Tart pita od praziluka sa pavlakom

Laka i brza za pravljenje, a tako ukusna i rustična.

U međuvremenu sam počela tradicionalno da pravim više ovih testa za tartove i da ih u obliku debljih malih palačinki pakujem u kesice i ostavljam u zamrzivač. Pa kad nekom u kući padne na pamet da bi baš jeo tart sa ovim ili onim, samo ujutru izvadim testo iz friza i do podne je odleđeno. Punjenja su razna, ali je testo i za slatke i za slane tartove potpuno isto.
 
Prvo sam naučila da pravim testo za tart ili pitu po američkom receptu, što je daleko lakše i brže od onog mog standardnog. (I ovo je prekopirano iz ranijeg posta o tome kako se pravi klasični tart od bundeve).

Jako je lako. Uzme se šolja i po brašna, pola kašičice soli i pola šolje putera. Uz to ide pola čaše hladne vode, ali baš hladne i baš 100 ml. Puter se rasturi u što sitnije komadiće, uspe se pola od vode, pa se mesi, a zatim dodaje još po malo u toku daljeg mešenja  u činiji. Ali se generalno ide na to da se druga polovina vode ne iskoristi skroz.
Umešeno testo se oblikuje u kuglu, umota u providnu foliju i stavi u frižider na minimum pola sata.

I kada je prošlo pola sata, izvadila sam testo iz frižidera i umesto da ga razvučem oklagijom, pa prebacim na tart (mrzelo me, a i činilo mi se komplikovano, samo sam (na puterom namazan i pobrašnjavljen) stavila kuglu testa na sredinu i razvukla ga preko kalupa za tart (standardni reckavi kalup za tart, ne znam koji je prečnik, ali je onaj najuobičajeniji). I eto ga.

U međuvremenu sam napravila punjenje od praziluka. Ceo veliki praziluk sam oprala i iseckala na komadiće. Ubacila sam u šerpu sa oko 50gr putera i na laganoj vatri krčkala desetak do 15 minuta. Malo kasnije dodala sam začine, origano, majoram, malo majčine dušice i bosiljka, i šta god vam padne na pamet, i pošto sam imala beli luk u prahu, to je dodato tek posle pavlake.

Pošto je povrće valjano skuvano, dakle potpuno je mekano, u to sam sipala dve čaše kisele pavlake, i zbog toga nisam uopšte dodavala so. Promešala sam dobro i otišlo je na testo za tart.

Po testu sam poređala neko suvo meso, jer je to bila detetova želja, a i tako se slično pravi francuski kiš loran, pa je punjenje išlo preko svega ovoga.

Otišlo je u rernu prvo desetak minuta na 220C, pa posle otprilike pola sata na 180C. Proveravajte sami bockajući viljuškom i proveravajući koricu sa strane.

I gotovo je za čas. Eto rustična večera za pola sata ili sat u slučaju da imate unapred pripremljeno testo. I sve se jako lako pravi. A tek što miriše... fantazija.

I ode za čas.
Kao i uvek u mojoj kući.