Siguran znak

... da proleće stiže je moja potraga za MOJIM skejtom, te popravka istog i kampanja da se neki okanu MOG skejta i bave se svojim bajsom.

Venezia

Dogovorili smo se.

On dolazi sa kopna, sa severne strane... Sam.
Nema uvežbane i disciplinovane konjanike, ni ubojito oružje. Ništa...
Donosi samo preciznost i čistoću duha. Mir kojim pokorava i kontroliše.
Čovek sa severa misli da je to način.

Ja ću napasti sa mora - južna strana.
Nosim strast i dovoljno vatre u krvi i zvezdama koje su me vodile.
Ljudi pod mojom komandom su divlji i brzi.
U zoru će brodovi prepuni baruta početi još jedan pobednički pohod.
Iako sam žena - ne mogu da napravim grešku.
Ako i ništa drugo ne umem, strategiju znam.

Neka lav otvori knjigu.

Serenissima, objavljen ti je rat.


Dogovorila sva se.

On prihaja s kopnega, s severne strani....Sam.
Nima podložne, discipčinirane konjenice, ne morilskega irožja. Nič...
Prinaša samo priciznost in čistočo duha. Podložni mir, s katerim kontrolira.
Človek s severa, misli da je to prava pot.

Jaz napadem z morja - z južne strani.
Polna strasti in ognja v krvi, ter zvezd, ki so me vodile.
Ljudje pod mojim poveljstvom so divji in hitri.
Z zoro, bodo ladje polne smodnika, začele še en zmagovalen pohod.
Čeprav sem ženska - ne morem storiti napake.
Tudi če ne znam nič drugega- znam strategijo.

Naj lev odpre knjigo.

Serenisima, vojna se lahko začne.




...sledeći dan





Vem...

Vsak, ki pride v Benetke, si zaželi, da umre ravno tu.
To mesto tako ubija kot inspirira.
Ne želim si razmišljati o Tomasu Manu.
Mislim na jutranjo svetlost.
Prhteči in neverjetni.

Le kako naj jo ujamem?



Znam...

Svako ko dodje u Veneciju, poželi da umre baš tu.
To mesto toliko umrtvljuje i inspiriše istovremeno.
Uopšte ne želim da razmišljam o Tomasu Manu.
Mislim o jutarnjoj svetlosti.
Treperavoj i neverovatnoj...

I kako pobogu da je uhvatim?





Uvek me je zanimalo da li bi se ovde snašla Leni Riefenstahl. I kako bi njena precizna estetika raščistila ulice i ljude.
Zamišljam organizovanu ekipu kako u oklopnim vozilima stiže u zoru. Velika Dama užurbano izdaje naredjenja i okreće se nervozno da izabere na koje krovove će postaviti kamere.
...Ali nema takvog mesta.

O braći Kaufman ne mogu ni da pomislim, a da ne počnem da se smejem. Džiga Vertov pogotovo, on bi se odmah razboleo.
(Flaerty bi spavao dok bi mu budžet trajao.)
Ako je za Damu bilo nemoguće da ovde pronadje estetsku čistoću, Braća bi se odmah ubedačila. Mrtvo je.
Ma koliko pokušavao, ne možeš da napraviš dinamičan film o Veneciji... Sve se usporava.


Vedno me je zanimalo, kako bi bilo če bi bila tu Leni Riefenstahl in kako bi nejena pricizna estetika prečistila ulice in ljudi.
Predstavljam si organizirano skupino, kako z oklepnimi vozili prihaja v zori. Velika Dama pospešeno poveljuje in se nemirno obrača, da bi izbrala strehe, na katere bi postavila kamero.
...Toda takega mesta ni.

O bratih Kaufman ne morem niti pomisliti, ne da bi se zasmejala. Še posebno Džiga Vertov, on bi takoj zbolel.
(Flaerty bi spal dokler bi mel poln proračun.)
Če je bilo za Damo nemogoče tu poiskati estetiku čistino, Brata bi takoj padla v depresijo.
Mrtvo je.
Kakorkoli se trudiš, ne moreš ustvariti dinamičnega filma o Benetkah...Vse se nasprotuje.






Z durge strani pa se fotografije obnašajo ravno nasprotno.
Zgodovina pritiska na vse strani in kamorkoli se obrneš, ne moreš odstraniti odvečne objekte.
Prerivajo se, medseboj zaletavajo.

Med ekspozicijo pomislim na mehaniko fluida.
Začnem preračunavati pretok zgodovine skozi presek kamna.
Pretok vode skozi vodo.
Povečanje notranje energije fluida pritiskam marčevskega neba.
Vem da obstaja zavist, nekakšna funkcija v funkciji formule.
Da se bitje mora diferencirati.
Če to ne more rešiti višja matematika, verjetno to lahko stori relativna fizika...
Ali filozofija.
In potem se zopet nasmehnem. Samo - znotraj sebe, da ne nasitim sliko še s enim detjlom.



Sa druge strane, fotografije se ponašaju upravo suprotno.
Istorija pritiska sa svake strane. I kako god da se okreneš, ne možeš nikako da skloniš suvišne objekte.
Guraju se, udaraju medjusobno.

U sred ekspozicije pomislim na mehaniku fluida.
Počnem da računam protok istorije kroz presek kamena.
Protok vode kroz vodu.
Povećanje unutrašnje energije fluida pritiskom martovskog neba.
Znam da postoji zavisnost, neka funkcija u funkciji formule. Biće da treba da se diferencira.
Ako to ne može da reši viša matematika, valjda će moći relativna fizika...
Ili filozofija.
I tada se opet nasmešim. Samo - unutar sebe, da ne pretrpavam sliku još jednim detaljem.





I tako...Pošto mi ne dozvoljava da je nekako snimim (dinamički ili statički), Venecija počinje da me nervira mislima o psihologiji.
Koliko svi mi volimo utvrdjene i zaštićene gradove, memljive podrume i novac od trgovine.
Koliko postajemo dekadentni i nenormalni kada smo bogati.
...I ostale bezvezne misli.
Moram odmah da prestanem... da mislim.
Nema ozbiljne strategije kad "hoću sve i hoću odmah".
Ali na ovom čudnom mestu izgleda uopšte nema nikakve strategije.
Kao da je neko na galaksiji eonima dalekoj sanjao vodeni grad...
I on se, eto, iz tog sna stvorio baš tu.

Sa Venecijom, kao i sa ženom, ne možeš ništa na silu.
Povlačim se u sramoti. Moji borbeni brodovi još uvek sagorevaju u luci.

Otvaram put čoveku sa severa.
Neka on pokuša.


In tako...Glede na to, da mi ne dovoli, da jo nekako snemam (dinamično in statično), me Benetke začnejo preganjati z mislimi o psihologiji.
Kako vsi mi občudujemo utrjene in zaščitene gradove, mamljive kleti in denar od trgovine. Kako samo postanemo dekadentni in nenormalni, ko smo bogati.
...In ostale brezvezne misli.
Moram ustaviti...svoje misli.
Ne obstaja resna strategija ko "hočem vse in takoj".
Ampak na tem čudnem mestu, zgleda da sploh ni nobene strategije.
Kot da je nekdo na galaksiji, eonima daleč, sanjal o vodnem mestu.
In on, se je ravno iz teh sanj, pojavil ravno tu.

Z Benetkami, kot z ženskami, ne mored nič na silo.
Iz sramu se povlečem. Moje bojevite ladje, še vedno gnijo v luki.

Odpiram pot človeki s severa.
Naj poskusi on.




...njegov dan


Ja, on je bil bolj moder od mene...
Neopazno se je prikradel v mesto... Ne enkrat, tisočkrat.
Premikal se je neobremajoče med gnečo turistov. Ves zainteresiran je opazoval kako vodiči mahajo z dežniki, poslušal neznane govore kot babilonski eko...

Prihajal je v zimskem času, po najhladnejšem dežju, po največjem mrazu.
Njegov nahrbtnik se je dotaknil vsakega dela Rimskega trga. Poznal je razpored želežniških prog, razpored avtobusa...

Skrival se je v nepomembnih ulicah.

Ni mislil.
Samo sanjal.




Da, on je bio mudriji od mene, bučne i bezobrazne.
Neopažen se uvukao u grad... Ne jednom, hiljadu puta.
Muvao se neobavezno u gomili turista. Zainteresovano je pratio kako vodiči mašu kišobranima, slušao nepoznate govore kao vavilonski eho...

Dolazio je zimi, po najhladnijoj kiši, po najtežem mrazu.
Njegov ranac je dotakao svaki deo Rimskog trga. Znao je raspored železničkih šina, raspored autobusa, buku sa razglasa.

Zavlačio se u nevažne ulice.

Nije mislio.
Samo je sanjao.





Sedeo je na stepeništu kanala koji izlazi na more i pričao sa starcima o vremenu.
Ne, nije pričao, slušao ih je zainteresovano.
Prvi put ih je pažljivo slušao potpuni stranac.
Slušao je, nije mislio.

Nasmešio se uljudno prodavačici maski već prošlog karnevala.
Gledao je sa interesovanjem kako sa maski otpada perje i sjajni premaz...
...Debele golubove i još deblje mačke u rukama bogatih gospodja.

Poznata lepotica u dugoj bundi i sa zlatnim lancem oko zgloba noge je prošla pored njega. Celo pristanište se okrenulo za njom i njenim najnovijim pratiocem.
On nije.

Upravo je video božanski odsjaj negde izmedju vode i vazduha.
Počeo je da shvata...


Sedel je na stopnicah kanala, kateri se izliva v morje in se pogovarjal z ostarelm o vremenu.
Ne, ni govoril, le z zanimanjem poslušal.
Prvič je z zanimanjem poslušal popolnega tujca.
Poslušal je, ni mislil.

Vljudno se je nasmehnil prodajalki mask že minulega karnevala.
Z zanimanjem je opazoval kako z mask odpada perje in sijoči premaz...
...Debele golobe in še bolj debele mačke v rokah bogatih gospa.

Znana lepotica v dolgi bundi in z zlato zapestnico okoli gležnje je šla pravkar mimo njega. Celo pristanišče se je zvedavo obrnilo za njo in njenim novim spremljevalcem.
On ni.

Pravkar je opazil božanski odsev nekje med vodo in nebom.
Zdaj je razumel...







Nihče ni opazil ko je začel krasti svetlobo.
Ni storil samo tega.

...Začel je krasti tudi temo.




Niko nije ni primetio kada je počeo da krade svetlost.
Ali nije uradio samo to.

...Počeo je da krade i tamu.






Svi su ga znali, zato niko nije obraćao pažnju kad bi on prolazio.
Toliko je bio svuda, da ga više niko nije primećivao.
Mogao je na miru da...

Ne, nije otimao.
Samo je uzimao po malo.
Trpao je komadiće svetlosti ispod jakne, da bi mu dali snagu i toplotu. Komadiće srebrnog plamena, otrovnog u velikim količinama.

Pomalo lepljive komade tame je ostavljao po džepovima.
Ponovo sastavljeni - bili bi smrtonosni za potencijalnog napadača.
U manjim količinama odlično su služili za sakrivanje.


Vsi so ga poznali zato ni nobeden obračal pozornosti, ko bi šel mimo.
Toliko je bil "povsod", da ga več nobeden ni opazil.
Lahko je v miru...

Ne, ni odremal.
Samo je jemal, jemal po malo.
Pod jakno je tlačil koščke svetlobe, da bi ga nopolnili z močjo in toploto. Koščke srebrnega plamena, strupenega v velikih količinah.

Zlepljene koščke teme je puščal po žepih.
Ponovno sestavljeni- bi bili smrtonosni za potencialnega napadalca.
Majhne količine so odlično služile za skrivanje.







Normalno počasi je začutil direktne posledice.

Čas je izgubil smisel. Zgodil se je preklop.
Začelo se je čisto slučajno. Neko jutro v pristanišču med turističnimi hidrogliserji je zasijala galija.
Nobeden je ni videl razen njega.

Potem je na trgu srečal četo vojakov, samo še Napoleon je mankal. Verjetno je kakšen zgodovinski film je pomislil.
...Dokler se ni obrnil.

Cel prostor je bil preplavljen s srednjeveškim tovorom, s perzimski trgovci, osli ter konji.
Turisti so igrali vlogo mimoidočih kot da jih ne opazijo.
Nobeden ni obračal pozornosti na glasen vrvež, neznosen smrad in prah kateri se je dvigoval nad njimi.



Naravno da je počeo da oseća direktne posledice.

Vreme je izgubilo smisao. Desilo se preklapanje.
Počelo sasvim slučajno. Na pristaništu je jedno jutro medju turističkim hidrogliserima osvanula galija.
Sem njega, niko je nije video.

Sledeći put je na trgu sreo četu vojnika. Izgledali su kao da im samo Napoleon fali. Pomislio je da se verovatno snima neki istorijski film.
...Dok se nije okrenuo.

Čitav prostor bio je pretrpan srednjovekovnim tovarima, persijskim trgovcima, magarcima i konjima.
Turisti su prolazili nezainteresovano, kao da ih ne vide.
Niko nije obraćao pažnju na buku, nesnosnan smrad i prašinu koja se kovitlala iznad njih.


njegovi koraci





Nije njega uplašilo vremensko preklapanje.

Sledio ga je prizor budućnosti. Grad pod vodom u tišini i skladu.
Na nebu čudne letelice, dolaze po tačnom rasporedu.
Unutra turisti (naravno) - snimaju mrtav grad.

I odlaze.


Niga preplašil vremenski preklop.

Zasledoval ga je prizor prihodnosti. Mesto pod vodo, v skladu s tišino. Na nebu čudna letala prihajajo po točnem razporedu.
Znotraj turisti (normalno) snemajo mrtvo mesto.

In odhajajo.






Da se bo to zgodilo je vedel.
Ampak upal je, da ne tako kmalu...Vsaj še sto let ne.
Še sto, petdeset...

Tako kot sebično misliš, da lahko nekoga poseduješ samo zato ker ga ljubiš.

To ne gre tako.



Znao je da će se to desiti jednog dana.
Ali se nadao da neće tako brzo... Makar još par stotina godina.
Još sto godina, pedeset...

Kao kad sebično misliš da poseduješ nekog samo zato što ga voliš.

To tako ne ide.





...Ali komadići svetlosti ga nisu samo otrovali.
Dali su mu i novi pogled.
Kada se sreo sa sopstvenim likom na Murano staklu, shvatio je da su mu oči dobile boju vode, i kamena, i neba iznad grada.

Da kroz njegove oči protiče čarolija, i živa i mrtva.

Komadići svetlosti i komadići mraka...


...Toda koščki svetlobe ga niso samo zastrupili.
Dali so mu tudi nov pogled.
Ko se je srečal s svojim likom na muranovem steklu, je opazil da so oči dobile barve vode in kamna, ter neba nad mestom.

Spoznal je da se skozi njegove oči pretaka čarovnija, tako živa kot mrtva.

Koščki svetlobe in koščki teme...






...Skozi njegove oči.
...Kroz njegove oči.


(Photos by Primož Bizjak)

Salutiram

Ja te neću zaboraviti.
Ni tvoje oči kroz koje sam mogla da vidim sve.
Ni način na koji mi držiš ruku.
Ni način na koji moja ruka klizi preko tvoje podlaktice prekrivene podlivima.

I sva ona lica i sve one kese prepune rastvora i krvnih pločica.
I kako me konspirativno ubacuju sa maskom na licu na odeljenje.

I knjigu koju si tada čitao.

Neću da zaboravim.





Ostali ne znaju, oni obični, kako je lep pogled na crveni zalazak Sunca tamo na desetom spratu, na hematologiji.



Pozdrav i poljubac,
dok se ne sretnemo ponovo na onoj strani.

Devojačka dilema

Jedna od velikih prednosti koju mač ima u odnosu na čitanje knjiga, sastoji se u tome da se, čim se napravi pogrešan korak, protivniku daje šansa da te pobedi.
Tu neprestano moraš da budeš na oprezu. Iako pripravnost ne znači vrhunac mačevalaštva, ona nas održava vernim sebi; to jest, ona nam ne dopušta da se upuštamo u beskorisna razmišljanja. Iako je razmišljanje višestruko korisno, postoje neke prilike kada ono ometa rad i kada od njega treba dići ruke i pustiti nesvesno u prvi plan. U takvim slučajevima čovek prestaje da bude svoj svesni gospodar i postaje oruđe u rukama nepoznatog. Nepoznato nema ego-svest, a u skladu sa tim ni misao o pobedi u takmičenju jer se kreće na nivou ne-dualiteta, gde nema ni subjekta ni objekta.
Ovo je praktična primena nekih učenja škole mačevanja o "delanju ne-delanjem", pa je savršena pobeda ona koja se ostvari bez namere da se pobedi.

D.T. Suzuki
Zen i samuraji


Dugo sam se dvoumila.
Žena u meni se zadovoljila igrajući, i sada je bilo pravo vreme da pustim na volju i muškarcu u meni.
Žena u meni je Škorpija. Ona uvek zna tačno i ona uvek drži fokus.
Dok joj ne dosadi.

Muškarac u meni je kombinacija Vage i Škorpije. Često se dvoumi.

I sad... bilo je ovo





ili ovo.





I odlučila sam.

Žena u meni se raduje.
Muškarac je u frci.


Neka vam je iskrenost temelj, vodite se ispravnim umom, široko sagledajte borilačku veštinu, imajte jasno i ispravno razumevanje i razmišljajte sveobuhvatno.
Shodno tome, prazninu ćete načiniti Putem, i videti Put kao prazninu.

Mijamoto Musaši
Knjiga pet prstenova


Džabe.
Muškarac u meni je izbezumljen.

Osnovne astrološke greške

Hipokrat se smatra ocem zapadne medicine i upravo iz tog razloga svi lekari sveta moraju da polože, i još važnije, upamte za ceo život njegovu zakletvu. A prvo Hipokratovo načelo lečenja glasi „Prvo ne naškodi“.
Da li se pridržavate ovog postulata i prilikom astroloških konsultacija?

Znamo svi jako dobro i to čim počinjemo da učimo astrologiju da je Saturn uvek kriv za sve. Ako postoji mrena ili katarakta na oku – u pitanju je sloj kalcijuma, to je Saturn. Ista stvar može da se desi u unutrašnjosti krvnih sudova ili bilo kog drugog organa i to je opet Saturn, bolest. I u nebrojeno mnogo astroloških udžbenika možete pronaći vrlo detaljne opise kako Saturn u 6. kući daje odličnog doktora ili još boljeg, to jest trajnijeg pacijenta... Kako Mars u kvadratu sa Saturnom daje duga mučenja i to najviše muškarcima, a kako Mesec u istom takvom aspektu zadaje još teže muke ženama. I to je zaista istina, ali ovaj tekst se neće baviti tim osnovama. Hajde malo za promenu da razmislimo o pravim promašajima astrologije, zato što su početničke saturnovske astrološke bolesti upravo ove tri greške: glorifikovanje Saturna, prepadanje klijenta i nesposobnost pronalaženja rešenja.


Saturnovska idolatrija

Svi znamo napamet onu čuvenu maksimu da je Saturn učitelj i mučitelj, ali da li smo je zaista svesni? On je prvo mučitelj, pa tek kasnije postaje učitelj. Ali je potrebno vreme, što je ponovo Saturn, da malo sazrimo, da ostarimo i dođemo do onog nivoa mudrosti koji konačno možemo da upotrebimo i na korist drugih osoba sa kojima intereagujemo.

U slučaju da ste godinama u bliskim kontaktima sa astrolozima možete da primetite tu „modu“ da se Saturnu umiljavaju tako što će po džepovima garderobe nositi kamenčiće, što će ulazne prostorije svog doma dekorisati stenskim materjalom na kome bi im pozavidele i vrlo ozbiljne laboratorije geološkog fakluteta, što će strogo izbegavati da nose ručne časovnike (kako ih Saturn to jest Hronos ne bi blokirao) i nikako neće nositi farmerke (farmerke su vodolijski Saturn i to označava bankrot). O odrpanim crnim kožnim novčanicima u skupim tašnama, kao finansijskom „zaštitom“ od Saturnovskog „napada“; o odlasku na polaganje ispita sa očajanjem u očima i apsolutnom spremnošću za propast, jer za sve je uvek naravno kriv Saturn... ne vredi ni trošiti reči.

I ah da... ono najvažnije – Saturn je karma. Posle ove rečenice obično ide dramska pauza, pa težak uzdah.

Možemo da pretpostavimo da recimo nikada nisu videli da Ričard Brenson jedan od najbogatijih ljudi na ovoj planeti uvek nosi farmerke, da je Bil Gejt večito „odrpan“ što se garderobe tiče, a da to nema ama baš nikakvog uticaja na njegov uspeh. Kao što bi moglo da se uoči i da najveći naučni umovi današnjice nikada nisu ni čuli niti pomislili da pored ulaznih vrata svog doma počnu da nagomilavaju osnovni ili dekorativni građevinski materijal.

Vratimo se ključnom delu rečenice „Saturn je učitelj“. Da bi savladali njegove lekcije moraćete da učite, vrlo ozbiljno i vrlo disciplinovano. Ako je potrebno da položite ispit, a tranzitni ili natalni Saturn vam negde u karti pravi teži aspekt, ne postoji taj kamenčić, niti taj novčanik, niti spremnost da spektakularno padnete na polaganju, ne postoji ni jedna druga opcija osim da naučite gradivo i to, ponovo, vrlo ozbiljno i vrlo disciplinovano.

U slučaju problematičnih finansija nijedna „šamanska“ zaštita folklornog tipa, ni jedna jedina afirmacija koju pobožno i papagajski možete ponavljati do sutra, niti sati bačeni na vizualizovanje kako se iz etera pojavljuju zlatnici neće uroditi plodom dok ne uposlite upravo svog Saturna da definiše svoj finansijski cilj i strateški razradi akcione korake kako bi ga ostvario. I zamislite, za ovo će vam biti potrebna, ponovo, saturnovska ozbiljnost i disciplina.

I ah da... karma. Za ovu ozbiljnu temu moraćete i ozbiljno da odlučite da li je lakše da se vadite na Saturn i ovaj život provedete u uljuljkujućem kukanju ili da ponovo, i ponovo, saturnovski ozbiljno rešite svoj problem. Ako je potrebno, da li ste spremni da godine svog života date da bi naučili medicinu i pronašli lek za sebe i svakako druge osobe sa istim problemima ili je „spiritualno lenstvovanje“ lakša opcija?

Možemo, u smislu ovog primera, da pretpostavimo da jedan Stiven Hoking zapravo ni nema vremena da razmišlja o svojoj teškoj karmi, s obzirom da je decenijama prikovan za invalidska kolica i u vrlo ozbiljnom stanju zbog Lu Gerigove bolesti. Njegov Saturn, njegova posvećenost i disciplina stavile su ga na mesto naslednika Isaka Njutna i sa pravom se od njega očekuje naučni pomak... Za karmu ga niko verovatno nije ni pitao.
Toliko o lažnoj i pravoj saturnovskoj veri.


Problem ega

Rad sa klijentima je sledeća saturnovska stepenica i nije ništa čudno u tome što želimo da se pokažemo kao majstori svog zanata, kako smo brzi i inteligentni, kako sijamo od znanja, kako smo inteligentni, kako svime vladamo... I da li je spomenuto kako smo inteligentni?

Šalu na stranu, astrolog koji nije svestan sopstvenog ega ne sme da radi sa drugim osobama. Želja da se pokažemo esencijalno nije loša, ali uvek i uvek treba da vodimo računa o potrebama klijenta, a ne o našim težnjama. Razgovor o ontološkim i soteriološkim temama sa osobom koju zanimaju vrlo konkretne, prizemne ljudske dileme nikako ne može da se nazove kvalitetna astrološka konsultacija. Bolje je da se lopta malo spusti i da se osobi zaista pomogne, no da se samom sebi stvara ona gore spomenuta loša karma.

Iz tog razloga pre bilo kog direktnog kontakta sa klijentom treba obavezno proučiti njegovu natalnu kartu, pošteno priznati sebi da li je ta karta čitljiva za vas i pogledati sinastriju između klijenta i vas lično.

Morate sebi pošteno priznati i da neke karte, to jest osobe ne možete da analizirate, da ih prosto ne razumete ili postoji neka vrsta blokade koja ne dozvoljava da se komunikacija odvija na zadovoljavajućem nivou. Što ne znači da neki drugi astrolog to isto neće moći da izvede. Prosto osvestite svoj ego da niste svemogući i da pored vas lično postoje i neke druge osobe koje bi možda za tog izabranog klijenta bile bolje rešenje.

Iz istog razloga se posmatra i sinastrijska karta. Ako uočite da vaše planete mogu „dramatično“ da utiču na psihu klijenta bolje je ponovo povući se i ne uraditi konsultaciju, nego napraviti haos od klijentovog života.

Što nas dovodi i do sledećeg vrlo klizavog terena, medicinske astrologije.
Postoje osobe koje su specijalno nadarene baš za ovu oblast i prosto ih je ponekada milina slušati kako majstorski dijagnostikuju i kako su neverovatno sposobne da detaljno uđu u određeni problem, bilo na nivou ćelijskog ili čak proteinskog biohemijskog procesa, bilo na nivou uticaja na makro svet. I postoje osobe koje sve svoje vreme i posvećenost vrlo saturnovski predaju izučavanju i dalekih uticaja, tako da se fascinirate njihovim znanjem kako su sposobni da zaigraju među fiksnim zvezdama, maglinama i nebulama... i nebulozama ne bi li identifikovali problem. Ali...

Ako niste sposobni da pronađete rešenje, nemojte se baviti tim sportovima pred klijentima. Nije nikakva greška umeti pravilno dijagnostikovati iz horoskopske karte, štaviše to je čast i dar od Boga, ali isto tako to je samo pola puta.
Druga polovina je rešenje, i to ono suštinsko klijentovih zdravstvenih, a uostalom i svih drugih, problema. U slučaju da u jednom primeru problem pravi Mesec i neke fiksne zvezde koje se tiču štitne žlezde, potražite rešenje preko puta... ili u aspektima koji blokiraju ove uticaje. Ako je problem Jupiter možda je rešenje Saturn, i obrnuto. Prosto shvatite da ste pronalaženjem pravog uzroka problema tek na pola puta do rešenja i da to putovanje nije završeno. A ako niste sposobni da pronađete rešenje nemojte pronalaziti ni problem.

Biti astrolog je časno, ali izuzetno naporno zanimanje. Imajte to u vidu ne bi li što pre preboleli i ove astrološke „dečije“ bolesti.

Pravo punjenje

Uporna je, moram da priznam. Uporna kao magarac.





-Da li znaš koliko sam se namučila?, kaže mi.





-Znam, odgovaram joj. -Morala sam da ti dodajem i šargarepu (kao eto i ja sam učestvovala).





-I kapicu sam mu pravila.
-Nda... Mene se više dojmio taj švalerski osmeh.





-I tako je sve bilo divno i stajao je satima. A onda su se pojavila ona dva retarda iz susedne zgrade.
-Misliš ona dva klinca koji su očajnički zaljubljeni u tebe?
-Ti nisi normalna! Oni su debili.
-Možda i jesu, ali stalno pokušavaju da ti privuku pažnju.
-I ništa... sneško je stajao dok oni nisu naišli. Ali bez brige, sledeći put ću da nađem ciglu, u stvari kamen... Ma bolje da dovučem onu betonsku kocku od deda Slavka i da stavim u centar... Pa kad nalete na njega... Hi, hi, hi.





-Pazi, možda je bolje da u centar staviš punjenje od osiromašenog uranijuma. Veruj mi, efekti će biti zastrašujući.
-E, odlična ideja! A gde to mogu da nabavim?
-Preko Neta normalno... Ček, stani, zabranjeno ti je da koristiš moju karticu!





Poslednji pozdrav starom i...
Sledeće jutro osvanuo je novi sneško deset metara dalje.




-Ma ajde molim te, samo ga pogledaj, kaže ona meni. -Proćelav i ima brčiće. Oni debili jesu debili.
-Meni je super.
-Ma ti si matora. Idem ja ipak da nađem onaj uranijum...

Kandahar

Nemoj da budeš sledeći.
Zato što me ne zanima. Zapravo nemam vremena.

Priča je uvek ista.
Vrtimo se u trci, vrtimo po starom toku Hapija.
Vrtimo u uvek istim vrtlozimo.
Glupi smo.

I zato nemoj da mi uzimaš vreme, nemoj da mi dosađuješ.
Motordžije mi idu na živce.
I u trci ih zasipam peskom i ostavljam iza.

I ne interesuju me obećanja, niti noći u Kandaharu. Ne uzbuđuje me ni šerbet, ni svila. Moram da držim trasu prema Hapiju.
I nećeš me primamiti rezervnom kacigom, već sam je imala.
To je bedna ponuda za mene koja u svom oklopljenom vozilu prebacujem mladog Horusa Harpokarta. Onog sa velikim očima i još većim srcem. I vuk je na zadnjem sedištu pored kutijice u kojoj je ormes kamen. Vuk, vladar Nekhena i bele krune je čuva.
A soko, vladar Buta i crvene krune leti iznad nas.
I idemo ka izvorištu Hapija. Tamo gde je voda savršeno čista, savršenih molekula.

Žao mi je, mada mi iskreno i nije žao.
Kada radim nisam ni muškarac ni žena. I možda bi ženu unutar mene i želeo da vidiš, ali je trenutno nema. I nećeš dobiti ni priču, ni trenutak mog vremena.
I ne seci mi moždane magistrale, jer imam preča posla.

Od deteta Horusa do deteta kome treba pronaći pravi lek put je dug ...ili kratak.

Ne ometaj me.
Ovo je moja trka.
Moj Kandahar.