Ćutim
Ne odgovaram na mejlove, na pitanja, na bilo šta.
Samo prođem.
Ćutim.
Na uglu Nemanjine i Kneza Miloša gledam u oblake, pogađam koji su tip.
Razmišljam kada ću ozbiljno početi da učim i to.
Uz navigaciju.
Čekam da Merkur izađe iz senke i prestane da brlja po danima kada je one godine Severni čvor tu prošao i doneo pomračenja.
I čekam da Severni čvor konačno prođe onu trasu gde je Saturn bio te iste one godine.
Nije mi dobro.
Ne osećam se dobro.
Ne mogu da objašnjavam.
Da crtam.
Da budem fina, uviđavna, razumna, mudra...
Ćutim.
Gledam u nebo.
No comments:
Post a Comment