Vreme je za odmor

Umorna od grada.

Te odoh međ mile mi istomišljenike,



da im odnesem malo ženskog duha.



Čisto ravnoteže radi.

Mars|Saturn

Što bi se reklo: gaming time.

Zašto igram

Nisu Panduji, nego Pandave, ali to sam tako davno čitala da je ostala samo suština.

Po mojoj meri

Obećala sam malom Džoniju još pre dve godine da ćemo zajedno na Olimpijadu kao strelci, ali smo izgleda omašili pravu olimpijadu.
Ova je ono što nam je potrebno.


Ovo mi jesmo, po krvi, po precima.

Major

Poznajem ga već pet godina.
Naučio me je onu foru "relative position".
Ogovarali smo našu decu, sedeli na stepenicama, pričali.

Jednom me je i odvalio, čisto da mi pokaže kako se tvrdoglavost ipak ne isplati.
Jedan od mojih najboljih duhovnih učitelja.



Nikada ranije nisam prošla kroz bolju i dublju meditaciju no kada sam pokušavala da zamenim šaržer u toku šutiranja.
Te meditacije se jedine pamte, jer valjaju.



I ako želiš da nešto valjano naučiš odeš kod najboljih. A za ove stvari nema boljih od Rusa i Izraelaca.

Skromnost iznad svega

To bi otprilike bilo to, uz manje korekcije.

Pretpostavljam da ispod zemlje postoji isti broj spratova, pošto mi je potrebna streljana, pa streličarska sala, danseria sa ogledalima i baletskim šipkama, jedna manja sala za pole (igranje oko šipke, sa dve šipke da se ne bi svađale), pa velika prazna za klasična borenja i mačevanje, eskrimu i ostalo, i jedna još veća sa ugrađenim šipkama i užadima za parkur, mada će toga biti i na gornjim spratovima.
E da, tu mi treba još i topli kutak za mog zmaja Radojicu i jedan skroz izolovan deo za kućnu zmiju Milojicu, ali sa sigurnim putanjama ka gornjem delu kuće i naravno kuhinji.

Gore standardno, ono kao valjana biblioteka, pa njoj muzički studio, jedan veliki prazan deo samo sa koncertnim klavirom, pa za obe mega garderobe i šminkernice, kuhinja naravno u rustično-provansalskom stilu, a na koju se nastavlja laboratorija... Ili je možda bolje da laboratoriju popnem u potkrovlje, zbog vrlo verovatnih požara. Tamo će da čuči naš homukulus Milorad, te se sve nadam da se neće kačiti sa malim kućnim đavolom Živkom, koji se na recept nabavlja u jednoj apoteci tamo ka Vojvodini, a koji bi valjalo da se stara o kuhinjskoj higijeni, a ono makar da se ostali članovi domaćinstva ne izedu međusobno.

E da, ispod krova je deo za kraguje, Dobrosava i Tiosava koje ću da treniram na krovu i to u onim trenucima kada se ne zanimam samostrelom, i to na onoj istoj poletno-sletnoj pisti za zmaja Radojicu, čije ću usluge da koristim kada treba da secam sa pijace ili svraćam do Elektrodistribucije.
Za standardne izlaske tu odmah stajaće moja kolekcija metli sa raznim vrstama pogona. (Moram da vidim da Tesla nije izbacio na tržište kakvu zgodnu ovih dana. Jeste da je snobovski, ali znači međ konkurencijom puno.)

Spavaća soba, što se reklo master's bedroom je rezervisana za mastera, te kada je Van tu ne želim da čujem uobičajene kućne zvuke dranja, režanja, siktanja, zavijanja, vežbanja skala, tuče i lomljave.

Todorci ako šibaju noću, ima da zaobiđu taj deo, inače će biti servirani kao sutrašnji doručak... Ili ipak ručak, ako treba da se mariniraju.

Eto, toliko je prosto i ponovo važi ono staro načelo - ako kuća nije tesna, ni čeljad nije besna.
Ili beše obrnuto?

E da, da ne zaboravim.
Treba da ih sve redovno vakcinišem protiv besnila.
Zarad mira u kući.
I u kraljevstvu.