Nedelja prepodne i tema - Svi na jednog.
I izvukao se.
U suštini najviše pomaže onaj koji zadaje najveći vektor sile.
Ali je opuštenost u tim trenucima najveći prijatelj.
Naravno, ekipa sa kojom živim toliko dugo.
Na onom šalteru tamo ubiše čoveka, ali na ovom volim da se vidim, pošto je to jedino valjano ogledalo u sali.
Da, opuštenost. Ali... ajd se ti seti toga u kritičnom trenutku.
Pa da.
Volim da ih snimam dok ne gledaju. Volim njihove izraze.
I sledeća lekcija kako koristiti ruku drugog napadača u sopstvenu korist.
Osmeh je zbog bureka pre neki dan. Samo što nismo izazvali diplomatski incident zbog toga, ali sve za vruć i mastan burek.
U krugu je bilo najgore, kao u osnovnoj školi. Prvo te guraju i bacaju, a onda počinju udarci po glavi.
Normalno, važno je proveriti stanje šminke i kose u svakoj situaciji.
A ima nas sa raznih strana.
Neki ozbiljni trenuci mlaćenja su ipak zabeleženi.
Ali ja sam gledala da ih izbegnem.
Standardna ekipa.
I jedine ženke u čoporu tog dana.
Jedan od naših omiljenih nefilima se sve vreme zevzečio, ali žene treba da se štite i sarađuju.
Dve izdržljive ženke.
I glavna ekipa. Ko mi od naših instruktora do sada nije pustio krv, ispomerao kosti i ostavio trajne fleke od modrica ništa nije uradio.
Ali bili su vredni i svako je ostavio svoj trag.
I to je to.
Guslar ponovo dolazi, a ovog puta pokušaću da izbegnem natezanje konopca.
Posle je Sunce nekako bilo blago, gotovo prolećasto.
Ili se to meni čini.
A možda sam i u pravu.
