Kajanje
Prebacivanje
Kajanje
Ljutnja
Bol
Bol...
Friday, May 15, 2009
Thursday, May 14, 2009
Tuesday, May 12, 2009
Cvetić
Jedna bebi danas duva svoju prvu svećicu na torti.
Mili je u njenim godinama to pokušala i rukama i nogama.
Voćnu smo spasili, čokoladnu nismo.
Objavio yzse u 11. maj 2009 8:53:41 | 5 komentara
srecan joj prvi rodjendan
Objavio vrabac u 11. maj 2009 11:03:09
U njeno ime hvala :)
Pa uskoro i tebi sličnu tematiku želim ;)
Objavio yzse u 11. maj 2009 15:42:54
Kazu da ova ima samo 15 godina http://www.vidivodo.com/262185/guitar-solo
Objavio Anoniman (Neregistrovan) u 11. maj 2009 18:56:54
Videla, sjajna je, a ti turski sajtovi su moja večita teška karma...
Pojačalo i sve uz njega tek sledeće godine, za sada je u planu samo akustična. Ova stara se bukvalno raspada.
http://www.youtube.com/watch?v=hK9JhNABGak&feature=related
Slušaj malo njega, ja sam skoro čula kako peva Sinana i zvučalo je isto, da ne veruješ. Odmara me njegov glas i takva svirka mi sad treba. Da nije ogovarača bio bi savršen...
I počuj ovo, http://www.youtube.com/watch?v=5WnQcMWEw9k
Pravljeno je 8 godina pre tvog rođenja i opet zvuči savršeno. Samo mi fali auto-put.
Korn stiže na leto, ako već nisi čuo.
... I Jezivi, pošto smo se lepo privatno ispričali i pošto mi kvariš postove od zimus, samo da ti kažem da to nećeš moći još dugo. ;)
Objavio yzse u 12. maj 2009 17:10:02
Da... Na Korn možda i odem, we shall see.... BTW, čuo sam da su na tvrđavi ove godine, naravno. Yu-Grupa? Iskreno, ne slušam ih,
niti planiram da downloadujem. Što se ostalog tiče, evo ti svo vreme ovoga sveta pa popravljaj sve što je pokvareno. Bar imash sasvim dovoljno narezane "literature" za popravljanje 'gubavih' user input kverija.
Ne boj se lenštino, evo, ta želja će biti ispunjena odmah nakon poslednje (naredne, zapravo) rečenice ili sklopa nekakvog...
http://www.youtube.com/watch?v=jZsHNkAJBDU&feature=related
Kako lepo pevaju ovi crnci, to je strašno, još kad dodaš i video materijal iz 1932,
pa se udubiš u neopisivo lepo muzičko crnilo do daske...
Your personal, hidden, TRUE self-portrait.
Objavio Anoniman (Neregistrovan) u 13. maj 2009 1:26:17
Mili je u njenim godinama to pokušala i rukama i nogama.
Voćnu smo spasili, čokoladnu nismo.
Objavio yzse u 11. maj 2009 8:53:41 | 5 komentara
srecan joj prvi rodjendan
Objavio vrabac u 11. maj 2009 11:03:09
U njeno ime hvala :)
Pa uskoro i tebi sličnu tematiku želim ;)
Objavio yzse u 11. maj 2009 15:42:54
Kazu da ova ima samo 15 godina http://www.vidivodo.com/262185/guitar-solo
Objavio Anoniman (Neregistrovan) u 11. maj 2009 18:56:54
Videla, sjajna je, a ti turski sajtovi su moja večita teška karma...
Pojačalo i sve uz njega tek sledeće godine, za sada je u planu samo akustična. Ova stara se bukvalno raspada.
http://www.youtube.com/watch?v=hK9JhNABGak&feature=related
Slušaj malo njega, ja sam skoro čula kako peva Sinana i zvučalo je isto, da ne veruješ. Odmara me njegov glas i takva svirka mi sad treba. Da nije ogovarača bio bi savršen...
I počuj ovo, http://www.youtube.com/watch?v=5WnQcMWEw9k
Pravljeno je 8 godina pre tvog rođenja i opet zvuči savršeno. Samo mi fali auto-put.
Korn stiže na leto, ako već nisi čuo.
... I Jezivi, pošto smo se lepo privatno ispričali i pošto mi kvariš postove od zimus, samo da ti kažem da to nećeš moći još dugo. ;)
Objavio yzse u 12. maj 2009 17:10:02
Da... Na Korn možda i odem, we shall see.... BTW, čuo sam da su na tvrđavi ove godine, naravno. Yu-Grupa? Iskreno, ne slušam ih,
niti planiram da downloadujem. Što se ostalog tiče, evo ti svo vreme ovoga sveta pa popravljaj sve što je pokvareno. Bar imash sasvim dovoljno narezane "literature" za popravljanje 'gubavih' user input kverija.
Ne boj se lenštino, evo, ta želja će biti ispunjena odmah nakon poslednje (naredne, zapravo) rečenice ili sklopa nekakvog...
http://www.youtube.com/watch?v=jZsHNkAJBDU&feature=related
Kako lepo pevaju ovi crnci, to je strašno, još kad dodaš i video materijal iz 1932,
pa se udubiš u neopisivo lepo muzičko crnilo do daske...
Your personal, hidden, TRUE self-portrait.
Objavio Anoniman (Neregistrovan) u 13. maj 2009 1:26:17
Friday, May 1, 2009
Hillbillies
Ekipi sa Polja D
Davno smo Pavle i ja visili na vrhu rotornog bagera pod imenom Glodar 8.
Sada on kontroliše cevovode.
Ekipi sa cevovoda
Ekipi koja popravlja valjke na trakastim transporterima i onoj na drobiličnim postrojenjima
Ekipi koja svako malo iskopa po nekog mamuta tamo oko Kikinde
Ekipi iz Rafinerije
Ekipi koja rastura i premešta brda, broji eksplozije, računa milisekundna rastojanja
Ekipi koja maestralnim odvodnjavanjem spusti nivo vode kilometrima daleko i tako osuši i sve okolne voćnjake.
Ekipi sa kopova Kosjerića
Ekipi sa mog Plavog toka
Ekipi sa istražnog bušenja, a u vezi azimutnog ugla (ima na svakoj drugoj strani u knjizi, oči da ti istera)
Ekipi koja se još uvek nada eksploataciji feldspata
Nadi koja umire poslednja
Paleontolozima koji lude kada sretnu sve prethodno narečene
Lokalnim seljacima koji spremaju vile i sačmare kada ugledaju geometre i projektante
Svima onima koji konstruktivno koriste destruktivne sile
Objavio yzse u 1. maj 2009 10:59:02 | 5 komentara
e, ja se ništa ne razumem u to, ali mnogo mi se sviđa kada neko piše o onome čime se bavi, tako da i mi, ostali, razumemo.
super što si nam otvorio vrata.
sjajan post!
Objavio stetoskop_sa_slagom u 1. maj 2009 11:17:46
pardon, otvoriLA vrata!
Objavio stetoskop_sa_slagom u 1. maj 2009 11:19:47
naspi jos jednu za Trecu Smenu :)
Objavio treca_smena u 1. maj 2009 13:47:18
Mamuti kod Kikinde, pardon Kekende, pre par meseci neki kosturi u centru grada, kojima se doduše posle gubi trag.... valjda su u nekom arheološkom zavodu...
Konstruktivno destruktivne sile, sjajno!
Objavio Morticia u 1. maj 2009 15:33:58
Šlag, to je nešto iz "prošlog" života, ali parčence mog srca još uvek ostaje tamo na kopovima. :)
Smena, za umorne livce, za proletere... Da pređemo na zidarsko ladno ili se još držiš mučenice? :)
E Morti, to ćemo u sledećem životu... Mislim, patologiju i sudsku medicinu. Ima vremena, polako ;)
Objavio yzse u 2. maj 2009 11:53:31
Davno smo Pavle i ja visili na vrhu rotornog bagera pod imenom Glodar 8.
Sada on kontroliše cevovode.
Ekipi sa cevovoda
Ekipi koja popravlja valjke na trakastim transporterima i onoj na drobiličnim postrojenjima
Ekipi koja svako malo iskopa po nekog mamuta tamo oko Kikinde
Ekipi iz Rafinerije
Ekipi koja rastura i premešta brda, broji eksplozije, računa milisekundna rastojanja
Ekipi koja maestralnim odvodnjavanjem spusti nivo vode kilometrima daleko i tako osuši i sve okolne voćnjake.
Ekipi sa kopova Kosjerića
Ekipi sa mog Plavog toka
Ekipi sa istražnog bušenja, a u vezi azimutnog ugla (ima na svakoj drugoj strani u knjizi, oči da ti istera)
Ekipi koja se još uvek nada eksploataciji feldspata
Nadi koja umire poslednja
Paleontolozima koji lude kada sretnu sve prethodno narečene
Lokalnim seljacima koji spremaju vile i sačmare kada ugledaju geometre i projektante
Svima onima koji konstruktivno koriste destruktivne sile
Objavio yzse u 1. maj 2009 10:59:02 | 5 komentara
e, ja se ništa ne razumem u to, ali mnogo mi se sviđa kada neko piše o onome čime se bavi, tako da i mi, ostali, razumemo.
super što si nam otvorio vrata.
sjajan post!
Objavio stetoskop_sa_slagom u 1. maj 2009 11:17:46
pardon, otvoriLA vrata!
Objavio stetoskop_sa_slagom u 1. maj 2009 11:19:47
naspi jos jednu za Trecu Smenu :)
Objavio treca_smena u 1. maj 2009 13:47:18
Mamuti kod Kikinde, pardon Kekende, pre par meseci neki kosturi u centru grada, kojima se doduše posle gubi trag.... valjda su u nekom arheološkom zavodu...
Konstruktivno destruktivne sile, sjajno!
Objavio Morticia u 1. maj 2009 15:33:58
Šlag, to je nešto iz "prošlog" života, ali parčence mog srca još uvek ostaje tamo na kopovima. :)
Smena, za umorne livce, za proletere... Da pređemo na zidarsko ladno ili se još držiš mučenice? :)
E Morti, to ćemo u sledećem životu... Mislim, patologiju i sudsku medicinu. Ima vremena, polako ;)
Objavio yzse u 2. maj 2009 11:53:31
Monday, April 27, 2009
Počelo je
Bila sam na sastanku.
U početku je sve izgledalo vrlo ozbiljno, da bi... eh...
Već tri dana ne mogu da dođem sebi.
Ne znam samo da li da se smejem ili da me bude sramota.
Molim ljude zadužene za organizaciju da sledeći put nama u poslednjim redovima pripreme i fišeke sa semenkama, da ne grizemo nokte, a i da manje vispreno dobacujemo.
Hvala.
U početku je sve izgledalo vrlo ozbiljno, da bi... eh...
Već tri dana ne mogu da dođem sebi.
Ne znam samo da li da se smejem ili da me bude sramota.
Molim ljude zadužene za organizaciju da sledeći put nama u poslednjim redovima pripreme i fišeke sa semenkama, da ne grizemo nokte, a i da manje vispreno dobacujemo.
Hvala.
Thursday, April 9, 2009
Popis
129 stabala magnolija u glavnim ulicama, 314 u celom kraju.
Šljive ne brojim.
Objavio yzse u 9. april 2009 18:27:26 | 3 komentara
svidja mi se :) i post i pesma :)))
pozz, Yzse
Objavio vilaoblakinja u 9. april 2009 21:11:50
ni ja ih ne brojim, lakše je preraditi ih pa meriti litrama.
Objavio TomSojer u 10. april 2009 13:00:55
Hej, lepa vilo, nadam se da si dobro :)
Sojer, posle tvog spektakularnog recepta za prase apsolutno ti verujem :)
Objavio yzse u 11. april 2009 10:25:51
Šljive ne brojim.
Objavio yzse u 9. april 2009 18:27:26 | 3 komentara
svidja mi se :) i post i pesma :)))
pozz, Yzse
Objavio vilaoblakinja u 9. april 2009 21:11:50
ni ja ih ne brojim, lakše je preraditi ih pa meriti litrama.
Objavio TomSojer u 10. april 2009 13:00:55
Hej, lepa vilo, nadam se da si dobro :)
Sojer, posle tvog spektakularnog recepta za prase apsolutno ti verujem :)
Objavio yzse u 11. april 2009 10:25:51
Thursday, April 2, 2009
Hoće li sloboda umjeti da pjeva kao što su sužnji pjevali o njoj?
(uvodna napomena – o ukusima definitivno ne vredi raspravljati)
Bježi kišo s prozora, da te nije sad bih ja (aha) svoga dragog ljubila.
Idem kao najveći debil na svetu i pogledavam po izlozima tržnog centra ima li adekvatnog para starki, ali broj 35 ili 36 i najidealnije duboke u crnoj boji. I džabe... Mogu da išmirglam grlo ponavljajući istovetnu stvar, džabe. I na kraju nevoljno pristanem da pogledam, ali samo da pogledam, ništa više.
Starke su nešto što vezujem za onu generaciju pre moje. Onu koja se ložila na Crvenu jabuku i njihovog sveže natapiranog frontmena Žeru, kao što znamo uvek i samo u starkama. Moja generacija, elem, bila je više u Public enemy i Beasty boys fazonu, te su nam i patike bile adekvatne. Sećam se da sam vrlo teško donela i odluku da uopšte uvučem pertle u iste.
A da starke ama baš nikada ne treba da nosim shvatila sam na teniskim terenima Partizana, gde je podloga zemljana, i to posle sat vremena zagrevanja i optrčavanja iste... Ali, džabe.
Negde na pola puta pogled mi se prikuje na izlog sa ženskim cipelama gde vidim - šta? Tamno zelene (zmajska krv) i ultra crvene duboke starke, ali na štiklu.
I normalno, prostrem se celom dužinom pred izlogom i tu mi pritrči Žera i počne da prebira po gitari. I kad nisi tu kraj mene da znaš da me boli. I noćas ja ću da te čuvam dok spavaš... I ljubim tamo gde najviše voliš (ah, Žero jarane, nemoj bolan ovde)... dok sanjaš.
Ma, nema smisla. Nema smisla što to radim, a nema ni potrebe da kupujem najgluplje platnene patike sa odvratno ružnom gumom okolo, a zarad čega? Ne zbog Žere, ova generacija nema ni pojma ko je taj. Nego zbog nekog levog Džoa Džonasa, ultramegagiga tinejdžerske zvezde, koji mi život polako ali vrlo studiozno pretvara u pakao.
Zašto se faza dok je slušala finske metalce tako brzo završila? Zašto više nema umilnih zvukova Apokaliptike i finskoga arlaukanja koje me je daleko manje koštalo?... Ovaj Džo je nikakav, a toliko nam se uvlači u porodični život da to postaje bolno.
Dirli, dirli, dirlija, nemoj dizat graju... Šta reče?
Da bi sve bilo još gluplje te dronjave patike, koje su tanke i potpuno mokre kada pada kiša, koštaju više od 4000 rahmetli dinara. A za te pare, kao što znamo mogu se uzeti i daleko, daleko kvalitetnije. Ali, opet džabe.
... Para ima hadžija i za sitnu raju.
I tako mučeni Žera i ja danima obigravamo radnje dok ne dođosmo do neke u kojoj su mi pokazali starke sa galebovima, zečićima, kengurima i medicama, ali do broja 35. I sve klot boje, osim crne, ali od broja 37. Nekada se stvari odigravaju baš kako treba, dok Žera iza mene peva – Srce si mi slomiiila, srce si mi slomiiila, srce si mi slomiiila... (ćut ba!) Srce izdaala...
Taman sam pomislila da je mojim mukama kraj, kad ono međutim...
Divan subotnji dan, nekako s proljeća, tamo negde iza Sent Andreje. ..Hoću da te vodim ja tragom Sunca, jugom maslina. I dok pričam kako su nekada dame išle brodovima za Zemun da kupuju šešire (austrougarska moda) i kako je čovek popravljao krov na današnjoj zgradi Gradske biblioteke, a vetar je bio tako jak da ga je odneo sa sve nekim platnom skroz na zemunsku obalu, pa su morali da mu vade pasoš ne bi li se vratio, i kako je Austrougarska bila jedna sjajna država koju smo mi upropastili... ona kuka da je bole noge.
To je ukus gorkog kajanja...
Moji koraci, baš su teški najdraža... Pričaj mi o tome.
A šta bi tek bilo da je u starkama? Ni tri koraka, mogu da garantujem.
I dok ja sve vreme (gubim vreme) verglam kako su moje Air Max možda ružne, ali da sam istog trena sposobna da odem peške do Inđije i nazad, i kako se u njima osećam kao ruski tenk pred Beogradom i kako je u stvari osećaj kao da si bager na stopama... džabe.
Treba li reći da smo obišle i sve zemunske radnje sa patikama?
Džo Džonas, mladi čoveče, kad te vidim... bolje da te ne vidim.
Jer, idemo do dna,
tuga,
tuga, ti i ja...
Objavio yzse u 2. april 2009 15:18:33 | 5 komentara
Vidis, mene duboke, crne starke asociraju na Bregu. Iz onog doba.:) No, nema veze. Kad nadjes te paticice "princeza" broj Ti uzmi ibrik, srebrn ibrik
k'o fol vode da doneses.:)
Objavio Lanna u 2. april 2009 21:08:07
da, starke, farmerke i teksas jakna.. osamdesete. i ja sam nasledio taj fazon od par godina starije ekipe, ali sam takodje neko ko je odrastao uz (da, da!) chuck d-ja, krs one-a, ice cube.. pocetkom 90ih
posle su zli dizelasi preuzeli taj fazon, iako njima nije bilo jasno o cemu se to radi.... u stvari kad se setim public enemy nikad nisu bili u tom bezveze gengstashit fazonu oblacenja, posto su i oni vukli korene iz 80ih.. e onda sam ja opet presao u fazon - leti starke, zimi martinke, ispasana karirana kosulja, grunge i slicno... i tako bih ja mogao da pisem pisem piseeem... :))
Objavio treca_smena u 3. april 2009 8:42:04
Lanna, pevali smo joj i momak u prodavnici i ja u duetu "nedelju, kad je otiš'o Hase...", ali na kraju bacila sam sve niz rijeku i pošla u drugi svjet... A noćas ako sluša, nek čuje bol, u pjesmi koju pjevam njoj... samo njoj...
Smena, razumem što ti leti nosiš starke. Nećeš valjda da se šetaš u sandalama na platformama? Nemojmo preterivati :)
Piši čoveče tvoj osvrt na mušku modu. Svašta bi se tu zanimljivo dalo čitati :)
I ja se još uvek ne odvajam od kariranih košulja... žal za mlados...
Objavio yzse u 4. april 2009 10:20:36
Čitam, čitam i dalje sam potpuno sluđena činjenicom da postoje starke na štiklu? Zašto je neko to smislio... auh. Inače, pre dve godine sam izvukla sve svoje starke iz srednje škole i ponosno se šepurim u njima, kao i svakog dana tokom devedesetih. Crvene duboke, plave i sive. Medene mi. Baš se raspekmezih... :D
A tebi želim da konačno nađeš te jedne prave pravcijate u pravom broju i prave boje!
Objavio Morticia u 10. april 2009 15:22:22
Ma, kako da nema. Imaš čak dve vrste. Starke na platforma štiklama i ove sad najnovije sa standardnom špic štiklom. Oba modela duboke.
Danas sam prešla na Joksimovićev repertoar dok sam preko puta Taša sa sve venčićem za Vrbicu na glavi i polupojedenom šećernom vunom čekala da se raspravi sa prodavačicom. Više se ne ubeđujem, samo čekam da nađe to što hoće i da platim... "Bože, samoj sam sebi suvišna..."
Sanjam da prestane ovaj maraton i da ja konačno uđem u haljinu, obojim nokte na nogama u elektrik plavo i stanem na sandale na platformama... I da samo figuriram... sa osmehom.
Objavio yzse u 11. april 2009 18:32:04
Bježi kišo s prozora, da te nije sad bih ja (aha) svoga dragog ljubila.
Idem kao najveći debil na svetu i pogledavam po izlozima tržnog centra ima li adekvatnog para starki, ali broj 35 ili 36 i najidealnije duboke u crnoj boji. I džabe... Mogu da išmirglam grlo ponavljajući istovetnu stvar, džabe. I na kraju nevoljno pristanem da pogledam, ali samo da pogledam, ništa više.
Starke su nešto što vezujem za onu generaciju pre moje. Onu koja se ložila na Crvenu jabuku i njihovog sveže natapiranog frontmena Žeru, kao što znamo uvek i samo u starkama. Moja generacija, elem, bila je više u Public enemy i Beasty boys fazonu, te su nam i patike bile adekvatne. Sećam se da sam vrlo teško donela i odluku da uopšte uvučem pertle u iste.
A da starke ama baš nikada ne treba da nosim shvatila sam na teniskim terenima Partizana, gde je podloga zemljana, i to posle sat vremena zagrevanja i optrčavanja iste... Ali, džabe.
Negde na pola puta pogled mi se prikuje na izlog sa ženskim cipelama gde vidim - šta? Tamno zelene (zmajska krv) i ultra crvene duboke starke, ali na štiklu.
I normalno, prostrem se celom dužinom pred izlogom i tu mi pritrči Žera i počne da prebira po gitari. I kad nisi tu kraj mene da znaš da me boli. I noćas ja ću da te čuvam dok spavaš... I ljubim tamo gde najviše voliš (ah, Žero jarane, nemoj bolan ovde)... dok sanjaš.
Ma, nema smisla. Nema smisla što to radim, a nema ni potrebe da kupujem najgluplje platnene patike sa odvratno ružnom gumom okolo, a zarad čega? Ne zbog Žere, ova generacija nema ni pojma ko je taj. Nego zbog nekog levog Džoa Džonasa, ultramegagiga tinejdžerske zvezde, koji mi život polako ali vrlo studiozno pretvara u pakao.
Zašto se faza dok je slušala finske metalce tako brzo završila? Zašto više nema umilnih zvukova Apokaliptike i finskoga arlaukanja koje me je daleko manje koštalo?... Ovaj Džo je nikakav, a toliko nam se uvlači u porodični život da to postaje bolno.
Dirli, dirli, dirlija, nemoj dizat graju... Šta reče?
Da bi sve bilo još gluplje te dronjave patike, koje su tanke i potpuno mokre kada pada kiša, koštaju više od 4000 rahmetli dinara. A za te pare, kao što znamo mogu se uzeti i daleko, daleko kvalitetnije. Ali, opet džabe.
... Para ima hadžija i za sitnu raju.
I tako mučeni Žera i ja danima obigravamo radnje dok ne dođosmo do neke u kojoj su mi pokazali starke sa galebovima, zečićima, kengurima i medicama, ali do broja 35. I sve klot boje, osim crne, ali od broja 37. Nekada se stvari odigravaju baš kako treba, dok Žera iza mene peva – Srce si mi slomiiila, srce si mi slomiiila, srce si mi slomiiila... (ćut ba!) Srce izdaala...
Taman sam pomislila da je mojim mukama kraj, kad ono međutim...
Divan subotnji dan, nekako s proljeća, tamo negde iza Sent Andreje. ..Hoću da te vodim ja tragom Sunca, jugom maslina. I dok pričam kako su nekada dame išle brodovima za Zemun da kupuju šešire (austrougarska moda) i kako je čovek popravljao krov na današnjoj zgradi Gradske biblioteke, a vetar je bio tako jak da ga je odneo sa sve nekim platnom skroz na zemunsku obalu, pa su morali da mu vade pasoš ne bi li se vratio, i kako je Austrougarska bila jedna sjajna država koju smo mi upropastili... ona kuka da je bole noge.
To je ukus gorkog kajanja...
Moji koraci, baš su teški najdraža... Pričaj mi o tome.
A šta bi tek bilo da je u starkama? Ni tri koraka, mogu da garantujem.
I dok ja sve vreme (gubim vreme) verglam kako su moje Air Max možda ružne, ali da sam istog trena sposobna da odem peške do Inđije i nazad, i kako se u njima osećam kao ruski tenk pred Beogradom i kako je u stvari osećaj kao da si bager na stopama... džabe.
Treba li reći da smo obišle i sve zemunske radnje sa patikama?
Džo Džonas, mladi čoveče, kad te vidim... bolje da te ne vidim.
Jer, idemo do dna,
tuga,
tuga, ti i ja...
Objavio yzse u 2. april 2009 15:18:33 | 5 komentara
Vidis, mene duboke, crne starke asociraju na Bregu. Iz onog doba.:) No, nema veze. Kad nadjes te paticice "princeza" broj Ti uzmi ibrik, srebrn ibrik
k'o fol vode da doneses.:)
Objavio Lanna u 2. april 2009 21:08:07
da, starke, farmerke i teksas jakna.. osamdesete. i ja sam nasledio taj fazon od par godina starije ekipe, ali sam takodje neko ko je odrastao uz (da, da!) chuck d-ja, krs one-a, ice cube.. pocetkom 90ih
posle su zli dizelasi preuzeli taj fazon, iako njima nije bilo jasno o cemu se to radi.... u stvari kad se setim public enemy nikad nisu bili u tom bezveze gengstashit fazonu oblacenja, posto su i oni vukli korene iz 80ih.. e onda sam ja opet presao u fazon - leti starke, zimi martinke, ispasana karirana kosulja, grunge i slicno... i tako bih ja mogao da pisem pisem piseeem... :))
Objavio treca_smena u 3. april 2009 8:42:04
Lanna, pevali smo joj i momak u prodavnici i ja u duetu "nedelju, kad je otiš'o Hase...", ali na kraju bacila sam sve niz rijeku i pošla u drugi svjet... A noćas ako sluša, nek čuje bol, u pjesmi koju pjevam njoj... samo njoj...
Smena, razumem što ti leti nosiš starke. Nećeš valjda da se šetaš u sandalama na platformama? Nemojmo preterivati :)
Piši čoveče tvoj osvrt na mušku modu. Svašta bi se tu zanimljivo dalo čitati :)
I ja se još uvek ne odvajam od kariranih košulja... žal za mlados...
Objavio yzse u 4. april 2009 10:20:36
Čitam, čitam i dalje sam potpuno sluđena činjenicom da postoje starke na štiklu? Zašto je neko to smislio... auh. Inače, pre dve godine sam izvukla sve svoje starke iz srednje škole i ponosno se šepurim u njima, kao i svakog dana tokom devedesetih. Crvene duboke, plave i sive. Medene mi. Baš se raspekmezih... :D
A tebi želim da konačno nađeš te jedne prave pravcijate u pravom broju i prave boje!
Objavio Morticia u 10. april 2009 15:22:22
Ma, kako da nema. Imaš čak dve vrste. Starke na platforma štiklama i ove sad najnovije sa standardnom špic štiklom. Oba modela duboke.
Danas sam prešla na Joksimovićev repertoar dok sam preko puta Taša sa sve venčićem za Vrbicu na glavi i polupojedenom šećernom vunom čekala da se raspravi sa prodavačicom. Više se ne ubeđujem, samo čekam da nađe to što hoće i da platim... "Bože, samoj sam sebi suvišna..."
Sanjam da prestane ovaj maraton i da ja konačno uđem u haljinu, obojim nokte na nogama u elektrik plavo i stanem na sandale na platformama... I da samo figuriram... sa osmehom.
Objavio yzse u 11. april 2009 18:32:04
Subscribe to:
Posts (Atom)
