Soba sa ogledalima

Gledala sam samo to.
Zbog oscilovanja Bolindžer linije i kako će to uz tranzite. I bezveze, pogled mi je pao tamo i samo sam prebačena.
Ulazim u poslednju 94 i nosim nešto što je ništa u srcu.

Znam, sećam se. Posle sam pisala kako je Kamui seo do mene, pa kako smo se pokrljali sa Kinezima... i popili batine.
To je kao da sam u istoj sobi sa ogledalima, samo što su sada malo pomerena, po par stepeni. Nije sve isto, ali vrlo liči.

Mars i Venera na tački Omega, baš kao što su bili u februaru 2009.
Sada je samo jedan detalj drugačiji.
Ali je bitan.

I posle će se sresti u Lavu tamo krajem leta.
On će nju da pita šta želi da joj donese, a ona će odmah znati odgovor.
Neka se vrati živ, sve ostalo je nebitno.

Eto, otkazujem let za Istanbul, raspravljamo se da li Beč ili Prag.
Ne dam ove godine da se ide dole ili u Švabenland.
I pratim kako osciluje Bolindžer.

I ponovo se nađem u blokovima i ponovo je sve isto, ali samo za nijansu drugačije.
Tu nijansu za koju se držim kao za svetlucavu paučinu.

Samo da se ne prekine.