Devil to pay

Ma... ima malo manje od dve godine.
Setim se ja madam Lj. i počnem da pretražujem Net. I nađem gospođu.
I počnem pasionirano da gledam njene prezentacije.

A inače je krvava, što bi se primetilo u mojoj porodici, ili je profesionalna kako bi se uobičajeno reklo.

Nastup sa sve kristalnim lusterom na glavi i obaveznom muštiklom.
Prava je.

Mili je naravno bila protiv, jer...
-Ako hoćeš da ti neko gleda, na primer može u karte, evo ja ću. Biću jeftinija, a i nisam prevarant.
Ali jok ja.

I uz Milino škrgutanje zakažem termin. Madam priča, ja slušam, bezobrazno joj upadam pitanjima, a Mili kao verni pisar Nabu, sedi bočno i zapisuje od reči do reči.

I jest vala, madam me je odrala, ali mi nije bilo žao ni jednog jedinog dinara. Pre više od dvadeset godina ispričala je deo moje priče mojoj majci. I koliko je sve tada zvučalo neverovatno, ispunilo se od reči do reči.

Tog trenutka bila mi je bitna zbog posla i tu se raspričala, ali je nenadano otvorila i temu moje udaje. Što je meni tada bilo otprilike van pameti.

-... I onda će on samo jednog dana da ti dođe kući i da ti kaže da se pakujete i odlazite da živite preko okeana.. E sad, ne znam da li je Amerika ili Australija, ali treće od toga nema... I ti ćeš, draga moja, da se izbezumiš, ali ćeš samo da mu klimneš glavom... Evo, vidim te kako se osmehuješ. I počećeš da se pakuješ...

-Lupa bre, lupa kao mentol, reče pisar Nabu kada se seansa završila i predade mi papir. -Uostalom, ja neću da idem ni u Ameriku, ni u Australiju. Tamo je sve debil do debila...
-Nego ćeš da ostaneš ovde? Međ elitom? Daj molim te, ne lupaj. Ići ćeš tamo gde je moja kuhinja, piše ti u horoskopu.

Eto, Mili završi obe srednje škole. Još uvek ima traume zbog Mokranjca, sanja noću ispite iz harmonije i kontrapunkta, s jeseni ima običaj da stoji sa druge strane ulice i gleda u svoj stari prozor iza koga je njen stari klavir (najbolje naštimovan klavir u gradu) i sluša kako neko novo dete vežba.

Upisala je fakultet.
Rastu deca.

Preživela sam njenu potragu za maturskom haljinom, napisala joj najbolji uvod za rad iz astronomije ikada i čak joj pomogala nešto oko amino-kiselina za prijemni.

Sa druge strane, ja sam još u starim poslovima, ali ono što mi se otvara je van svakog očekivanja. Radim na nekom projektu vezanom za Britansku van-teritoriju, preti mi se da ću na ostrva da vodim radnike odavde, blizu je Florida, blizu Kuba i Bahami, zvuči kao laž, ali čekaj, videćemo.
Moja ideja je da podignemo novu Atlantidu, za bogataše naravno. Ali prvo mora da se uradi ovaj projekat i da se sklopi priča na Etereum platformi, i kripto valute, i investitori, i idi mi dođi mi.
Konačno radim poslove za koje sam se školovala i gle čuda, tamo neki stranci me jako poštuju i obožavaju moje ideje.


I eto, pre koji dan setim se madam ponovo.
I uzmem da čitam ono tada napisano.

Učim taj feničanski, koji sam godinama najavljivala ovde na blogu.
On nije ni Srbin, ni hrišćanin, pravoslavac.
On je moja ljubav.

I on se bori sa domaćim padežima, slengom i izuzecima. Ali ne odustaje. A ni ja.

On nema pojma, ali ja znam... Onaj moj osmeh.
Videla sam perfektan ranč u Koloradu sa sve opservatorijom. Raj na zemlji. Mada znam da ćemo na neku obalu i koliko god severna Karolina bila taman po mojoj meri, sve mi nešto miriše na Kaliforniju... Ali tu imam jako dobre prijatelje... I tako, vrtim se u krug.

I fantaziram mu povremeno da hoću da mi pokloni rakuna, ali ne sad. On se osmehuje, kupiće mi konja i slona ako treba, ali rakun je dovoljan... za sada.
A i treba da sretnem neke stare, jako stare prijatelje iz Lakota ekipe.

Za sada je sve standardno. Svi granični prelazi nas znaju, hoteli, kafedžije... ali ja hoću rakuna.

I znam preko kog okeana treba da preletimo.

U međuvremenu...

... neke sitne gluposti



koje su ipak snimljenje



i postavljene na Tjubetu

Meteorski pljuskovi

Izbacim glavu kroz prozor kao ker.
Razvučem kez kao srećni ker.
Vozimo kroz ravnicu.

I noću ležim na krovu suva.
Gledam u čisto nebo.
Gore je veliko kao u bračnom krevetu.
I nebo je veliko.

On se smeje.
On se uvek smeje.

Telo traži

I telo će i dobiti.
Kontrolu, snagu, pokretljivost i gracioznost.

Gnjavim se baletom. Lažem, napajam se baletom svih ovih zimskih meseci.
Odlično je kao kontrastil borbama.
I drži mi telo u ženskom modu.

Ali šipka me zove.
I nema svrhe da se opirem.

Helga

Ima onaj strip o Hogaru Strašnom kad Helga taman na miru očisti kuću, kad nenadano eto Hogara da usvinji što pre. I pita ga ona –Pa otkud ti ovako brzo kući? Zar nije trebalo da palite Englesku, pa brodovi, ovo ono? A on joj na to odgovori sav srećan: -Vodila me je moja srećna zvezda.
Poslednja sličica u stripu prikazuje Helgu kako noću ispred kuće kamenjem gađa zvezde.
E noćas gore na krovu solitera ja ću da gađam koristeći sledeće projektile: CA1, CA2, CA3, Ptolomejeve tabele, i ako sam specijalno dobro raspoložena sva tri Mileta.
(CA je skraćenica za Lilijeve Christian Astrology knjige, a Mile je čuveni Mile Dupor).

Jupiter se noćas stacionira retrogradno, pa da pomognem malo da se debeli brže okrene, jer me je razvalio ovih dana i nedelja čučeći na mom Uranu i Merkuru, dok ga je preko puta natezao tranzitni Uran. Šta god je moglo – desilo se.

Jutros lepo reče čovek da se ljudi stalno žale na Saturna, ali kao Jupiter ne može niko da te spuca onako ekspanzivno udarnički.

E pa draga moja dvojice (Jupiteru i starojko mu Uranu) lepo ste se preko mojih leđa, ali sada je dosta.
Žurka je obustavljena do daljnjeg.

Tart pita od praziluka sa pavlakom

Laka i brza za pravljenje, a tako ukusna i rustična.

U međuvremenu sam počela tradicionalno da pravim više ovih testa za tartove i da ih u obliku debljih malih palačinki pakujem u kesice i ostavljam u zamrzivač. Pa kad nekom u kući padne na pamet da bi baš jeo tart sa ovim ili onim, samo ujutru izvadim testo iz friza i do podne je odleđeno. Punjenja su razna, ali je testo i za slatke i za slane tartove potpuno isto.
 
Prvo sam naučila da pravim testo za tart ili pitu po američkom receptu, što je daleko lakše i brže od onog mog standardnog. (I ovo je prekopirano iz ranijeg posta o tome kako se pravi klasični tart od bundeve).

Jako je lako. Uzme se šolja i po brašna, pola kašičice soli i pola šolje putera. Uz to ide pola čaše hladne vode, ali baš hladne i baš 100 ml. Puter se rasturi u što sitnije komadiće, uspe se pola od vode, pa se mesi, a zatim dodaje još po malo u toku daljeg mešenja  u činiji. Ali se generalno ide na to da se druga polovina vode ne iskoristi skroz.
Umešeno testo se oblikuje u kuglu, umota u providnu foliju i stavi u frižider na minimum pola sata.

I kada je prošlo pola sata, izvadila sam testo iz frižidera i umesto da ga razvučem oklagijom, pa prebacim na tart (mrzelo me, a i činilo mi se komplikovano, samo sam (na puterom namazan i pobrašnjavljen) stavila kuglu testa na sredinu i razvukla ga preko kalupa za tart (standardni reckavi kalup za tart, ne znam koji je prečnik, ali je onaj najuobičajeniji). I eto ga.

U međuvremenu sam napravila punjenje od praziluka. Ceo veliki praziluk sam oprala i iseckala na komadiće. Ubacila sam u šerpu sa oko 50gr putera i na laganoj vatri krčkala desetak do 15 minuta. Malo kasnije dodala sam začine, origano, majoram, malo majčine dušice i bosiljka, i šta god vam padne na pamet, i pošto sam imala beli luk u prahu, to je dodato tek posle pavlake.

Pošto je povrće valjano skuvano, dakle potpuno je mekano, u to sam sipala dve čaše kisele pavlake, i zbog toga nisam uopšte dodavala so. Promešala sam dobro i otišlo je na testo za tart.

Po testu sam poređala neko suvo meso, jer je to bila detetova želja, a i tako se slično pravi francuski kiš loran, pa je punjenje išlo preko svega ovoga.

Otišlo je u rernu prvo desetak minuta na 220C, pa posle otprilike pola sata na 180C. Proveravajte sami bockajući viljuškom i proveravajući koricu sa strane.

I gotovo je za čas. Eto rustična večera za pola sata ili sat u slučaju da imate unapred pripremljeno testo. I sve se jako lako pravi. A tek što miriše... fantazija.

I ode za čas.
Kao i uvek u mojoj kući.

I malo kulture

Valja se u ovim danima.

Tart pita od jabuka

Tart od jabuke pamet da stane koliko je dobar i lagan za pravljenje.

Prvo sam naučila da pravim testo za tart ili pitu po američkom receptu, što je daleko lakše i brže od onog mog standardnog. (I ovo je prekopirano iz ranijeg posta o tome kako se pravi klasični tart od bundeve).

Jako je lako. Uzme se šolja i po brašna, pola kašičice soli i pola šolje putera. Uz to ide pola čaše hladne vode, ali baš hladne i baš 100 ml. Puter se rasturi u što sitnije komadiće, uspe se pola od vode, pa se mesi, a zatim dodaje još po malo u toku daljeg mešenja  u činiji. Ali se generalno ide na to da se druga polovina vode ne iskoristi skroz.
Umešeno testo se oblikuje u kuglu, umota u providnu foliju i stavi u frižider na minimum pola sata.

I kada je prošlo pola sata, izvadila sam testo iz frižidera i umesto da ga razvučem oklagijom, pa prebacim na tart (mrzelo me, a i činilo mi se komplikovano, samo sam (na puterom namazan i pobrašnjavljen) stavila kuglu testa na sredinu i razvukla ga preko kalupa za tart (standardni reckavi kalup za tart, ne znam koji je prečnik, ali je onaj najuobičajeniji). I eto ga.

U međuvremenu sam napravila punjenje od jabuka. Uzela sam pet srednjih običnih jabuka koje sam imala u kući, oljuštila i isekla na veće komade. Preko toga sam iscedila sok jednog celog limuna i ostavila sa strane.
Zatim sam uzela veću krišku putera, recimo oko 50gr, stavila na tiganj i preko toga sipala celu malu kesicu cimeta, i po kašičicu muskatnog oraščića i đumbira i rastopila. Kako je počelo da krčka ubacila sam jabuke i krčkala na samo malo slabijoj vatri da ne bi zagorelo uz povremeno mešanje. To je trajalo par minuta, a zatim sam usula recimo par kašika šećera.
Radi se odokativno zbog slatkoće samih jabuka.
A kada je posle par minuta krčkanja i povremenog mešanja sve lepo omekšalo, a dete je stiglo iz sobe sa konstatacijom da stan miriše na onaj Glejd miris mešavine kolača, na šta joj je rečeno da je tehnološki deformisana i da u mojoj kući veštački mirisi mešavine kolača neće ući, ali da će se prirodnih namirisati, fil je bio gotov.

I onda se preruči u pleh sa testom (ovde je bio onaj latičasti), stavi u rernu prvo par minuta na 220C, pa se smanji na 180C i sve vreme odbija gladno dete od rerne rečima da nije pečeno. E kada je pečeno, a to je za nekih do pola sata, jer stvarno ide brzo - izgleda ovako.

I onda još zadržati dete podalje od tanjira dok ne fotografišem. I šta da kažem posle te prve pite od jabuka, sledeće dve sam napravila u istoj sedmici. Uželelo se dete jabuka.

I tog dana na meniju za ručak su bile šparoge, zlatne (kao nisu obične, nego imaju malo jači ukus) pečurke i pečeni batat, kao malo egzotike i bilo je fenomenalno.

E da, ovo mi je bilo za nauk, pošto je u pitanju bilo drugo pravljenje testa za tart. Te sam, sada iskusna, napravila nekoliko tih kugli od testa za tart, spljeskala ih kao debele palačinke i stavila u najlon kesice.
A onda fino u zamrzivač.

Kad god je nekom u kući palo na pamet da bih mogla eto ponovo da napravimo ono... sledećeg jutra bih samo izvadila kesicu da se odledi i do podne je sve bilo spremno za punjenje.
Ali mi je usput došlo i da ovaj recept može fenomenalno dobro da ispadne sa dunjama, pa neka to ostane za sledeći put.

Poklonu se u kesicu ne gleda

-Poklon? Za mene!?... A šta je unutra?
-Nešto što ti je potrebno već godinama, a nikako da dobaviš sama, odgovara ona filozofski.
-Znam!... Kupila si mi muža! Samo... kako si uspela da ga spakuješ u ovako malu kesicu?
-Ima da se nađu ti instant modeli. Pa kao sipaš ga u vruću vodu, promešaš i eto.
-A sigurno si mi kupila nekog mladog, razbacanog, što se slika u kupatilu sa peškirom oko kukova, sriče poruke i potpuno je neplodan.
-Kako neplodan?
-Drži smart phone u gaćama i eto sigurnog seksa.
-Jok, ja sam, samo za tebe, uzela model "otac porodice".
-Pa da ide okolo i kuka gde mu je druga čarapa iz fioke, da me saleće sa finansijskim bilansima i da počnem da kuvam hranu u kazanima pošto on nikad nije na dijeti?
-E baš taj model.

Baš lepo. Ali nekako... sve me stra kad prođem pored kesice. Kako li mu je unutra? Da se ne smrzava noću, možda je i gladan... Prosto ne mogu da izdržim još dve nedelje.

Tart pita od bundeve

Standardna američka pita od bundeve, ili tart od bundeve kako to ide ovde kod nas u Evropi, se pravi mega giga lako i baš me čudo što na našem Internetu nema više ovih recepata i boljih slika, pošto sam imala problem sa kamerom, ali nisam intervenisala filterima ili bilo čim.
Ovako je izgledala, a ukus joj je bio još bolji.



Standardni problem koji se javlja u ovom receptu je što se mahom koristi slatko kondenzovano mleko i pire od bundeve iz konzerve. Prvu stvar ne donesoh od Kineza, jer kondenzovano mleko je kod njih odlično, a jeftino, a druga stvar kod nas ne postoji. Nisam čak imala ni pavlaku za kuvanje, ali to me nije dalo pokolebati.

Prvo sam naučila da pravim testo za tart ili pitu po američkom receptu, što je daleko lakše i brže od onog mog standardnog.

Jako je lako. Uzme se šolja i po brašna, pola kašičice soli i pola šolje putera. Uz to ide pola čaše hladne vode, ali baš hladne i baš 100 ml. Puter se rasturi u što sitnije komadiće, uspe se pola od vode, pa se mesi, a zatim dodaje još po malo u toku daljeg mešenja  u činiji. Ali se generalno ide na to da se druga polovina vode ne iskoristi skroz.
Umešeno testo se oblikuje u kuglu, umota u providnu foliju i stavi u frižider na minimum pola sata.

Taman se u to doba klasično ispekla i ohladila bundeva.
Viđala sam preporuke za ovaj ili onaj tip bundeve, ali ova se zadesila u kući i sa tom je rađeno. Uzela sam tri ili četiri ovakva komada, skinula im donju koru i to je sve.

Zatim sam u činiji za mućenje prvo stavila kašiku i po cimeta, pola kašike muskatnog oraha (indijsko orašče), toliko đumbira u prahu, i da li beše anisa, više se ni ne sećam, na vrh kašičice soli. I jednu kesicu vanilin šećera, jer mi bi žao da upropastim štapić prave vanile ako stvari krenu nizbrdo.

E u to sada ide bundeva, pa se to dobro izgnječi i promeša.

Sada se doda 3 jajeta i par kašika šećera. Treba da bude malo slađe nego što je uobičajeno, ali onda ta mera šećera zavisi od slatkoće same bundeve.

I na kraju oko šolja, do šolja i po mleka. I ovo zavisi od bundeve koliko je suva ili vlažna, tako da sve mere moraju da idu odokativno.

Tada je taman prošlo pola sata, te sam izvadila testo iz frižidera i umesto da ga razvučem oklagijom, pa prebacim na tart (mrzelo me, a i činilo mi se komplikovano, samo sam (na puterom namazan i pobrašnjavljen) stavila kuglu testa na sredinu i razvukla ga preko kalupa za tart (standardni reckavi kalup za tart, ne znam koji je prečnik, ali je onaj najuobičajeniji). I eto ga.

Sipala sam smesu da bude ujednačena i ubacila u rernu.

Po receptu je trebalo da prvih desetak minuta ide na 220C, pa posle toga sat vremena na 180C. Međutim, sećajući se kako sam prošla u pokušaju da napravim kadaif kontrolisala sam proces i jedno manje od pola sata sve je bilo pečeno unutra, sa hrskavom bočnom koricom. Čak je počelo da gori, što se i vidi, kao i tragovi bockanja viljuškom.

I na kraju ispalo je ooooodlično. Možda stvarno fali pomalo ulupane slatke pavlake sa strane, ali planulo je i ovako. I definitivo više nije bauk za mene. Spremaće se još, duga je zima.

Lična stvar

Treba mi za oglasnu kampanju, pa da ne držim do besvesti otvoren prozor, neka ide ovde.
Ionako ga niko neće ni pogledati.
A valjalo bi.

Eh ah

I kad nije bilo fer, valjalo je.

Prođoh Levač, prođoh Šumadiju...

...da napravim firmu DOO.

Pa da radimo.
Vreme je.

U busu

Deda, ja i ona.
I ona pita šta ćemo.
Kako šta ćemo?
Krećemo se ka Kruševcu.
To je sasvim dovoljno.

Za  ludenje.
Za šizenje.

Nove biljke i naravno nakit

Presadila sam čuvarkuću i nanu u nove saksije i taj deo je bio sređen uz naznaku da mi se u kuću ne dovlači ništa više, ali avaj.
E da, stiglo je i novo prstenje, istina jedno tri broja veće.
Ali nema veze, jer neće da se baci.

Pametne žene uvek investiraju u kvalitetan nakit.

A onda je gospojica prošla pored sajma cveća i konspirativno dostavila dve nove biljčice. Kao "vidi kako su slatke, pa zar bi imala srca...?" i onaj mačeće-kučeći pogled.

I šta ću, odoh po nove saksije.

A usput dobih i leptiriće.

Hvala Banjici što se godinama stara o mom stajlingu i dekorativnim aksesoarima.

Cukoto - italijanski kolač od piškota i sira

U videu ispod možete pogledati kako najomiljeniji kuvar u mojoj kući priprema tradicionalni cukoto kolač i to od panetone tipa hleba (kod nas je to milhbrot ili komisbrot, komisprot, već kako je uobičajeno da se naziva u vašem kraju.)
Postoji još jedan njegov video gde ovaj isti cukoto priprema sa piškotama, pa sam se pridržavala tog detalja, a sve ostalo je isto.




Pošto sam htela da napravim veeeeliki kolač, jer mi je ovo njegovo nekako izgledalo malo uzela sam duple mere od svega. 140gr kandiranog voća, 140gr listića badema, malo više od  toga crne čokolade i bogami se nakupovah piškota, ali je 600gr bilo sasvim dovoljno za veliki kalup.
Umesto rizikovanja sa potragom za maskarpone ili rikota sirom, ili švapskim, ali neslanim, setila sam se da kupim oko 2kg kisele pavlake, one najmasnije, i uopšte nisam promašila ideju.

Kalup za tortu, onaj najveći (mislim da ima 36 ili 32cm više se ni ne sećam), obložila sam lepljivom folijom sa svih strana.

Ovo ispod je bazično sve što je potrebno uz šećer, piškote i alkohol.

Ovde su 3 kantice pavlake od po 700gr i to sam podelila u dve velike činije. U jednu je išlo 70gr kristal šećera, 140gr kandiranog voća, 140gr listića badema i čokolada isečena na kockice.
U drugu ide 70gr kristal šećera i valjda beše 2 kašike kakao praha. Proverite sa Đenarom iznad, pa duplirajte meru ako pravite ovako veliko.
Masa u svakoj činiji se dobro umeša i gotovo.

Imala sam moj alkohol koji sam letos napravila tako što sam teglu do vrha napunila trešnjama (da vidim kako će da ispadne) i sa jedno desetak klinčića ili karanfilića. Preko toga je do vrha išla vodka i 6 nedelja kasnije dobih pola tegle jako kvalitetnog i aromatičnog alkohola. Razredila sam to sa malo vode i na kratko potapala svaku piškotu.

Morate jako brzo, inače će se raspasti.
Kalup se oblaže sa svih strana piškotama i slobodno ih zgurajte kako god.

Prvi fil sa kandiranim voćem je usut i izravnan.

Pa sada ponovo ide red natopljenih piškota.

Pa fil sa kakao prahom, pa poslednji red piškota.

I ovako to izgleda. Malo je istrčalo van kalupa, ali nema veze. Tako i treba.

Sada se dobro zamota u lepljivu plastičnu foliju i mora obavezno da odstoji 24h u frižideru sa nečim teškim na njemu.
Sve u svemu bilo mi je potrebno pola sata da "sklopim" ceo cukoto i ceo dan kasnije da se usrdno molim da se ne raspadne u toku vađenja.

U frižideru je bilo na najnižoj polici sa sve tanjirem punim sira, jer je to bilo najteža i najsigurnija stvar da ide odozgo.
Otkrila sam ovaj deo, stavila na tacnu za serviranje (stvarno je ogromno), počela da se molim i okrenula sve naopako.
Skinula kalup od torte i pogledala...

Pažljivo sam podigla foliju i evo...

Zatim sam sve posula kakao prahom i ukrasila sitno iseckanim mangom (nisam imala korice pomorandže).

I ukus je stvarno fenomenalan. Kakao spolja mu daje tu dozu gorčine, alkoholna aroma preseca filove od sira (pavlake), a filovi se fantastično nadopunjuju.

U pitanju je onaj pravi tradicionalni, lagan, a bogat ukusom kolač. I ovo se u mojoj kući traži ponovo.

Bezglutenski kadaif - totalna katastrofa

Ako neko još uvek nije čuo za kadaif ili kadif kako ga zovu Grci, evo narečenog zmajevog zuba ispod, pa može da se vidi o čemu se tu tačno radi.



I pošto ovo čudo nad čudima nikada nisam probala, a naslušala sam se epsko-lirskih eseja o tome i čak sam i znala tačku gde može da se kupi to testo za taj kadaif, ali zaboravih, reših da ga pravim pa šta god da se desi.
Uostalom koliko to komplikovano može da bude?

I tako isproveravam sve moguće recepte po Netu, detaljno se upoznam sa majstorskim fintama ( -Vidi, na vruć kadaif ide hladna agda, a na hladan vruća... i te fore), pogledam reda radi i ovo, i odlučim se. Biće ovaj recept i ova fora 20 minuta na 220 u rerni.

I znam, blogovi obiluju profi fotografijama, pa sposobnostima domaćice, pa sve je krasno i bajkovito, i reših tako i ja.
I sada imam zadatak da istinito prenesem moje iskustvo.

Dakle, nisam imala to testo, rezance, šta god za kadaif. Ali sam zato imala jako tanke pirinčane rezance. Tanje nego za supu i sa njima nisam znala šta ću uopšte, a greota da se bace. Inače su nabavljeni kod Kineza na Novom Beogradu. Imam i deblje, kao za špagete, ali od sinoć ne znam da li više smem da im priđem.

I tako... da se napravim  pametna, em prvi put pravim kadaif, em je bezglutenski, pa ima li štogođ lepše?
A pošto mi je količina rezanaca diktirala sve ostale, smanjim mere na trećinu i da vidimo kako je to izgledalo.

Narečeni rezanci i orasi.

I sve je počelo vrlo lepo. Izudarala sam orahe čekićem za meso (mrzelo me je da ih meljem) u kesi, pa preko krpa, pa udri. I počela da ređam. Prvi red kadaif (Ma šta kadaif? Ja sam car, car nad carevima, gospodar Univerzuma, imam bezglutenski kadaif), pa ulje, pa orasi i prah šećer. Pa drugi red...

A ispod sam vispreno stavila i papir za pečenje. Jedna od grešaka.

I tako je sve teklo vrlo idilično jedno četiri sloja.

Zagrejala sam puter i prelila ga preko ove geološke formacije i ubacila u rernu na, sećate se 20 minuta na 220 C. A za to vreme sam stavila šećer u šerpu, prelila vodu, dodala sok od jednog limuna i dobila fenomenalnu agdu iliti sirup.



I samo sam otvorila rernu i tras! Iz oblaka dima sam izvukla ovo.

Jao meni. U pokušaju da spasim šta se spasiti moglo, ostrugala sam gornji deo i ovo ispod je bilo kao valjano. Prelila agdom i u tom trenutku shvatila kakav je zez papir za pečenje, pošto je deo sirupa (onaj čist) bio sa druge strane.

Dobro ok. Ukus rezanaca je bio kao da jedem bakarnu žicu za kalemove, ali ovo ostalo, a što nije izgorelo, bilo je čista fantazija. A to "ostalo" su bili sitni pečeni orasi namašćeni puterom i zaliveni sirupom. Bomba za žensku liniju.
Ali sam istom prilikom shvatila da sam nadarena za pravljenje sirupa (nije mi ovo prvi put) i da od sada u mojoj kući stoji zabrana kupovine sirupa za kašalj, pošto imam svoje tinkture i to je to.
Nadala sam se da će sutradan ukus mog vaternog kadaifa da liči na nešto jer će se rezanci valjda natopiti sirupom, ali...

Uz sav trud rezanci su i dalje mogli da se koriste kao izolaciona masa u građevinarstvu i eventualno kao izolatori u nekim manjim aparaturama.

Tako da... Nije sve po blogovima bajkovito, daleko je od toga, ali nešto nisam primetila da je iko bio toliko hrabar ili glup da svoju katastrofu objavi ovako javno.
Pa da budem prva i da iskreno ne preporučim pirinčane rezance za kadaif, jer svašta može da se desi.