Nije mi potrebna tvoja snaga. Imam svoju.
I nije mi potrebna tvoja hrabrost, koliko god moja bila traljava.
I imam svoje snove, i interesovanja, i zaluđenosti i budalaštine.
I prošlost, za koju sam godinama mislila da je sasvim sigurno zakopana tamo negde odakle više nikada neće izaći.
I kada odeš imam čime da se zanimam.
Jutarnje vežbe i meditacije, večita iskakanja PHP-a, mejlovanja i mamlazi, vodi i odvodi dete, kuvaj i čisti, večernje vežbe... Treba da perem prozore i tepih, da izvučem krevet, sredim fioke i orman, izmislim milimetar prostora na hardu. Treba da zakazujem sastanke, razmišljam ko od njih pije kiselu, a ko sok, kome se kuva, a kome ne kuva kafa.
Neću skakati svaki čas da pogledam da li je stigla poruka, par dana kasnije više me neće zanimati ni mejl nalog.
Ljudi će cvrkutati oko mene svoje strahove i nade, i ja ću biti fina i blaga, i utešna, valjda mudra. Kao mudra...
I dok traje ta neka važno-nevažna priča pred očima će mi bljesnuti jedan bezobrazni osmeh i ona tri sitna mladeža iznad desnog obraza.
I kako se smejem... stojeći ili telefonom.
I onda ništa, vratiću se u ovde i sada.
I tu „ovde i sada“ biće jedno veliko ništa.
... Dok se ne vratiš.
Monday, January 26, 2009
Saturday, January 17, 2009
Desperado
Standard – pogledam na sat i kao imam vremena. Onda radim ovo i ono, i na kraju shvatim da uopšte nemam vremena.
Ulet u kupatilo – prvi pogled: kosa mi je onako srednje žalosna. Nije baš prljava, ali garant bazdi na cigarete. Ne pada mi na pamet da je perem kad izlazim napolje i to na minus. No, ako je protrljam losionom verovatno ce biti čistija.
Trljam je losionom.
15 minuta kasnije kosa je suva, ali je nekako teška. Nije masna, samo je teška. A i dosta se oseća na losion.
Međutim, ako je pospem talkom i dobro istrljam peškirom talk će pokupiti masnoću i biće kao tek oprana.
Posipam je talkom i trljam peškirom.
E, sada jeste i masna i prljava.
I sad bazdi na kombinaciju cigareta, losiona i talka.
Perem kosu.
Dok je perem imam samo dve molitve, da mi voda ne uđe u uvo i da mi ne pređe preko lica.
Ako uđe u uvo, potpisala sam se, dobiću upalu uveta.
Pređe li mi preko lica opraće parče od tečnog pudera te ću morati da se krpim i gletujem po istom.
U poslednjem trenutku naglo okrećem glavu jer voda ide tačno ka mom desnom (saturnovskom) uvetu i bingo – pravo preko lica. Instiktivno vraćam glavu i voda vrlo logično stiže pravo u moje desno (bangavo) uvo.
Sada imam parče razlivenog tečnog pudera i upalu u najavi.
Ali, kosa mi je čista.
U tom trenutku Riki počinje da peva iz one sobe i ja shvatam da više zaista nemam vremena.
I’m a desperado underneath your window
Možda si ti Riki dušo desperado pod prozorom, ali ja sam onaj kupatilski...
Krpim slojeve po licu, ali da ne izgleda kao da ih ima...
Loš potez olovkom, te da bi se izjednačilo i da ne bi izgledalo kao greška orem se ispod oba oka. Dodajem belu sedefastu senku na kapke, ali kao za pakost (mrzim roll on senke) istrčava više nego što treba, pa mi se prosipa i ispod očiju. Kombinacija čiste četke za otčetkavanje viška i kraja rukava čine čudo, mada se i dalje svetlucam baš tamo gde ne treba.
(Na sreću ne koristim karmin. Kakvih sam talenata i uz dva idealna poteza bila bih glavna cirkuska atrakcija.)
E sada maskara… Bože pomozi, mantram strogo 108 puta, jer ako se crna boja prebaci na kapke moraću belu senku ponovo. A ako belu senku ponovo, ona će se prosuti po trepavicama, te ću morati maskaru ponovo. A ako maskaru ponovo, onda... uh.
A vreme mi teče...
I feel a mad connection with your body…
Riki… sve je ok, osećam je i ja, mumlam dok perem zube. A umesto da ponovo pazim šta radim gledam kolike su mi šiške. To bi valjalo skratiti.. E nećeš, mislim se, nećeš bar večeras. Za sada si se dovoljno iskazala.
Utrčavam u sobu. Normalno, bacam pogled na Rikija. Riki mrdulja kukovima sa ekrana, ali džabe dragi moj, gde si bio dok sam te čekala?
I wanna be your lover, your only latin lover..
Ma, pričaj ti šta god hoćeš, moj mačor je majstor…
I Mili, daj utišaj zvuk, počela sam da razgovaram sa Tjubom, okrećem se dok se mislim šta da obučem. Ali i šta da obučem?
Da se ja pitam napolju, ne bih proterala autobus, nego bi temperatura bila idealnih laboratorijskih 21. I zna se crna haljina, Modesti Blejz stil. Sve jako ozbiljno spolja i jako opasno ispod.
Na svu sreću, hladno je.
Između mrežastih i termo – pa termo čarape zna se. Romantika i erotika ima da čekaju proleće.
Dok navlačim militari pantalone ozgo trenerke koja izigrava dugačke gaće (Imaš li ti drugo šta za obući, pitaju me ljudi. Uzaludno pitanje ove zime.) setih se da uzmem i cokule. I normalno, tras, prostrla sam se celom dužinom po sred sobe.
Magarica je zaboravila da se ne trči u spuštenim pantalonama.
Da ne zaboravim parfem...
Postoji ta delikatna razlika od premale i preterane količine parfema, a i ja sam neka dupla Vaga, trebalo bi da baratam merom. Premalo mirisa – neće ga osetiti pod slojevima garderobe. Previše – ugušiće se.
Dakle, ovog puta sleduje mu gušenje.
...Stvarno nisam htela, omače mi se ruka.
I onda, zez sa kremom za ruke (mera, idiote, mrmljam sama sebi), pa savršeni potez u hodniku prilikom kog mi bicikl pada na nogu, te gaz po Džončićevom repu pred samim ulaznim vratima i konačno napolju...
You’re my temple of desire, gubi se Rikijev glas u daljini. I sve se mislim da jednom ozbiljno sednem sa dotičnim i lepo mu objasnim da sam zauzeta…
I onda...
Mačor me pogleda i pita da li je sve u redu, a ja kao i uvek, razvučem jedan dokoličarski osmeh i i promrmljam jedno lenjo mhm. Ionako se ništa ne dešava…
Nikad se ništa ne dešava…
Objavio yzse u 17. januar 2009 22:00:06 | 6 komentara
'Ajmo malo duha i nade... Ako ja mogu da se cerekam u gluvo doba, vala mozes i... Slicno sam i ja veceras :)
Objavio Omu u 18. januar 2009 2:34:11
Hoce to tako. Kad krene, krenulo je. I da znas da si me slatko nasmejala. Zapravo, smejem se sebi kad me takvi dani sustignu.:)))
Objavio Lanna u 18. januar 2009 10:20:20
Šta da vam kažem... Sve za mačora :)
Objavio yzse u 18. januar 2009 10:37:38
:)) Dođe to tako i umesto da besnim, počnem na sve da se smejem i čekam šta je sledeće...
Objavio slobodna u 18. januar 2009 14:14:05
Mora da je Mars opet u pogresnoj kuci... Proci ce i to...
Objavio pecaros (Neregistrovan) u 18. januar 2009 14:39:05
Ma... Mars je u ovom trenutku najači, ne mož biti jači od ovog. Mars u Jarcu se obično zove brdsko-planinski.
A da bi stvar bila još bolja i Venera je ekstremno jaka :)
Ona plovi u vodama fantazije.
I s obzirom da se ove situacije dešavaju jednom u 5 do 10 godina, pa šta čekate dragi moji, drage moje? (izigravam Sanju Colju)
"Ovde i sad, sad ili nikad, tu ili nigde... muški princip."
Objavio yzse u 19. januar 2009 20:45:06
Ulet u kupatilo – prvi pogled: kosa mi je onako srednje žalosna. Nije baš prljava, ali garant bazdi na cigarete. Ne pada mi na pamet da je perem kad izlazim napolje i to na minus. No, ako je protrljam losionom verovatno ce biti čistija.
Trljam je losionom.
15 minuta kasnije kosa je suva, ali je nekako teška. Nije masna, samo je teška. A i dosta se oseća na losion.
Međutim, ako je pospem talkom i dobro istrljam peškirom talk će pokupiti masnoću i biće kao tek oprana.
Posipam je talkom i trljam peškirom.
E, sada jeste i masna i prljava.
I sad bazdi na kombinaciju cigareta, losiona i talka.
Perem kosu.
Dok je perem imam samo dve molitve, da mi voda ne uđe u uvo i da mi ne pređe preko lica.
Ako uđe u uvo, potpisala sam se, dobiću upalu uveta.
Pređe li mi preko lica opraće parče od tečnog pudera te ću morati da se krpim i gletujem po istom.
U poslednjem trenutku naglo okrećem glavu jer voda ide tačno ka mom desnom (saturnovskom) uvetu i bingo – pravo preko lica. Instiktivno vraćam glavu i voda vrlo logično stiže pravo u moje desno (bangavo) uvo.
Sada imam parče razlivenog tečnog pudera i upalu u najavi.
Ali, kosa mi je čista.
U tom trenutku Riki počinje da peva iz one sobe i ja shvatam da više zaista nemam vremena.
I’m a desperado underneath your window
Možda si ti Riki dušo desperado pod prozorom, ali ja sam onaj kupatilski...
Krpim slojeve po licu, ali da ne izgleda kao da ih ima...
Loš potez olovkom, te da bi se izjednačilo i da ne bi izgledalo kao greška orem se ispod oba oka. Dodajem belu sedefastu senku na kapke, ali kao za pakost (mrzim roll on senke) istrčava više nego što treba, pa mi se prosipa i ispod očiju. Kombinacija čiste četke za otčetkavanje viška i kraja rukava čine čudo, mada se i dalje svetlucam baš tamo gde ne treba.
(Na sreću ne koristim karmin. Kakvih sam talenata i uz dva idealna poteza bila bih glavna cirkuska atrakcija.)
E sada maskara… Bože pomozi, mantram strogo 108 puta, jer ako se crna boja prebaci na kapke moraću belu senku ponovo. A ako belu senku ponovo, ona će se prosuti po trepavicama, te ću morati maskaru ponovo. A ako maskaru ponovo, onda... uh.
A vreme mi teče...
I feel a mad connection with your body…
Riki… sve je ok, osećam je i ja, mumlam dok perem zube. A umesto da ponovo pazim šta radim gledam kolike su mi šiške. To bi valjalo skratiti.. E nećeš, mislim se, nećeš bar večeras. Za sada si se dovoljno iskazala.
Utrčavam u sobu. Normalno, bacam pogled na Rikija. Riki mrdulja kukovima sa ekrana, ali džabe dragi moj, gde si bio dok sam te čekala?
I wanna be your lover, your only latin lover..
Ma, pričaj ti šta god hoćeš, moj mačor je majstor…
I Mili, daj utišaj zvuk, počela sam da razgovaram sa Tjubom, okrećem se dok se mislim šta da obučem. Ali i šta da obučem?
Da se ja pitam napolju, ne bih proterala autobus, nego bi temperatura bila idealnih laboratorijskih 21. I zna se crna haljina, Modesti Blejz stil. Sve jako ozbiljno spolja i jako opasno ispod.
Na svu sreću, hladno je.
Između mrežastih i termo – pa termo čarape zna se. Romantika i erotika ima da čekaju proleće.
Dok navlačim militari pantalone ozgo trenerke koja izigrava dugačke gaće (Imaš li ti drugo šta za obući, pitaju me ljudi. Uzaludno pitanje ove zime.) setih se da uzmem i cokule. I normalno, tras, prostrla sam se celom dužinom po sred sobe.
Magarica je zaboravila da se ne trči u spuštenim pantalonama.
Da ne zaboravim parfem...
Postoji ta delikatna razlika od premale i preterane količine parfema, a i ja sam neka dupla Vaga, trebalo bi da baratam merom. Premalo mirisa – neće ga osetiti pod slojevima garderobe. Previše – ugušiće se.
Dakle, ovog puta sleduje mu gušenje.
...Stvarno nisam htela, omače mi se ruka.
I onda, zez sa kremom za ruke (mera, idiote, mrmljam sama sebi), pa savršeni potez u hodniku prilikom kog mi bicikl pada na nogu, te gaz po Džončićevom repu pred samim ulaznim vratima i konačno napolju...
You’re my temple of desire, gubi se Rikijev glas u daljini. I sve se mislim da jednom ozbiljno sednem sa dotičnim i lepo mu objasnim da sam zauzeta…
I onda...
Mačor me pogleda i pita da li je sve u redu, a ja kao i uvek, razvučem jedan dokoličarski osmeh i i promrmljam jedno lenjo mhm. Ionako se ništa ne dešava…
Nikad se ništa ne dešava…
Objavio yzse u 17. januar 2009 22:00:06 | 6 komentara
'Ajmo malo duha i nade... Ako ja mogu da se cerekam u gluvo doba, vala mozes i... Slicno sam i ja veceras :)
Objavio Omu u 18. januar 2009 2:34:11
Hoce to tako. Kad krene, krenulo je. I da znas da si me slatko nasmejala. Zapravo, smejem se sebi kad me takvi dani sustignu.:)))
Objavio Lanna u 18. januar 2009 10:20:20
Šta da vam kažem... Sve za mačora :)
Objavio yzse u 18. januar 2009 10:37:38
:)) Dođe to tako i umesto da besnim, počnem na sve da se smejem i čekam šta je sledeće...
Objavio slobodna u 18. januar 2009 14:14:05
Mora da je Mars opet u pogresnoj kuci... Proci ce i to...
Objavio pecaros (Neregistrovan) u 18. januar 2009 14:39:05
Ma... Mars je u ovom trenutku najači, ne mož biti jači od ovog. Mars u Jarcu se obično zove brdsko-planinski.
A da bi stvar bila još bolja i Venera je ekstremno jaka :)
Ona plovi u vodama fantazije.
I s obzirom da se ove situacije dešavaju jednom u 5 do 10 godina, pa šta čekate dragi moji, drage moje? (izigravam Sanju Colju)
"Ovde i sad, sad ili nikad, tu ili nigde... muški princip."
Objavio yzse u 19. januar 2009 20:45:06
Tuesday, January 6, 2009
Helios pantokrator
Jedan čovek vodi svoju trudnu ženu kroz noć.
Niko ne sme da im otvori vrata po namesnikovoj naredbi.
Po šumama Hiperboreje pale se vatre.
Istočni Alani, Servati i Krevatidi, i Skiti na severozapadu ubijaju boga šuma.
Tamo na obalama Istera Voden, Triglav, Jarovid i Mokoša rasipaju se u magli.
Vreme je za novog kralja.
Jedan čovek vodi svoju ženu kroz noć...
Objavio yzse u 6. januar 2009 18:55:07 | 2 komentara
Idu zajedno na pecanje?
Objavio kreten (Neregistrovan) u 7. januar 2009 0:08:59
Može li makar jedan dan bez štangli, zahvata smrti i pecaroških sprdačina?
Alfa, srećan ti Božić.
...A sve ostalo znaš i sam :)
Objavio yzse u 7. januar 2009 14:46:56
Niko ne sme da im otvori vrata po namesnikovoj naredbi.
Po šumama Hiperboreje pale se vatre.
Istočni Alani, Servati i Krevatidi, i Skiti na severozapadu ubijaju boga šuma.
Tamo na obalama Istera Voden, Triglav, Jarovid i Mokoša rasipaju se u magli.
Vreme je za novog kralja.
Jedan čovek vodi svoju ženu kroz noć...
Objavio yzse u 6. januar 2009 18:55:07 | 2 komentara
Idu zajedno na pecanje?
Objavio kreten (Neregistrovan) u 7. januar 2009 0:08:59
Može li makar jedan dan bez štangli, zahvata smrti i pecaroških sprdačina?
Alfa, srećan ti Božić.
...A sve ostalo znaš i sam :)
Objavio yzse u 7. januar 2009 14:46:56
Wednesday, December 31, 2008
Knjiga promena
Even if I am in love with you
All this to say, what's it to you?
Observe the blood, the rose tattoo
Of the fingerprints on me from you
Više se ni ne sećam kada sam to čula prvi put. Ali sećam se da sam sedela na zavučenim stepenicama u mom kraju negde u sumrak, tamo gde niko ne može da me vidi i zevala u prolaznike. To mi se vrtelo po glavi. Bila sam klinka, a pesmu nisam zaboravila.
I onda bezveze, ona se javila posle samo sto godina i počela da me nagovara da idemo da gledamo tangerose.
Tango je savršena igra, bila je ubedljiva. Ti ne možeš da se pomeraš onako kako ti hoćeš. Čekaš da ti muškarac pokaže put. A pazi, on može da te šeta kako mu se prohte...
Nastavila je da priča, ali ja sam samo držala slušalicu i zatvorila oči.
Tamo u daljini još uvek se čula rafalna paljba. Činilo se da se bitka udaljava, ali i dalje sam ležala u rovu. Mrtva umorna, i prljava, i sa svega tri granate pri sebi.
Ne mogu, ne smem i neću.
Other evidence has shown
That you and I are still alone
We skirt around the danger zone
And don't talk about it later
Eh, moj dragi mladi brate Petre Egidije, bitka još nije gotova. Ali… kada pogledam unazad, a znaš da to ne sme da se radi, i nije bilo tako loše. Mlatila sam se sa par demona, primenila borbene stilove ‘ko izdrži duže’, ‘ ‘ladna k’o špricer’ i ‘ja sam samo tvoje ogledalo’ i… uspela sam.
Marlene watches from the wall
Her mocking smile says it all
As the records the rise and fall
Of every soldier passing
But the only soldier now is me
I'm fighting things I cannot see
I think it's called my destiny
That I am changing
Tada kada si se ti pojavio u mom životu, da uneseš novo, da doneseš promenu, tek tada sam počela da shvatam da čovek nije ostrvo, da nije dobro da je sam, da autizam vodi u… U šta?
U ništa.
Veliko bezoblično yin.
Marlene on the wall
I tada sam se opet setila tih stihova.
I walk to your house in the afternoon
By the butcher's shop with the sawdust strewn
"Don't give away the goods too soon"
Is what she might have told me
I kako sam mahala Indrinim lukom i strelom, i Njegovim trozupcem, i Višnuovim dorjeom i svekolikim mačevima i glupostima, vodila oklopljene slonove, čitala karte, raspoređivala trupe. Čekala pogodan čas.
Yin stil borbe – ženski.
Pustiš ih da priđu, da se opuste, da misle da su pobedili, gledaš gde su im slabe tačke, i tras, samo ih zvekneš onda kada se najmanje nadaju.
Ali im ostaviš uzak put da se u časti povuku sa terena.
Drag mi je bio stil pijanog majmuna, a sve to ide iz Wing Čunga, ali znam, i mrzim to, i počeću stil zmaja, Lama škole.
Snebivljiva aždaja.
Ali sve to tako zamara… Sve te discipline, vežbe, molitve.
And I tried so hard to resist
When you held me in your handsome fist
And reminded me of the night we kissed
And of why I should be leaving
Tamo negde, nekad i davno, u dijagramu 24 planine otvorio se heksagram Kun. Yang energija počinje da se sabira.
Donje značenje – planina.
Gornje značenje – grom.
I stvarno zašto bih i otišla?
Marlene watches from the wall
Her mocking smile says it all
As the records the rise and fall
Of every man who's been here
But the only one here now is me
I'm fighting things I cannot see
I think it's called my destiny
That I am changing
Nema ničeg u pobedama, dragi moj mladi brate. Ničeg više za mene.
Sada se sabira yang energija, a iznad planine je grom.
To sam mislila ono veče kada se automobil zaustavio ispred mene i vrata se otvorila.
Bilo je vreme da naučim tango.
Marlene on the wall
A to mi se vrtelo po glavi…
Objavio yzse u 31. decembar 2008 21:11:57 | 3 komentara
od kad ovu pesmu nisam cuo...ne znam iz koje godine, ne znam ko peva...ali dobra je pesma...
Objavio mr zuko u 1. januar 2009 10:02:30
Suzanne Vega - Marlene on the wall 1985... kao da je juče bilo...
Objavio yzse u 1. januar 2009 11:27:10
Počni igrati WOW.
World Of Warcraft.
:D
Objavio bystander (Neregistrovan) u 9. januar 2009 6:00:05
Wednesday, December 17, 2008
Jeretički tranziti (2004) - 2
Bio je vrlo ozbiljan kada mi je rekao da se spremim i ponesem hranu za par dana.
Hrana je istina i potrošena posle tih par dana, ali mi smo išli dalje. Usput smo se snalazili tražeći biljke.
Soko ovog puta nije nosio ništa. Da li zbog Braga ili nečeg drugog, tek samo nas je nadletao i retko bi se spustio na kratko… Mi smo samo hodali.
Jedne noći, bez zapaljene vatre i naslonjen na stenu, prekinuo je tišinu i počeo da priča.
Iznenadila sam se jer mi je boja njegovog glasa uvek bila smešna. A sada je zvučala čudno. Neko vreme posle, nisam više mogla da sedim. Legla sam malo dalje i gledala u noćno nebo. Kao da se vrtelo brže ili se meni vrtelo u glavi…
Izgleda da sam počela da lebdim. Njegov glas je bez prekida monotono ispunjavao sve.
Uspravila sam se, sada sam bila već visoko, ali sam munjevito poletela još više.
Ponavljao je ravnim glasom "Koledo, Koledo… Koledo, Koledo." Svaku misao je završavao tim. Molio se da uđemo u kolo Svaroga, da nas pusti na nebesku planinu.
Voden me je povukao… I udavio me.
Prvo me je upila zemlja, a zatim i koren drveta.
Uspinjala sam se pomešana sa životnim sokom, sve do grane. Kada se list otvorio i svetlo me obasjalo - isparila sam u vazduh.
Tu me je čekao Veles...
Koledo, koledo…, mogla sam da čujem u daljini.
I dalje se noćno nebo vrtelo.
Objavio yzse u 17. decembar 2008 14:53:48 | 4 komentara
Nema veze s tvojom temom, smo sam htjela reci da sam tek slucajno otkrila tvoj blog i da se radujem sto cu te citati i ovako. Pratila sam tvoje astro tekstove i odusevljava me tvoj pristup svemu, neobican a meni blizak.
Objavio voyageur u 31. decembar 2008 12:56:26
Luna Voyager...
Dobrodošla!
Slobodno se osećaj kao kod svoje kuće :)
Objavio yzse u 31. decembar 2008 18:47:48
To bas nisi morala da joj kazes, mozda bi ona isla negde veceras van kuce u provod ;)
Uzivajte veceras :)
Objavio Omu u 31. decembar 2008 19:14:45
Dvorski pjesniče, neću da čitam tužne stvari na tvom parčetu sajber neba!
I da znaš da je to naređenje! :)
Okreni lice od monitora i vidi ko ti je najbliži da ga zagrliš, molim te :)
A od sutra ozbiljno da radimo. Razvlačićemo svetlosne zrake od grada do grada, ok?
:)
Objavio yzse u 31. decembar 2008 20:31:02
Hrana je istina i potrošena posle tih par dana, ali mi smo išli dalje. Usput smo se snalazili tražeći biljke.
Soko ovog puta nije nosio ništa. Da li zbog Braga ili nečeg drugog, tek samo nas je nadletao i retko bi se spustio na kratko… Mi smo samo hodali.
Jedne noći, bez zapaljene vatre i naslonjen na stenu, prekinuo je tišinu i počeo da priča.
Iznenadila sam se jer mi je boja njegovog glasa uvek bila smešna. A sada je zvučala čudno. Neko vreme posle, nisam više mogla da sedim. Legla sam malo dalje i gledala u noćno nebo. Kao da se vrtelo brže ili se meni vrtelo u glavi…
Izgleda da sam počela da lebdim. Njegov glas je bez prekida monotono ispunjavao sve.
Uspravila sam se, sada sam bila već visoko, ali sam munjevito poletela još više.
Ponavljao je ravnim glasom "Koledo, Koledo… Koledo, Koledo." Svaku misao je završavao tim. Molio se da uđemo u kolo Svaroga, da nas pusti na nebesku planinu.
Voden me je povukao… I udavio me.
Prvo me je upila zemlja, a zatim i koren drveta.
Uspinjala sam se pomešana sa životnim sokom, sve do grane. Kada se list otvorio i svetlo me obasjalo - isparila sam u vazduh.
Tu me je čekao Veles...
Koledo, koledo…, mogla sam da čujem u daljini.
I dalje se noćno nebo vrtelo.
Objavio yzse u 17. decembar 2008 14:53:48 | 4 komentara
Nema veze s tvojom temom, smo sam htjela reci da sam tek slucajno otkrila tvoj blog i da se radujem sto cu te citati i ovako. Pratila sam tvoje astro tekstove i odusevljava me tvoj pristup svemu, neobican a meni blizak.
Objavio voyageur u 31. decembar 2008 12:56:26
Luna Voyager...
Dobrodošla!
Slobodno se osećaj kao kod svoje kuće :)
Objavio yzse u 31. decembar 2008 18:47:48
To bas nisi morala da joj kazes, mozda bi ona isla negde veceras van kuce u provod ;)
Uzivajte veceras :)
Objavio Omu u 31. decembar 2008 19:14:45
Dvorski pjesniče, neću da čitam tužne stvari na tvom parčetu sajber neba!
I da znaš da je to naređenje! :)
Okreni lice od monitora i vidi ko ti je najbliži da ga zagrliš, molim te :)
A od sutra ozbiljno da radimo. Razvlačićemo svetlosne zrake od grada do grada, ok?
:)
Objavio yzse u 31. decembar 2008 20:31:02
Friday, December 5, 2008
Po sobama
Prvo sam ja njoj rekla da sam negde oko 3 noću odgledala ceo koncert Spajdersa.
U stvari, odslušala sam ga. Radila sam grafički u dnevnoj sobi, da ne probudim papagaja kod mene.
Onda je ona poludela.
Ceo veliki odmor je histerisala da nije u redu, da smo se lepo dogovorile kad kojoj nešto ide na televiziji da se odmah javlja, ne osvrćući se na vreme i roditelje, a pogotovo ne na njenu babu Radmilu.
Dobro, ok. Primila k znanju.
I zaboravila.
No, tri dana kasnije… U stvari tri noći kasnije zazvonio je telefon negde pred zoru. Uspela sam u jednom skoku da se dohvatim slušalice i samo da čujem – Eno ti onaj tvoj starac na 3. kanalu.
A onda mi se zamantalo pred očima.
Nadljudskim naporima stigla sam do televizora, pri čemu sam zakačila sva usputna vrata i jedan regal. Ah, lakat, rebro, manje više…
I bila je u pravu.
Koliko je prošlo?
Hiljade milijardi godina ili juče...
Slušam Van Morisona dok se napolju pokazuje zora.
I ne znam šta mi bi prošlu nedelju. Nisam čak ni našla tu originalnu verziju, al’ sam našla Pita.
Pit izgleda kao penzionisani izbacivač noćnog kluba (zatvorenog tipa) ili uspešno odbegli robijaš.
I ako Pitu nije bilo teško, pa što bi i meni?
On je malo izleteo iz registra, ali mi je zato ostavio prostora da se razmašem mojim glasom.
I odlično nam ide.
I ima nas još više…
Pit i ja prostiremo proleće u decembru mesecu.
Objavio yzse u 5. decembar 2008 17:18:36 | 3 komentara
Lako je Pitu kad ima tebe da rucno cvorujete i rucno taftujete pirotski prolecni cilim da ga tresnete na ovu jesenje raspekmezenu zimu...
Objavio Omu u 6. decembar 2008 14:00:35
Pit radi taftovanje, pošto ja još ne znam kako to izgleda... Važno da nam ide.
Ks,ks... ono što si rekao na onom blogu je bilo predivno. A rečenicu ću da ti zaštitim copyright-om, nisam zaboravila :)
Objavio yzse u 7. decembar 2008 18:45:48
A-skk-ks-ks, vide8 prozivku ;)
Sve ti ja znam :p
A copyright su izmislili gramzivi, lepota je svacije dobro. Prema tome, uzivaj :)
Objavio Omu u 7. decembar 2008 21:47:30
U stvari, odslušala sam ga. Radila sam grafički u dnevnoj sobi, da ne probudim papagaja kod mene.
Onda je ona poludela.
Ceo veliki odmor je histerisala da nije u redu, da smo se lepo dogovorile kad kojoj nešto ide na televiziji da se odmah javlja, ne osvrćući se na vreme i roditelje, a pogotovo ne na njenu babu Radmilu.
Dobro, ok. Primila k znanju.
I zaboravila.
No, tri dana kasnije… U stvari tri noći kasnije zazvonio je telefon negde pred zoru. Uspela sam u jednom skoku da se dohvatim slušalice i samo da čujem – Eno ti onaj tvoj starac na 3. kanalu.
A onda mi se zamantalo pred očima.
Nadljudskim naporima stigla sam do televizora, pri čemu sam zakačila sva usputna vrata i jedan regal. Ah, lakat, rebro, manje više…
I bila je u pravu.
Koliko je prošlo?
Hiljade milijardi godina ili juče...
Slušam Van Morisona dok se napolju pokazuje zora.
I ne znam šta mi bi prošlu nedelju. Nisam čak ni našla tu originalnu verziju, al’ sam našla Pita.
Pit izgleda kao penzionisani izbacivač noćnog kluba (zatvorenog tipa) ili uspešno odbegli robijaš.
I ako Pitu nije bilo teško, pa što bi i meni?
On je malo izleteo iz registra, ali mi je zato ostavio prostora da se razmašem mojim glasom.
I odlično nam ide.
I ima nas još više…
Pit i ja prostiremo proleće u decembru mesecu.
Objavio yzse u 5. decembar 2008 17:18:36 | 3 komentara
Lako je Pitu kad ima tebe da rucno cvorujete i rucno taftujete pirotski prolecni cilim da ga tresnete na ovu jesenje raspekmezenu zimu...
Objavio Omu u 6. decembar 2008 14:00:35
Pit radi taftovanje, pošto ja još ne znam kako to izgleda... Važno da nam ide.
Ks,ks... ono što si rekao na onom blogu je bilo predivno. A rečenicu ću da ti zaštitim copyright-om, nisam zaboravila :)
Objavio yzse u 7. decembar 2008 18:45:48
A-skk-ks-ks, vide8 prozivku ;)
Sve ti ja znam :p
A copyright su izmislili gramzivi, lepota je svacije dobro. Prema tome, uzivaj :)
Objavio Omu u 7. decembar 2008 21:47:30
Thursday, November 27, 2008
Magic is gone
Preksinoć je retardirani kreten uleteo u centar Točiderske zvezde i razvalio srednju (žensku) žirafu.
Juče su se poznavali tragovi guma u ostacima snega.
A prekoputa, tačno ispred Arhiva neko je od minimuma snega, ma praktično ni od čega podigao ozbiljnog sneška.
Od ničeg nešto i od nečeg ništa.
Gledam, žao mi žirafe.
Ne vezuj se. Ne vezuj se ni za ljude, a ne za gomilu gvožđa, ponavljam sebi dok prolazim.
Ali telefon zvoni. Pravim se da ga ne čujem, kao što se pravim već mesecima.
A jednom ću ipak morati da se javim.
I onda će krenuti nepovezana bujica reči, onih što znače i prebacivanje i molbu. Onih koji bi da me izazovu da reagujem. Ali ja baš to neću da uradim.
Nešto ovako...
Preksinoć je retardirani kreten razvalio žirafu.
A pre tri meseca je retardirani kreten zabio nož u moje srce.
Mislio je može mu se, kod mene je sve dozvoljeno.
Dodavaću mu energiju, zabavljaću ga... ali magija je prestala da teče. Prešao je granicu.
Nema više.
Začuđujuće, tri dana nisam mogla da dođem sebi, a onda me je prošlo.
-Super što ništa nije bilo sa njim, kaže Mili. – Zamisli tek da si se udala za njega?
-Ma daj, ti odmah najgrđe varijante.
Gledamo u žirafu.
-Pff, znaš... i ja sam se odljubila.
-E baš mi je žao. Mali je bio pravi picopevac.
-Ma, bio je debil... I dalje je debil, okreće se ona da ne gleda više.
Mrzim kada muškarac ima mozak i jezik kao neka ženturača.
Stvarno je dobro što ničeg nije ni bilo.
Sve u svemu... žao mi žirafe.
Objavio yzse u 27. novembar 2008 18:49:30 | 7 komentara
Dobre se stvari tope. Lepe mora neko da srusi.
Objavio Omu u 27. novembar 2008 19:11:01
I samog sebe uhvatim da mi bude žalije neke stvari nego nekih ljudi....
U svakom slučaju, zajebi tog tvog Marčela i ajd s ekipom na ovog paraćinskog, tj na liričke teroriste :)
Keep Ya Head Up!
Objavio treca_smena u 27. novembar 2008 19:12:35
pazi, možda je čovek po onoj mečavi samo izgubio kontrolu nad kolima. to se i meni desilo preksinoč, a uopšte nisam brzo vozio.
e da. kad si več pitala. jesam 72., ne znam šta je antiscij, nisam se muvao oko laboratorija za geomehaniku :) a poznajem neke speleologe, mada se time ne bavim.
Objavio vrabac u 27. novembar 2008 19:32:20
Ma pusti Omu...
Nego... je l' smem da ti ukradem jednu rečenicu? Gledam je već mesec dana i hoću da je iskoristim. Dosta ću je raubovati, ali moram. Obično ne zajmim po šoljicu nečeg, ali ovo je jače od mene.
O momci... pa otkud vi ovde? :)
Može Smeno, sve može samo da nije utakmica Rada :)
Vrabac, ja tebi ne mogu opisati koliko si mi poznat. A gde sam te viđala, ne znam. Odao si se po poziciji sporog tela. Trebalo bi da si 26,27 ili 28.II. u 6:30
A imamo tvoje Sunce i moje Sunce Pluton u antisciji. To se zove "ogledalo efekat", verovatno da to prepoznavanje ide iz toga.
Bilo mi je interesantno da gledam kako si noću postovao sa devojkom sa kojom imaš Sunca u "klinču", a Mesece u trigonu. Vidiš kako ste se "privukli". I odlično vam je išlo, mada ništa nisam razumela. Ali ionako ne treba da guram nos tamo gde mi nije mesto :)
Ali neću više o tome (konačno :) ).
Ako nekog više zanima neka ide kod Sanje na blog - http://astrologija.mojblog.rs/. Trebalo bi da joj ponovo proradi forum za mesec dana. Tamo sve piše.
Objavio yzse u 28. novembar 2008 11:42:11
27. u 06.25.
pa da znam, da je to sada lako provaliti na kompu uz pomoć samo par podataka. ne vidim i zašto bih krio.
a da si ispratila do kraja taj dijalog, videla bi da ja u stvari ne verujem baš nešto u astrologiju, nego samo sticajem okolnosti znam neke osnovne stvari :)
to veče sam se malo zezao, onako, bilo mi zanimljivo :)
Objavio vrabac u 28. novembar 2008 14:39:01
Pa zašto sada tako?
Izgledalo je vrlo lepo... i romantično :)
Uživaj u svakom momentu.
Objavio yzse u 28. novembar 2008 15:23:34
Trebalo bi da udarim pravo na zastitu intelektualne svojine, a sve zaboravljam. Stos e tice recenice, reci mi koja je, ili makar navedi da je moja, a da je tvoja modifikacija, eto :)
Jer, ko zna... jednog dana ce sve to mozda biti sliveno negde...
Objavio Omu u 28. novembar 2008 16:45:06
Juče su se poznavali tragovi guma u ostacima snega.
A prekoputa, tačno ispred Arhiva neko je od minimuma snega, ma praktično ni od čega podigao ozbiljnog sneška.
Od ničeg nešto i od nečeg ništa.
Gledam, žao mi žirafe.
Ne vezuj se. Ne vezuj se ni za ljude, a ne za gomilu gvožđa, ponavljam sebi dok prolazim.
Ali telefon zvoni. Pravim se da ga ne čujem, kao što se pravim već mesecima.
A jednom ću ipak morati da se javim.
I onda će krenuti nepovezana bujica reči, onih što znače i prebacivanje i molbu. Onih koji bi da me izazovu da reagujem. Ali ja baš to neću da uradim.
Nešto ovako...
Preksinoć je retardirani kreten razvalio žirafu.
A pre tri meseca je retardirani kreten zabio nož u moje srce.
Mislio je može mu se, kod mene je sve dozvoljeno.
Dodavaću mu energiju, zabavljaću ga... ali magija je prestala da teče. Prešao je granicu.
Nema više.
Začuđujuće, tri dana nisam mogla da dođem sebi, a onda me je prošlo.
-Super što ništa nije bilo sa njim, kaže Mili. – Zamisli tek da si se udala za njega?
-Ma daj, ti odmah najgrđe varijante.
Gledamo u žirafu.
-Pff, znaš... i ja sam se odljubila.
-E baš mi je žao. Mali je bio pravi picopevac.
-Ma, bio je debil... I dalje je debil, okreće se ona da ne gleda više.
Mrzim kada muškarac ima mozak i jezik kao neka ženturača.
Stvarno je dobro što ničeg nije ni bilo.
Sve u svemu... žao mi žirafe.
Objavio yzse u 27. novembar 2008 18:49:30 | 7 komentara
Dobre se stvari tope. Lepe mora neko da srusi.
Objavio Omu u 27. novembar 2008 19:11:01
I samog sebe uhvatim da mi bude žalije neke stvari nego nekih ljudi....
U svakom slučaju, zajebi tog tvog Marčela i ajd s ekipom na ovog paraćinskog, tj na liričke teroriste :)
Keep Ya Head Up!
Objavio treca_smena u 27. novembar 2008 19:12:35
pazi, možda je čovek po onoj mečavi samo izgubio kontrolu nad kolima. to se i meni desilo preksinoč, a uopšte nisam brzo vozio.
e da. kad si več pitala. jesam 72., ne znam šta je antiscij, nisam se muvao oko laboratorija za geomehaniku :) a poznajem neke speleologe, mada se time ne bavim.
Objavio vrabac u 27. novembar 2008 19:32:20
Ma pusti Omu...
Nego... je l' smem da ti ukradem jednu rečenicu? Gledam je već mesec dana i hoću da je iskoristim. Dosta ću je raubovati, ali moram. Obično ne zajmim po šoljicu nečeg, ali ovo je jače od mene.
O momci... pa otkud vi ovde? :)
Može Smeno, sve može samo da nije utakmica Rada :)
Vrabac, ja tebi ne mogu opisati koliko si mi poznat. A gde sam te viđala, ne znam. Odao si se po poziciji sporog tela. Trebalo bi da si 26,27 ili 28.II. u 6:30
A imamo tvoje Sunce i moje Sunce Pluton u antisciji. To se zove "ogledalo efekat", verovatno da to prepoznavanje ide iz toga.
Bilo mi je interesantno da gledam kako si noću postovao sa devojkom sa kojom imaš Sunca u "klinču", a Mesece u trigonu. Vidiš kako ste se "privukli". I odlično vam je išlo, mada ništa nisam razumela. Ali ionako ne treba da guram nos tamo gde mi nije mesto :)
Ali neću više o tome (konačno :) ).
Ako nekog više zanima neka ide kod Sanje na blog - http://astrologija.mojblog.rs/. Trebalo bi da joj ponovo proradi forum za mesec dana. Tamo sve piše.
Objavio yzse u 28. novembar 2008 11:42:11
27. u 06.25.
pa da znam, da je to sada lako provaliti na kompu uz pomoć samo par podataka. ne vidim i zašto bih krio.
a da si ispratila do kraja taj dijalog, videla bi da ja u stvari ne verujem baš nešto u astrologiju, nego samo sticajem okolnosti znam neke osnovne stvari :)
to veče sam se malo zezao, onako, bilo mi zanimljivo :)
Objavio vrabac u 28. novembar 2008 14:39:01
Pa zašto sada tako?
Izgledalo je vrlo lepo... i romantično :)
Uživaj u svakom momentu.
Objavio yzse u 28. novembar 2008 15:23:34
Trebalo bi da udarim pravo na zastitu intelektualne svojine, a sve zaboravljam. Stos e tice recenice, reci mi koja je, ili makar navedi da je moja, a da je tvoja modifikacija, eto :)
Jer, ko zna... jednog dana ce sve to mozda biti sliveno negde...
Objavio Omu u 28. novembar 2008 16:45:06
Subscribe to:
Posts (Atom)
