Pošto me poprilično nervira da, ne godinama već decenijama, slušam i čitam pogrešna objašnjenja za određene pojmove prekucah iz jedne pametne knjige neke valjane činjenice.
A najvažnija mi je bila ona koja se tiče priče o julijanskom kalendaru za koji svi papagajski ponavljaju da ima vezu sa Julijem Cezarom. E pa, dragi moji, nema.
Astronomi se ne mogu tako lako poigravati sa vremenom kao što mogu svi ostali. Na posletku, oni su ti koji motre na nebeski satni mehanizam - sat koji ne podštuckuje od prestupne godine, ili se resetuju svaki put kada ljudi odluče da promene kalendar. Tako su astronomi odlučili da u potpunosti ignorišu ljudske kalendare. Oni ne mere vreme godinama od Isusovog rođenja. Oni broje dane od 1. januara 4713. godine pre nove ere što je prilično proizvoljan datum koji je 1583. godine izabrao naučnik Jozef Skaliger.
Njegov Julijanski dan (tako nazvan po njegovom ocu Julijusu, a ne po Juliju Cezaru), postao je standardni način obeležavanja astronomskih događaja, upravo da bi se izbegle sve nelogičnosti izazvane konstantnim poigravanjem kalendarom. (Sistem je u međuvremenu bio neznatno modifikovan. Julijanski dan je izmenjen u julijanski dan manje 2.400.000 dana i 12 sati, stavljajući da je nulti sat u ponoć 17. novembra 1858. godine. Ponovo, manje više arbitaran datum.)
Možda će astronomi odbiti da slave 51542. modifikovani julijanski dan, a Jevreji ignorisati 23. Tevet, 5760. (anno Mundi), i muslimani zaboraviti 23. ramadan, 1420 (anno Hejirae). A ako malo bolje i razmislimo, možda i neće.
___
Bruneleski je 1425. godine postavio jednu takvu tačku u centar svog crteža čuvenog firentinskog zdanja - krstionice. Nedogled, nula-dimenzioni objekat je beskonačno mala tačka na platnu koja predstavlja tačku beskonačno udaljenu od posmatrača. Kako se predmeti udaljavaju u prostoru na slici, oni se sve više i više približavaju nedogledu, postajući sve zbijeniji kako se udaljavaju od posmatrača. Sve što je dovoljno udaljeno - ljudi, drveće, zgrade - sažeto je u nula-dimenzionalnu tačku i nestalo. Nula u centru slike u sebi sadrži beskonačnost prostora.
Ovaj očigledno kontradiktoran objekt je, gotovo magično, pretvorio Bruneleskijev crtež u toliko vernu sliku trodimenzionalne građevine Krstionice, da ga nije bilo moguće razlikovati od prave zgrade. Zapravo, kada je Bruneleski upotrebio ogledalo kako bi uporedio sliku i građevinu, odraz u ogledalu se u potpunosti poklopio sa geometrijom zgrade. Nedogled je dvodimenzionalni crtež pretvorio u savršenu simulaciju trodimenzionalne građevine.
Nije slučajno što su nula i beskonačno povezani u nedogledu. Baš kao što množenje nulom prouzrokuje da se brojna osa svede na jednu tačku, tako je nedogled prouzrokovao da veći deo univerzuma bude sveden na sićušnu tačkicu. Ovo je singularitet, pojam koji je postao veoma važan u istoriji nauke - ali su u ovoj ranoj fazi matematičari znali o osobinama nule tek nešto više od umetnika. U XV veku, umetnici su, zapravo, bili matematičari amateri. Leonardo da Vinči je napisao priručnik za perspektivno crtanje. Jedna druga njegova knjiga o slikarstvu upozorava "neka niko ko nije matematičar ne čita moja dela". Ovakvi umetnici-matematičari su usavršili tehniku perspektive i uskoro su mogli da bilo koji predmet predstave u tri dimenzije. Umetnici više nisu bili ograničeni na pljosnati prikaz. Nula je transformisala svet umetnosti.
____
Kvantum nule: beskonačna energija
Nula u kvantnoj mehanici znači da je čitav univerzum - uključujući i vakuum . ispunjen beskonačnom količinom energije: energije nulte tačke. A ovo za uzvrat, vodi do najbizarnije nule u univerzumu: fantomske sile ničega.
...
(Masa mirovanja = količina energije) Promena energije u vakuumu je isto što i promena u količini mase. Čestice neprestano u svakom momentu postaju i nestaju, kao sićušne češerske mačke. Vakuum, zapravo, nikada nije zaista prazan. Umesto toga on vrvi od virtuelnih čestica; u svakoj tački vasione, veselo iskrsava i nestaje beskonačan broj. Ovo je energija osnovnog stanja, beskonačno u formulama kvantne teorije.
Čarls Sife
Nula: Biografija opasne ideje
