A banana?

Apsolutno mi nije jasno zašto me ljudi sa kojima radim ozbiljne stvari tretiraju kao retarda.
Za razliku od ljudi sa kojim radim neozbiljne stvari.

Imam skoro 40 godina. I ne razumem zašto neko od otprilike 50 godina (ili stariji) misli da će lako da me izmajmuniše.

Par godina ranije imali smo okršaj sa novostvorenom firmom namenjenom za zapošljavanje političkih kadrova. I baš bi me bilo briga kakav su oni provajder i operater na tržištu, čak i što koriste sveto ime jednog egipatskog (a meni izuzetno važnog boga) i istovremeno sazvežđa. I što su proglašeni za najuspešniju firmu ove godine, uprkos svojim tragičnim tržišnim rezultatima i još tragičnijim kvalitetom usluge. Baš bi me bilo briga da nisu vrlo olako i jako bahato mislili da će upasti u ono što je moje i neplatiti za to.
A moja zgrada se tretira kao "moje". Zato što jesam sebična i zato što mi je najvažnije ono što jeste moje.

Elem, tretirali su i mene i moju malu konspirativnu zgradbenu ekipu kao idiote, a onda su zinuli kada smo izvukli repetirane diktafone.
I  sredili smo ih.

Bilo je mučno, bilo je "mozak mi se pretvorio u krompir pire dok sam iščitavala zakone" i bilo je vrlo pažljivo sa naše strane. A vrlo brljivo i nepažljivo sa njihove.
Ali smo uspeli.

I u stvari možda bi bilo najbolje da to sve sročim kao mini priču i odštampam na flajerima. Pa kada treba sa nekim da se zakonski obračunavam samo da mu kao vizit-kartu uručim i to. Kao "pročitaj prijatelju i izvuci pouku".

Dve i po godine boravka Saturna u Vagi i dve i po godine sa tri advokata i tri procesa. I mislim da mi je svega dosta. Ali da sam naučila zakone - naučila sam.

I onda juče u sred haosa gde se ubeđujem da ovih dana ne mogu do sekcije za kvantnu m. u Komori, i gde se ubeđujem da ne mogu na razgovor o njenim idejama (koje i jesu samo ideje već godinu dana i nikako da se materjalizuju), i gde se ubeđujem da mi je potreban finansijer za projekat i za mašinsku laboratoriju i da mi na pamet ne pada da trošim svoje dragoceno vreme sklapajući metodu ulažući svoje pare i svoje ruke, a da neko drugi pokupi kajmak... on se smilovao da mi predloži vanparnično poravnanje... nudeći mi kikiriki.

Nekoliko trenutaka nisam bila načisto da li da se smejem ili prekrstim. Da li da ustanem i počnem da isijavam vatru ili da se budistički primirim.
Pa sam kombinovala.

Mars počinje da pravi T kvadrat sa Uranom i Plutonom, i da baca "prazan pravac" ka početnim stepenima Raka. E taman gde je meni 10. kuća (pa i sud) i taman gde se smeši moj Saturn. Sve muške planete, sve haotično porazmeštene.
I taman kada sam bila ubeđena da sam sklonila sve na putu i da idem samo ka operativnim građevinskim radovima za šta takav aspekt i jeste idealan, on se baš tada smilovao da pokaže svoje milosrđe i velikodušnost.
I da mi ponudi dil snova gde ja za veliku stvar dobijam kesicu kikirikija.

Posle sam otišla u kupatilo da se dobro pogledam i da proverim zašto ja njemu izgledam kao majmun, a ne kao racionalno biće.

I otkucala mejl sa mojim uslovima za poravnanje.
I mojim slobodnim datumima za sastanak krajem avgusta.
I sa, u poverenju, dilemom da li da pokrenem tužbu za nanetu duševnu patnju zvaničnim navođenjem neistina, potkrepljenu naravno dokumentima.

Pa nek se puše.
I on i njegov advokat.


Ali, na kraju, ostaje gorčina.
Zbog čega sam uopšte naterana da preduzimam korake koji se po zakonu ove države inače i podrazumevaju? I zašto jedan pedesetogodišnjak misli da mu je dozvoljeno sve, da je za njega sve i da se svi klanjaju samo njemu?
I zašto mu njegov advokat i nazovi prijatelj nije na vreme rekao koliko će ga sve koštati?
I da ću svaki mesec razvlačenja postupka naplatiti.

To mi nije jasno.

Nekako u ovoj državi ja uvek počnem sve fino i ljubazno. Onda druga strana počne da me vuče za nos misleći da sam baš baš glupa, pa moram da joj pokazujem i drugu stranu mog Swati Meseca. I onda sam ja opaka kučka.
I ove situacije mi se dešavaju ne godinama, već decenijama u svakom mogućem obliku. Potpuno je nebitno da li je pitanju poslodavac, advokat ili muškarac. Ok, znam Mars u 8. u opoziciji sa Mesecom u 2., a strast je veća jer su u pitanju Bik i Škorpija, ali dokle bre, dokle? 

Pa ne mogu stalno da hodam sa isukanim mačem. Ili ću izgleda morati?

I otišla sam na borilačke veštine da istresem taj aspekt na konstruktivan način, ali džabe. Stvarno džabe.

A danas kada treba da odem i uzmem antibiotike, pošto smo uradili zamenu u zadnji čas, i da još ovih par dana samo igram i uživam dok me zubar ne zatvori na 5 dana, ja mislim o jednoj muškoj sujeti i njegovom advokatskom parnjaku.

Kikiriki, u kompletu sa semenkama i suncokretom mogu da prodaju tu u blizini, ispred stadiona.
Meni ne.
Makar bila i kučka.