Autostoperski vodič kroz galaksiju

Artur je pronašao mir na toj zaostaloj planeti.
U kolibi na kraju sela.
Trilijan se vrtela po prostorvremenu tražeći adekvatnu epohu za sebe.
A ja sam par puta nedeljno išla da igram.

U povratku vodila sam sebe na sladoled na ono mesto.
Već znaju, borovnica i tamna čokolada posuta kandiranim bademima i lešnicima.
I uvek se oduševim kao malo dete kada u kornetu naletim na čokoladni dukat.

Našla sam i jedan čudan zid. Popnem se sa sve onim sladoledom u ruci i onda zamišljam kako mi je odjednom proradio sub-eta senzo-o-matik i kako tamo u orbiti upravo manevriše Zlatno srce.

Gledam bubašvabe, čučim. U betonskoj pukotini imaju leglo. Gledam kako izlaze sigurne u noć. Uvek par prolaznika zastane da pogleda mene, da vide trenutak kako ću spektakularno pasti sa te visine.

Ja se upiljim u pukotinu preko sladoleda, a ono zeleno i svetlucavo mi curi ispod očiju i razliva se po obrazima. Ne smem da se okrenem dok ne prestane.

Hvala Bogu što ovi sa fejsa ne čitaju blogove.


Artur je čitao... iz čiste dosade.
Čitao je brošure i uputstva, nije imao šta drugo.
I zato je jedini preživeo havariju putničkog broda.

A ja sam prošla kroz sve aspektne strukture. Sve.
Tamo od one čudne 2006. kada sam tu knjigu prvi put uzela u ruke pa sve do sada.
Od onog trenutka kada se laž kotrljala između opozicije Neptuna i Saturna, pa sve do sada kada se Uran i Saturn titanski udaraju po poslednji put.
Posle čega ostaje zgarište.
I zato i nisam htela.
Znala sam šta me čeka.
Jebena astrologija.

Artur je čitao, a ja sam vozila Afriku veće kubikaže.
Sve ima svoju cenu.

I upravo bi trebalo da mislim o deficitu i o FED-u, i o obaranju dolara na berzi, o raspadu finansijskih sistema i ratovima, kojima se novac najbrže zarađuje. I o Merimanovim predikcijama i kineskom povlačenju od dilovanja sa Amerima. Ali mene samo boli glava. Ostalo ne osećam.

Tako prolaze oni koji zaborave sopstvene principe. Oni koji se klate između srca i glave. I oni koji su sposobni da balansiraju na zidu sa sve sladoledom i u isto vreme preračunavaju u glavi trenutne tropske u sideričke pozicije i obrnuto, ali nisu sposobni da...
Šta?

Hvala Bogu što ovi sa fejsa nisu sposobni da ukapiraju išta što je iole komplikovanije od linearne strukture.
I što negiraju alegorije.

I što ne čitaju blogove.

I onda mi više nije do sladoleda.
Ni do cigarete.
I znam da ponovo danima ništa neću jesti. A vuk je vuk samo kada je gladan. I da ću biti sita... od svega.

Ne, priča je poštena. To je tako i trebalo da se dogodi. A pokušala sam da izbegnem. Imam i dokaz tamo u aprilskim i majskim postovima. Ali nebitno...
Ono što me čeka u avgustu treba da preživim sama.
I u sve ulazim sama.
Takav je postupak u retorti.

I hvala Bogu što oni tamo na fejsu samo zevaju u sopstvene narcisoneznasečemu slike i što vode neke živote milijarde svetlosnih godina daleko od mene.

Ja razmišljam o Arturu, ja sam Artur.

Posle vlažnom maramicom brišem ono zeleno i svetlucavo sa lica, i smišljam kojom bistromatikom da se prebacim u krevet, iz kog, opet, želim žarko da pobegnem na bilo koje drugo mesto.
Jer tamo kada se okrenem na stranu samo ću zaroniti glavom u njegove grudi, a onda ću posle da ustajem i ponovo tražim maramice.

Sanjaću kako se prebacujem negde, kako se poništavam.
I biću svesna kako meni nije dozvoljeno ono što jeste običnim ljudima.
Onim sa fejsa, na primer.

I da, da ne zaboravim. U sklopu terapije nije mi dozvoljeno da slušam Trejsi Čepmen, jer samo što me nije ubila prošle godine.
I da se podsetim da mi je još uvek rano za Slejer.

Samo su mi potrebne maramice.
I neka planeta koja podseća makar malo na onu moju koju su uništile Vogonske eskadrile.


Kada prođe onaj autobus okrenem se na drugu stranu.
Rano je za Slejer.

Mečko

Debeli udiše samo vazduh iz auspuha.
I debeli kad treba da dođe on razmatra kako da prepliva Savu, ubije zmaja i probije se kroz senjačke šume i džungle, a opcija da stigne kao svaki normalan čovek apsolutno otpada.

I kada se hrani to su samo pečeni krokodili, zasuti kilogramima soli, bibera i preljutih paprika, i indijskih začina od kojih se pale visoke peći u čeličanama.

Na dva točka je jahač apokalipse. I treba na vreme upozoriti stanovništvo da se evakuiše u podrume ili još bolje bunkere.

I ima šake kolika su moja stopala.
Merio je.

I kada me zagrli neosetno me podigne tako da landaram nogama po vazduhu.
Ugodno se uklapam u njegov zagrljaj dok hodamo ulicama.

I taj militantni skinhed je jako zgodan kada skočim i promašim i padnem.
Uvek se vrlo mekano prizemljim na njemu.
Na očima koje se stalno smeju.
I u kojima se vidim kao u ogledalu.

I nastavljam da se ogledam.

20. Grof od Sen Žermena

Grof od Sen Žermena je izuzetna ličnost, pretpostavlja se da je bio sin transilvanijskog princa Franc Leopold Rakozija (1676-1735), ali ove tvrdnje nisu baš sigurne, mada ima i onih u kojima se spominju Sultan Mustafa II i Markiz od Rivalora kao njegovi očevi. Međutim, pouzdano se zna da je grof bio čovek izuzetnog obrazovanja i manira, što je u ono doba bio siguran znak njegovog plemenitog porekla, kao i činjenica da je u određenim periodima bio izuzetno bogat čovek. On sam je tvrdio da je poreklom alzaški ili portugalski Jevrejin. A opšte je poznato da je savršeno govorio španski, portugalski, italijanski, engleski, nemački, francuski, latinski, grčki, kineski jezik i sanskrit, mada ovaj poslednji sa jakim italijanskim akcentom. Smatra se da je živeo od 1710. do 1935. do kada se prate njegova čudna životna kretanja, mada neki izvori napominju da je zapravo postojao oko 2000 godina i da je iscenirao sopstvenu smrt poslednji put ne bi li zavarao trag o sebi.
Mala i interesantna stvar, za one čitaoce koji možda žele da lociraju grofa Sen Žermena i danas jeste da on vrlo vodi računa o svojoj ishrani, neke namirnice apsolutno nikada ne konzumira, te redovno u hranu dodaje eliksir koji je sam izmislio. S obzirom da je potvrđeno istorijskim spisima u toku nekih 110 godina da se stalno pojavljivao kao muškarac u srednjim godinama i odličnoj formi, možda ne bi bilo loše da i sami povedemo računa o sopstvenoj ishrani i vitaminskim i mineralnim suplementima.
Interesantna priča vezana za njega jeste i kada je lečio čuvenog Kazanovu. Da, u pitanju je italijanski avanturista Žak de Kazanova de Seingalt, jedan od najvećih ljubavnika zapisanih u istoriji, kao i čovek zapanjujućih matematičkih i astronomsko/astroloških sposobnosti. Verovatno da je Kazanova u tom trenutku oboleo od neke venerične infekcije, te mu je Sen Žermen ponudio 15 tableta koje je ovaj trebalo da pije u toku tri dana. Zanimljiva je činjenica da se tek od pre par godina u zvaničnoj medicini koriste antibiotici takozvane 5. generacije koji postižu slične efekte baš u toku 3 dana.
Sen Žermen je takođe posedovao i Atoeter, belu supstancu za koju je tvrdio da je „duh prirode“ i koju je držao u staklenim epruvetama zapečaćenim voskom. Jednu je i pokazao Kazanovi tvrdeći da će supstanca nestati ako dođe u dodir sa vazduhom. Sam Kazanova je iglom izbušio vosak i zaista više ničeg nije bilo u epruveti. On dalje tvrdi da je grof Sen Žermen pred njegovim očima pretvorio novčić od 12 sua u pravi zlatnik. Što je potvrđeno još par puta kada je markizu de Valbelu trasmutirao srebrni novac od 6 franaka i sam markiz je začuđeno posmatrao kako se kovanica iz srebrne pretvara u vatreno crvenu tako što ju je grof posuo nekom crnom sprašenom supstancom i zagrejao na slabom plamenu, i naravno kovanica se ohladila i postala zlatna. Grofica od Adhemara njegova dugogodišnja prijateljica imala je u posedu jedan od tih novčića sve do 1766. kada je ukraden iz njenog sekretera.

Postoje tvrdnje da je grof od Sen Žermena svoja znanja iz oblasti „okultne hemije“ dobio u toku boravka u Aziji, a posebno u Indiji. I još uvek postoji dokaz u obliku Leopold Hofmanove medalje koja je i dalje u posedu te porodice gde se jasno vidi transmutacija kao proces. Jedna trećina medalje ostavljena je u prvobitnom stanju kao srebrna, dok su dve trećine zlatne. Ispitivanja su pokazala da prevara u ovom slučaju nije moguća. Takođe, zna se vrlo pouzdano da je još u ono doba, iako zvanično katolik, propovedao budistička učenja, kao i neke pitagorejske filozofije. Nekoliko puta je hapšen pod optužbom da je špijun, a isto tako znalo se i da živi monaški tip života, da savršeno svira violinu, komponuje i peva, kao i da je „lud“ i ne preterano emotivan.
Grof će ostati poznat i po svom delu „Najsvetija trinosofija“ ili „Najsvetija trostruka mudrost“ gde opisuje alhemičarske inicijacije i procese. Naravno da su oni najvažniji delovi dati u alegorijskom obliku, dakle ne za širu publiku, ali isto tako vrlo jasni adeptima i tragaocima za istinom. Kao i indijski alhemičari nekada, i on opisuje ulazak u palatu koja se nalazi u duhovnoj sferi i ide u detalje opisujući njeno uređenje. U toku boravka unutar palate ili unutar retorte kao izabrana supstanca spremna za transmutaciju, on opisuje kako je bio podignut u vazduh i kako je nestao, da bi se zatim pojavio potpuno drugačijeg tela i čak i druge boje odeće, koja je od smaragdno zelene postala purpurno crvena. Svaka njegova reč nosi zaista trostruko značenje
Što se tiče konkretnih stvari, grof od Sen Žermena tvrdi da je alhemija apsolutno nauka, koja pored toga što koristi laboratorijsku opremu, može uvek i svuda da se potvrdi u fizičkom, mentalnom i duhovnom planu i da se manifestuje kroz sve forme i sva živa bića.
A to je potvrđeno i Kazanovinim spisima u kojima on tvrdi da je transmutacija praktičan proces koji se praktikovao često u toku druge polovine 18. veka. Moderna nauka danas ovakve tvrdnje krsti kao „geberovske“ (pogledati raniji tekst o arapskoj alhemiji), ali možda je potrebno još samo malo vremena da bi ponovo počeli da praktikujemo neka stara do sada izgubljena znanja.
Zanimljivo je da se sam grof od Sen Žermena spominje u priči Aleksandra Puškina „Kraljica pik“ (1834.) „Čuli ste za grofa Sen Žermena, o kome se pričaju neverovatne priče. Znate i sami da sebe predstavlja kao lutajućeg Jevrejina, kao onog koji je otkrio Eliksir života, Kamena filozofa i tako dalje. Neki se smeju, tvrdeći da je šarlatan, ali Kazanova u svojim memoarima kaže da je bio špijun. Ali šta god da mnogi kažu, Sen Žermen je uprkos misterijama koje ga okružuju bio vrlo fascinantna osoba, i vrlo tražen u najvišem društvu. Sve do ovog dana moja baka čuva uspomenu na njega i postaje vrlo ljuta ako neko govori o njemu bez poštovanja.“

A sve ovo možemo potvrditi i u redovima Volterovog pisma Frederiku Pruskom gde zajedljivo opisuje grofa Sen Žermena kao „čoveka koji nikada ne umire i koji bukvalno sve zna“. I ukazujući na neke političke manevre tvrdi da će „grof biti taj koji će za 50 godina gledati svojim očima posledice tadašnjih međudržavnih poteza“.
Zvanična je verzija da je preminuo 1784. godine od upale pluća i da mu se grob nalazi u porti crkve u Ekenfurtu, mada postoje mnogi koji su ga pratili i kasnije, a znajući za grofova politička interesovanja, možda je i pravi trenutak da se zapitamo da li i danas deluje u najvišim krugovima samo pod nekim drugim imenom.
O njemu se pričalo u Parizu 1835., u Milanu tokom 1867. i Egiptu u toku Napoleonovog napredovanja. Sam Napoleon je imao kod sebe dosije o grofu i često ga proučavao. Teozof C.W. Lidbiter je tvrdio da se sreo sa njim u Rimu 1926. i kako je pričao tom prilikom grof mu je pokazao odoru koju je dobio još od nekog od rimskih imperatora i pažljivo je čuvao. Jedan drugi teozof, Gi Balar je tvrdio da ga je grof upoznao sa aktivnostima vanzemaljske inteligencije, a sama Helena Blavatcka je tvrdila da je on jedan od „Gospodara Mudrosti“ i da je upravo njemu zahvalna na nekim doktrinama sa kojima ju je i lično upoznao...

U svetu alhemije – sve je moguće.

Hipermatematika

Veče u Optimistu.
Nešto puštaju, ali mogu da čujem samo ovo.



Izbegavam poglede.
Čekam militantnog skinheda.
Mozak mi opet vrti zastrašujućim brzinama.

Čekam.

Coriolanus

Prodavci magle, u stvari kreatori magle.



Volim taj posao, pogotovo kada se majstorski radi.
Može da bude izuzetno uticajan... na svaki način.



A priča je usađena tamo negde u gene svakog od nas.



Nisam ih tražila, sami su stigli u moj kraj.



A onda me je primetio čika. U stvari glumci su mu pokazali na mene.

Iskreno, da je Ralf Fajns bio tu sigurno da bih ga jurila da ga fotografišem, a ovo ostalo društvo me stvarno ne zanima.
Glumci su potrošna roba.



Te u tom smislu, čika se oštrim tonom obratio pitanjem da li imam dozvolu da fotografišem.
Oštrim tonom kontra ga upitah da li on ima neki papir gde piše da mi je zabranjeno da fotografišem na javnom mestu, pa uz osmeh dodah da me zvezde ne zanimaju i da želim da slikam samo ovaj privremeni kamp.



I to je bilo dovoljno. Malo zbunjen ipak se udaljio.
(E, ima svakakvih budala, sigurno je pomislio.)



Naš MOD nije mislio kao ja. Te uz čašicu poznate gazoze lepo se porazgovarao.
Ako, neka, nije mi žao.



Stvarno me više zanima ono iza scene, iza iluzije.



Ali zvezde su se razbežale kada sam prošla tim putem.
Ma, nije ni njima lako.



Međutim, u svemu tome ima interesa i za nas.
Sada možemo da očekujemo procvetavanje ekonomije, a svi naši talenti (a u Srba su svi "genuine" talenti) mogu konačno da statiraju u kukuruzu, a da to nema veze sa nekim reality maratonom u kom se naravno ne zna ni ulog ni dobit.



Ne, stvarno mislim da glumcima nije lako.
Ako zanemarimo sve ostale čari zanata, samo pomisao da treba noću da koriste ovakav toalet, to jest stepenice od i do njega, govori sve.



Uran i Neptun, to su im astrološki vladari.
Energija i iluzija.



I već mi pomalo nedostaju...

Autizam

Zašto da se lažem?
Volim svoj autizam.

I znam da "nije dobro za čoveka da je sam", ali toliko je omamljujuć, savršeno, prosto kristalno privlačan.
U stvari, to je mir.

I znam da se karma realizuje samo i jedino u interakcijama sa drugim bićima, ali tu filozofiju tako rado i vrlo često zaobilazim u širokom luku.

Teško mi je da objašnjavam ono što je toliko logično i očigledno, da trouglasti oblik ide u trouglastu rupu, a kvadratni u kvadratnu. Da je, ako ideš hipotenuzom kraće nego da zaobilaziš preko kateta. Da je glupost samo greška, a da nije osnov za mržnju. Da je laž samo i jedino laž, maska preko gluposti.

Da je strašno da imaš toliko godina da možeš da mi budeš i otac i majka, a da to ne znaš.

Rečeno mi je da sam lažov kada sam rekla istinu.
I rečeno mi je da sam hulja kada sam objasnila situaciju i muški je rešila čisto i u tri poteza. Bez drame, bez španskih serija.

Pre par dana stigao mi je zvanični dokument, a da bih poštedela ostale koji su prisustvovali istoj mučnoj sceni, na sudu ću priložiti audio zapis celokupnog razgovora.
Sve smo snimali.

Vuk sam i soko, soko sam i hulja.

I što sam starija ljudi su mi sve nerazumljiviji, i čini mi se iskreno, gluplji.

Rtanj

U pitanju je predavanje Saše Nađfejia i traje... iskreno rečeno.

Ali koliko god ljudima bio interesantan početak, ja sam se probudila tek u 20 minutu kada se začula čarobna reč "Kailaš". I to na svu sreću, jer tada je počela daleko ozbiljnija priča koja me je u 44. minutu podsetila na Potalu i priču o vodenom rezervoaru ispod nje. Negde u 80. minutu, kada bi svi normalni i prisebni ljudi pozaspali ili se diskretno izgubili iz prostorije, ja sam procvetala gledajući ozbiljne geološke karte i rudarske trase. I tamo negde u 99. minutu fascinirao me je satelitski snimak putanje energije kroz šumu.

Ima tu brljanja, ima (pred sam kraj) nama tako poznate narcisoidnosti, ali Bože moj, takvi su ljudi. Treba se navići i na to.

Ali, na kraju, dok Nađfeji juri orgon po Rtnju, ja i dalje ne mogu da pronađem adekvatne metalne ploče za generator i čoveka koji će to ozbiljno da zavari. Sve počinje da me podseća na uređivanje časopisa "Treće oko" (i da li se štampa još uvek?). Svako ima neku ideju, svi redom su fascinirani, a niko nema strategiju, niko vezu u ministarstvu ne bi li se osnovao ozbiljan institut. Svi bi da grickaju pomalo i prosto se plaše da se organizujemo (A šta ako mi ukradeš ideju? I šta ako to nije ništa, a ja znam da jeste? ...I u tom smislu.)


Nema hasne od toga. Uvodno predavanje je održano, sada sa punim pravom očekujem dalje poteze. Ko će da plati ekipu koja će dovući onaj naš izudarani radarski sistem, da li je vojska jeftinija varijanta, treba li da na revers izvučem triaksijalnu ćeliju i ko će da mi obezbedi magarca koji će da je nosa po planini (ja definitivno neću, a i da hoću, fizički ne mogu... i plus što sam mislila na pravog magarca, onog na četiri noge, da ne bude zabune)? Koji merni sistemi i uređaji će biti primenjeni tokom obrade podataka? Ko vodi koju ekipu? A koji su domeni svake ekipe ponaosob?
I da li ja uvek treba da mislim o svemu?

I ima li i mog narcizma u poslednjem pitanju?

Elem, predavanje je snimljeno, pušteno na Vimeo i zainteresovani i oni sa 2 sata slobodnog vremena mogu da se zabave ili možda i nauče nešto novo.






I da, eno Big G sedi u publici, čak se i nazire u nekim kadrovima. I preživeo je...