Šamanizam i sveštenstvo

Sveštenstvo. - Na prvobitnom stupnju religije čovek stupa u komunikaciju sa duhovima, izlažući se opasnostima i iskušavajući sreću; ali, kako je veoma brzo primetio svoj neuspeh i nemoć u ovim obraćanjima i pokušajima da pobedi vampire, bio je prinuđen da pronađe posrednike. Primetio je, ovaj divljak, da su određene osobe sposobne za ophođenje sa duhovima; da mogu da padaju u ekstazu i ostanu kao polumrtve duže vreme, tako da mogu da raspravljaju sa demonima; zaključio je da su takve osobe predodređene da učestvuju u ceremonijama, žrtvenim i molitvenim. Tako se rodilo sveštenstvo u obliku fetišista i šamana, koji igraju tako značajnu ulogu kod Crnaca, Tunguza i Mongola, kod Indijanaca iz Severne Amerike. Sve manifestacije porodičnog ili društvenog života: brak, bremenitost, rođenje, ulazak u doba puberteta, odlazak u lov ili rat, zahtevaju profesionalnog vrača, šamana, koji je najčešće u isto vreme i lekar. U meri u kojoj se društvo razvijalo, brojno i civilizacijski, stvarala se sveštenička kasta, koja ponekad ima istovremeno i svetovnu i duhovnu moć (kao što je to još uvek slučaj u određenim delovima Afrike, ili na Tibetu). Često, pored redovnog sveštenstva,, tako konstituisanog, stari vračevi su nastavljali da žive i imali ogroman autoritet u narodu: u najvećem delu budističko-lamaističkih manastira dopušteno je prisustvo vrača za presudne odluke, milostivljenje, itd.

Jan Deniker
Rase i narodi na Zemlji

Šipka

Na raznim mestima sam bila, ali ne znam zašto ovo još niko nije iskoristio za snimanje kakvog horora. 

Ovo je znak za zbunjivanje neprijateljske sile, pošto kroz ta vrata i treba da prođem.

I zablentavim se na trenutak u sliku koja eto baš predstavlja mene (u snovima).

Ma, koliko to može da bude teško za jednog wannabe nindžu? 

E pa može, zato što wannabe nindžini gluteusi kanda obožavaju gravitaciju.
Instruktorka me je utešila da će mi očvrsnuti i stopala i zgobovi i sve redom, što je u mom mozgu prevedeno da ću uspeti kada mi izrastu kopita i na prednjim i na zadnjim nogama, kao i par rogova kojima ću se zgodno kačiti glavom.

Biće to bitka sa samom sobom. Ne da probudim erotiku i senzualnost, već ono dete što je čuda pravilo pre... 35 godina.

I da stignem do plafona... I da se usput nadam da u kući imam zalihu gavez gela ili makar onog konjskog zelenog što smrdi na Viks.

Prosto mi došlo da se udam, pa lepo i napismeno da ugnjavim muža da mi ugradi ovakvu šipku u spavaću sobu. Čisto da izvrtim par krugova pre večernjeg čitanja knjige... Al' znam da ne bi hteo, tako da me je ta želja namah prošla.

Imam mesec dana pre 42. rođ. da dodirnem plafon.
I da budem opasna zver kada se vratim u borilačku salu i pridružim mužjacima.

A na radiju je sviralo...

Nova sezona

Preživeh zmije.
Preživeše i one mene, istina uz manje stresove.

Preživeh i silne tužne ljubavi,
na koje oči isplakasmo,
moji baćaterosi i baćateruše,
novi prijatelji.

I sad ono standardno.
Nova borilačka sala,
čak i bazen za borbe.

Novi muškarci.

Mmmm... muškarci.

Nisu veštice imune na hormone.
I neka tako i ostane.

I kad sam išla krivim putem

Automobil staje na kapiji.
Brojim desetak sekundi da se pomere vrata i nastavljamo.

Moja jedina balska haljina.
I u korsetu mali karambit, za svaki slučaj.

U ugovoru sam tražila da stoji da ne razgovaram.
Na bilo kom jeziku.
Samo igram tih sat vremena sa tim čovekom.
Samo igramo.
I posle samo odlazim.

Pre no što me uvedu dalje udahnem prvi jesenji vazduh i obrišem sve misli.
A tamo na drugoj strani jedan čovek u uniformi stoji i čeka.

Ispod Gazele

...je očišćeno.
Ali mi ćemo preko trafo stanice, pa ćemo da skačemo sa mosta.

Ne znam kako će se pojaviti ostale ekipe, ali našoj ne manjka ideja.
Mojih.
Suludih.

Standardno.

Na takvim mestima je hladno

Ne radi danima sijalica u kuhinji, pa kao donesem merdevine, ali se usput setim da skinem štikle, pa kad se popnem opet se setim da sam bosim nogama na metalnim merdevinama, a ruke su mi vlažne zbog vrućine, pa siđem, pa odem po baletanke sve se nadajući da je đon kao gumeni, usput i pogledam pozicije kako je struja upaljena i ugašena, i vidim da je kao za kuhinju ugašena...
I svečano se popnem i taman da odvrnem upali se svetlo ispred mog nosa.

I onda siđem, ugasim svetlo, koje inače danima ne radi, pa se ponovo popnem, zamenim sijalicu, siđem, proverim - radi, popnem, zašrafim plafonjerku, siđem...

I kažem - Hvala, to je bilo šarmantno.

Meni je u stvari super od kada se tako družim sa njim.

28. mart.
Znala sam, u stvari nisam znala nego sam osećala da nešto nije u redu.
Demonski aspekt, prokletstvo.
Slomljen pečat.
Dan da se potpis stavi na umrlicu.
I samo se na to i stavljao.

I možda je neko i mislio da potpisuje neki drugi dokument, ali pečat... I smrvio se papir u prah.

I otvorilo se ružno.
Naučila me je i neke "ružne" stvari i jeza me je hvatala dok mi je objašnjavala kako je sa Ž. otišla na planinu i kako su njih dve bacile kletvu i kako je onda...
Ali, šta je ružno, šta je lepo?

I posle zmije. I ono čuveno - pazi da je ne povrediš... i pazi, seti se da staviš rukavice, smrde kao... ma smrde strahotno.

I stvarno, ceo taj svet koji stoji "pozadi" sada je tu ispred, i savršeno je jasan i logičan.

Ružno.
Rodiće se dete i nosiće prokletstvo.
Užas.
I vidim slike, suze ispod crvene kose, ma ne smem ni da pišem.
Probudim se u sred noći u ledenom znoju i samo mi u izmaglici proleluja pečat i datum.
I setim se kako je on umro i kako je trebalo da igramo, i kako ćemo da igramo.
I taj jezovit ženski krik.

I poludim. Nazovem bajkera i idemo da vozimo van grada.
Pred zoru ubrzam i on pođe iza mene, a onda uzletim uz Perseide.
Povučem i njega.
I zato nas niko i ne vidi.

Ujutru mu obrišem sećanje i pristojno se pozdravimo.

Metlu je oduvek bilo lakše voziti.
Ali...

Ne smem da pišem, bojim se.

Pa dokle ti bajkeri više?

On me lovi.
Kruži.

Ja stojim.
Krenem rukom da izvadim oružje iz torbe,
jer nema manevrisanja u toliko visokim štiklama.
A onda odustanem.
Možda je vreme da budem ulovljena.

Zaustavlja motor.
I pre no što skine kacigu znam kako se osmehuje.

Široko.