Tart pita od jabuka

Tart od jabuke pamet da stane koliko je dobar i lagan za pravljenje.

Prvo sam naučila da pravim testo za tart ili pitu po američkom receptu, što je daleko lakše i brže od onog mog standardnog. (I ovo je prekopirano iz ranijeg posta o tome kako se pravi klasični tart od bundeve).

Jako je lako. Uzme se šolja i po brašna, pola kašičice soli i pola šolje putera. Uz to ide pola čaše hladne vode, ali baš hladne i baš 100 ml. Puter se rasturi u što sitnije komadiće, uspe se pola od vode, pa se mesi, a zatim dodaje još po malo u toku daljeg mešenja  u činiji. Ali se generalno ide na to da se druga polovina vode ne iskoristi skroz.
Umešeno testo se oblikuje u kuglu, umota u providnu foliju i stavi u frižider na minimum pola sata.

I kada je prošlo pola sata, izvadila sam testo iz frižidera i umesto da ga razvučem oklagijom, pa prebacim na tart (mrzelo me, a i činilo mi se komplikovano, samo sam (na puterom namazan i pobrašnjavljen) stavila kuglu testa na sredinu i razvukla ga preko kalupa za tart (standardni reckavi kalup za tart, ne znam koji je prečnik, ali je onaj najuobičajeniji). I eto ga.

U međuvremenu sam napravila punjenje od jabuka. Uzela sam pet srednjih običnih jabuka koje sam imala u kući, oljuštila i isekla na veće komade. Preko toga sam iscedila sok jednog celog limuna i ostavila sa strane.
Zatim sam uzela veću krišku putera, recimo oko 50gr, stavila na tiganj i preko toga sipala celu malu kesicu cimeta, i po kašičicu muskatnog oraščića i đumbira i rastopila. Kako je počelo da krčka ubacila sam jabuke i krčkala na samo malo slabijoj vatri da ne bi zagorelo uz povremeno mešanje. To je trajalo par minuta, a zatim sam usula recimo par kašika šećera.
Radi se odokativno zbog slatkoće samih jabuka.
A kada je posle par minuta krčkanja i povremenog mešanja sve lepo omekšalo, a dete je stiglo iz sobe sa konstatacijom da stan miriše na onaj Glejd miris mešavine kolača, na šta joj je rečeno da je tehnološki deformisana i da u mojoj kući veštački mirisi mešavine kolača neće ući, ali da će se prirodnih namirisati, fil je bio gotov.

I onda se preruči u pleh sa testom (ovde je bio onaj latičasti), stavi u rernu prvo par minuta na 220C, pa se smanji na 180C i sve vreme odbija gladno dete od rerne rečima da nije pečeno. E kada je pečeno, a to je za nekih do pola sata, jer stvarno ide brzo - izgleda ovako.

I onda još zadržati dete podalje od tanjira dok ne fotografišem. I šta da kažem posle te prve pite od jabuka, sledeće dve sam napravila u istoj sedmici. Uželelo se dete jabuka.

I tog dana na meniju za ručak su bile šparoge, zlatne (kao nisu obične, nego imaju malo jači ukus) pečurke i pečeni batat, kao malo egzotike i bilo je fenomenalno.

E da, ovo mi je bilo za nauk, pošto je u pitanju bilo drugo pravljenje testa za tart. Te sam, sada iskusna, napravila nekoliko tih kugli od testa za tart, spljeskala ih kao debele palačinke i stavila u najlon kesice.
A onda fino u zamrzivač.

Kad god je nekom u kući palo na pamet da bih mogla eto ponovo da napravimo ono... sledećeg jutra bih samo izvadila kesicu da se odledi i do podne je sve bilo spremno za punjenje.
Ali mi je usput došlo i da ovaj recept može fenomenalno dobro da ispadne sa dunjama, pa neka to ostane za sledeći put.