Pages

Monday, July 17, 2017

Devil to pay


Ma... ima malo manje od dve godine.
Setim se ja madam Lj. i počnem da pretražujem Net. I nađem gospođu.
I počnem pasionirano da gledam njene prezentacije.

A inače je krvava, što bi se primetilo u mojoj porodici, ili je profesionalna kako bi se uobičajeno reklo.

Nastup sa sve kristalnim lusterom na glavi i obaveznom muštiklom.
Prava je.

Mili je naravno bila protiv, jer...
-Ako hoćeš da ti neko gleda, na primer može u karte, evo ja ću. Biću jeftinija, a i nisam prevarant.
Ali jok ja.

I uz Milino škrgutanje zakažem termin. Madam priča, ja slušam, bezobrazno joj upadam pitanjima, a Mili kao verni pisar Nabu, sedi bočno i zapisuje od reči do reči.

I jest vala, madam me je odrala, ali mi nije bilo žao ni jednog jedinog dinara. Pre više od dvadeset godina ispričala je deo moje priče mojoj majci. I koliko je sve tada zvučalo neverovatno, ispunilo se od reči do reči.

Tog trenutka bila mi je bitna zbog posla i tu se raspričala, ali je nenadano otvorila i temu moje udaje. Što je meni tada bilo otprilike van pameti.

-... I onda će on samo jednog dana da ti dođe kući i da ti kaže da se pakujete i odlazite da živite preko okeana.. E sad, ne znam da li je Amerika ili Australija, ali treće od toga nema... I ti ćeš, draga moja, da se izbezumiš, ali ćeš samo da mu klimneš glavom... Evo, vidim te kako se osmehuješ. I počećeš da se pakuješ...

-Lupa bre, lupa kao mentol, reče pisar Nabu kada se seansa završila i predade mi papir. -Uostalom, ja neću da idem ni u Ameriku, ni u Australiju. Tamo je sve debil do debila...
-Nego ćeš da ostaneš ovde? Međ elitom? Daj molim te, ne lupaj. Ići ćeš tamo gde je moja kuhinja, piše ti u horoskopu.

Eto, Mili završi obe srednje škole. Još uvek ima traume zbog Mokranjca, sanja noću ispite iz harmonije i kontrapunkta, s jeseni ima običaj da stoji sa druge strane ulice i gleda u svoj stari prozor iza koga je njen stari klavir (najbolje naštimovan klavir u gradu) i sluša kako neko novo dete vežba.

Upisala je fakultet.
Rastu deca.

Preživela sam njenu potragu za maturskom haljinom, napisala joj najbolji uvod za rad iz astronomije ikada i čak joj pomogala nešto oko amino-kiselina za prijemni.

Sa druge strane, ja sam još u starim poslovima, ali ono što mi se otvara je van svakog očekivanja. Radim na nekom projektu vezanom za Britansku van-teritoriju, preti mi se da ću na ostrva da vodim radnike odavde, blizu je Florida, blizu Kuba i Bahami, zvuči kao laž, ali čekaj, videćemo.
Moja ideja je da podignemo novu Atlantidu, za bogataše naravno. Ali prvo mora da se uradi ovaj projekat i da se sklopi priča na Etereum platformi, i kripto valute, i investitori, i idi mi dođi mi.
Konačno radim poslove za koje sam se školovala i gle čuda, tamo neki stranci me jako poštuju i obožavaju moje ideje.


I eto, pre koji dan setim se madam ponovo.
I uzmem da čitam ono tada napisano.

Učim taj feničanski, koji sam godinama najavljivala ovde na blogu.
On nije ni Srbin, ni hrišćanin, pravoslavac.
On je moja ljubav.

I on se bori sa domaćim padežima, slengom i izuzecima. Ali ne odustaje. A ni ja.

On nema pojma, ali ja znam... Onaj moj osmeh.
Videla sam perfektan ranč u Koloradu sa sve opservatorijom. Raj na zemlji. Mada znam da ćemo na neku obalu i koliko god severna Karolina bila taman po mojoj meri, sve mi nešto miriše na Kaliforniju... Ali tu imam jako dobre prijatelje... I tako, vrtim se u krug.

I fantaziram mu povremeno da hoću da mi pokloni rakuna, ali ne sad. On se osmehuje, kupiće mi konja i slona ako treba, ali rakun je dovoljan... za sada.
A i treba da sretnem neke stare, jako stare prijatelje iz Lakota ekipe.

Za sada je sve standardno. Svi granični prelazi nas znaju, hoteli, kafedžije... ali ja hoću rakuna.

I znam preko kog okeana treba da preletimo.




Sunday, June 18, 2017

Preticanje


Dogovarah se tako proteklih par meseci sa jednim od Milinih (nerođenih) deda i ostalo je samo da se saglasimo oko nekih sitnih detalja i kada njegova ekipa kreće.

On je bajker (naravno).
I standardno je trebalo da okrenu krug po Srbiji u toku leta.

E ovog puta uz mene.

I jeste, gnjavila me je i sprdala se u vezi mog klimakterijuma, okasnele mladosti itd. A ja sam je gađala činjenicom da radim sve u idealno vreme. U našoj porodici se ljudi lepo obrazuju, pa prave decu i pare, pa kad im deca porastu, e tada je pravo vreme da se opuste i rade šta god im padne na pamet.
U prevodu, njoj je motor zabranjen.

Ali meni nije.

I sad... Jedina dilema je bila kako da se obučem. Kao opaki psihopata ili kao jeftina kurvetina?
Možda kombinacija?

Njen inovativni (i vasitinu mudar) komentar je bio da bi najbolje bilo da sam u erotische donjem vešu i porno štiklama, da vrtim oko šipke, a koja je smeštena u kavezu, a koji jedan od momaka na motoru u ekipi vuče na prikolici.

Brilijantna ideja.
Ali brilijantna.

Međutim, desilo se šta se desilo i čoporativno krstarenje motorima je ostavljeno za do daljeg ili nikada.

I tako... vozimo se nas dvoje ka Zagrebu i eto bajkera oko nas na autoputu.

I ja šta ću, očajnički potražim dugme za otvaranje prozora (trebalo mi je dosta da ga nađem na onoj tabli) i turim glavu kroz prozor.

I počnem...



A onda se setim da me vozi čovek koji je nekada bio profi trkač.

I podviknem:

-Da se nisi usudio!

Do sada je od srpskog toliko naučio.


Saturday, June 17, 2017

U međuvremenu...


... neke sitne gluposti



koje su ipak snimljenje



i postavljene na Tjubetu



Saturday, May 27, 2017

Meteorski pljuskovi


Izbacim glavu kroz prozor kao ker.
Razvučem kez kao srećni ker.
Vozimo kroz ravnicu.

I noću ležim na krovu suva.
Gledam u čisto nebo.
Gore je veliko kao u bračnom krevetu.
I nebo je veliko.

On se smeje.
On se uvek smeje.




Monday, May 22, 2017

How long till my soul gets it right..


Everything is as usual.
We are planning this summer school in Vatican observatory for her.

I still work on my assignments.
Still have to talk and write on few languages.
Still having what most people only can dream of.
Still without the things most people have.

Still looking to see the big black car driving through my neighborhood.
Still looking...



Wednesday, May 17, 2017

Ljubav


Ne znam, nisam sigurna.

Desilo se odjednom, ali baš tada kada je trebalo.
Malo drugačije od mojih pretpostavki, ali tačno na vreme.

Za dalje... ne znam.
Dovoljno je bajkovito i ovako da bih kvarila.





Tuesday, May 2, 2017

Posao


Zaključam se u sobu sa Đorđem.
I onda se udaramo,
ujedamo,
ubadamo,
kasapimo.

I posle nas otključaju i mene izvuku za noge napolje.

Taj čovek mi toliko neopevano ide na živce, a i ja njemu.
Ali zajedno radimo vrlo produktivno.

Sve je predato na vreme.