Tart pita od bundeve

Standardna američka pita od bundeve, ili tart od bundeve kako to ide ovde kod nas u Evropi, se pravi mega giga lako i baš me čudo što na našem Internetu nema više ovih recepata i boljih slika, pošto sam imala problem sa kamerom, ali nisam intervenisala filterima ili bilo čim.
Ovako je izgledala, a ukus joj je bio još bolji.



Standardni problem koji se javlja u ovom receptu je što se mahom koristi slatko kondenzovano mleko i pire od bundeve iz konzerve. Prvu stvar ne donesoh od Kineza, jer kondenzovano mleko je kod njih odlično, a jeftino, a druga stvar kod nas ne postoji. Nisam čak imala ni pavlaku za kuvanje, ali to me nije dalo pokolebati.

Prvo sam naučila da pravim testo za tart ili pitu po američkom receptu, što je daleko lakše i brže od onog mog standardnog.

Jako je lako. Uzme se šolja i po brašna, pola kašičice soli i pola šolje putera. Uz to ide pola čaše hladne vode, ali baš hladne i baš 100 ml. Puter se rasturi u što sitnije komadiće, uspe se pola od vode, pa se mesi, a zatim dodaje još po malo u toku daljeg mešenja  u činiji. Ali se generalno ide na to da se druga polovina vode ne iskoristi skroz.
Umešeno testo se oblikuje u kuglu, umota u providnu foliju i stavi u frižider na minimum pola sata.

Taman se u to doba klasično ispekla i ohladila bundeva.
Viđala sam preporuke za ovaj ili onaj tip bundeve, ali ova se zadesila u kući i sa tom je rađeno. Uzela sam tri ili četiri ovakva komada, skinula im donju koru i to je sve.

Zatim sam u činiji za mućenje prvo stavila kašiku i po cimeta, pola kašike muskatnog oraha (indijsko orašče), toliko đumbira u prahu, i da li beše anisa, više se ni ne sećam, na vrh kašičice soli. I jednu kesicu vanilin šećera, jer mi bi žao da upropastim štapić prave vanile ako stvari krenu nizbrdo.

E u to sada ide bundeva, pa se to dobro izgnječi i promeša.

Sada se doda 3 jajeta i par kašika šećera. Treba da bude malo slađe nego što je uobičajeno, ali onda ta mera šećera zavisi od slatkoće same bundeve.

I na kraju oko šolja, do šolja i po mleka. I ovo zavisi od bundeve koliko je suva ili vlažna, tako da sve mere moraju da idu odokativno.

Tada je taman prošlo pola sata, te sam izvadila testo iz frižidera i umesto da ga razvučem oklagijom, pa prebacim na tart (mrzelo me, a i činilo mi se komplikovano, samo sam (na puterom namazan i pobrašnjavljen) stavila kuglu testa na sredinu i razvukla ga preko kalupa za tart (standardni reckavi kalup za tart, ne znam koji je prečnik, ali je onaj najuobičajeniji). I eto ga.

Sipala sam smesu da bude ujednačena i ubacila u rernu.

Po receptu je trebalo da prvih desetak minuta ide na 220C, pa posle toga sat vremena na 180C. Međutim, sećajući se kako sam prošla u pokušaju da napravim kadaif kontrolisala sam proces i jedno manje od pola sata sve je bilo pečeno unutra, sa hrskavom bočnom koricom. Čak je počelo da gori, što se i vidi, kao i tragovi bockanja viljuškom.

I na kraju ispalo je ooooodlično. Možda stvarno fali pomalo ulupane slatke pavlake sa strane, ali planulo je i ovako. I definitivo više nije bauk za mene. Spremaće se još, duga je zima.