Svilen konac rules!

Bila sam u žutom.
Kao kanarinac.
I baš sam uživala.



Naš gosn popa Dragan ih je prošetao malo u krug.



Bili su okrunjeni po PS-u i zavezani (da ih ljudi ne razdvoje).
A onda im je ispričao priču o Saturnu u Vagi.



Kažu da je freska Blagovesti čudotvorna. Nerotkinje dolaze kod nas da se pomole ispred nje.
Ja je volim zbog nekih drugih stvari.



Na izlazu je sjajila snaja br.1.



A ispred... širok osmeh i zlatan zub.



Hvatačica bidermajera.
Nas dve se nismo satirale da ga uhvatimo... tradicionalno.



Piši mi brate, piši mi fratelo...
Volim ih tako u odelima, pa sa sve naočarima za sunce.
Mi smo kalabrezi, sicilijanezi...
Siamo cosa nostra!



Te pošto smo mu kupili ženu i pop mu očitao, krenuli smo...



Negde u divljinu...



Ono crveno je šator.

Kod nas su se čuli Pepersi i sve vreme smo se raspravljali da li mlada treba da se prenese preko praga odmah posle crkve i citiram "tresne na krevet" (običaj u istočnoj Srbiji) ili to ide tek pošto se završe svi spektakluci, te se navatana mlada odvuče u pećinu (moje viđenje stvari).
A put je trajao...



Normalno, baš ispred nas ubacio se kamion zeleniša. Taman da im otpevamo ponešto.



I kad mi tamo, a ono...
Koka kola e toa!



Ok, snašli se.
Čekali i dočekali.



...šumadijski kroj
(mada su se poređali kao na tajnoj večeri)



Ova džidža mi se svidela.
Mada su me obavestili da su se na S. svadbi delili bedževi sa natpisom "ruzmarin".



Pristojno sam odbila predjelo. Nekako mi se Navaratri post udenuo u sve to.
I bila sam spremna da budem gladna do kolača.
A onda obrt, hrana za lokalne čudake...tj. mene.



I dok smo se svi zevzečili neki su ozbiljno radili.



I radili...



Sreća što mi dete nije toliko malo. Ostali su odneli kućama po kesu kestenja.

I stiže vreme da se i država uključi u celu priču.



Naši su vikali od pozadi "Beži, beži bre, preko livade!"
...Ali gotovo, nasmejao se on.



Najbolje od svega jeste da ju je pogledao i izvikao se na nju "Gazi!Gazi sad!"



I ona se svojski potrudila i bukvalno mu se iskakala po nogama.
Mora da se zna ko je glavni.



Okret i pomislih da je stigla ženska ekipa sa kik boksa.
I da će eventualno neko da dobije i batine.
Ali... to su samo fine cice koje pomažu fotografu.



Bilo mi je žao što ona nije sa njima.
Valjda će uskoro...



Normalno, našla sam sebi i dečka.
I super smo se zabavljali.



Začudo, anđeli su bili raspoloženi za poziranje.



A... moja mala nema mane



U čekanju na audiciju za neku pastu za zube...



Da l' je moja suza pala,
svilen konac pokidala...



Mika je poljubljen.
Valja se...



Dušu da otvore moju,
i tamo ime ti piše...



I kako da im objasnim taj čudni vedski post...
Samo sam gledala u tanjir. A posle je Mili zdipila sve... normalno za mačke.



Jutro je, jutro je...



Danas majko ženiš sina svoga...



Ona je ljepša od noći,
njen miris u kosi do neba me nosi...



Čudna žena beše Vera,
ali smo se odlično razumele.



U međuvremenu G je ostao bez sakoa i kravate.
Po mom proračunu i po onoj praznoj flaši viskija, upravo je kucnuo čas da poželi i da peva.
I bila sam u pravu.



A to je i trenutak kada žene preuzmaju ključeve od kola.
Mi smo se samo pogledale i odlučile da se vratimo taksijem.

A onda...



Gore od Aljaske do Australije...

I naravno...

Ja bih opet samo s tobom...



I uh... konačno.



Sve sam probala.
Šta "probala"?
Smazala.

I tada kao za pakost začulo se -
I kada odu svi, mi ostaćemo sami...
Pa neću valjda da dozvolim da mi presednu kolači zbog toga?
Navalih...



A onda mi se slošilo.
Pa sam opet gledala kako je mlada prelepa.
I zvala taksi.

Taman da izbegnem trubače.



I dok smo čekale 382
Lady Luna nas je pogledala na čas od puta ka Jupiteru.



Biće ovo plodna godina.
Prediktujem.


I valjda od onoliko šećera probudih se u zoru.
Uz hit za danas.

Last days of summer

Tamo pred leto oluja je uništila drvo. I mislila sam da mu nema nade.
A ipak se izvuklo.
Prosto me je obradovalo kada sam slučajno pogledala ponovo u tom pravcu.
Život je čudo.



I kada sam pomislila da za mene nema ničeg stiglo je nešto lepo.



I još lepog...



I opet nešto lepo.



Poželela sam crnog psa i on se manifestovao za par minuta. Samo mi je prišao i pitala sam ga da li želi da bude moj. Ništa mi nije odgovorio, ali sledećih nedelju dana bio je moj.



Odmah smo se razumeli. Nazvala sam ga Milutin i disciplinovano se odazivao.
Mili je insistirala da u celu tu priču uđe i mačka. Kakav je to život bez mačke, dosađivala mi je danima.

Tako je u naš život ušao i Dragutin.



Ali morala sam da ih pustim. Morala sam da pronađem način da manifestujem i novac.
Morala sam da pronađem put.
Neki ovakav.



I inspiraciju.
Možda baš ovakvu.



Ili ovakvu...



Ili ipak...



Da, definitivno takvu



Ili tajni prolaz u neki drugi život.



Obećala sam sebi da neću više.
Stojim tu gde stojim.



Nije nikakva polazna tačka, ali je moja.
Sagledala sam sve ono što me tera u očajanje i uništava mi zdravlje i mir u duši.
I presekla sam.

Nemam ništa.
A ipak imam sve.

I naći ću i put i način.
Iako se osećam matoro.



Da ne zaboravim...



Da se setim sebe same u trenutku pre no što sam započela novu stvar.
Pravi život.

Anđeo za mojim stolom

Bilo je lako.
Zastrašujuće lako.

Rekla sam mu da nije pristojno da uopšte razgovara sa mnom, a da nema majicu na sebi. Njegova razbacana ramena i definisani mišići me apsolutno ne zanimaju.
Štaviše, mislim da je prost.

I da ne može da urla na mene i pokazuje mi kofu i metle.
To me ne interesuje.

Niti me interesuju sprave za vežbanje, ni njihov klub, ni ništa što oni smisle.
Ja tu ne pripadam.

I zašto bih uopšte zvala čoveka da me obuči kako da ubijem nekog drugog čoveka bambusovom motkom?
Zašto bih se maltretirala da uradim 150 trbušnjaka svaki put kada zakasnim više od jednog minuta?
Zašto da razmišljam samo na nivou tela?

Ja sam žensko.
Hranim se ljubavlju i čokoladom.
Pažnjom i poštovanjem.

I zahtevam samo ono što dajem.

I sada je pravo vreme da pronađem pristojne jesenje cipele sa stabilnom štiklom.
I da izvučem mrežaste čarape.
I da zaboravim gde su mi patike.

Bilo je toliko stravično lako da sam se prepala sebe same.
Prepao se i mladi trokrilni ormar.
Nije očekivao da ću da se okrenem i odem.

A zašto bih ostala? Tu više nema ničeg za mene.
Misao se završila isto onako iznenadno kao što se pojavila.
Bilo je vreme da odem na neko bolje i sasvim sigurno lepše mesto.



Vreme je za ono što ja jesam.

I više ne prihvatam ništa što je ispod toga.

In this garden...