obaranja i parternu borbu, aikido poluge, savate, klasični i tajlandski boks, kali/eskrima kombinovanu borbu palicama i noževima, elemente đit kun doa i ving čuna, razoružavanja protivnika naoružanog palicom, nožem ili vatrenim oružjem, upotrebu vatrenog oružja u mestu ili pokretu, kao i osnove pružanja prve pomoći, a sve u jednoj veštini - tada je KAPAP pravi izbor.

Treninzi se održavaju u dođou kluba CFC/JKD (Contemporary Fighting Concepts/Jeet kune Do) u Ruskoj ulici br.1 na Senjaku preko puta Beogradskog sajma.

Kontakt osoba i prvi čovek kluba je Igor Sučević (tel:064/258-97-56) predsednik KAPAP saveza Srbije.

Takođe, u istom klubu možete u različitim terminima trenirati MMA, ving čun ili specijalni kurs obuke samoodbrane za dame (IKS-D).

A instruktori su sjajni momci o kojima više možete saznati ovde.

Pored redovne obuke u samom klubu, salama za borenje u gradu i na Adi često se održavaju seminari koje vode svetski poznati gostujući treneri i uz koje se veštine borenja stalno unapređuju.

Danseria

2011-09-01T01:01:00.000-07:00

Ovog puta ćemo se sresti.

Umemo li da igramo kao što umemo da se borimo, o tome razmišljam dok ponovo tražim ženstvenu odeću.

Nedelja dana obožavanja bombardera B-52

2011-08-29T01:01:00.000-07:00

Trčim nizbrdo. Čeka me kod Steka, u stvari kod pumpe.
Okrećem se, gledam. Nalazim ga. Stoji naslonjen na kola.
U pritrčavanju skidam ranac, otvaram vrata, ubacujem ga pozadi, sedam.
Čekam.
-Izvini, šta ti čekaš?, dovikujem mu, -Kabezu?
-Bogte, al' si brza, smeje se.
Ulazi, pali motor.
Idemo.

channel z

Gledam, onda spavam, pokušavam da čitam, ponovo sporadično gledam i sporadično spavam. On usporava pred nekom drumskom kafanom, parkira, staje.
-Da doručkujemo?, gleda me upitno.
-Ovde?
-Do sada ti nije smetalo da jedeš u najgorim kineskim rupetinama...
-Da, ali mi se činilo da su nekako higijenskiji.

Ipak pristajem.

give me back my man

Posle doručka vozim ja.

dry county

Vozim i dalje.
Ćutimo.

53 miles west of venus

Kako prilazimo Divcima počinje da mi daje instrukcije.
Raste testosteron, prisutna sam duhom.

ultraviolet

-Zar u ovome?
-Što? Šta mu fali?

-U početku mi je izgledalo kao Grunfov najnoviji patent... napravljen za 0 dolara i 93 centa... Ali može.

keep this party going

Posle se vraćamo.
Preračunavam vreme, količine navigacije, meteorologije i zakona koje treba da naučim.
Pokušavam da sve to uglavim u igranje i kapap, ali nešto će morati da trpi sve te mesece.
On se smeje. U daljini ponovo Beograd.
U daljini stari život.
-Pogledaj onaj snimak sa Z. Pokušaj da zamisliš sebe na njegovom mestu.

Zamišljam.
Hoću.
Desiće se.

roam

Solarne i lunarne eklipse

2011-08-28T01:01:00.000-07:00

Naši preci su dobro znali značaj mesečevih ciklusa vezan za rađanje i rast. Iako možda nisu razumeli da to ima suštinske veze sa magneto-električnim uticajima polja planete i kretanjima voda, kako u spoljnoj sredini tako i u telima živih bića, odlično su osećali i koristili ove pojave.

Sunce i Mesec su zbog svoje veličine i blizine našoj planeti astronomski i astrološki najznačajnija tela i zato se u astrološkoj praksi nazivaju i luminarima („svetlima“). Mesecu je potrebno grubo rečeno oko 28 dana da obiđe krug oko Zemlje i za to vreme kompletno ispuni ciklus kretanja voda u morima i okeanima, kao i kretanja fluida u živim bićima, što je ženama od davnina poznato pošto su hormonalno vrlo podložne ovim uticajima.
Preciznije rečeno, Mesec ispuni ciklus oko Zemlje za 27,3 dana, ali zato što Zemlja orbitira oko Sunca i to ogromnom brzinom, Mesec mora da postigne i to kretanje, i zato je pun ciklus 29,5 dana.

Kada se Mesec nalazi u konjunkciji sa Suncem tada imamo pojavu koja se naziva „pomračenje“ i naravno odmah za tim „mlad Mesec“. Nekih 14 dana kasnije Mesec stiže u opoziciju sa Suncem i on je tada „pun“. Pomračenja Sunca ili Meseca, ili kako se često nazivaju solarne i lunarne eklipse, se dešavaju nekoliko puta godišnje kada se luminari nađu u konjunkciji ili vrlo blizu Mesečevih čvorova. U slučaju da su Sunce i Mesec u konjunkciji na nekom od čvorova imaćemo solarnu eklipsu ili pomračenje Sunca, a u slučaju da se Sunce nalazi na nekom od čovorova, a Mesec je u opoziciji, imaćemo lunarnu eklipsu ili pomračenje Meseca. U ovom poslednjem slučaju Zemlja se nalazi između Sunca i Meseca i zaklanja Mesec svojom senkom. Solarne i lunarne eklipse idu u paru sa razmakom od oko 14 dana. U slučaju da se luminari nalaze egzaktno na čvorovima imaćemo „totalne“, a ako se nalaze u blizini imaćemo „parcijalne eklipse“.
Iako se generacijama dočekuju sa strahom, eklipse su zapravo savršeni kosmički đubretari. One brišu sve staro, sve neadekvatno za naš razvoj, koliko god to bilo bolno, i donose nove prilike, nove osobe i nove odnose. Ako se na primer tranzitni čvorovi nalaze u vašoj 4. i 10. kući očekujte da će u toku eklipsi uticati na promenu stanja u matičnom domu i uporedo sa tim u polju karijere, kao i u odnosu ili zdravlju vaših roditelja. U slučaju da se čvorovi nalaze unutar osa 5. i 11. kuće promene u toku pomračenja će se odvijati po pitanju dece ili ljubavi sa jedne strane, i vaših prijatelja i planova za budućnost sa druge. Takođe, sva astrološka polja koja se nalaze u opoziciji (a u njima su tranzitni Mesečevi čvorovi) biće svakako izložena dramatičnim promenama, a da li će se to desiti dan ranije, tačno u toku pomračenja ili par dana kasnije zavisi i od toga da li u vašoj karti preovlađuju kardinalni, fiksni ili mutabilni kvaliteti. I naravno, ne zaboravite da eklipe idu u paru – solarna i lunarna sa razmakom od oko 14 dana.
Sve detaljnije informacije o trajanju, tačnim kosmičkim koordinatama i zonama uticaja možete pronaći na zvaničnom sajtu NASA-e, Američke svemirske agencije. Astrološki - trajanje solarne eklipse u satima prevodi se kao trajanje njenog uticaja u toku sledećih godina. Na primer, ako je pomračenje Sunca trajalo 2 sata i 33 minuta ovaj uticaj ćemo osećati otprilike sledeće 2 i po godine. U slučaju lunarne eklipse vreme dejstva je kraće. Ako je trajala 2 sata i 30 minuta znači da će biti uticajna sledeća 2,5 meseca. Ovde treba izuzetno obratiti pažnju i na tranzitne planete koje svojim kretanjima „okidaju“ tačke pomračenja kao u nekom kosmičkom muzičkom instrumentu i aktiviraju novi-stari zvuk nekog događaja. Zato se nemojte čuditi ako se odjednom nađete u nekoj situaciji vrlo sličnoj iz prošlosti i podsetite se da smo još uvek pod uticajima vrlo moćnih pomračanja iz 2007-2008-2009 godine, i da ovo leto upravo zbog tih činjenica ima eho letnjih meseci 2009. godine. Mada, nemojte nikako zaboraviti ni vrlo moćne julske eklipse iz 2010. koje su bukvalno obrisale sve staro i ponudile nam uvid u naša prava stremljenja. Ovog leta one su takođe vrlo aktivne zbog ponovnog prelaska Saturna kroz središte Vage, kao i definitivnim ulaskom Urana u sazvežđe Ovna.

Pomračenja koja su se desila u toku januara mogla su jasno da se posmatraju sa teritorija Egipta, Jordana i bliskih država i najavila su vrelo “arapsko leto“ koje je praktično odmah po pomračenjima bilo aktivirano u političkom smislu. Skore eklipse (kraj juna i početak jula ove godine) bile su vidljive sa teritorija istočne Afrike, ponovo Bliskog istoka, zatim zbog rotacije Zemlje na teritorijama zapadne Australije i delimično Južne Amerike (dela Argentine, Urugvaja i Brazila), ali nikako neće biti toliko uticajne kao ona januarska, zbog slabijeg intenziteta i trajanja.

Ono što svakog od nas ponaosob možda najviše interesuje jeste uticaj baš ovih poslednjih pomračenja. A s obzirom da je solarna eklipsa u Blizancima pravila biseptil sa Neptunom i septil sa Plutonom time je i izazvala dramatične promene koje se ogledaju u otkrivanju novih snaga, novih specijalizacija koje smo uvežbavali tokom tri prolećna meseca i koje su nam u toku prvih nedelja jula donele situacije u kojima smo naterani da donosimo radikalne odluke i da pažljivo stepenicu po stepenicu gradimo novi život. Ovaj „početak“ prerašće u konkretnu formu početkom septembra i potpuno se razviti u trajanju od godinu i po dana. Ne žalite ako je tada nešto oduzeto od vas, već se okrenite sebi, kultivišite svoja znanja i umenja, birajte pametno. Tokom leta dešavaju se sudbinski preokreti i znajte da vam je nebo spremilo nešto daleko bolje i veće od onog čemu ste se ikada nadali.

Život 8

2011-08-26T01:01:00.000-07:00

Detlić

Mijamoto Musaši

2011-08-24T01:01:00.000-07:00

U drugoj polovini 16. veka najveći majstori mačevanja u istočnom delu Japana bili su Cukahara Bokuden i gospodar Koizumi od Isea. U centralnom delu glavnog ostrva Honšu njihovu slavu su dostizali Jošioka Kenpo iz Kjota i Jagju Munejoši iz Jamatoa. Pored njih, po veštini beše poznat i gospodar Kitabatake Tonomori od Kuvane, izvrstan mačevalac, borac i dobar upravitelj svojih ljudi i imanja. Čak i dugo posle njegove smrti stanovnici oblasti Kuvana govorili su sa ljubavlju o njemu - ime tog gospodara simbolisalo je dobru vladavinu i opšti napredak.

Kitabatake je mačevanje i veštinu borenja uopšte izučio kod Cukahare Bokudena koji mu je preneo "Visoku vešinu mačevanja", njegove najtajnije od tajnih načina borenja. Cukaharin sin, Hikoširo, iako je nasledio ime i imanje svog oca, nije bio nagrađen i znanjem o tajnom očevom blagu, tako da stil borenja nazvan kasnije Bokuden nije rasprostranjen na istoku, gde je živeo Hokuširo, nego u oblasti Kuvana u kojoj je vladao Kitabatake.

Predanje kaže da je posle Bokudenove smrti Hikoširo otišao u Kuvanu i pokušao da od Kitabatakea prevarom izvuče tajne načine borenja koje je ovome preneo njegov otac.
"Moj otac me je", kažu da je rekao Kitabakeu, "davno učio veštini borenja, ali sada čujem da je neke veštine preneo i tebi. Sad sam u nedoumici. Da li je otac učio iste stvari i mene i tebe, ili se ono što nas je učio po nečemu razlikuje? Pokaži mi ono što je tebe učio, pa ćemo vrlo lako moći da uporedimo."

Kitabake je bio mudar čovek i odmah je shvatio šta želi Hikoširo. Nije, međutim, hteo da uvredi Bokudenovog naslednika i odmah je pristao na demonstraciju veštine. Ono što je on pokazao Hikoširu bio je, međutim, samo spoljašnji vid "Visoke veštine mačevanja", ne i ono što je bilo glavno u njoj. Tako se dogodilo da je Kitabake Tonomori ostao jedini pravi majstor koji se borio Bokudenovim stilom i da bi ga izučili mnogi mladi ronini morali su da idu čak u Kuvanu. Na istoku je ostao Hikoširo da na mlade generacije prenosi ono što je u stvari bila prazna hladna školjka, ljuštura veličine njegovog oca, samo spoljni oblik, bez srca.

...

Više od svega Musašija je uznemiravala pomisao na to koliko je nedozreo kad se uporedi sa starim Jagjuom Sekišjusaijem. Misleći na savršenstvo koje je postigao stari Jagju, Musaši je često bio tužan, a ponekad čak i besan što je toliko daleko od njega. U takvim trenucima zabranjivao je sebi da uopšte govori o putu samuraja i putu mača, na kome je Jagju praktično došao do onog krajnjeg cilja koji je Musaši žarko želeo da dostigne.

Sećajući se Jagjua, svet oko njega, za koji je govorio da je ispunjen glupacima, činio mu se velikim, zastrašujuće velikim. U takvom svetu život nije stvar logike, niti je mač stvar logike. U takvim trenucima osećao je da mnogo više ljudi oko njega, mnogo više nego što je to obično mislio, može da bude bolje od njega, ali ni tada nije gubio nadu da će ipak jednog dana biti savršen. Samo mu se tada taj cilj činio suviše dalekim.

Kad bi se ti trenuci sumnje u samog sebe suviše odužili, Musaši bi odlazio na planine i u njihovoj samoći tražio pribežište. Kada bi se otuda ponovo vraćao među ljude, po njegovom izgledu moglo je da se shvati šta je sve tamo preživeo. Upalih obraza, tela prekrivenog ranama i ogrebotinama, sa kosom ulepljenom jer nije moglo da je opere ni dugo stajanje pod ledenim vodopadima. Spavao je samo na goloj zemlji i odeća i telo bili su mu toliko prljavi da su mu svetleli samo zubi i oči.

Ali, to je bila samo spoljašnjost. Iznutra, on je tada skoro goreo od samopouzdanja, skoro arogancije, a energija u njemu je tada bila toliko velika da niko koga bi sreo nije mogao da mu se suprotstavi. Susreti koje je tada imao sa mačevaocima bili su prave provere njegove odvažnosti, i zato je voleo to vreme kada siđe sa planina.

Sada je krenuo na put da sazna šta zna taj umetnik u borbi kasurigamom. Desetak dana pre zakazanog susreta u Kjotu imao je taman toliko vremena da ode do Kuvane i u okolnim planinama sazna šta to Šišido Baiken može da uradi tim opasnim oružjem. Da li je taj čovek jedan od onih pravih ili je samo jedan od mnogih insekata koji jedu pirinač i naseljavaju zemlju, to je trebalo tek da se vidi. Kasurigama ili njegov mač, ko je jači? To je tek trebalo da se vidi.

MIJAMOTO MUSAŠI
Eiđi Jošikava

Kraljica noći (operetsko-operativni foto-roman)

2011-08-22T01:01:00.001-07:00

-Muter!...
-Wo ist das deine Toshiba antivirus program?
-Ah, liebe Muter...
-Ein program auf oder mit evig enzogen?

-Er hat sich mit eingeweiten gemit schlossieren...
-Den eingeweiten gemit schlossieren??!!!
-...Ja.

-Ah Tochter, nun bis du mir ein evische Entrissen.
-Ein evische Entrissen?

-Meine letze Stunde is da!

-Meine liebes Kind, deine Muter kann dich nicht verschutzen. Sieben sonnen schloss ich nicht bekannten... Und begreiflich nicht verloren.
Morgen bist du einen Mentolen aus der Firme telefonieren und zwingen.
-Zwingen?
-Ja, zwingen!

-Aber Muter!!!!

I naravno, i na radost komšiluka u kasno veče, kao finale otpevala sam joj svoje mračne namere.

I posle neka mi samo neko zucne da Dijana Domrau zvuči neurotično kao kraljica noći.
Kako može majčinsko-ćerčinska rasprava da ne zvuči neurotično?

A i kako bi onda ispitali granice ženskih glasova?

Aleksandrija

2011-08-20T01:01:00.000-07:00

Dejvid je odavno rekao istinu:

"Svaki izgubljeni život pre vremena, pre stvarnog roka, je isto kao da je izgorela jedna Aleksandrijska biblioteka."

I nisu česte prilike, ali ih ima, da shvatim kako neke ideje vezane za opštenarodne zabave mogu da pokažu i pomognu i ponekoj Aleksandrijskoj biblioteci da oživi u punom sjaju.

I nisu česte prilike kada mi suze samo tako krenu, nastave da liju i otvore lice za novi osmeh.

Život 7

2011-08-18T01:01:00.000-07:00

...the fear of getting caught

but what if there were two
side by side in orbit...

Deveti talas, peta noć - poslednji dan u ciklusu

2011-08-15T01:01:00.000-07:00

Sutra se dešava inferiorno-superiorna konjunkcija Merkura i Venere sa Suncem.
Merkur se nalazi iza, a Venera ispred Sunca u odnosu na Zemlju.

Ovo otvara "liniju" elektro-magnetnog uticaja pravo na našu planetu.
Trebalo bi da otvori i sezonu zemljotresa koja će trajati sve negde do ranog leta sledeće godine.

Prvo mini sezonu od 15. avgusta do 1. septembra, sa tačkom maksimuma 17. avgusta.
Turska, mala Azija?
8, 9 stepeni? Možda i malo jače?

Živo me zanima da li će se pokazati.
A sa druge strane, živo me zanima i da se ne pokaže, pošto se dešava na Tetis geosinklinali gde smo i mi.

Recept za picu

2011-08-11T01:01:00.000-07:00

Uopšte neću o tome šta je zdravo, a šta nije.

Niti šta je pica po striktnim pravilima (180g testa, pravi paradajz sos, bosiljak, origano i mocarela... pa onda doktorat o tome kako se pravi testo, pa kako sos, u kojim uslovima je odgajan paradajz, sa posebnim osvrtom na klimatologiju, što se odnosi i na začinsko bilje... kako su gajene krave da bi se dobila idealna mocarela, te muzika i masaža koju su imale i tačan broj dnevnih šetnji ne bi li mleko bilo idealne strukture...).

I Bože sačuvaj da trtljam o bezglutenskoj dijeti, kojoj izmaknem tu i tamo.

I nikako o picama u parčićima koje se prodaju po gradskim kioscima, koje je dovoljno da samo pogledam u preseku i odustanem. Ili o onim iz picerija sa kojima u nedostatku nunčaki i kasurigame možete vrlo zgodno i vrlo brzo ubiti čoveka. Neki pica majstori je zapravo trebalo da budu obućari, potkivači ili kovači... Nikako kuvari.
Nikako.

Elem, da skratim. Po meni idealna pica je idealno ispečena, testo nije živo, ali je mekano i lagano za sečenje, ukusno, i sa dušom. Od gore nije ni suvo, ni pregorelo, sos je pristojan, začina dovoljno, ali ne previše i sve što se po tome stavi je mekano, dovoljno ispečeno i pravo. Što je vrlo bitno prilikom izbora sira ili kačkavalja, koji se ovde u najvećem broju slučajeva (bedan kačkavalj Srbija proizvodi) u toku termičkog procesa pretvara u plastičnu masu (od koje su ga, ruku na srce, i proizveli).

No, baza je testo, kesica kečapa, origano i šta god vam padne na pamet.

Testo za picu:

-800g brašna
-1,5 kašičice soli
-2 kašike šećera
-40g kvasca
-8 kašika ulja
-2 dl vode

Za nesposobne kuvarice kao što sam ja ide detaljno uputstvo.
Kvasac (40g jednako je kockici kvasca iz prodavnice) mora da bude na sobnoj temperaturi. U vrlo mlaku vodu se doda šećer i so i promeša, zatim se lagano stavi izmrvljen kvasac i ostavi nešto minuta da počne da "radi". Radi tako što ispliva na površinu i raširi se.

U većoj posudi se (koristim plastičnu vanglu) sipa brašno i ulje, a zatim doda ona smeša razgoropađenog kvasca, šećera, soli i vode. I mesi.
Mora da se mesi lagano, sa ljubavlju, i sa mirom u glavi.

Ovo je inače tzv "univerzalno testo", što će reći da može da se koristi za kiflice, štapiće, perece, hleb, šta god.
Ako je previše suvo i tvrdo doda se malo vode.
Ako je previše mekano doda se malo brašna.

Ovde data mera od 800 g brašna je za dva pleha pice, to jest za 4 osobe (mada je to promenljiva kategorija kada ručku prisustvuje muškarac, jer su oni u stanju da pojedu vola uz deset plehova, ili kada prisustvujem ja, a nije mi baš stalo tih dana da izgledam manekenski).

Kada je dobro umešeno, pokrije se kuhinjskom krpom (čistom dabome) i ostavi na miru i na toplom da naraste.
Nekih 20-30 minuta kasnije kada udvostruči masu spremno je za rad.
Iskusnije kuvarice bi na ovo rekle da treba da se premesi ponovo, pa da još jednom nadođe, ali to je savet za one koje vole da kuvaju, sobaricama je dovoljno samo jedno narastanje, jer su sobarice obično gladne kao vukovi dok spremaju.

Ovom testu je dodato mnogo, ali mnogo više vode nego što piše u receptu, i to vrlo namerno, da bi testo bilo mekano.
Znači pleh, na njega papir za pečenje, pa "razmazivanje testa".

A onda očajnički urlik u kuhinji - Neka mi neko doda kesu za zamrzivač, ulepljena sam!
S obzirom da nas je na ručku tri, i to ženskice, i to u stadijumu dijeta, jedan pleh je bio dovoljan, a ostatak je spakovan u kesu i otišao je u zamrzivač.
Nije tako dobro posle odleđivanja kao sveže, ali u odnosu na one gotove pica kore je vrhunac kulinarstva.

U posebnoj posudi se razmuti kesica kečapa sa vodom (ni previše ni premalo) i doda se malo origana.

Zatim se razmaže po testu, koje se ponovo pospe origanom.

Ako se stavlja šunka, neke tanko sečene kobasice i sve što je baš tanko - to bi trebalo ređati prvo. Odozgo vrlo lepo idu sveže paprike, maslinke naravno, pavlaka ko voli...

Ostale su mi neke šitake pečurke pa sam probala i sa njima. Nisu za picu, ali može da prođe.

Kačkavalj negde u sredini ili gore, jer ako jeste kvalitetan onda se lepo topi.

Taman pre ređanja čudesa na testo uključi se rerna na 250 C, i pošto se časkom usija, smanji se na 200 C pre samog ubacivanja pleha.

A onda desetak minuta kasnije počinje da božanski miriše...
Ali mora još da se čeka.

Po samom testu se vidi kada je gotovo.
Pogotovo kada sobarica čuči ispred rerne i pobožno mantra (da ne bi umrla od gladi).
U slučaju da niste sigurni da li je testo pečeno to se proverava tako što se ubode čačkalica ili viljuška, pa ako ne ostane traga na njoj - gotovo je.

Ovde se vidi da je testo mekano, ali ne previše debelo. Štaviše deblje je samo na ivicama, te bih bila u stanju da slistim ceo pleh i tražim još samo da ne treba da skačem popodne...
(Život jeste patnja, prvi postulat budizma)

E da, čim se izvadi iz rerne pica se premaže (prelije?) ostatkom onog razređenog kečapa i sačeka par minuta da se sve upije.

I tada je u idealnom stanju... Što je namirisala i naša Biserka, koja je "slučajno" naišla baš u vreme ručka.
Biserku nismo pojele, ipak smo bile na dijetama.

Uz ovo (picu, a ne Biserku) idealno ide i Milin voćni kolač (originalno japanski božićni kolač sa jagodama koji je pretrpeo neke modifikacije).
Standardni patišpanj (Mili bi sad rekla da je to uvreda za japanski recept, ali istina je istina) preko kog se stavi umućena slatka pavlaka, naređa voće, pa sledeća kora, pa pavlaka, pa voće.

Ali, zato što život jeste patnja i zato što u našoj kući ne može da se pronađe modla za tortu sa rasklapajućim cilindričnim zidom sa tačnim specifikacijama prečnika i materjala, i zato što nju niko ne razume, i zato što sam ja mentol, i zato što imamo pleh za tart (preveliki) i zato što sam ja trostruki mentol koji ima ideju da se patišpanj ostavi kao tart, te na njega samo prospe pavlaka i voće i zato što je život definitivno patnja...
Patišpanj (okrugli) je presečen na pola te je torta dobila oblik polumeseca.

Koje po mojoj ideji (trostruki mentol) isekosmo na 4 debela parčeta taman koliko i jeste prava mera i slistismo.

To se valjda nije računalo u dijetu...

Japanizam DOB Beograd juli 2011.

2011-08-10T01:01:00.000-07:00

Istočnije od Kine i zapadnije od Amerike...

26. Savremena praktična alhemija

2011-08-08T01:01:00.000-07:00

U toku 18. i 19. veka alhemija je bila marginalizovana i zaista nije bilo novih iskoraka, sve dok nova dostignuća fizike sa jedne, kao i nova duhovna otvaranja sa druge strane, nisu tada nazvanu „proto-hemiju“ vratili na njeno pravo mesto.

Poslednju četvrtinu 19. veka obeležilo je oživljavanje alhemije što se desilo kao reakcija na rigidni naučno-istraživački stav koji je tada dominirao. Najviše zahvaljujući jačanju teozofskog pokreta koji je potencirao spiritualni i okultni pogled na život, kroz ceo zapadni svet ponovo se prikupljaju i ozbiljno izučavaju alhemičarski spisi. A W.A. Ajton je bio i jedan od prvih koji su ponovo započeli praktične eksperimente. Početkom 20. veka i upravo zahvaljujući Raderfordovim eksperimentima vezanim za transmutacije atoma broj eksperimentatora se ubrzo povećava. 1926. Pojavljuje se i čuvena Fulkanelijeva knjiga „Misterije katedrala“. Iako je ova knjiga formalno opisivala samo alhemičarske procese i simboliku utisnute u gotske katedrale, priče o Fulkanelijevim mitskim uspesima u potrazi za Kamenom mudrosti su počele da se šire kroz Evropu.

Novi početak

Arčibald Kokren, po zvanju fizioterapeut, pokreće u Londonu 1930. godine profesionalnu alhemičarsku laboratoriju u kojoj proizvodi ulja metala i koristi ih za lečenja. Svoje nadahnuće dobija iz radova Bazila Valentina, Džordža Riplija i Rejmona Lula. Desetak godina kasnije objavljuje knjigu „Alhemija ponovo otkrivena i sačuvana“ (može se slobodno preuzeti sa Interneta pod imenom „Alchemy Rediscovered and Restored“ Archibald Cockren) u kojoj je vrlo jasno opisao opštu istoriju i generalne procese. Mada je otvoreno pokušavao da dovrši Opus magnum, Kokren je najveći deo svog vremena i uspeha dao proizvodeći lekove. Priča je naglo prekinuta u toku rata kada je nastradao od bombe u sred svoje laboratorije.
U Francuskoj je 1948. Arman Barbo obnovio proces Mutus Liber iz 17. veka. Ovo je uključivalo ciklično ponavljanje destilacija suvog bilja u rosi, o čemu je Barbo otvoreno i pisao u svom delu „Hiljadujutarnje zlato“, objavljenom 1969. Njegove težnje su bili lekovi, a ne transmutacija. Nekako u isto vreme Rožer Karo je štampao seriju knjiga pod imenima edicija Alhemičarske plejade i Alhemičarske podudarnosti gde su se pored opisa eksperimenata mogle pogledati i precizne fotografije svake faze i njihove kolorne promene.
A najvažnijom figurom praktične alhemije 20. veka smatra se Albert Rajdel koji je objavio delo Alhemičarski praktikum (Uputstvo za praktičnu laboratorijsku alhemiju) 1960. godine. On je u Solt Lejk Sitiju osnovao Istraživački centar Paracelzus gde je počeo obuku i predavanja. Procese je sveo na sparigičnu pripremu supstanci iz biljaka koristeći najmoderniju laboratorijsku i hemičarsku opremu. I sva njegova predavanja sa obaveznim praktičnim radom bila su toliko popularna da je na svakom imao po više od stotinu studenata. Kasnije pod njegovim nadzorom osnovani su centri ovog tipa i u Nemačkoj i Australiji.
Suština Albertusovog, kako su ga nazivali studenti i poklonici, rada bila je priprema medikamenata, kako za bolesti, tako i za očuvanje zdravlja, ono što mi danas generalno nazivamo suplementi. Glavna tehnika njegove sparigične pripreme bila je zagrevanje Soli, Sumpora i Žive da bi se odvojili iz suštine supstance u jedinstvenu formu, a zatim ponovno sjedinjenje. Ovaj proces se dakako ponavljao dovoljan broj puta dok ne bi dostigao savršenstvo u svojoj medicinskoj potenciji.
(Zainteresovani se mogu podsetiti teksta o Kineskoj alhemiji gde je ova osnovna alhemičarska filozofija detaljnije objašnjena. Generalno i vrlo grubo opisano, razdvajanje, pa ponovno sastavljanje supstance možete shvatiti ako ga uporedite sa procesom nastanka čokolade. Kakao zrno se melje, obrađuje i iz njega se odvaja kakao prah i kakao buter. U kasnijoj fazi ove „supstance“ se ponovo spajaju uz neke dodatke, ali sada nemamo više obično kakao zrno već čokoladu, transmutiranu osnovnu supstancu.)

Jedan od svetski najpoznatijih (i javnih) alhemičarskih časopisa bilo je društvo LPN (Le petit Philosophe de la Nature) koje je osnovao Žan Diboa 1979. godine, a koje je steklo nebrojeno mnogo poklonika širom planete. Diboa je preuzeo različite elemente mnogih autora i praktičara i vrlo ih koherentno sklopio u nizove lekcija koje su postale baza rada LPN-a. U toku devedesetih godina prošlog veka LPN je počeo da se objavljuje i u Americi, gde je za kratko vreme stekao veliku popularnost i pomogao u misiji daljih istraživanja, štampanja novih knjiga i obučavanja mladih praktičara. Ono što je LPN razlikovalo od svih dotadašnjih društava bila je potpuna javnost i iskrena otvorenost u radu koja je omogućila njegovo trajanje. Na žalost ovo društvo je prestalo da postoji pre par godina, ali se još uvek može relativno lako doći do njihovih primeraka knjiga ili brojeva časopisa.

Taština praznine

2011-08-07T01:01:00.000-07:00

Moji univerziteti

2011-08-03T01:01:00.000-07:00

Počeli smo kao jedna vrlo interesantna... zainteresovana, pa ovaj... hmmm... gomila.

Ali nismo odustajali.

Pogotovo u onim danima kada smo se poubijali po samo hiljadu puta učeći razoružavanje.

U domaće zadatke upalo je i obavezno gledanje filma "Silent flute" za koji je scenario napisao Brus Li i koji je trebalo da glumi glavnu ulogu.

Nije mu bilo suđeno da to završi kako je zamišljao, ali je meni bilo suđeno da progrizem stolicu, tastaturu i na kraju monitor dok sam gledala.

U pitanju je insistiranje na spiritualnoj strani svake borbe, pa i one najvažnije - životne.

Ali... ako ceo svoj život provodim baš bauljajući kroz spiritualnu sferu, pa valjda mi je dozvoljeno i da malo odmorim od nje.

I specijalne vežbe, od kojih se normalnim ljudima diže kosa na glavi.

Ali koje sam, u međuvremenu, počela da podnosim "'ladna k'o boza".

U tom istom međuvremenu počela sam da upoznajem interesantne ljude. Tipove muškaraca kakav zaista jeste moj Mars. I počela sam da se navikavam na jedan divan i profesionalan, i kavaljerski način ophođenja.

Pravi muškarci se ipak daju pronaći.

Da, počeli smo kao jedna bangava, šeprtljava gomila, ali bili smo uporni i voljni da učimo.

I učimo i dalje.
Sada kao prijatelji i saborci.

Refract/Re::spect - Japan juni 2011.

2011-08-01T01:01:00.000-07:00

Nikako da stignem i da prebacim slike.

I onaj trenutak kada mi kaže - Misliš da uopšte treba da uđemo tu?
Naravno da treba.

I nije joj bilo žao.

Jer gde mi tu i hrana.

Maki forever.

I pokazna vežba kako se pravilno drže štapići.
(Zna dete japansko.)

I postupak zavijanja maki.
Prvo nori alga, pa pirinač, pa punjenje... Sa tankim slojem razmazanog vasabija.

I oštar, mokar nož.
Sa naglaskom na oštar.

I pohvale za uređenje enetrijera.
Znam nekog sa identičnim ukusom.

I neki nepoznati ljudi sa kojima ćemo se sprijateljiti u narednim danima.

I osećanje opuštenosti.

I neki bitni ljudi, neka bitna osoba, koju volimo.
I sa kojom možemo da se trujemo vasabijem do besvesti.

I koju nikad ne mrzi da pomogne, čak i u ovom Kamuievom projektu.

I sumrak...

I noć koja polako pada na grad.

I poneka amajlija za sreću.
Čisto da se ne zaboravi.

U parteru

2011-07-31T08:14:00.000-07:00

Juče sam nezgodno pala na strunjače.
I tako se umetnički okinula u repak da sam videla sve zvezde.
(Mahnula i Hedi Lamar, što bi rekao patak Dača...)

Za trenutak strah, za milisekundni trenutak.
A onda sam izdahnula i bila spremna i za umiranje.

Dakle, još uvek me jedna milisekunda deli od savršenstva.

Celu noć me je bolelo i celo prepodne.

U šumu sam otišla bauljajući.
Na brvno nisam znala kako da se popnem.
Ali nisam odustala.

Najčudnije od svega bio je potpuni nedostatak straha.
Pretrčavala sam ga po prvi put sa onim dečijim samopouzdanjem.
I nisam pala.
Prosto mi je bilo žao kada je trebalo da pođem dalje.

U toku vežbanja drugačiji osećaj, drugačija percepcija.
Veverica mi je prišla.
A ja sam nju gledala kao da je vidim prvi put u životu.

Bose noge u blatu, pravi osećaj.

I na kraju mačevanje, prva kata, shomenuchi, obe ruke, sve ok.
A onda slobodni stil.
Jedna ruka.

I bam, samo se otvorilo.
Postala sam prava životinja.
Sad mi samo kasurigama fali da se kompletno iskažem...

Da sam samo znala.
Da sam samo, samo znala...

Život 6

2011-07-30T01:01:00.000-07:00

aparati

2011-07-28T01:02:00.000-07:00

(Ovo je eksluzivan post - samo i jedino za mene... da ne zaboravim. Ali u slučaju da se nađe neko toliko dokon i zaluđen, i zaguljen po konstruktorskim pitanjima ovde može da pogleda sate i sate predavanja o patentima Viktora Šaubergera i Džona Kilija.)

Zmaj - feniks

2011-07-26T02:02:00.000-07:00

Upravo se dešava aktivacija na 5-9 Cap, 29 Aqu-3 Pis, 20-24 Ari, 11-15 Gem, 2-6 Leo, 23-27 Vir, and 14-18 Sco.

Pun Mesec na 23 Cap je skoro počeo transformaciju tačaka na 7-9 Tau, 28-30 Gem, 19-21 Leo, 11-13 Lib, 2-4 Sag, 23-25 Cap, and 15-17 Pis i usmerio svu energiju tačno na prvih 5 Lib.

Datumi su sledeći: 17. avgust (taj je r'n'r i udariće blizu, Turska, Mala Azija?), 11., 19. i 27. septembar (EM interferencija - ode elektronika na poduže pomračenje i mlad Mesec ponovo u Lib), 28. oktobar, 11, 23, i 24. novembar.

Za sve one sa škorpionskim planetama i pogotovo za sve one koji su preživeli inicijaciju zimus i proletos, a da pojma nisu imali šta se dešava i zblanuto su posmatrali vrlo čudne efekte, i za sve one koji su vrlo mučno i vrlo dugo učili na sopstvenim greškama - vreme je za feniks transformaciju.

Konačno je vreme.

Uranska astrologija

2011-07-26T01:01:00.000-07:00

I dan danas nije baš svim astrolozima dovoljno jasno da li uranska astrologija barata hipotetičnim nebeskim telima tamo negde u Kujperovom asteroidnom prstenu ili su u pitanju klasične proračunske tačke. Kao i uvek kada je nešto uransko u igri mišljenja su podeljena.

Nemački astrolog Alfred Witte se smatra osnivačem Hamburške škole astrologije, nazvanoj po grupi astrologa koja se pod Viteovim vođstvom okupljala u Hamburgu početkom 20. veka. Sam naziv škole nastao je u Lajpcigu 1923. godine na Drugom nemačkom astrološkom kongresu. A najvažniji Viteovi učenici i naslednici bili su Fridrih Zigrin i Ludvig Rudolf. A priča počinje ovako...

Prvi Viteovi spisi bavili su se brojnim istorijskim astrološkim tehikama, kao što su pozicije kuća, sistemi planetarnih vladarstava, planetarne formule slične arapskim tačkama, i u njima je ovaj detaljan i vrlo koncizan astrolog pokušavao da utvrdi stepen verodostojnosti. Nešto kasnije inspiraciju je pronašao na samim granicama Mlečnog puta.
U svojoj potrazi za Plutonom, čije se postojanje tada matematički pretpostavljalo, Vite je tvrdio da postoji još 4 nebeska tela iza samog Plutona, dok je Zigrin tvrdio da ih je čak 8. Vite ih je nazvao Kupidon, Had, Zevs i Kronos, a Zigrin je dodatnih 4 priključio pod imenima Admetos, Vulkan, Poseidon i Apolon. Slagali su se u činjenici da se ove planete nalaze u „transneptunskoj“ regiji, području Kujperovog pojasa ili Oortovog prstena. I zbog toga su uopšteno označavana kao transneptunska tela, iako astronomski ni do današnjeg dana nisu potvrđena. Dalji rad Hamburške škole bavio se proračunskim tačkama.
Ludvig Rudolf je 1932. godine štampao „Priručnik planetarnih uticaja“ gde je detaljno opisao Viteovu astrološku filozofiju. Ali s obzirom da su tada, a pogotovo u Nemačkoj zbog jačajućeg nacizma, vremena bila vrlo opasna ova knjiga je bila jedna od onih koje su gorele po nemačkim trgovima. I naravno, kao što se i moglo očekivati, Vite i Rudolf su bili proglašeni neprijateljima države i upućeni da izdržavaju kazne u koncentracionom logoru. Pre samog transporta Vite je izvršio samoubistvo, dok je Rudolf strpljivo izdržao teret sudbine i uspeo da dočeka pad Trećeg Rajha.
U toku samog rata nezvanični student Hamburške škole Rajnhold Ebertin preradio je Rudolfov priručnik i bukvalno ga očistio od transneptunskih tela, te se fokusirao na tumačenje proračunskih tački. Ovo delo je nazvao „Kosmobiologija“ i kasnije je preštampano pod imenom „Kombinacija zvezdanih uticaja“ i doživelo je nebrojeno mnogo izdanja u celom svetu.

Nova astrološka psihologija

Završetkom rata Hamburška škola je doživela preporod, mada je preovlađujuća struja u njoj bila ona koja se bavila samo proračunskim tačkama. Nešto kasnije u obavezan deo obuke astrologa i analize karti uvedeni su aspekti koje klasično poimanje astrologije zanemaruje kao nebitne. Tako se ova škola bavila i aspektima polukvadrata, seskikvadrata, kao i uticajima uglova od 22,5º, 67,5º, 112,5º, 157,5º . Bivši podpredsednik Hamburške astrološke škole Rut Brumund odvojila je ova učenja i osnovala Novu školu uranske astrologije. Dakle, „Uranska astrologija“ barata proračunskim tačkama, te nisu u pitanju još uvek nedokazana nebeska tela.

Proračunske tačke nisu ništa novo u astrologiji, i one koje se pamte i vrlo često koriste razvio je Al Biruni arapski naučnik još u doba Srednjeg veka. Ali „standardne“ ili birunijevske tačke se dobijaju sabiranjem ili oduzimanjem lučnih stepeni nebeskih tela, dok Uranska astrologija koristi metodu tetive. Na zodijačkom krugu se povuče tetiva između određenih planeta i pronađe njena sredina. Ta dobijena tačka je i pozicija tražene proračunske tačke.

Uranska astrologija je decenijama smatrana za neku vrstu razbibrige među „ozbiljnim“ astrolozima, da bi od 1970. godine pa naovamo počela da zauzima daleko poštovanije pozicije. Usmeravanjem konsultacija od konkretnih predikcija ka psihološkim uticajima, ona je pronašla svoje pravo mesto.
Iako fizički nedokazana tela, uranske planete se tretiraju kao neka vrsta psiholoških čvorišta i tumačenja se zato i odnose samo na procenu karaktera.

Uopšteno rečeno Kupidon predstavlja našu sposobnost udruživanja, umetničke kvalitete ili stremljenja, njegova negativna strana je eksluzivitet i često snobizam. Had je ona tamna, tajanstvena strana ličnosti koja se bavi prošlošću i sramotom. Za osobe sa istaknutim Hadom kaže se da mogu da biraju da li će biti lekari, pogotovo hirurzi, astrolozi ili će se baviti prostitucijom. U njemu zaista postoji nešto što osobu prosto tera da se bavi nekom vrstom ogoljavanja, a način na koji će to postići zavisiće od ličnih afiniteta i naravno moralnih kodeksa. Zevs predstavlja vatrene, dinamičke, kreativne i liderske tendencije. Odlične pozicije zauzima kod inženjera, mada su njegove negative osobine preterano samopouzdanje i često bes. Kronos predstavlja eksentričnosti psihe, vrstu vođstva i nezavisnosti koja se u idealnim slučajevima pokazuje kod psihijatara ili vodećih ljudi u kompanijama, dok je Apolon deo onih progresivnih energija obilja i entuzijazma. On je želja za putovanjima, trgovinom, komunikacijom, dok sa negativne strane može odvesti ili u preterano detaljisanje ili u površnost. Admetos je fokus, intenzivirana energija, mada se za njega često kaže i da je pokazatelj početka i kraja života. Može biti izražen kod astrologa, mada najbolje funkcioniše kod izumitelja-praktičara. Vulkan je osnovna “sirova” zapravo instiktivna energija, energija regeneracije. Vezan je i za zanimanja koja se tiču energetike i koliko god može da izazove metereološku i umnu oluju, isto toliko je sposoban da osobu zavede snovima o svemoći. Posejdon predstavlja idealističku ili “časnu” stranu svakog od nas. Trebalo bi da je dobro postavljen kod religioznih vođa, medijuma i proroka, uopšte ljudima koji se bave divinacijom. Međutim, u odličnim pozicijama nalazi se i kod glumaca i zabavljača.

I možda deluje čudno, ali uranske planete funkcionišu slikajući naš unutrašnji portret. A s obzirom da danas gotovo svi astrološki programi poseduju prikaze ovih tela možete i sami pomalo istraživati u ovom pravcu, i možda sagledati neku kartu na potpuno nov način.

Big G, električar i energetičar

2011-07-24T01:01:00.000-07:00

Pale se svetla, zuji elektrika,
Kroz vazduh zuji čista energija.

Anergija ili eksergija?

Gledam u pod, a pod se pomera,
Pod nogama

Vreme je da malo grmimo...

E-dur mi izlazi iz svih ćelija,
Doboš me udara samo na dva.

Tamo posle 15. avgusta.

Ja ne znam kol'ko imam napona
U voltima

...ili nekim drugim mernim jedinicama.

Život 5

2011-07-22T01:01:00.000-07:00

U doba kada žene histerično pokazuju tela i panično se plaše nedostataka, da li je previše bezobrazno slikati guzu bubamare... pitam se pitam.

20. juli 1973.

2011-07-20T01:01:00.000-07:00

Bio je na poslovnom sastanku i nije se osećao dobro. Kolega mu je ponudio tabletu nekog leka koji je stalno koristio protiv glavobolje i muke.
Pola sata kasnije pozlilo mu je.

Dva sata kasnije preselio se u legendu.

27 November 1940 – 20 July 1973

Iza sebe je ostavio Jeet Kune Do.
I sjajnog naslednika po imenu Den Inosanto.

A šta ovaj, sada čikica (samo dve godine mlađi od mog oca i 40 godina pokretljiviji od njega) može da izvede slušala sam od mojih trenera o seminaru održanom u Nemačkoj pre mesec i po dana gde ih je Inosanto, moje veličine i težine, bukvalno razbacivao po svim krajevima dođoa.

Te godine kada je Brus Li napustio ovu dimenziju rodila sam se ja.
Valjda nije moglo da nas bude dvoje u isto vreme.

A na ovu moju "reče mrtva 'ladna i ostade živa" izjavu moji treneri se samo široko, vrlo široko osmehnu i obećavaju mi da će me obavezno upoznati sa sifu Denom.

Ali, i posle svega, istina ostaje - Ako želiš da se boriš, prvo nauči kako da se ne boriš.

Inicijacija

2011-07-18T01:01:00.000-07:00

Dobra sam sa noževima.
Koliko god neko od 53 kile može da bude dobar dok oduzima oružje, onesposobljava i obara na zemlju nekog od 93 kile.
I one od preko 100 kila.

Rekao mi je da je odavno vreme da polažem prvi stepen.
To mu dođe nešto kao dan u istočnjačkim veštinama.
I potrebno mi je 6 ispita da dobijem zvanje instruktora.

Nisam razmišljala o tome.
Zbunio me je.
Rekao je da su retke žene kojima ide tako dobro sa noževima.

Ne, nisam o tome razmišljala.
Ispred mene su aerodrom u Rimu i još jedan u Stokholmu.
I plus što vrlo ozbiljno proučavam onu za sletanje i poletanje priručnu livadu pored Valjeva.
Tu me čekaju prve tri faze pilotske obuke.
I četvrta na Surčinu.

Rekao je da sam stvarno brza.
Peđa mi je na plesu rekao da sam stravično brza u razumevanju partnera.
Na uglu Beogradske i Njegoševe rekla sam mu da želim dalje da šetam sama, da sam poprilično autistična i da ne želim razgovore.

Imala sam svilenu latino haljinu i nisam htela da pažnju bacam na neke prazne priče. Nije haljina bila za to. Samo sam želela da uživam u punom Mesecu dok isprobavam sladoled od đumbira. Sama.

Razumeo je, klimnuo glavom.
Mahnuo mi.

Razmišljala sam o lekarskom pregledu, pa ponovo o livadi kraj Valjeva, pa o ona dva aerodroma na kojima moram što pre da...

U subotu su me momci vodili u njihovu kafanu.
Izgleda da sam postala integralni deo ekipe, jedna od njih, jedan od njih.
A onda sam se odvojila i krenula ka senjačkoj pijaci.
Sve je pusto u to rano predvečerje.

Svratila sam do prodavnice, kupila to što treba i vratila se na početnu stanicu četrdesetčetvorke.
Sedela na klupi.
Čekala na inicijaciju.

Tražila u sebi bol, prazninu, nešto, bilo šta.
Mogla sam da pronađem samo mir.

I tada je stala ispred mene.

Vukove sam viđala retko u gradu. U stvari, samo dva puta do sada.
Mislim da su pokušavali da uđu u neke čopore, ali nije to to. Vuk uvek nekako štrči, ne pripada.
Ona je bila sama.

Samo je stala ispred mene i gledala me.
Tu ispod mosta gde su dve klupe i promaja, i pogled ka zalasku crvenog Sunca tamo blizu novobeogradskih blokova nas dve smo se gledale.

Jedno oko joj je ćoravo. Samo beonjača i providan sloj krvi preko nje.
Osetila sam bol u svom korenu.
Otvorila kutiju i dala joj da jede.

Posle me je pogledala i to njeno oko ličilo je na crveno Sunce tamo iza nje.
I onda je otišla.

Sedela sam na klupi ispod mosta dok se Sunce gubilo svesna da više nemam vremena, da se sada sve otvorilo, da moram da pozavršavam još milion stvari pre odlaska i pre novog deteta.

Rekao mi je da sam savršena sa noževima.
I da treba da idem dalje.

pluton

2011-07-10T01:01:00.000-07:00

Borilačke veštine - Kali seminar Beograd juli 2011

2011-07-07T05:01:00.000-07:00

Obaveštenje:

U ponedeljak 11. jula 2011. u 11:00 održaće se mini seminar borilačke veštine KALI u organizaciji CFC/JKD kluba (Contemporary Fighting Concepts/ Jeet Kune Doo klub Ruska 1 Beograd).

Instruktor seminara je Dragan Romić iz Kanade, i to preko linije Paul Vunak/Larry Hartsell.

Seminar će se održati na Adi Ciganliji. Okupljanje je zakazano za 10:40 prepodne kod megalita na samom početku Ade.
U slučaju kiše prelazimo u salu/dođo kluba u Ruskoj.
Kotizacija iznosi 10 evra za obuku u trajanju od oko 2-3 sata.

Ako ste samo zainteresovani, bez ikakvog iskustva ili vrlo malo upoznati sa ovom i ostalim MMA veštinama slobodno dođite - dobrodošli ste.
Ako ste profesionalci, onda sve znate. Prisustvo je obavezno.

Poželjno je donošenje sopstvenog naoružanja, ako ga posedujete:

-par palica za kali/eskrimu
-trenažni noževi

Ako imate svoj drveni tanto - ponesite ga.
Ako imate oklagiju za razvlačenje tankih kora - ponesite je (u slučaju da vam domaćica dozvoli).

Ako nemate sopstveno naoružanje dobićete ga u toku obuke.

Takođe, ako imate - ponesite suspenzore i štitnike za ruke i noge (za svaki slučaj).
Udarci u glavu će biti izbegavani, ali ako već toliko gorite ponesite i svoje men kacige za kendo.
Uz malo sreće izgledaćemo kao maskembal "Ratova zvezda".

Šalu na stranu, ponedeljak, Ada postaje jugoistočna Azija, a boginja Kali igra svoj ratnički ples...

Za sve detaljnije informacije kontakt osoba je Igor Sučević 064/258-97-56

22.06.

2011-07-04T01:01:00.000-07:00

Stojim kod 3 bika. Umorna sam, osećam koliko sam umorna. Dan je sumoran, baš onakav kakvog sam ga i želela. Ali drago mi je da sam tu, van kuće. Negde.
Imam vodu, pare, kompas, fotoaparat. Sve osim preko potrebnog autobusa broj 32.

Okrećem se, ništa. Verovatno da postoji razlog što kasnim. Ponovo pogled ka Dunavu, pa isti okret glavom.
On stoji podalje sa devojkom. Dijabola, samo mi istrčava iz mozga, on nosi brojanice oko vrata. I to one prave, velike, budističke.
Nešto se dogovaraju, ljube, ponovo dogovaraju. Fokusirana sam na ono što on drži u ruci.
U prvoj sekundi sam pomislila da je pribor za pecanje, ali ako i jeste ta torba je tačno ono što mi treba. Malo kasnije, deseti slučajni pogled za redom i potpuno mi je jasno šta je u njoj.
Moram da ga pitam, prosto moram. Moram da im priđem i da ih prekinem i samo da ga pitam, samo za torbu, ništa više.
Ali neću. Neću da ih prekidam.
Ljube se, to je svetinja.
Neću.
32 i tačno zavučeno prazno mesto. Treba da idem do kraja, treba da uživam u prizorima Višnjičke banje, ali meni pogled privlači snop sunčevih zraka nad Dunavom.
Bog ipak voli još neka mesta. Ne znam odakle mi ovo, ne mogu da se setim, rečenica zvuči poznato, ali...
Okrećem se, on je vodi da sedne tačno kraj mene i daje joj torbu u krilo. Ovo jeste znak, treba svakako da ga pitam.
Izvinjavam se njoj, pitam, on počinje priču.
-Unutra je šinken.
-Znam, odgovaram mu.
Svesna sam da po prvi put ulazim u taj kraj grada, ali ne smem da gledam, vrlo pažljivo slušam baš njega. Ponekad samo kratak pogled na onaj ogromni snop svetla. Bog voli još neka mesta...

Daje mi vizit kartu, kendo sensei, tu je link preko kog ću pronaći kako se naručuje oprema. Mi se razumemo, istovetno je to poštovanje ka maču.
Njoj se ponovo izvinjavam. I ona razume, kroz osmeh.
Pitaju me ko mene obučava, objašnjavam da je kapap jedno, a mačevanje sasvim drugo. Mi smo seljaci, motke, noževi, poluge, ulični stil, klinč.
Mač je filozofija, svetinja. Učim Ken-gi, tek ga učim, ništa ne znam. Dvoumim se između jiana i japanskih stilova.
-Dođi jedan dan u naš dođo.
Posle mi objašnjava kako ide transport, da se oružje prijavljuje, da ga stavljaju u kavez u avionu. Da je osećaj pomalo čudan kada je čovek odvojen od svog mača.
Znam, moj boken i moje brojanice su sada kod kuće. I osećaj je baš takav, baš kao kada je Mili bila beba i kada je trebalo negde na kratko da odem bez nje.
Neobično, prazno.

Na poslednjoj stanici se opraštamo. Penjem se uz brdo dok se oni ponovo ljube.
I dalje se dvoumim između stilova.

Zašto se to sada, baš sada desilo, pitam se, dok zadržavam dah da bih se popela uz kosinu. Treba da se sretnem sa Esmeraldom Vederveks, najvećom vešticom Disk sveta. Ona ne zna da joj u goste stiže Gita Og, niti je to sada bitno. Pretpostavljam da ne čitamo iste knjige.

Pitam tri seljaka uz put i konačno prilazim vratima. Sa druge strane tras, i udarac. Srce mi kuca jače. Čekam 7 sekundi, brojim, zvonim.
Izvinjavamo se međusobno, ja zato što kasnim, ona zato što je ispustila činijicu za mlekom. Malo starija od mene, plavuša, mila kao neka dobra tetka sa okruglim naočarima, ima veliku ćerku, ona će obrisati sve prosuto.
-Izuj patike i idi u sobu, treba da legneš.

Za veštičiji brlog je previše čisto, dnevna soba kao u reklamama savršeno srećne porodice. Gledam u knjige, neke i vrede. Srce mi udara.
Pogled na ogromnu mačku. Pitoma i čista kao da je oprana arijelom. Strah odjednom. Ako treba da putujem mačka može da me izbezumi. Može da skoči na mene, da prekine tok.
Razgovaramo. Meni se žuri. Sve znam, izuzetno sam ljubazna, mekana na neki način, nema potrebe da me ubeđuje u bilo šta. Ne očekujem ništa, ne nadam se ničemu, nemam stav o bilo čemu što me čeka.
Plašim se i zato želim što pre.
-Lezi.
-Molim Vas, samo iznesite mačku pre svega.
-Izašla je.

Nije. Osetila bih da jeste.

-...Ah, tu je. Evo, iznela sam je. I samo da zamračimo sobu. Deca dižu graju iz dvorišta.
-Neka, ne smetaju mi.
-Znaš, mačka dođe i sedne na osobu sa kojom radim i onda pokupi svu negativnu energiju...

I izazove momentalni infarkt. Toga se i plašim.
Jao, Bože gospode... Nema negativnih energija, sve vas sa mačkama na jedan električarski kurs...

Radimo vizuelnu proveru. Jedno malo svetlo gori blizu nje, otkucava sat, deca se čuju. Provera završena. Putovanje počinje.

-Šta vidiš, opiši je.
-Kuća. Kao naša stara kruševačka. Ne vredi to krpiti.
-Šta treba da se uradi?
-Jao... ja sam kao neki građevinac. Serklaž oko zidova, ojačanja čelikom, zamena krova, pipavo unutrašnje sređivanje temelja. Nema tu vajde, srušila bih je. Ili bi se srušila sama od sebe... Srušiće se sama od sebe. Ionako niko ne živi tu.

Na neki način zadovoljna je odgovorom. Gasi mi svest. Gasi se i nelagodnost u mojim grudima. Provera postupka, svest je negde... van mene.

Mrak je, gledam, pod je providan i ispod je provalija. Strah.
-Gde je strah?
-U stomaku.
-U tvom ili još negde?
-U njenom.
-Ti si u njoj. Koji mesec je trudna?
-Treći.
-Šta se dešava?
-Ona sedi u sobi, izbezumljena. Ne želi me, zna ko sam ja, deo nje je upravo shvatio, mrzi me... U toku porođaja oči će joj stravično oslabiti... zbog straha.
-Korak nazad, vrati se na to.
-Neka bezvezna svađa, njena baba nešto priča, nebitno.
-Gde joj je majka?
-Ona nema majku.
-Vrati se u nju. Izađi. Šta znaš?
-Ja sam učitelj.
Idiote, naravno da jesi. Čudila bih se da nisi.
-Izađi u to. Gde si? Opiši.
-Neka čistina u šumi, kao livada. Držim mač. Imam opremu na sebi, poprilično je sve kabasto. Ja sam učitelj mačevanja.
Jao...
-Šta radiš?
-On dolazi sa moje desne strane. Umoran sam. Sečem ga dijagonalno od njegovog desnog ramena ka levom kuku. Samo plitak zasek. Stojim, čekam.
-Pogledaj ga u lice.
-Nervozan je, pomalo lud, neiskusan. Nije dobar učenik, nisam zadovoljan. Nije stekao mir.
-Da li ga prepoznaješ? Čije lice je to?
-Takvi su otprilike bili moji bivši... Niko ponaosob, prosto takvi.
-Korak napred. Šta se dešava?
-Ubada me u stomak. Rez pa ubod, kroz slezinu, pa kroz levo plućno krilo. Osećam olakšanje.
Dve embolije pluća. Jedna '98 pred trudnoću, druga pre skoro pet godina. Preživela sam.

-Vrati se majci. Šta vidiš?
-Ona plače. Bedno i neutešno. Ima 5, 6, posle 9 godina. Potrebna sam joj.
-Šta se desilo? Zašto nisi uz nju?
-Operacija slepog creva. Pijani hirurg. Ubio je više od njih dvadeset u toj selendri gde su ga poslali po kazni.
-Šta osećaš?
-Olakšanje.
-Nisi htela da se vratiš? Da pokušaš da preživiš?
-Ne.

Umorna sam. Radim na njivi, onda dojim bebu, pa je ostavljam sa strane u hlad. Ona mi viče da požurim. Par godina ranije palili su nam žito. Braća su mi plakala od gladi. Dedu, i posle oca, su ubili. Starce su vezali kanapom i vodili ih preko kamenjara. Tamo su ih bacili u provaliju. Sve sam gledala sakrivena iznad u šumi.
Posle su doneli zver i pustili ga u brda.

Znam sve čudne i skrivene puteve. Idem tamo i berem bilje. Imam dva mala brata, stalno su gladni. Volim šumu, tu je mir.

Majka me šalje da drugovima odnesem pomoć.
-Ti se ne plašiš tigera drugarice?, on me gleda izazivački.
Žena tigrica u jogističkoj tantričkoj praksi... Odakle mi ovo?
Zbunjuje me njegov pogled. Dajem mu torbu sa pogačom i čarapama. Okrećem se i zadižem suknju. Odmotavam kablove. To mu najviše treba.
Nežno prelazi rukom preko njih. Još uvek su topli.
Crvenim kao bulka, želim da pobegnem. Želim da me pojede tiger.

Posle oslobođenja on je heroj.
Ostaviće me zbog druge žene u trenutku porođaja.
Vratila sam se majci i braći. Dete sam upisala pod mojim prezimenom.

Radim na njivi, dojim bebu, pa je ostavljam u hlad. Ona viče da požurim.
Umorna sam.

Videla sam ga '80, kada mi se tetka udavala. Došao je sa četvrtom ženom.
Meni je bilo dosadno, igrala sam se sa bratom nekako blizu njega. Počeo je da me ispituje, postala sam nervozna. Stalno me je gledao.

Želeo je da me pobedi. Dobio je borbu. Sve je izgubio.

Posle mi je rekla da je to njen otac. Bilo mi je čudno što se pravi kao da ga ne poznaje. Nisam mogla da shvatim, ja sam volela svog oca.

Rekao je da je želeo da joj se vrati, da ju je voleo, ali bilo je kasno.
Ona je već umrla.

-Nisi htela ni da pokušaš?
-Ne. Taj život je monoton i težak, mučan.
-Vrati se svojoj majci. Šta ona sada radi?
-Plače, još uvek neutešno plače. Sama je na svetu. Raste agresivna, štiti sebe. Pravi se da ne vidi neke bolne stvari, uništava svoje oči. Teško joj je. Grlim je. I dalje tužno grca.

-Voli je.

Tukla me je, razvaljivala, ubijala Boga u meni. Ne sećam se te noći. To sam saznala tek kasnije. Svaki put kada bih se ispovraćala ona bi me tako krvnički izudarala jer sam isprljala posteljinu.
Sećam se samo jutra. Kako lekarka govori da sam modra i da me odmah prebace u operacionu salu. Sećam se lifta, neki momak treba da me preveze nosilima. Ona stoji i plače. Pitam je -Zašto plačeš? -Ne plačem. A suze liju iz nje.
Sećam se posle kako je čekam da me vrati kući.
Sva deca su odavno otišla samo ja sedim satima i gledam kroz prozor.
Mislila je da ću umreti.
Nisam.
Vratila sam se.
Ovog puta sam se vratila.

Ona me ostavlja svaki put kada je smrt blizu. Svaki put kada umirem.

Volim je. Sada razumem.

-Gledaj u to. Uđi u to. Šta vidiš?
-Bojno polje. Nebo je crveno. Vojska.
-Ko stoji tačno ispred tebe?
-Ludak. Izbezumljeni bedni ludak. Takve smo uvek koristili kao ratno meso, glup, lako se radi sa takvima, lako ginu. Prljav, bedan, razbarušena duga kosa, sav crven, ima neke prljave sive gaće na sebi... i mačetu.
Fali mu još samo majica sa likom Majkla Džeksona da bi bio kompletan...
Napada me.
-Pokloni se. Pokloni se njemu.
Saginjem se. Padam ispred njega. On zamahuje i ubada me više puta onom mačetom u leđa. Onda pada uz mene i grli me.
Plačemo. Smrdimo na znoj, blato i barut. Ali smo zagrljeni, uplakani, slinavi. Podižem pogled i shvatam da je to On. Savršen, predivan, blistav.

-Ti si onaj koji želi, onaj koji ne želi, onaj koji posmatra. Gde si sada?
-U šumi, na nekoj čistini. Puna sam energije i mira. Vežbam, zglobovi na rukama su mi jaki, elastični. Radim sa pravim mačem, ali sam nečujna. Životinje me posmatraju, ne plaše se. U toku sam, u struji. To je savršen život.

-Ono što zadržavaš, što pokušavaš da zadržiš biće ti oduzeto. Ono što guraš, što odbijaš od sebe stalno će biti tu. Pusti to što imaš u ruci.

Otvaram šaku i moj mač se podiže u vazduh. Nestaje u svetlosti.
Ne žalim.

-Vrati se na bojno polje. Šta sada vidiš?
-On i dalje stoji ispred mene, ali... nema više mačetu. Urla, pokušava nešto da mi dokaže.
-Slušaj ga pažljivo. Šta ti govori?
-Ne znam, ne mogu da ga razumem. Nešto u vezi energija. Krv, biohemija, struje unutar ćelija, to je borba. Ne razumem, nešto u vezi Marsa i Urana. Besan je, misli da sam glupa.
-Pokloni mu se.

Padam ispred njega. Udara me pesnicama u leđa, a onda me ponovo grli. On me voli.

-Koliko godina traje?
-Dvadeset.
-Koliko će još trajati?
-Još šest.
-Šta si naučila za sve to vreme?
-Da svaki svoj trenutak provedem kao da je dijamantski, da ne gubim ni sekundu.
-Zašto se treseš?

Kroz mene prolazi reka. Duboka, ledena. Plavo srebrnasta voda, od stopala ka glavi. Kao da se ispiram.

-Kroz mene teče reka.

-Vrati se u svoje telo u oklopu. Šta sada znaš?
-Bila sam dobar učitelj, ali rigidan. Ljudi su me se plašili. Trebalo je malo lakše, mekše... Stalno su me izazivali, želeli su moje mesto. Dao sam im moje mesto. Umorio sam se.
-Gledaj svoje sadašnje telo. Šta misliš o njoj?
-Žensko telo... Nije baš savršeno. Previše je osetljiva, a i ružna mi je. Žene treba da su okrugle, povučene, glupe. Ova je kao neka izgladnela orlušina.

-Pokloni joj se. Poljubi zemlju po kojoj ona hoda. Ona je sve što imaš.

Padam, klanjam se, savijam do njenih stopala. Ona je sve moje. Volim je. Volim je onako kako nisam voleo ni jednu ženu. Ona je ja. Ona je i tigar i orlušina, i glupača i kukavica. Ali ja je volim.

-Izađi iz njega i uđi u svoje žensko telo. Voli ga.

On je divan, opasan. On je mator, umoran. On je moj muškarac, sve što imam. Grlim ga i konačno sam zaštićena. Mi se volimo onako kako se nijedan par nikada nije voleo.
Iz sebe sada volim sebe onda. Volim sebe sada.

Grlimo se, smejemo.

-Šta radite?
-Igramo engleski valcer, smejuljim se. Odličan je, ratnici moraju dobro da se kreću. Ona je savršena, ne osećam je dok je nosim. Potpuni smo, i kao muško i kao žensko, i kao par.
Suze nam se slivaju niz lice, suze mi se upravo slivaju tačno u uši.

-Znaš šta treba da uradiš?
-Znam... da ga pustim.
-Pusti ga da ode.

Ne žalim. Ne žalim svega mi. Nijedan nije on.
I otvaram ruke, otvaram zagrljaj i on se stapa sa svetlošću. Igram sama, ali igram.

-Kako se osećaš sada?
-Sada mi je toplo. Kao da sam ispunjena zlatnom svetlošću, blaga je, kao yin svetlo. Lepo je.

-Šta si naučila kada je dobro?
-Da uživam.
-Šta si naučila kada je loše?
-Da uživam još više, smejem se.

-Vrati se na bojno polje. Pogledaj sada. Šta vidiš?
-Nije više to. Ne postoji. Stoji jedna bedna, mršava babica. Znam da je sa očeve strane.
-Kako izgleda?
-Sirotinjski. Čista, ali iskrpljena. Haljina i cipele su joj stari, uštirkana je, pristojna, ali znam da je bedna. Celog života je bila više gladna nego sita. Večito neka deca koju treba prehraniti. Zelje, zelje na sto načina. Jedno pile na hiljadu načina, gozba. Kilogram brašna koji razvlači unedogled.
Imam glutensku alergiju. Umem sve sa testom, ali ponekad, u stvari često, povraćam noću dok ga ne izbacim iz sebe. Zaobilazim pekare, nemam šta da tražim po prodavnicama tamo gde drže hleb.
Brašno koje razvlači unedogled, danima, godinama, životima. Da nahrani decu. Da pošalje muškarcima na njive, na ratišta. Da podeli sa kerom koru hleba. Sa golubom, sa vrapcem.
I ne može da govori koliko je izbezumljen. Ja ga tešim, pokušavam. Priča o oluji, sve voće je uništeno. Kuka za malinama. Molim ga da pusti, pa nećemo umreti od gladi... Ali ne mogu da ga ubedim.
Prodaje cveće, zeleniš iz bašte da kupi knjige. Da učimo, da se ne mučimo kao ona.
Porađa žene, krave, koze, mačke. Leči žene, krave, koze, mačke.
Briše suze deci, daje jabuke.
Tresem se, užasno mi je hladno.
Užasno me je sramota.
Idem ulicom, kao u groznici. Gladna sam. Toliko sam gladna i umorna da se pridržavam za banderu. On me drži tamo samo da bi me iskorišćavao. Ne isplaćuje mi pare, ali me koristi, moj rad. Gađa me nekim bednim pričama o pozicioniranju, o ambiciji. Ja se švercujem danima, nemam tri dinara za kartu. Ja se onesvešćujem od mirisa kada prođem pored pekare. Ja gledam ogromnim izgladnelim očima ljude koji jedu po ulicama, onda spuštam pogled, sramota me je.
Ona me svaki put sačeka u hodniku dok otključavam vrata. Nada se da sam joj kupila kinder jaje. To košta 48 dinara. Mrzim kinder jaja, mrzim ceo svet. On mi ne da moje pare... Noću želim da plačem, ali ne mogu. Osećam kako mi je srce blokirano, kako moram da plačem da ne eksplodiram, da ne umrem. Ne smem da umrem, ne još. Ona je mala i želi to jedno kinder jaje.
Posle sam pronašla mir u radionici. Drvofiks ispod noktiju, piljevina u kosi, pun mozak isparenja dvokomponentnog laka. Malo para, ali redovno, pošteno. Povlastica, nove farmerke i planina kinder jaja.
Vrti mi se u glavi. Dva dana ranije rasklopila sam ormane, utovarila univere, istovarila ih i ponovo sklopila tamo u Mileševskoj. Mislim da sam umorna. Isključujem abrihter, vadim ga iz struje za svaki slučaj i ostavljam na sigurno. Onda padam, razbijam glavu o pločice.
Sledeće dve godine biću zatvorenik, moj čuvar se zvao Koksaki.
Nisam mogla da plačem, to je sve.
Ali nisam mogla ni da odem. Obećala sam sebi, obećala sam da ću ostati.

-Šta osećaš dok je gledaš?
-Sramotu i bedu... Strahopoštovanje.
-Neke bitke su ipak teže od mačevanja, zar ne?
-Da... Neke ženske bitke.
-...Pokloni joj se.

Padam ispred nje. Želela bih da je zagrlim, ali ne smem, ne usuđujem se. Grcam u suzama, u svim onim suzama koje godinama nisam mogla da isplačem. Gušim se, davim.

-Šta se dešava?
-Ona me miluje po glavi. Kaže mi - Ne boj se. Ne boj se sine, Bog te blagoslovio.

-Smiri se malo, molim te.
-Ne mogu... Teško mi je.
-Okreni se ka svom ocu.
-On se smeje, grli me.
-Pokloni mu se... Gledaj kako se on okreće ka svojim roditeljima i kako im se poklanja. I gledaj kako se oni okreću svojim roditeljima i poklanjaju se. I kako se parovi muškaraca i žena okreću svojim precima i klanjaju se njihovoj muci i bolu...

Prizor je zastrašujuć. Suze prestaju dok gledam reke parova koji se okreću unazad.

-Pogledaj sada kako se svi okreću prvom paru. Da li možeš?
-Mogu. Vidim ih iznad svih nas. Vidim kako on spušta oružje i kako se okreće ka njoj. Ona drži dete u rukama... Nema više bola, nema straha...

-Reci mi, gde je centar?
-Srce.
-Kako je tvoje srce?
-Kao da je skinut teg sa njega. Dišem punim plućima.
-Onim tvojim plućima koja su nekada davno isečena mačem?
Smejem se... Pa prestajem.

-Kako si?
-Čudno, kao da mi je hladno, ali nije. Osećam u kostima, u ligamentima kao platinastu svetlost. Nešto se dešava u mojoj srži. Ovo je Saturn, prikovana sam za podlogu. Menjam svoju suštinu...
-To je snaga predaka. Samo pusti...

Ne znam da li vreme prolazi. Ne znam više ništa. Samo osećam svoje kosti i ništa izvan ne postoji.

-Hajde da se vratimo, čujem njen glas iz daljine. - Vrati se. Pogledaj sada.
-I dalje je mrak, ali nije prazno. Pod više nije providan, staklen. Sada je kao neki poluprovidni mineral. Ima interesantne šare, žutobeličasto sa intruzijama plavog i crnog.
-Vrati se.

Vraćam se.

-Izađi na svetlost i kreni... Podigni glavu, pogledaj sada onu kuću.
-Nije više ta. Sada je sasvim drugačija. Velika... Nije to ni kuća. Više neka škola, istraživački centar. Obložena je crnim mermerom, vidim svetla u laboratorijama. Tamo na spratu vidim i ljude koji nešto rade. Posvećeni, mirni. Tu se uči neka medicina, oni nešto istražuju.
-Misliš li da treba da uđeš?
-Znam da treba da uđem... samo što se plašim.
-Čega?
-Ne znam. Da li će me primiti? Nisam više učitelj, samo učenik.
-Uđi slobodno... To si ti.

-Vraćam te u telo.

Uključuje mi svest kroz telo, deo po deo. Proveravamo... Dvostruka provera. Sve je uključeno.
Kao iz daljine čujem dečiju graju, sat otkucava tu negde blizu. Sve me boli, ne mogu da se pomerim.
Ona me okreće na bok.
-Idem da ti donesem čaj.
Izlazi. Mačka ulazi. Mene i dalje sve boli, ne želim da se popne na mene. Ona prilazi, gleda me, njuši mi prst. Mazi se na mojoj ruci.
Prava je ženskica.

-Mili, prava si ženskica, kažem joj dok mi se umiljava.
-Nisam ja kao ti i tajgerka. Vas dve ste i muško i žensko. Ne znate baš šta ste.

Ne mogu da se pomerim osim tih par prstiju kojim mazim mačku. Nežna je, negovana, čista... Ja sam imala jednu, ali je bila jadna, bedna. Večito gladna, stalno je morala da se bori... Prava tajgerka.
Razumele smo se.

Suze su mi napravile dve bele crte razmazanog pudera sa obe strane oka. Osećam kako se zateže koža ispod slojeva soli.
Pantalone na meni su teške. Ne razumem zašto sam obučena kao muškarac. Čudno se osećam.

Vederveksova, najveća veštica Disk sveta se vraća, polako me uspravlja da sednem. Izgleda mi zadovoljna kako sam prošla mačkin test. Kaže da joj je sada žao što me nije snimala. Meni je svejedno.
Pokušavam da joj ispričam kako sam srela jednog kendoku na putu ka njoj, ali mislim da neće razumeti pa prestajem.

-Je l' možeš da se vratiš kući sama?
-Ne znam, valjda mogu. Pokušaću. Imam telefone uz sebe. Ne brinite.

Zahvaljujem joj se dok mi otključava vrata.
Napolju je noć i miriše Dunav.
Želim da slikam sa vrha brda, ali u tom trenutku baterije zamiru.
Silazim, čekam 32. Neki klinci idu u grad, pomažu mi da se orjentišem.

Kod 3 bika ponovo se gubim. Deo mog mozga otkazuje. Ulazim u 16, ali ne znam gde sam, ni gde idem. Samo gledam ispred sebe. Obrati pažnju na tunel, tu ćeš sići. Šta je to "tunel"?
Izlazim na Zelenjaku, stojim na stanici. Šta sada? Hodaj. Tamo hodaj. Zastajem, gledam u nešto providno svetlucavo (staklo). Iza je nešto što valjda volim, ali ne razumem, ne znam šta je to (sladoled). Da li treba da jedem to? Hodaj dalje. Skreni desno, siđi ispod.
Čovek ima neke životinjice u kutiji. Zainteresovano gledam, ali ne znam kako se zovu. To su hrčci, ne zečići, hrčci, ipak su zečići. Šta god to značilo.
Izlazim. Prelazim. Znam samo da treba da obratim pažnju na 53, 56, 52. To su moji brojevi, samo brojeve sada razumem.
Nešto se uključuje i isključuje u mojoj svesti, samo razumem brojeve, proste korake. Ništa više.

Ulazim, znam da treba da siđem na drugoj stanici, ali ne znam šta je to "stanica". Brojim. Čovek me gleda. Suze ponovo naviru.
-Da li si dobro?
Šta je to "dobro"?
-Da.
Izlazim.
Ponovo čekam.
Prolazi 44. Znam da mi je nešto važan u životu, ali korak unazad, sada mi ne treba. Čekam moje kombinacije brojeva. Opet 2 stanice. Ne sećam se kako sam došla do kuće.
Sećam se samo da mi je pogled bio prikovan za displej u troli. 22.06. 22:26... vrteli su se brojevi.

Danima spavam. Danima plačem. Danima pada kiša.
Danima dišem.
Nosim mač u šumu i vežbam.
Danima.

Posle odlazim u dođo na trening.
-Uzmi mačetu... i budi milosrdna.
Smejemo se.
Volim svoje momke u dođou.

On vraća sondu, daje mi papir da se obrišem.
-Nisam dugo video tako zdravo srce.
-Dovoljno dobro za pilotsku dozvolu?
-Odlično za pilotsku dozvolu, smeje se. -Sada sredi pluća. To ti je hitno.

Da, pluća...

Ali tek pošto uradim jednu hitnu stvar.

Dugo me je maltretirao, dugo me je mrzeo. Znao je da ja nikada neću moći da budem tako dobra sa oružjem kao što je bio on. Koliko god se trudila.
A onda je shvatio da postoje i neke druge stvari. Neke koje su njemu bile zabranjene. Da briše suze deci i daje jabuke. Da leči mačke i popravlja lutke.

Treba da jednog matorog, umornog momka odvedem na engleski valcer.
I da pustim da me vodi.

Da njega vodim ja.

Vigyan Bhairav Tantra

2011-06-25T01:01:00.000-07:00

Devi pita:

O Šivo, šta je tvoja stvarnost?
Šta je ovaj čudima ispunjen svemir?
Šta čini seme?
Ko usaglašava univerzalni točak?
Šta je ovaj život iznad forme koja prodire u formu?
Kako možemo da uđemo u njega potpuno,
iznad prostora i vremena,
imena i opisa?
Razjasni moje sumnje!

Šiva odgovara:

1.

Blistava, ovo iskustvo se uočava između dva disanja.
Pošto udahneš
i upravo pre izdisaja – dobrobit.

2.

Kako se dah okreće od dole ka gore,
i ponovo kako se dah vrtloži od gore na dole –
kroz oba ova perioda,
shvati.

3.

Ili, kad god se udisaj i izdisaj sjedine,
u tom trenutku manja energija dodirne
centar sa većom energijom.

4.

Ili, kada je dah potpuno izbačen (napolju) i sam je sebe zaustavio,
ili je potpuno unutra (unutra) i zaustavljen –
u tom univerzalnom prekidu, jedan deo sopstva nestaje.
To je teško samo za nečiste.

5.

Pažnja između obrva,
pusti um da bude ispred misli.
Pusti da oblik bude ispunjen suštinom disanja
od vrha glave
i odande da se pokaže kao svetlost.

6.

Kada se baviš zemaljskim poslovima, zadrži pažnju između dva daha,
i tako radeći, u par dana ponovo se rodi.

7.

Sa nedokučivim dahom u centru čela,
kako ovo dodirne srce u trenutku spavanja,
imaj upravljanje nad snovima i nad samom smrću.

8.

Sa najvećom predanošću
skoncentriši se na dva spajanja dahova
i znaćeš onog koji zna.

9.

Lezi kao mrtva.
Besna u ljutnji, ostani tako.
Ili zuri bez pomeranja trepavica.
Ili sisaj nešto i postani sisanje.

10.

Dok si milovana, Slatka Princezo,
uđi u milovanje večnog života.

11.

Zatvori vrata čula kada osetiš prikradanje mrava.
Tada jeste.

12.

Kada si na krevetu ili sedištu.
Dopusti da postaneš beztežinska,
iznad uma.

13.

Ili, zamisli pet obojenih krugova paunovog repa
da su pet tvojih čula u neizmernom prostoru.
Sada dozvoli da se njihova lepota istopi unutar njih.
Slično tome, na bilo kojoj tački u prostoru ili na zidu – dok tačka ne nestane.
Tada se tvoja želja za sledećim ispunjava.

14.

Usmeri svu svoju pažnju u živac,
osetljiv kao lotosovo vlakno,
u sredini svog kičmenog stuba.
U njemu budi transformisana.

15.

Zatvaranjem svih sedam otvora na glavi rukama,
Prostor između tvojih očiju postaje sveuključujući.

16.

Blagoslovena,
kao što se osećaji upijaju u Srce,
dosegni cenar lotosa.

17.

Nezabrinuti um, sadrži u sredini – dok.

18.

Pogledaj sa ljubavlju na neku stvar.
Ne prelazi na sledeću.
Tu u središtu stvari -
blagoslov.

19.

Bez podrške na nogama ili rukama,
sedi samo na stražnjicu.
Odjednom koncentrisanje.

20.

U pokretnom vozilu, ritmički se ljuljajući,
iskusi.
Ili u mirnom vozilu,
puštajući samu sebe u usporenim nevidljivim krugovima.

21.

Probodi neki deo svog nektarom ispunjenog oblika
iglom,
i pažljivo uđi u probadanje
i održavaj se do unutrašnje čistoće.

22.

Neka pažnja bude na mestu
gde vidiš kako se odvija prošlost,
i čak tvoj oblik,
izgubivši sadašnje osobine,
je izmenjen.

23.

Oseti objekat (stvar) ispred tebe.
Oseti odsustvo svih ostalih stvari osim ove jedne.
Tada ostavljajući sa strane osećanje objekta
I osećanje nedostajanja,
Shvati

24.

Kada se osećaj protiv nekog ili za nekog pojavi,
ne postavljaj ga na dotičnu osobu,
nego ostani usmerena.

25.

Kao što imaš potrebu
da uradiš nešto,
Stani.

26.

Kada neka želja dođe, razmotri je.
Onda, odjednom, prekini je.

27.

Hodaj do iznemoglosti i onda,
padajući na zemlju,
u tom padanju budi potpuna.

28.

Pretpostavi da si postepeno napuštena
od snage ili znanja.
U trenutku napuštanja,
nadmaši (podigni se iznad).

29.

Posvećenost oslobađa.

30.

Zatvorenih očiju,
Vidi svoje unutrašnje biće detaljno.
I tako vidi svoju pravu prirodu.

31.

Gledaj u posudu bez viđenja
Strane materjalnog.
U nekoliko trenutaka postani svesna.

32.

Gledaj kao da vidiš po prvi put
Osobu punu lepote
Ili običnu stvar.

33.

Jednostavno gledajuću u plavo nebo
Iznad oblaka
Spokojstvo.

34.

Slušaj dok se osnovno mistično učenje ugrađuje.
Očiju mirnih, bez treptaja,
odjednom, postani potpuno oslobođena.

35.

Na ivici dubokog bunara
gledaj postojano u njegove dubine dok –
čudesnost.

36.

Gledaj neku stvar,
Onda polako povuci svoj pogled od nje,
onda polako povuci svoju misao od nje.
Tada jeste.

37.

Boginjo,
Zamisli slova Sanskrita u ovim
medom ispunjenim sferama svesnosti,
Prvo od slova,
Sve finije kako zvuči,
tada kao najfinije osećanje.
Tada, ostavi ih sa strane, budi slobodna.

38.

Kupaj se u središtu zvuka,
Kao u neprekidnom zvuku vodopada.
Ili, stavljajući prste u uši,
slušaj zvuk zvukova.

39.

Izvedi zvuk,
Kao OM??
Polako,
Kao što zvuk uđe u ispunjenost zvukom,
tako uradi i ti.

40.

U početku i
postepenim usavršavanjem zvuka svakog slova,
Probudi se.

41.

Dok slušaš žičane instrumente,
slušaj njihov složen centralni zvuk,
Stoga sveprisutnost.

42.

Zapevaj zvuk glasno,
Tada sve tiše i tiše
Kako osećanje tone
u ovu tihu harmoniju.

43.

Sa ustima lagano otvorenim,
Zadrži um u sredini jezika.
Ili, kako dah lagano uđe,
Oseti zvuk “HH”.

44.

Skoncentriši se na zvuk “OM” (AUM)
Bez ijednog “A” ili “M”.

45.

Tiho zapevaj reč sa završetkom na “AH”.
Tada na “HH”,
Bez napora, spontanost.

46.

Zaustavi uši pritiskanjem
A rektum kontrakcijama,
Uđi u zvuk.

47.

Uđi u zvuk svog imena
I, kroz ovaj zvuk,
Sve zvukove.

48.

Na početku seksualnog sjedinjenja
Zadrži pažnju na vatru sa početka,
I tako nastavljajući,
Izbegni žar na kraju.

49.

Kada su u takvom zagrljaju tvoja čula uzdrhtala kao lišće,
Uđi u to drhtanje.

50.

Čak i sećajući se spajanja,
Bez zagrljaja,
Transformacija.

51.

Kroz radošću susreta sa dugo odsutnim prijateljem,
proširi ovu radost.

52.

Dok jedeš ili piješ,
postani ukus hrane ili pića,
i budi ispunjena.

53.

O lotosolikih očiju,
Slatka na dodiru,
Kada pevaš, gledaš, kušaš,
Budi svesna da jesi i otkrij
večni život.

54.

Kad god je zadovoljstvo pronađeno,
U bilo kom činu,
Shvati to.

55.

U trenutku spavanja,
Kada san još nije došao
I spoljašnja budnost nestaje,
U tom trenutku Biće se otkriva.

56.

Iluzije nestaju,
Boje kruže,
Čak su i deljivi nedeljivi.

57.

U raspoloženjima krajnjih želja
Budi spokojna.

58.

Ovaj takozvani svemir
Pojavljuje se kao prevrtljiva
slikovna predstava.
Da bi bila srećna, pogledaj ga na taj način.

59.

O Voljena,
Usmeri pažnju ni na zadovoljstvo niti na bol,
već na ono između njih.

60.

Stvari i želje
Postoje u meni kao i u drugima.
I tako prihvatajući,
pusti ih da se transformišu.

61.

Kao što talasi dolaze sa vodom
I plamenovi sa vatrom,
Tako Univerzalno talasa sa nama.

62.

Kad god tvoj um luta,
Unutrašnje ili spoljašnje,
Na samom ovom mestu, to.

63.

Kada si jasno svesna
kroz neko određeno čulo,
zadrži tu svesnost.

64.

Na početku kijanja, u toku drhtavice,
U grčenju, iznad provalije, uletanjem u borbu,
U izuzetnoj znatiželji, na početku gladi,
Na kraju gladi,
Budi neprekidno svesna.

65.

Čistota ostalih učenja
Je kao nečistota za nas.
U stvarnosti,
Znaj ništa kao čisto ili nečisto.

66.

Budi neisto ista prema prijatelju
kao i prema strancu,
u časti ili beščašću.

67.

Ovde je sfera promene, promene, promene.
Kroz promenu razori promenu.

68.

Kao što se kokoška brine o pilićima,
majčinski brini određena znanja,
određene radnje,
u stvarnosti.

69.

Pošto su, u istini,
Vezivanje i sloboda relativni,
Ove reči su samo za one
Isprepadane svemirom.
Ovaj svemir je odraz umova.
Kao što vidiš mnogo sunaca u vodi iz jednog Sunca,
Tako posmatraj vezivanje i oslobođenje.

70.

Razmori svoju suštinu kao zrake svetlosti
Od središta do središta nagore kroz pršljenove,
I tako se podiže “živost” u tebi.

71.

Ili u prostorima između,
Oseti ovo kao bljesak.

72.

Oseti kosmos kao prozračnu
uvek-živuću prisutnost.

73.

U toku leta kada vidiš celo nebo
Beskrajno čisto,
Uđi u takvu čistoću.

74.

Šakti,
Vidi sav prostor kao da je već
uvučen u tvoju glavu
U blistavosti.

75.

Buđenje, spavanje, sanjanje,
Znaju te kao svetlost.

76.

U toku kiše u crnoj noći,
Uđi u to crnilo
Kao oblik oblika.

77.

Kada kišovita noć bez mesečine
nije prisutna,
zatvori svoje oči, vidi crnilo.
Tako, nedostaci nestaju zauvek.

78.

Kad god tvoja pažnja zasvetli,
U samoj toj tački,
Iskusi.

79.

Usmeri pažnju na vatru koja se podiže kroz tvoj oblik
Od nožnih prstiju nagore
Dok telo ne izgori u pepeo
Ali ne ti.

80.

Meditiraj
o stvaranju verujućeg sveta
Kao sagorevanje u pepeo,
i postani biće iznad ljudskog.

81.

Kao što se, po osećaju, slova udružuju u reči
i reči u rečenice,
i tako, objektivno,
krugovi se udružuju u svetove,
a svetovi u principe,
pronađi ih na kraju kako se zgušnjavaju u našem sopstvu.

82.

Oseti: moju misao, ono što jesam, unutrašnje organe – mene.

83.

Pre želje
I pre znanja,
Kako mogu da kažem da ja jesam?
Razmisli.
Rastvori u lepoti.

84.

Baci sa strane vezanost za telo,
Shvatajući da sam ja svuda.
Onaj koji je svuda je radostan.

85.

Razmišljajući ni o čemu
Ograničiti će sebe neograničavanje.

86.

Pretpostavi da razmišljaš
O nečemu izvan poimanja,
Izvan lakomosti,
Izvan nečeg što nisi – ti.

87.

Ja sam postojeći.
To je moje.
To je to.
O, voljena, čak i u takvom znaj neograničenost.

88.

Svaka stvar je doživljena kroz znanje.
Sopstvo sija u prostoru između znanja.
Shvati jedno biće kao znalca i znanje.

89.

Voljena,
U ovom trenutku,
Pusti da um, znanje, dah, oblik,
Budu uključeni.

90.

Dodirivanje očnih jabučica kao pero,
Lakoća među njima otvara se u srcu
I tamo prodire kroz kosmos.

91.

Ljubazna Boginjo,
Uđi u etersko prisustvo
Prodirući mnogo dalje od iznad i ispod sopstvenog oblika.

92.

Stavi sadržaj uma u tako neizrecivu čistotu
Iznad, ispod i u svom srcu.

93.

Razmotri bilo koji deo svog prisutnog oblika
Kao bezgranično prostran.

94.

Oseti svoju materiju,
Kosti, meso, krv,
Zasićenu kosmičkom suštinom.

95.

Oseti fine kvalitete kreativnosti
Kako prožimaju tvoje grudi
I preuzimaju izuzetne oblike.

96.

Prebivaj na nekom mestu beskrajno prostornom,
Čistom od drveća, brda, naselja.
Zatim dolazi kraj pritisaka uma.

97.

Razmotri mnoštvo
Kao tvoje sopstveno telo blaženstva.

98.

U bilo kom lakom položaju
Postepeno ispuni oblast između pazuha
velikim mirom.

99.

Oseti sebe kao da ispunjavaš sve pravce.
Daleko, blizu.

100.

Poštovanje stvari i bića
Je isto za prosvetljenog
Kao i za neprosvetljenu osobu.
Onaj prethodni ima jednu veličanstvenost:
On ostaje u svetu unutrašnjeg raspoloženja,
Ne gubi se u stvarima.

101.

Veruj sveznajuća, svemoguća, prodiruća.

102.

Zamisli duh istovremeno
Unutar i oko tebe
Dok se ceo svemir produhovljava.

103.

Sa svojom potpunom svesnosšću
Na onom samom početku želje, o znanju, znaj.

104.

O Šakti,
Svako određeno opažanje je ograničeno,
nestajući u sveprisutnosti.

105.

U istini oblici su neodvojivi.
Neodvojivi su sveprisutno biće
i tvoj sopstveni oblik.
Shvati kao da je svako sačinjeno od ove svesnosti.

106.

Oseti svesnost u svakoj osobi
Kao svoju sopstvenu svesnost.
Tako, ostavljajući sa strane brigu o sebi,
Postani svako biće.

107.

Ova svesnost postoji u svakom biću,
I ništa drugo ni ne postoji.

108.

Ova svesnost je duh vodilja
U svakom.
Budi taj duh.

109.

Pretpostavi da je tvoj neaktivni oblik kao prazna soba
Sa zidovima od kože – prazan.

110.

Graciozna, igraj.
Svemir je prazna školjka
U kojoj se tvoj um veselo beskrajno igra.

111.

Jedina slatkog srca,
Meditiraj o znanju i ne-znanju,
Postojanju i ne-postojanju.
Tada ostavi oba sa strane da bi mogla da budeš (to što jesi).

112.

Uđi u prostor, bez oslonca, večita, tiha.

Solisticijum

2011-06-23T01:01:00.000-07:00

Veštice ne vole ukrštena ogledala.
Čak ni iz tuđih očiju.

Veštice pokupe dijamantske mrvice i odu.

Uzmu svoje i odu.

Vukosava

2011-06-21T01:01:00.000-07:00

Pre par dana uz sav moj haos od posla kao dodatak za užitak dala sam i intervju za jednu podgoričku reviju.
Standardna priča elektrika-etika-estetika.

Ali su mi tražili i fotografije.
I normalno, gde ja tu i Vukosava.

Sad... bilo mi je glupo da joj dajem neko stranjsko ime tipa Ekskalibur i idimidođimi.
Vukosava je prva stvar koja mi je pala na pamet. I nisam baš bila oduševljena, ali ako Vukosava želi da se tako zove - neka bude tako.

I bi tako.

I dakako da se Ken-gi napad (aikido stil mačevanja) ne izvodi u štiklama, ali nužda zakon menja.

A reviji sam poslala pristojne sedeće slike.
I sada, ako ih uopšte zanima, neka razbijaju glavu šta to držim u ruci.

Vukosava i ja znamo.

25. Alhemija tokom 19. veka

2011-06-18T01:01:00.000-07:00

19. vek je period uzleta industrije koja je počela primenom parne mašine i svoj vrhunac dostigla otkrićem motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Život se ubrzao i primat u filozofskom, sociološkom i praktičnom načinu razmišljanja zauzeo je dijalektički materjalizam.

Obično se smatra da naučni način posmatranja pojava obavezno uzima u obzir i objektivnost, i da su naučnici osobe koje nemaju ni malo tolerancije prema bilo čemu što se razlikuje ili odvaja od glavne struje napretka. Međutim, već pred kraj 19. veka naučni analitičari postaju daleko prijemčiviji za alhemičarske ideje. Ovo možemo pripisati „progresu“ historiografije, ali isto tako moramo se zapitati ko se uopšte u međuvremenu bavio čitanjem, pisanjem, praktičnim radovima i njihovim objavljivanjima u ovom periodu.

Zvanični naučni stav

Za mnoge je alhemija zaista problematična jer se ne pokorava „standardnim“ kauzalnim pojavama, što se recimo pokazalo i u slučaju biografa Isaka Njutna koji je doživljavao užasne trenutke otkrivajući da njegov lični heroj i stub naučne misli ima i alhemičarske spise u svojoj arhivi. U svojoj knjizi Dejvid Brevster o tome i piše sledeće: „Ne možemo razumeti kako je um tolike snage i toliko plemenito zauzet geometrijskim apstrakcijama i materjalnim svetom mogao uopšte da bude toliko zanesen da se bavi proučavanjem kojekakvih alhemičarskih pesmičica i svega onoga što samo budalaste može da zanima.“
Hemičari su se takođe sa gnušanjem odnosili prema počecima svoje struke. Tomas Tompson je u svojoj „Istoriji hemije“ izdatoj 1830. godine napisao da hemija ima nečasne početke uronjene u iluzije, sujeverje i da je i nastala upravo zahvaljujući fanaticima i prevarantima. A na isti način je i Henri Noad u svojim „Lekcijama iz hemije“ (1838. god.) podučavao da ako ništa drugo iz ovih niskih početaka treba izvući makar moralnu korist, šta god to trebalo da znači.
Tompson je u svojoj knjizi takođe i „sahranio“ alhemiju i to krajem 18. veka, kako je sam zaključio, i sledećih nekoliko decenija verovalo se da je to završena priča.
Opšta moda deduktivnog, suvoparnog stila zvaničnog prezentovanja u odnosu na alegorijski i metafizički izraz alhemije bila je dokaz da je nauka jednom za svagda jasna i da se klanja pred kapijom otvorene komunikacije. Standardi i moralnost pristupa koji su promovisani često su u praksi postajali nešto sasvim suprotno. Ali je postojao i onaj mali broj naučnika zainteresovan za alhemiju baš zbog osećaja da modernoj hemiji nešto ozbiljno nedostaje.
Međutim, kao što to u životu obično i biva neki od najvećih naučnih umova tog perioda kao što su Hemfri Dejvi i Majkl Faradej nisu skrivali svoje divljenje ka ovom filozofsko-naučnom pravcu. A Vilijam Vevel, izuzetan hemičar i matematičar, priznao je da su se neki produkti alhemije pokazali izuzetno korisnim, a da je sama ova nauka utrla put mnogim drugim naučnim pravcima.

Atomsko doba

Situacija je počela da se menja već pred kraj 19. veka. Dok je Marija Kiri u bednoj pariskoj perionici na jednom gorioniku kuvala džem za zimnicu, a na drugom topila rudarski otpad izdvajajući radijum, dotle je Ernest Raderford u Kanadi skretao čestice. Ovo je bio epohalni trenutak kada se u svesti čovečanstva podigao veo neznanja i pokazao nam da su fizika i hemija zapravo jedna nauka. Ideja „univerzalne materije“ tada je dostigla svoj momentum i M.M.Patison Mjuer je u svojoj knjizi „Suština alhemije i hemijski elementi“ postavio pitanje da li u prirodi postoji jedno prvobitno stanje materije iz kog nastaje čitav univerzum raznolikosti. A samo otkriće radioaktivnosti i elektronske transmutacije elemenata, kako je to Raderford formulisao, potvrdilo je esencijalnu istinu alhemičarskih traganja.
U ovom periodu takođe, ponovo su se pojavili mnogi alhemičarski spisi, od kojih su neke pisali i sami hemičari. A kao sociološki fenomen i dokaz uticaja ove drevne nauke na svest nastaje i okultni pokret koji svoj vrhunac dostiže upravo u tom periodu kroz spiritističke, mesmerijanske i mnoge druge pravce koji kroz fuziju nauke ili kvazi nauke i duhovnosti pokušavaju da otkriju suštinu postojanja duše i celokupnog univerzuma.