Život 17

paukova jaja

Građevinski radovi

Ok, od sutra je otvorena sezona građevinskih radova u mojim ustima. Pet dana za redom.
Idemo na delimično realizovanje Haginsovog protokola.
Nemamo amalgometer, zbog čega ja donosim voltmetar i učim zubara osnove merenja napona u plombama, i redosled uklanjanja unutar kvadranta u vilicama u zavisnosti od polariteta.
A neke druge stvari nam zakonski nisu dozvoljene, pa ih zakonski i premošćavamo.

Elem, dan kasnije Merkur se stacionira direktno na početnim stepenima Lava. Vrlo zgodno za ispravke, revizije, čak i buduće planiranje.
S obzirom da aktivira septilnu seriju Plutona i Neptuna upravo sada ćemo se konačno oprostiti od duhova prošlosti koji se ukazaše u toku solarne eklipse krajem juna 2011. (ovo mi je izuzetno drago, s obzirom da je moj "duh prošlosti" bio naročito razigran tih dana). I još važnije, pogledaćemo na novi način sve ono što smo naučili iz perioda između jula 2005. i jula 2006. godine i konačno pronaći mir posle tih burnih proteklih 7 godina.

Otvoriće se pravi uvid u naše srce, našu kreativnost, našu decu i našu sposobnost da pronađemo onaj urođeni entuzijazam gde god da rani stepeni Lava padaju u našim kartama. Na kraju ovog procesa znaćemo definitivno zašto smo bili stavljeni u karantin i bukvalno sklonjeni od određenih ljudi i situacija.
Što mi je lično takođe i ponovo drago.
I ovo će biti u igri tokom početka avgusta.

Međutim, s obzirom da je tokom ovog perioda Merkur vladar Venere, konačan ishod i mir u duši, kao i nove početke možemo očekivati u drugoj i trećoj nedelji septembra kada Venera prođe ove stepene Merkurove retrogradnosti.

Neka sećanja i razmišljanja koja još uvek nećemo sasvim razumeti biće konačno otkrivena početkom jula 2014. kada Jupiter prođe iste ove stepene.
Takođe, u ovom sada periodu Merkurove retrogradnosti dobićemo uvide u budućnost, pošto će se Jupiter stacionirati direktno baš na 13. stepenu Lava u aprilu 2015. i nastaviti bljeskove lucidnih ideja koje smo dobili upravo ovih dana. Tada, u tom periodu definitivno ćemo shvatiti o čemu se tačno radi, ali u međuvremenu obratimo pažnju u kojoj horoskopskoj kući se tačno nalaze početni stepeni Lava, pošto tu leži odgovor.

Naravno i klasično značenje retrogradnog Merkura uvek i jeste razmišljanje, analiza proteklih perioda, povratci nekih ljudi i događaja, kao i vraćanje na neka bitna mesta, i obnova. Ovakav Merkur je odličan za velika spremanja, kako doma, tako i dokumetacije i stanja srca i uma. I savršen da se osvrnemo i vidimo šta smo zaboravili da uradimo tada kada je trebalo. I da to konačno i završimo.

Upravo iz tog razloga spomenula sam 2005. i 2006. godinu pošto je od sredine jula 2005. pa tačno sledećih godinu dana Saturn boravio na ovim stepenima donoseći čudesne lekcije svima (a haos pogotovo Bikovima, maksimalni haos Škorpijama zbog boravka Jupitera i kvadrature sa Saturnom, i nešto manje Vodolijama).
Ove lekcije su bile aktivirane i konkretno izražene u toku boravka Marsa u toku maja 2008., a zatim u toku njegove retrogradnosti na ovim stepenima od sredine oktobra do sredine novembra, a zatim krajem januara 2010. do početka maja 2010.
(Eh, kad se samo setim kako se nekad dobro džumbusalo... baš, jedva ostadoh živa. Ali ostadoh. Škorpionski kvalitet.)

No, do nove ekspanzije, novih ideja, novog srca u toku Jupiterovog boravka na tom mestu u toku 2014. - 2015. prisetićemo se kako smo razmišljali, kako smo se zabavljali, igrali i plesali u toku svih ovih (iznad nabrojanih) perioda.
A konkretni rezultati nas čekaju krajem septembra.


I s obzirom da se moj natalni Mars i to baš retrogradan nalazi u Biku, pa u 8. kući (te sam ja mangal po vedskoj astrologiji sa Marsom u sideričkom Ovnu) i da baca skoro egzaktnu, za pola stepena aplikacionu opoziciju na Mesec u Škorpiji, odgovor su zubi.
I metalne plombe na njima (u prevodu od žive, bakra, nešto malo srebra i svega ostalog vrlo toksičnog).

I to je simbolika mladog muškarca u mom životu. U prevodu, sve bipolarno poremećen primerak do primerka.
No, kada se konačno kurtališem ovog toksičnog tovara koji nosim u ustima trebalo bi da se isto tako konačno kurtališem i budala.
Živi bili pa videli.

U septembru me ionako očekuje nova muška ekipa i novi dođo.
Ako preživim ovo sada.

Od srede pa nadalje moj jedini zadatak je da ležim i pijem antibiotike.
Skinula sam par finih filmova sa Neta i pokupila desetak knjiga iz biblioteke (i jednog nepročitanog Pračeta, čisto da se smejem malo tih dana).
Telefon će biti isključen, a mejlovi zaboravljeni.
I već se radujem... miru i tišini.   

Japanizam DOB 2012

Naravno, ovo se ne propušta.





I naravno da sam ja kriva što je i počelo.





Imala je cele 3 godine kada sam je uvela u taj svet. Prvo Digimoni, a onda su se ređala razna čudesa.





Sve do onih dana kada su se sve devojčice na igralištu zabavljale satima glumeći Mnjau mnjau mačkice.
I dok mi svi ostali nismo pošandrcali zbog toga.
Ali zna se ko je glumio Zoe.





I sve one godine u početku vrlo bezazlenog, a zatim i vrlo ozbiljnog učenja japanskog.





I ceo novi svet sebi sličnih koje je pronašla...





u ovom iznurenom smornom gradu.





I razumevanje oružja (to joj je od mene).





I osećaj za egzibicionizam (to joj je od oba roditelja).





I drugačiji način razmišljanja.





Dani su se ređali,





kao i nova poznanstva,





pa i prijateljstva.





A bilo je udvarača.





Spremnih da je brane, normalno, svim svojim moćima.





I da je zaštite.





A i miss Krstić, uobičajeno zvanu eeej, je l' me zvala Krstićka?





Slike su autorsko delo Mili i dotične Krstićke (i džabe ja ispravljam da je Krstićeva kad se u mozak ne prima).
I pitanje liku kako je uopšte stigao do DOBa, a da usput nije posejao popadale od srčanog infarkta kada su ga videli na ulici.





Kao i ove "osvetnike".





Nisu se baš uklopili u srpske standarde.






Na cosplay zabavi poslednje večeri pojavila se i njegova ekselencija gosn ambasador.





Zahvalio se uljudno, a onda...





podelio nagrade.





I samo što ga nije pojelo čudovište.





Ali ipak nije.





Mili mu je pred odlazak prišla i na vrlo uljudnom japanskom ga zamolila za sliku.
Dobila je i naklon, i zagrljaj i osmeh.
(A i dedina kravata je bila počastvovana po drugi put.)

A banana?

Apsolutno mi nije jasno zašto me ljudi sa kojima radim ozbiljne stvari tretiraju kao retarda.
Za razliku od ljudi sa kojim radim neozbiljne stvari.

Imam skoro 40 godina. I ne razumem zašto neko od otprilike 50 godina (ili stariji) misli da će lako da me izmajmuniše.

Par godina ranije imali smo okršaj sa novostvorenom firmom namenjenom za zapošljavanje političkih kadrova. I baš bi me bilo briga kakav su oni provajder i operater na tržištu, čak i što koriste sveto ime jednog egipatskog (a meni izuzetno važnog boga) i istovremeno sazvežđa. I što su proglašeni za najuspešniju firmu ove godine, uprkos svojim tragičnim tržišnim rezultatima i još tragičnijim kvalitetom usluge. Baš bi me bilo briga da nisu vrlo olako i jako bahato mislili da će upasti u ono što je moje i neplatiti za to.
A moja zgrada se tretira kao "moje". Zato što jesam sebična i zato što mi je najvažnije ono što jeste moje.

Elem, tretirali su i mene i moju malu konspirativnu zgradbenu ekipu kao idiote, a onda su zinuli kada smo izvukli repetirane diktafone.
I  sredili smo ih.

Bilo je mučno, bilo je "mozak mi se pretvorio u krompir pire dok sam iščitavala zakone" i bilo je vrlo pažljivo sa naše strane. A vrlo brljivo i nepažljivo sa njihove.
Ali smo uspeli.

I u stvari možda bi bilo najbolje da to sve sročim kao mini priču i odštampam na flajerima. Pa kada treba sa nekim da se zakonski obračunavam samo da mu kao vizit-kartu uručim i to. Kao "pročitaj prijatelju i izvuci pouku".

Dve i po godine boravka Saturna u Vagi i dve i po godine sa tri advokata i tri procesa. I mislim da mi je svega dosta. Ali da sam naučila zakone - naučila sam.

I onda juče u sred haosa gde se ubeđujem da ovih dana ne mogu do sekcije za kvantnu m. u Komori, i gde se ubeđujem da ne mogu na razgovor o njenim idejama (koje i jesu samo ideje već godinu dana i nikako da se materjalizuju), i gde se ubeđujem da mi je potreban finansijer za projekat i za mašinsku laboratoriju i da mi na pamet ne pada da trošim svoje dragoceno vreme sklapajući metodu ulažući svoje pare i svoje ruke, a da neko drugi pokupi kajmak... on se smilovao da mi predloži vanparnično poravnanje... nudeći mi kikiriki.

Nekoliko trenutaka nisam bila načisto da li da se smejem ili prekrstim. Da li da ustanem i počnem da isijavam vatru ili da se budistički primirim.
Pa sam kombinovala.

Mars počinje da pravi T kvadrat sa Uranom i Plutonom, i da baca "prazan pravac" ka početnim stepenima Raka. E taman gde je meni 10. kuća (pa i sud) i taman gde se smeši moj Saturn. Sve muške planete, sve haotično porazmeštene.
I taman kada sam bila ubeđena da sam sklonila sve na putu i da idem samo ka operativnim građevinskim radovima za šta takav aspekt i jeste idealan, on se baš tada smilovao da pokaže svoje milosrđe i velikodušnost.
I da mi ponudi dil snova gde ja za veliku stvar dobijam kesicu kikirikija.

Posle sam otišla u kupatilo da se dobro pogledam i da proverim zašto ja njemu izgledam kao majmun, a ne kao racionalno biće.

I otkucala mejl sa mojim uslovima za poravnanje.
I mojim slobodnim datumima za sastanak krajem avgusta.
I sa, u poverenju, dilemom da li da pokrenem tužbu za nanetu duševnu patnju zvaničnim navođenjem neistina, potkrepljenu naravno dokumentima.

Pa nek se puše.
I on i njegov advokat.


Ali, na kraju, ostaje gorčina.
Zbog čega sam uopšte naterana da preduzimam korake koji se po zakonu ove države inače i podrazumevaju? I zašto jedan pedesetogodišnjak misli da mu je dozvoljeno sve, da je za njega sve i da se svi klanjaju samo njemu?
I zašto mu njegov advokat i nazovi prijatelj nije na vreme rekao koliko će ga sve koštati?
I da ću svaki mesec razvlačenja postupka naplatiti.

To mi nije jasno.

Nekako u ovoj državi ja uvek počnem sve fino i ljubazno. Onda druga strana počne da me vuče za nos misleći da sam baš baš glupa, pa moram da joj pokazujem i drugu stranu mog Swati Meseca. I onda sam ja opaka kučka.
I ove situacije mi se dešavaju ne godinama, već decenijama u svakom mogućem obliku. Potpuno je nebitno da li je pitanju poslodavac, advokat ili muškarac. Ok, znam Mars u 8. u opoziciji sa Mesecom u 2., a strast je veća jer su u pitanju Bik i Škorpija, ali dokle bre, dokle? 

Pa ne mogu stalno da hodam sa isukanim mačem. Ili ću izgleda morati?

I otišla sam na borilačke veštine da istresem taj aspekt na konstruktivan način, ali džabe. Stvarno džabe.

A danas kada treba da odem i uzmem antibiotike, pošto smo uradili zamenu u zadnji čas, i da još ovih par dana samo igram i uživam dok me zubar ne zatvori na 5 dana, ja mislim o jednoj muškoj sujeti i njegovom advokatskom parnjaku.

Kikiriki, u kompletu sa semenkama i suncokretom mogu da prodaju tu u blizini, ispred stadiona.
Meni ne.
Makar bila i kučka.

Sanjam more ovih dana

Kupila sam sebi dvodelni kupaći.
To mi je valjda prvi posle dvadeset godina, verovatno i više.

U stvari Mili me je naterala.
Ja sam htela ponovo staru kombinaciju, jedan crni i jedan, po mogućstvu električno plavi. Najprostiji i jednodelni. Ali nije bilo tako malog broja.

Prevrtale smo zajedničkim snagama gondolu sa jeftinim dvodelnim, ali i oni su bili ogromni. Na moje zaprepašćenje gaće su bile tange. Na meni su izgledale kao onaj sigurnosni pojas kada treba da skačem sa sajle. Dakle, ne za "civilnu" upotrebu. I uopšte mi nije bilo jasno kako neko od circa 70 kila može, u stvari sme da nosi tako ogromne tange.
Posle mi se odgovorilo.
Sve je dozvoljeno.

Na kraju sam upala u banjičku kinesku robnu kuću i zatvorila se u kabinu na pola sata.
Crni dvodelni. Gaće 38 velike, gornji deo taman. Gaće 36 taman, gornji deo mali. Ne može da se kupi kombinovano, pa čak ni u slučaju da usreći neku drugu damu sa obrnutim proporcijama.

Onda mi je Mili dodala crveni na bele tufne 38, pa je trčala po isti takav 36.
I bi crveni i bi 36.

A onda me je naterala da to probam kod kuće sa njenim maleckim teksas šortsem i uz štikle.
Posle sam se celo veče tako i šetala.
Kada sam izašla na terasu mahnula sam komšijama.
Nek je veselo.

Nekako ipak mislim da sam zglajznula u krizu srednjih godina.
Ali osećaj slobode je neverovatan.
 

Jap 2012

Kukumavčile su dok nisu dobile dozvolu.
Posle su mi pričale se da je bilo hiljadu, ma hiljade hiljada (?!) ljudi na otvaranju.
I trebalo je da Mili krene sama.
Pa joj se pridružila Kraljica od Sabe.
A onda je krenula lančana reakcija.

Danas su ceo dan tamo.
Računam još i na Perinu pomoć, pošto je i on zainteresovan da vidi šta se tamo dešava.
I već zamišljam kako mu je (kao drugu Titi) međ omladinom.
Japanskom omladinom...

Ne priznajem drugu filozofiju

Ne postoji "pokušaću".
Niti "potrudiću se".

Ili se prelazi ili se pada.

I to je to.
Posle se samo ide dalje.