Pages

Thursday, May 29, 2014

Demokratska vladavima debila - tačno u lice cenzuri i autocenzuri



Ovih dana po blogovima je osvanuo isti tekst pod nazivom "U lice cenzuri", pa hajd i da moja malenkost da neki doprinos ovom papagajskom pevanju, makar pevala pogrešne note i uništila taj harmonični hor.

Bila je poplava. U stvari prvo je bio mega ciklon, pa je onda bila poplava.
Da će biti poplava upozoravao je Hidrometeorološki zavod pored ostalog i na osnovu satelitskih snimaka, zatim osiguravajuća društva takođe na osnovu satelitskih snimaka i procena i bla, bla...

Krenimo redom:

1. nestali ljudi - to je najvažnije

"I koliko je samo prepucavanja oko HAARPa i hiljada plutajućih leševa teklo preko mog FB zida da mi je muka bila.
Stvarno zašto bi neko krio nastradale? Da li ih niko ne bi tražio? Odjednom imamo hiljade mrtvih, ali bez ikakve rodbine i prijatelja?" rekoh ja na komšijskom blogu onomadne, ali s obzirom da je to tako užasno ozbiljna tema reših i da se detaljnije pozabavim istom.



Operisalo se brojem od oko 2000 poginulih ili nestalih.
Zvanično je tih dana bilo objavljeno da nedostaje oko 500 ljudi (ugrubo rečeno), danas sam negde pročitala da ih je sveukupno do današnjeg dana 38.
Na sajtu koji je osnovan samo zarad brže komunikacije i brže i lakše potrage za nestalima otprilike ih ima 122, u stvari manje.
No, s obzirom da je papagajski blogerski hor pevao pesmu kako se zahteva neometan protok informacija preko Neta naročito o nestalima ovaj sajt sam pogledala par strana malo detaljnije.
I poludela načisto. 
A evo i zbog čega.

http://nestali.poplave.rs/status-osobe/nisu-pronadjeni/



Pa zar se ovako traže ljudi?
Koji debil je ovo smišljao da mi je samo znati?
Boli me briga šta je Nedeljković radio i šta je radio njegov tast. Da li ste mi dali ikakav znak, opis, nešto, išta da mu prepoznam ženu? Da je pitam kako se zove ako je sretnem živu? Ni to ne stoji.
Kome da se javim ako je nađem? Kamo telefon? 

Za ovu Gradojević Nadicu nema ama baš ništa, pa ni budalaštine kao u prethodnom slučaju. Je l' ta Nadica beba, tinejdžerka, baba, ima 100 kila, možda je malecna, seda, crna, fura bradu kao Končita? 
Kako da identifikujem narečenu Nadicu, debili imbecili, na osnovu ovoga?

  
Jelisaveta se ponavlja dva puta na istoj prvoj strani (u šta gledaš kada unosiš podatke?), ali mi je ovaj Milan Vasić bio daleko interesantniji.

Osim što je visok 185 cm, što je skroz nebitan podatak (ako ima 150 kila delovaće niži, ako ima 50 delovaće viši... mislim stvarno), bitno je da je stavljeno da je poslovođa firme Enel i to privatne i to na italijanskom (vau!).
I šta sad? 
Da krenemo da se deremo po onom mulju da se javi poslovođa, ali strogo italijanske firme (nikako domaće ili kineske) ili da prevrćemo tela tražeći kome je tetovirano na čelu Enel?
Je l' umete da mislite ono makar malo, malčicko?

Eto ga protok informacija o nestalima na Internetu i sa tim protokom ni dupe ne može da se obriše, a kamoli da se krene u valjanu potragu ili ne daj Bože identifikaciju tela.

Za razliku od tog sajta, čini mi se da je http://www.pomoc.rs/ daleko bolje smišljen i koncipiran. Ali na žalost ne služi i za potragu za nestalima.

Stvarno, zašto se pametni ljudi ne razmnožavaju?
O tome mislim ovih dana.





2. blogeri zahtevaju slobodu govora

Sa tom vašom slobodom takođe nećete moći ni dupe da obrišete, a evo i zašto.

Kada su Amitza (čuvenog banjičkog blogera koji je godinama bljuvao vatru protiv katastrofalnog režima Demokratske stranke i njenih pridruženih koalicionih satelita) priveli na informativni razgovor u policiju - koliko se ljudi uzbudilo?
Koliko je ljudi šerovalo po svojim blogovima?
Koliko?

Kada su predizborne kampanje svi su jako pametni, kao u kafani. I samo se analizira i analizira. I svi sve znaju perfektno i kako državu uvesti u red i kako dići proizvodnju i sve redom. Svi ti filozofi većinom spadaju u NINJA kategoriju (No Income No Job Assets).
Par dana ranije izbacuju se te visprene ideje ko će na glasačkom listiću nacrtati lepšeg đoku, čiča Glišu ili šta god.
A onda izbori dođu i prođu, pa kukati možemo neometano.
Ima naziv u transakcionoj psihoanalizi za tu igru, ali trenutno ne mogu da ga se setim. U suštini uvek je neko drugi kriv što ja stojim zaglibljen u govnima do guše i taj neko mi taman tako lepo dođe da se vadim na njega, jer od mene ionako nikad ništa biti neće.

Hoćete bolju vlast? Znate kako se to radi?
Ok, skupite se i napravite stranku, evo sad je idealno vreme, pa udrite kad dođe čas.
Nemojte samo srati, to ni u kafani više ne prolazi.

Ah da, pokušajte da se ne poubijate međusobno dok to radite.

Malo i o cenzuri i o autocenzuri...

Poznajem desetak ljudi potpisnika ovog blogerskog apela i to je ok, oni mogu da rade šta god požele i misle da je ispravno, no dva imena su mi bila jako interesantna.

Mahlat čuvena blogerka koju sam gotivila godinama zbog zdravog razuma i unekoliko slične životne situacije mojoj. A onda me je Mahlat iznenadila. Ne ovim tekstom, već jednim ranijim gde je lepo ispričala priču o realnoj zdravoj hrani i kako se hranila ona i kako je hranila svoje dete. A onda na dnu posta objavila je takođe da je deo Kokakola Adria (tako nešto) akcije i ja sam počela da se smejem.
Čuvena akcija Kokakole, inače firme koja proizvodi vrhunsko sredstvo za dezinfekciju wc šolja, a koje sirotinja koristi i kao gazirano piće, je na još čuvenijem kopaoničkom blogerskom skupu (punom raznih šuša, mahom bjuti liderki) pokrenula ovu akciju sa meni vrlo nejasnim ciljem. Eto, priznajem, toliko sam glupa da ni do dana današnjeg pojma nemam čemu ova akcija služi osim kao džabe reklama KK firmi.
Molim, ko zna neka me obavesti ukratko. Zahvaljujem unapred.

Možda se blogeri nadaju da će na kraju ovako lepe kampanje biti nagrađeni ono makar jednim paketom flaša da uštede troškove pred slavu ili veliko spremanje ili šta god. 
"Kupiš ga za špricer i kavurmu", rekao filozof Đorđe Balašević.
Neću da sudim, ali ja bih se makar prodala za veće pare.



A drugo još čuvenije ime je Robert Čoban
(Ima ga i na wikipediji. Zaslužan je.)

Robert Čoban čuveni srpski prosvetitelj, negde u rangu Vuka S. Karadžića, ma moglo bi se reći da teži slavi Ćirila i Metodija. On je naravno decenijama bio borac protiv cenzure pokazujući nam kako se fotoreporteri profesionalno obučavaju da zauzmu najidealniji ugao prilikom slikanja estradnih umetnica, te tako u kojoj god pozi da se narečene dame nađu, uvek se vidi i njihov donji veš.
A istraživački novinari se kale po pitanjima ko je bio u čijem krevetu i koja količina kreka/alkohola/hipotekarnog kredita stoji zavučena ispod istog tog kreveta. Bio je to mali korak za čovečanstvo, ali veliki za obrazovanje ovog naroda.

Zbog naših neumornih prosvetitelja Srbija je danas tehnološki i privredno uništena zemlja, a naša draga deca otprilike ovako izgledaju dok polažu maturu (veliku i malu).
Koga ionako briga kada ih posle čeka matursko veče sa sve trubačima, seksom i supstancama u hotelskim toaletima i spucavanjem kolima u toku povratka kući u pijanoj noći.
Ćale ima veze, pa će da sredi odma' ako sin nekog usput pregazi.




Ali da se vratim temi...
Cenzura je zaboga tolika da sam po pola sata skrolovala po svom zidu od šerovanih članaka ugroženih blogera, novinara i svih ostalih. Kako znamo sve ovo ako postoji cenzura?
Zašto neko za hostovanje koristi Blicov ili koji god server domaćih medija, ako zna da mogu da ga skinu sa njega? Zašto se lepo ne raširi po blogspotu ili wordpressu, pa Bog da ga vidi?
Biće da tu ima, pored uzvišenih moralnih ciljeva, i deo kalkulacije po osnovu prometa.


Blic cenzuriše?! Blic kreira javno mnjenje?! Blic manipuliše?!
Ma nije valjda?
To sad vidite?
Niste to gledali proteklih više od 15 godina?

Možda je trebalo da gucnete kokakolicu?
Možda biste se ranije rasanili.


A koliko je nama teško i kako će duhovno da nas nahrani (lepo piše u Novom zavetu da ne živi čovek samo od hleba, mani pelene i prašak za veš) pobrinula se i Dunja Mijatović u ovoj objavi vezanoj za OEBS koja me je u srce dirnula. Dunja je divna duša kada se u trenucima stravične bede i tragedije toliko sekira i zbog cenzure.
"Pozivam srpske vlasti da stave tačku na ovo i prestanu da se mešaju u rad online medija", rekla je Dunja Mijatović."
A ja pozivam srpske vlasti, mada gledajući novog ministra prosvete ne znam zašto, da se konačno aktiviraju i zaustave razne bljuvotine kojima smo izloženi u medijima, kojim god.
(Gledala sam preksinoć deo neke "DNK analize" na Pinku kao deo mog uvida u medije i koliko god sam mogla da izdržim, i pukla sam ubrzo od bola i besa što se jednoj ozbiljno psihički bolesnoj porodici ne oduzmu deca posle takvog javnog nastupa.)




Čitajući onaj strašni članak (a kako kada je uvedena cenzura?) o Čučkovićevim brljotinama, o PTJ brljotinama, uzgredno spomenutim VIP devojkama, obžderačinama po obrenovačkim krčmama i kasnoj reakciji, a onda dan kasnije slušajući tog Čučkovića o potpunom rasulu i magijski-hermetičnoj komandnoj liniji, te o "zamoljevanju" građana da izađu i njihovom kulturnom odbijanju (dok nije postalo kasno, za neke prekasno) - šta da pomislim?

Istina ima više strana, i to je tačno.
Ali kada se voda potpuno povuče, kada izvučemo sva zaostala tela i ljudi i životinja, odradimo sva moguća čišćenja, zar ne bi bilo zgoreg da se i tužilaštvo uključi? Pa ispita i ovu i onu stranu? A dok to oni ne urade, novinari bi mogli da ih makar ukršteno intervjuišu. Ionako sada nemaju šta pametnije da rade.



Stvarno, da li iko zna - šta ovih dana rade naši novinari?

Na primer, videh pre neki dan potpuno nebitnu ekipu muškaraca (među kojima se našao i Krstić - prvi savetnik izgubljenog psihologa).
I reče on onako mrtav 'ladan da ne treba tražiti krivce za ovo i pozivati na odgovornost i zakonsko kažnjavanje, jer bi se sve upropastilo.
O majko Terezo, o avataru naš milosrdni, da su se tebi udavili baba i deda u kompletu, 3 krave zavezane u štali, jer je opštinski mudo do poslednjeg daha ubeđivao sve da ostanu po kućama i gledaju serije, celo jato sitne živine i cela sezona povrća i ko zna koliko sezona još - da li bi bio tako prosvetljen, produhovljen i mudar, o Solomonu?

Nebojši Krstiću molim da se iz humanitarne pomoći odvoje jedne plastične rukavice, Cif i Domestos po komada 1, kofa, džoger i desetak krpa i neka se javi da čisti tu prelepu kombinaciju: fekalne vode + hemikalije + leševi mrtvih životinja. Neka održava tu divnu ujedinjujuću energiju koju je osetio. 

I neka kliče slobodan o tome šta i koliko čisti. 

3. obe Srbije naravno

I da polako završavam ovaj tekst koji ionako pišem zbrda zdola dubeći na glavi dok radim još milion stvari. Pa ako ga pročitam ujutru verovatno će početi glava da me boli, ali neka, i treba.

Dakle, ona druga Srbija ne ume da koristi pokretne stepenice ispod Terazija, a ona prva Srbija ne ume da odrecituje dve prostoproširene rečenice o pokojnom lideru ove države, a da se teško ne izblamira i na kraju prostre celom dužinom, jer ne ume čak ni da stoji u štiklama od 15cm, a kamoli da u njima hoda.
Što me je podsetilo na jedan ozbiljan apel sa HelpSerbia na FBu gde su zakukali da se političke stranke manu slanja volonterki u takvim štiklama, lagano retardiranih i apsolutno nezainteresovanih da rade. Interpretacija ovog apela je moja, ali ni original nije daleko od ovoga.

A onda druga Srbija na mene javno izruči kofu govana (bilo je to pred NG) zato što sarađujem sa "pederima i dilejama", a prva Srbija me sa gnušanjem napusti pošto se družim sa smrdljivim nacionalistima.
I to je neki život.
Makar je ispunjen Njutnovim zakonima.

I sve bi na kraju krajeva bilo ok i u redovnom stanju da nisam videla čoveka spasioca koji je ispričao kako mu je bilo strašno kada je skidao udavljenu staricu sa lustera u nekoj kući. Jebem mu miša, i tastaturu, i slušalice, koliko neko treba da bude glup da ostane u kući kada mu je voda stigla do struka? Pa zar je trebalo da se okači i tako udavi? Mislim šta je čekala? Da ne propusti najnoviju epizodu "Male neveste"?

Pa drugii primer: Tri noći za redom na FB javljaju da su otac, majka i beba od 2 meseca zarobljeni tu i tu i kako stići do njih.
I sada da ponovim onaj red psovki i da pitam šta su čekali sa tako malom bebom? Kabezu?

A onda mi je odgovor na ova pitanja stigao u liku nekog opštinskog muda koji je video kako se neki drugi lik davi u kolima pa je izdao proglas da svi ostanu po kućama, ne bi li ih spasio od davljenja u kolima...?!

Nema Idiocracy valjan klip da ilustruje ovu količinu gluposti.

Pa zar nisi mogao da im kažeš da krenu da se evakuišu, ali da nikako ne koriste kola jer će se zaglaviti u nižim ulicama?
I šta ste čekali do tog trenutka kada kola nisu mogla da prođu?

A onda je isti taj lik ispričao kako je kada je konačno shvatio da se talas valja ka gradu krenuo da vozi po ulicama i urla ljudima da se sklone. Neki što su išli na posao i čekali autobus na ulici su ga samo pogledali kao da je poludeo, kako je dodao.
Pa dobro... šta si očekivao kao reakciju?

I sada da ne dužim.
Mene zanima ko će u zatvor zbog ovoga?
Pod "ovim" podrazumevam ljudske žrtve, životinjske živote, uništenu imovinu, uništen rod, sjebane 2 termoelektrane, jednu fabriku hemije, gomile malih firmi i farmi.
Mene zanima kako ćemo dalje?

Na primer ovako sada izgleda u Obrenovcu, a čini se da nikog više nije briga.
Haos i bes u Obrenovcu

Hej blogeri gde ste da ste,
vreme da se zna...

Ah da, izvinjavam se članak je pokupljen iz online medija one druge Srbije, pa bi nekom moglo i da zasmeta što mora da gleda ovo SRBski i čita na ćirilici...

...ali meni ne smeta, pošto me zanima suština, a ne forma.

Pa sam na istom mestu pronašla i lokalnog kolumnistu (njima reč bloger još nije prirasla za srce) sa sasvim pristojnim tekstom o Srbiji koje se taj čovek stidi, a kojom se ponosi.
A onda ima i Ruskinja politikolog koja je bolje sročila celu stvar no što bi bilo koja ocvala kolumnistkinja Wannabe magazina (od čijih sponzorisanih linkova na FB dobijam lepru) i to u članku - Poplave u Srbiji kao ogledalo političkih i ekonomskih problema u zemlji.

A o onome što nas čeka, a koliko treba da smo glupi i ćoravi pa da to ne vidimo - evo sasvim pristojnog članka. To što tu činjenicu može da vidi i senilna osoba u reklamnim pauzama u toku emitovanja turske serije, ne znači da to može i redakcija Blica, i informativne redakcije velikih televizija.
Ali je ipak nekako prošlo u javnost.

I dok ja tako mudrijašim kilometrima po ovom postu, sprema se užasno ozbiljna stvar. Na poplavljenim područjima sada vlada haos i zamislite deco, vladaće još poprilično vremena. Ono čega se zaista plašim jesu zaraze. Ljudima je rečeno (ponovo rečeno, nije naređeno) da ne koriste povrće i voće koje je bilo poplavljeno, a zbog te blagotvorne kombinacije fekalija i hemikalija.
No međutim, ako ti meni kao vlast samo nešto kažeš, a ne doneseš mi hranu da preživim do sledeće berbe, šta ja da radim?
Da umrem od gladi čekajući tvoja prazna obećanja?
Ili da uzmem to što imam i probam ja, pa onda dam i deci?

E ova dilema meni ledi krv u žilama dok se dragi blogeri u kompletu sa OEBSom nasekiraše živi oko protoka informacija.

Dok smo se mi svađali oko budalaština i dok ti ljudi oko Save, Kolubare i Tamnave ovih dana skapavaju od tuge i gladi, Bosanci su se setili.
I nemoj da je neko posle ovog rekao da su Bosanci glupi...



jer mislim da nema glupljeg naroda od nas.*

Te da se samocitirajući zaključim:
 
O uništenoj infrastrukturi celog regiona, o debilima koji proteklih decenija urnišu ove države, o lopovima i prosvetarima (i medijskim kućama) koji su od ovog naroda napravili retarde koji sriču naslove u Skandalu i sa ushićenjem čekaju početak nove sezone Brata, Farme, Sile..., a u kriznim situacijama zaključaju kera u kući i ostave ga da se udavi ne bi li čuvao jedan trosed i babin regal, i krenu tek pošto su ih specijalci sedmi put "zamolili" da izađu... ima li nade uopšte govoriti?


Gledaćemo Grand paradu, svađati se oko peder parade, partizana i četnika, silikonskih sisa i dupeta, ko je čija švalerka i dani će nam biti ispunjeni.




* Ne bojte se pripadnici druge Srbije. Vaspitana sam da o svojima pred strancima govorim sve najlepše, a da se pošteno razračunavamo kada smo sami, mi domaći.

  Ne nadajte se pripadnici prve Srbije. Vredim "bar krajcaru više".

  Svi ostali nepripadajući i slobodnomisleći - ne nadajte se uopšte.

  Ničemu.
  
  I to bi bilo to. 













Tuesday, May 27, 2014

Brojim



Brojim do 10, kako sam i naučena.
Istina, naučena sam da brojim do 10, ali da udarim kada stignem do 8.
Ali ovog puta neću.

Čekam da se smirim i sasvim staloženo napišen politički tekst,
i zašto odbijam da pevam u blogerskom horu.

Za to vreme brojim.











Thursday, May 22, 2014

Under the dog star sail



U sred celog ovog haosa,
u sred umora,
idem na groblje.

Idemo svi.

Prošlo je godinu dana kao tren.

I dok se preklapaju svetovi,
dok se putevima kreću šleperi sa tonama mrtvih životinja...
"Tonama"?
Dok se ovaj Univerzum reciklira iz ničega u ništa,
iz greške u toku anihilacije,
iz Njutnovih fluenti iz kojih je nastao diferencijalni račun,
pa iz onog zanemarenog ostatka u jednačini,
iz odbeglog parčenceta svetlosti
koji nekom keru, nekoj svinji, kokoški, zecu, jelenu
pobegne iz oka,

dok ga izvlače iz mulja i prebacuju dalje...

Zašto bi ti bio toliki razlog za tugu?

Zašto ne bi bio razlog za nadu?

Tamo jednog dana kada ja pređem
i ponovo se sretnemo,
ponovo me dočekaš,
a oko nas more životinja.

Talasaju se,
sijaju,
grle nas.

Preci su nam bili moreplovci,
za Mletačku republiku,
i za Grčku.

I zašto bi bio problem nama
da plovimo putevima
ka Inđiji.
Ka kafileriji.

Tamo gde se svetlucava mora
pretvaraju u energiju. 





Under the Arctic fire
Over the seas of silence
Hauling on frozen ropes
For all my days remaining
But would north be true?


All colours bleed to red
Asleep on the ocean's bed
Drifting on empty seas
For all my days remaining

But would north be true?


Why should I?
 

Why should I cry for you?
Dark angels follow me
Over a godless sea
Mountains of endless falling, 

For all my days remaining,
 

What would be true?










Monday, May 19, 2014

Floods in Serbia, Bosnia and Croatia



To all my English speaking friends,
We need your help.

After weeks of Biblical rains and floods under mega cyclone all south-east Europe - Serbia, Bosnia, Croatia, we're all under water. This is disaster.
We have dead human and animal bodies floating around, all military, police and Red cross from Europe and Russia is here to help us, but this is not enough. We need food, water, soaps, medications, blankets and clothes for survivors.
Temperature is rising and we expect diseases to start spreading from corps!!!


Фотографија: A small thing for you, a grand one for Serbia!! Share this page, we need to bring back Serbia to life!!!

And we'll hardly survive till next year, our crops, plants and animal farms, and energy plants are ruined.
Please, spread information about this. Persons who want to help us can contact Red Cross and our embassy consulates (Serbian, Bosnian and Croatian).
Please just let people know about this because big media won't.

Thank you and pray for us.










Thursday, May 15, 2014

Tuesday, May 13, 2014

Normala šminka normalne žene (koja se uobičajeno nenormalno šminka), zimska varijanta 2.


Detaljna priča o mojoj šminki, opštoj situaciji u mojoj kući, o "može mi se" i "na pamet mi ne pada" stavovima, kao i tome kako se bazno šminkam (tečni puder, korektor, puder u prahu, kontur rumenilo, rumenilo i gliter) može da se pročita u tekstu Normala šminka normalne žene (koja se uobičajeno nenormalno šminka), zimska varijanta 1.

Ovde sledi samo daleko šturiji nastavak pošto leto stiže, a za njim i letnji stil.

I naravno usputna konstatacija da na ovom blogu ima da se čita i čita ihahaj interesantnih priča, suludih ideja i svačega još, ali da eto ovakvi netipični, a popularni postovi dovode posetioce.
Ženska lepota je čudo...

Elem, ja mogu da se zakunem da sam imala fotografije sopstvenih očiju za ovu varijantu, ali ih nema ni na telefonu, ni u fajlu u kompu. I biće da sam ih prebrisala u žaru "nebitno je" i tek se sada setila da su mi potrebne, ali nema veze - snaći ćete se. Princip je isti.


Braon (kineska) olovka je korišćena za iscrtavanje obrva. Zatim je ispod nje korišćena svetlo roze Rapsodi senka (duo senka, ali je korišćena samo svetlija).

Ispod oka je išla ova Avon olovka za obrve sivkasta, a iznad kapka spoljnom ivicom je išla Dejvis (kineska) svetlo plava.

Na donji kapak je išla bela prah senka Lady Anne sa kuglicom, ALI... Ide veliko "ali", nemojte se prevariti i direktno je nanositi, jer može da bukvalno eksplodira svuda oko oka, pa da sledećih 15 minuta provedete u diskretnom brisanju srebrnastog praha sa pola lica. Bolja opcija je staviti malo na četkicu, pa ako se prospe neka se i prospe (po stolici, stolu, farmerkama...)

I sredinom oka (ne mogu da verujem koliko je to matoro), tamno ljubičasta senka, ali vrlo tanko namazana tako da ispadne rozikasta Carlo di Roma. E te senke su se nekada, u ona zlatna vremena, prodavale po radnjama sa jeftinim stvarima, a sada ih ni za lek nema.

Posle egipatskog stila "senkanja" na gornju olovku je išao tirkizni ajlajner i to ovaj što je najpopularniji u gradu već deceniju.


Na donje trepavice je išla maskara 4X mislim da je Golden Rose, posle sam je bacila, mada je bila valjana baš za te donje, jer donje trepavice i treba da su diskretne, a ne kao da sam stigla iz crtanog filma.
Za gornje su išla dva sloja Kost long (za dužinu) maskare, a posle toga 2 sloja ove Rapsodi (i ta je otišla u večnost, pošto sam je iscedila do kraja).



I to otprilike izgleda ovako, samo što je u ovoj varijanti umesto sive senke ispod oka išla ta Dejvis svetlo plava, a iznad je išla isto Dejvis srednje zelena.


I ovoj verziji senke su obe bile Carlo di Roma sedef šampanjac nijansa i ta ljubičasta. Čuvam ih dok se ponovo ne pojave.


Sa nanetim gliter ajlajnerom to izgleda ovako, s tim da je u ovoj varijanti stavljen i ispod oka, ali samo sa spoljne strane, a ne celom dužinom.

Te na zelenoj olovci pojača zeleni efekat, a na plavoj (logično) plavi.


I kao velika završnica zimskog šminkanja moja slika bez trunke šminke, bogato nablaćena glinovitom maskom. Nešto mi dobacuju da ličim na Džordža Klunija, ali to mi je od oca...


I mislim da je sada idealno vreme za prebacivanje na letnju verziju šminkanja i sasvim drugi stil.




Sunday, May 11, 2014

I malo romantike


Uz još jedne sandale.
Nove srebrne sa kamenčićima.

Znam da sam alava, ali tako dobro idu u onim retkim danima dok odmaram od hiphopa.





Friday, May 9, 2014

Prvi put s ocem na jutrenje


-A što to slikaš?
-Zato što mi je dosadno. A i ova Štedionica izgleda kao grobnica na Enterprajsu...


-A ako slikaš mene hoću odmah da budem na Internetu?
-Sve što poželiš.


-Evo sad si celebrity.
-Neka, nemoj da sam. Vidi kako sam mator, da prosto ne poverujem.


-Ma ajde, ti si najbolji frajer svih vremena.
-Misliš?
-Ozbiljno.

Najozbiljnije.

Wednesday, May 7, 2014

Između čuda


Između dva slova Nuns.
U trenutku kada je čudesni mesec upravo istekao.
I kada se desilo par stvari.

I u protrčavanju i jurnjavi za zaradom.
I u jutrima kada me budi ta kombinacija basa, abrihtera i cincilatora.

Danas hiphopersko kondicioniranje.
Ko me pita...




Sunday, May 4, 2014

Uz nedeljni potop



-Znaš upravo sam shvatila da kad god pomislim na Leu Kiš istovremeno je u sopstvenom umu naparfemišem mirisom pileće supe.
-Pazi stvarno i ja... Biće da je to zato što su nam nosevi uronjeni u činije svake nedelje popodne, odgovara mi ona i pušta film.

Nisam ja kriva. Sasvim slučajno sam videla trejler, pokazala joj pošto voli epohu romantizma, a tek je volela one delove iz "Istorije bezmalo svačega" i posebno "Klavir" Džejn Kempion. I sama je insistirala, sama čačkala po piratskom zalivu i našla, i skinula.

I umesto Lee, uz konačno uključenu klimu, i posle supe ukrcavamo se na Bigl, iako znamo koliko je on mrzeo svog saputnika i sapatnika, i ja se maglovito prisećam da za desetak dana treba ili da vratim knjige u biblioteku ili da milioniti put produžim, a "Postanak vrsta" Nolitovo izdanje je eno tamo od zimus zavučeno na polici i čeka.

"Kad sam, kao prirodnjak, putovao na ratnoj lađi "Beagle" bio sam jako iznenađen izvesnim činjenicama u rasprostranjenju organskih bića koja žive u Južnoj Americi, i geološkim odnosima sadašnjih stanovnika prema nekadašnjim. Te činjenice, kao što će se videti u docnijim glavama ove knjige, činilo mi se da osvetljavaju postanak vrsta, tu tajnu nad tajnama, kao što je rekao jedan od naših najvećih filozofa. Kad sam se vratio kući, palo mi je na um 1837. da bi se možda nešto moglo razabrati. Posle pet godina rada dopustio sam sebi da umujem o tome predmetu, i izradio sam neke kratke beleške; ove sam 1844. proširio u skicu zakljuučaka, koji su mi se tada učinili verovatni: od tada pa do današnjega dana postojano sam radio na tome predmetu. Nadam se da će mi se oprostiti što ulazim u ove lične pojedinosti, pošto ih činim samo zato da bih pokazao da nisam prenagljeno dolazio do odluke..."

Kada sam ja, kao sitno dete početkom osamdesetih, putovala na ratnoj lađi Beagle, a to je moglo da bude petkom uveče, pošto su se tada emitovale serije, razmišljala sam dosta o postanku vrsta i htela da tako kad odrastem budem kao Darvin i da sklopim celog dinosaurusa i da sretnem kornjače koje će me nadživeti jedno stotinu godina i ganjam i upoređujem neke sitne papagaje.
Kako je svet bio ogroman, neistražen i uzbudljiv kada imaš sedam ili osam godina i živiš u podstanarskom podrumu pored ogromne deponije koja će poneti naziv Sunčana padina nekih dvadeset godina kasnije.
Ta deponija je bila ceo moj tadašnji svet.
Tu smo bili plemena domorodaca, probijali se kroz pustinje i prašume, razmenjivali znanja i po koje batine ako se na pozive iz kuća nismo na vreme odazvali.
Sve što sam želela bilo je da se ukrcam na Bigl.
Pa onda mogu i da umrem.

Dolaskom na Senjak i emitovanjem Galaktike stvari su se i kreacionistički i evolutivno izmenile pošto je petkom uveče emitovana Galaktika, a igralište je služilo kao matični brod, dok je okolni park izigravao nove planete, singularitete i sve što treba... (Osim u slučajevima kada je išao ciklus vestern filmova nedeljom popodne, pa iza onaj duži crtani, pa smo se tada prebacivali u uloge kauboja i indijanaca.)

-Ali Mili prase nemoj da ti pričam i igram svoj život daj da vidimo taj film...

I ona pušta.
I deset minuta kasnije okreće se i kaže:
-Pa taj Darvin i njegova ćerka su isti kao nas dve.



I nikada mi neće biti jasan nazovi problem između evolucionizma i kreacionizma, jer ne postoji.
Što duže i češće čitam Bibliju sve mi je jasnije kako su nas kultivisali humanoidi ili sinovi bogova ili ko god. Ali to ne rešava generalni problem postanja.
Time što se panspermija unutar univezuma smatra uobičajenom ne daje odgovor u vezi postanka, samo ga prebacuje na neko drugo mesto.

Ali neki Bigl ili neka Galaktika mora da me čekaju.
Da se ukrcam i da konačno pođem.


Saturday, May 3, 2014

Uz ratni raspored



Na spisku mi je i pravljenje tarta sa limun kremom, mada ima me privlače varijante i sa grejpfrutom ili mandarinama, a da je testo od badema. I ono najvažnije - šebekije.

Ove šebekije, inače marokanska poslastica me danima drže prikovanu za ekran. Alija mi se odmah svidela, podseća me na jednu moju tetku, a šebekije... ne mogu da ih se nagledam dovoljno.




A onda već kad sam tu da naučim kako se pravi prava pravcijata skroz prirodna nutela, jer ovom sirotinjskom više neću da hranim ono sitno čeljade.

Alija je fenomenalna.
A i njena baba mi se sviđa, što je valjana garancija.




Thursday, May 1, 2014

Majski uranci



E baš tako će da izgleda moj majski "provod".
Beskrajno kondicioniranje.
Lomatanje.
I smejanje, naravno.

Dok učim rastem.