Pre nekoliko nedelja izazvana stalnim iskakanjem plaćenog oglasa stranice Aleksandar Vučić, a koja se nalazi na ovom linku https://www.facebook.com/pg/vucicaleksandar/posts/?ref=page_internal
napisala sam poduži komenar.
U moru uvredljivih komentara (koji ostaju na toj stranici i valjda služe kao dokaz da su ovde ljudi zaludni i prosto ne vide domete srpske vlade) moj uopšte nije bio koncipiran tako, ali jeste bio opasan.
Opasan u smislu da opisuje realnu situaciju prosečnog srpskog preduzetnika i celokupnu nesposobnu infrastrukturu države.
Komentar je stajao nekoliko sati, a zatim je obrisan.
Pošto sam ga kopirala objavila sam ga ponovo.
Ponovo je obrisan i ovog puta bila sam blokirana da dalje ne mogu da komentarišem.
I zbog tog razloga, evo celog komentara ponovo:
Poštovani gospodine Vučiću,
Potpuno sam svesna da ovo nećete pročitati i da će eventualno neko ko je zadužen da radi na ovoj strani samo da preleti očima preko mog komentara da bi proverio da ne sadrži nešto što je uvredljivo. I to je u redu.
Od države Srbije se više ne nadam ičemu.
Ali za nauk nekom ko želi da počne svoj biznis možda će mu ovaj komentar koristiti.
U proleće prošle godine sasvim slučajno sam došla do informacije o Startap programima vlade Srbije. Jedva sam našla tačne informacije, zato što su državni sajtovi pisani levom nogom i organizovani sa pola mozga. Ono što nigde u biznisu ne može da prođe sasvim lepo nalazi svoje mesto na državnom sajtu, i to je razumljivo ako znamo ko je zaposlen na tako odgovornim pozicijama.
Elem, ušla sam u Startap program Razvojne agencije Srbije u trenutku kada se talambasalo na sve strane o godini preduzetništva.
Za obuku mog tima, jer nas je bilo nekoliko grupa od po desetak osoba, bili su zaduženi ljudi iz Regionalne razvojne agencije Srbije. I dan danas, posle svega što sam prošla, ja sam zahvalna tim ljudima zato što su bili ljubazni, profesionalni i bukvalno su se polomili da nam svima pomognu.
Nisam mogla da verujem da je Srbija konačno profunkcionisala kako treba, ali sve je vodilo tome. Kakva zabluda.
U isto vreme posle samo 6 godina suđenja oko ostavine koja je vrlo jasna, posle promenjena tri suda i tri sudije, dobila sam konačno odluku svoju korist i tada je ostalo samo da sačekam da prođe kroz Apelacioni sud i da dobijem svoje nasledstvo koje mi po zakonu pripada. U tom trenutku utvrđeno je da strana koju sam tužila nije samo zaposela nekretninu oko koje se tužimo, već je podigla i novac sa deviznih računa. Dva krivična dela, ali nema veze, mislila sam, odluka je konačno donesena i uskoro će ta epska priča biti završena. U svakom slučaju imaću novac da počnem svoj biznis.
U toku obuke za predaju Startap programa RASu prijavila sam se na konkurs za besplatno korišćenje lokala, kao proizvodne jedinice.
I tada na odbrani mog biznis plana u RASu krajem avgusta komisiji se nije svidela ideja što nameravam da izvozim svoju proizvodnju. Mesec dana kasnije stiglo mi je rešenje da me odbijaju, a tada je tzv "godina preduzetništva" ionako bila na izmaku.
U isto vreme Direkcija za izgradnju grada Beograda proglašava taj isti biznis plan kao jedan od najboljih i daje mi prostor na besplatno korišćenje u sledeće dve godine.
Nije važno, mislila sam, država mi ne da pare, ali sam dobila prostor. Uložiću sopstveni novac i krećem.
Zbog ugovora sa Gradom Beogradom osnivam firmu u oktobru mesecu, ali ugovore potpisujemo tek u decembru, u isto vreme kada su potpisani i Startap programi u RASu, dakle silno vreme je protraćeno u čekanju da se RAS reorganizuje.
Počinjem brendiranje svojih proizvoda, koji još uvek fizički ne postoje, ali počelo je odlično i samo čekam svaki dan da se Apelacioni sud smiluje i da dobijem svoj novac.
Al' zamalo.
Krajem decembra sudija Apelacionog suda Ivan Negić, odbija presudu u moju korist zbog proceduralne greške. U samom obrazloženju kaže da to i neće promeniti ishod, ali što da ne, hajde da se vratimo na početak i izgubimo po sudovima još minimum godinu i po dana. Od tog trenutka (27.12.2016.) moj predmet P.br. 30538/13 stoji negde u Prvom osnovnom sudu i hvata prašinu. (Sada je zaveden pod brojem P.br. 34080/16 dodat komentar)
Moj novac je blokiran zato što se državi ne žuri.
O sudiji Negiću sam pronašla usput i neke druge interesantne podatke, ali nema veze, neka mu ovo služi na čast.
Zbog razvlačenja postupka sa EPSom u vezi proizvodnog prostora, jer tamo rade ljudi koji ne znaju koja je koja ulica u Beogradu, niko od nas nije mogao da priključi struju i ugovori treba da nam se preimenuju na martovski datum.
Da sam firmu osnovala sada mogla bih da konkurišem i dobijem sredstva za opremanje radnog prostora, jer se konkurs objavljuje u februaru, ali sam morala da je osnujem ranije zbog potpisivanja ugovora sa Gradom Beogradom, i tako mi je država vispreno ukinula i tu mogućnost.
Država me je praktično prevarila ubrzavajući mene na jednoj strani, a usporavajući sebe na drugoj kako bih ostala bez sredstava.
Zatim sam se među prvima prijavila na konkurs prvog srpskog investicionog fonda i prva im poslala pitch deck. Prva sam bila i odbijena, jer se ne bavim IT industrijom, već samo tamo nekom (pih) proizvodnjom.
Duša me moja boli kada čitam da je za reorganizaciju sajta koji se bavi nekretninama uloženo 850 000 evra, a ja ne mogu da izvučem 5000 i to sopstvenih para, jer ovu državu ne čini samo premijer i predsednik, već timovi ljudi koji bi trebalo da znaju da urade svoj posao.
Konkurse pratim, i nisam znala da li da se smejem ili plačem kada je spektakularni RAS objavio da će uložiti u "trajna obrtna sredstva". Volela bih da neko iz njihovog tima objasni šta su trajna, a obrtna sredstva. A i zbog čega svi oni maštaju o ulaganju u motore sa izvedenim fluksom ili ostale SF mašine, ako mi to uopšte nije potrebno, već potrošni materijal. Potrebna su mi ne-trajna obrtna sredstva.
(ako ima iko sa ekonomije da mi objasni taj pojam biću zahvalna)
Ne želim da ulazim u kreditne linije, niti bih mogla sve i da želim, jer nemam ništa da založim bankama.
Tražim investitore u inostranstvu i spremna sam na sve, samo da pokrenem sistem, ali ovo što slušam o ulaganjima države Srbije i onom što sam sopstvenim očima gledala, više nije ni smešno.
Sada je samo otužno.
RAS fantazira o tome kako se radi raspored troškova za proizvodnu firmu, daje pola para, ali se izuzima PDV... Pravi čitavu zavrzlamu samo da bi se videlo kako svi oni picikato obučeni službenici kao rade nešto. Na kraju ljudi koji konkurišu za RASove programe u bilanse unose četvrti laptop koji im uopšte nije potreban, samo da bi bili na liniji zahteva konkursa, a novac im fali za sirovine. To tako u realnosti izgleda, poštovani premijeru.
Konkursi ostaju otvoreni do utroška sredstava i svi se čudom čude kako niko da se javi (pa kako vam izgledaju sajtovi i obaveštenja?) i kako niko da se prijavi za program (pa da li ste čitali uslove?).
Meni je potpuno razumljivo sve što radite i koliko se trudite, ali Srbija nije samo Vučić, Srbija su svi ostali ljudi i sve ostale državne strukture.
Takva Srbija me je blokirala sa svih strana, ne želi da uloži državni novac u moju proizvodnju i ne dozvoljava meni da preuzmem svoj novac i sama ga uložim u proizvodnju.
Ja sam samohrana majka, ne koristim niti jedan jedini socijalni program, a toj istoj državi Srbiji redovno plaćam porez i na taj način plaćam i ljude iz RASa i sudije Apelacionog suda, i Kurtu i Murtu.
Neka vam ovo služi na čast.
Nekoliko sati pošto sam se "igrala" sa timom Aleksandra Vučića zaduženim da održava njegovu stranicu na Fejsbuku preobratila sam biračko telo u sopstvenoj kući. Tu više niko neće glasati za Vučića.
Bila sam jedan od nezainteresovanih glasača, jer funkcija predsednika Srbije zavisi od osobe koja je radi. U slučaju da se ta osoba recimo zove Slobodan Milošević, ta funkcija je izuzetno važna. A u slučaju da se zove Zoran Lilić, apsolutno nije važna već je samo protokolarna.
Znam vrlo dobro šta Vučić zapravo pokušava da učini za ovu državu, i da taj proces nije ni bezbolan, niti lak za izvođenje, ali Srbija nije Vučić.
Srbija su one armije nesposobnih državnih službenika, sudija Apelacionog suda i ljudi kojima je totalno neprimereno da nameravam da izvozim svoju proizvodnju u Rusiju, jer se njima zaboga ta ideja ne sviđa, ili možda tada nije bila odobrena na nekom stranačkom sastanku.
Srbija je isto tako i ona traljava organizacija Zdravstvenog osiguranja na teritoriji Savski venac koja je posle grandioznog najavljivanja novih zdravstvenih knjižica pokazala ne da je nesposobna da ih završi na vreme, već da ne ume da se javi na telefon ili odgovori na mejl.
Srbija je isto tako IT kampanja koja će da finansira jednu gomiletinu gluposti, ne shvatajući da kasni 20 godina i da je Džek Ma na forumu u Davosu lepo ljudima savetovao da sada rade off-line biznise, a da IT drže samo kao podršku.
Srbija će obučiti par hiljada IT stručnjaka, koji će zatim da stanu tačno pored one armije Indusa i ostalih azijata i da mole za posao. To pričam zato što jesam u toj IT industriji 15 godina i znam kako je krvavo zaraditi novac na svetskom tržištu.
Srbija večito kasni minimum 20 godina i Srbija sada voli habove i hakatone.
Srbija ne daje pare za obrtna sredstva, nego za "trajna obrtna sredstva" što ne postoji u ekonomiji.
I Srbija ponovo priča u prazno i baca novac poreskih obveznika uludo, jer nešto mora da se vrti i neka armija državnih službenika mora da ima papire da se zanima njima u radno vreme.
Suđenje oko ostavine koje traje 7 godina je posebna priča i upravo sam shvatila da je moj predmet od vraćanja sa Apelacionog suda i do novog ročišta proveo samo tričavih 7 meseci u nekom ormanu.
I počinjem ozbiljno da razmišljam da li se ovo radi namerno i da li je neko od sudskih službenika potplaćen ili je to prosto močvarno standardno stanje srpskog sudstva.
Na izbore ću svakako izaći.
Nekoliko godina ranije moj glas je otišao SNSu, samo da bih videla leđa nesposobnim ljudima iz Demokratske stranke. U međuvremenu morala sam da trpim iz nekog razloga i dinastiju Krkobabić i Vulina, na primer, ali nema veze.
Sve razumem i znam da smo u strahovito teškoj situaciji i da možemo da se urušimo za čas, jer se oslanjamo na sposobnosti samo jednog čoveka (Aleksandra Vučića), ali ovo što radi njegov marketinški tim u vezi kampanje i ono što se radi u Srbiji u državnim službama i dalje, odlučilo je i moj glas i glasove moje porodice.
U jednom danu za sat vremena Vučić je izgubio 4 glasa samo u jednom stanu.
Možete to slobodno da pomnožite, statistički obradite i stavite prst na čelo, ako vas uopšte interesuje.
Pitaćete se zbog čega se desilo tako i tako posle izbora i zašto taj pad glasova, ali tada će već biti kasno.
Ja i dalje čekam da počnem svoju proizvodnju i zaposlim neke druge ljude, uredno popunjavam poreske prijave, uzimam sopstvenom detetu od usta da bih to izvela i gledam ministarku Brnabić kako lepo i poetski priča o IT industriji, pošto je to sada hajp, a godine mi prolaze.
Gospodine Vučiću, meni je potpuno jasno što uz sav posao niste stigli da obučite državne službenike, promenite obrazovni sistem i uvedete red. Ali država ne može da se osloni samo na jednog čoveka.
Što se tiče podatka da je zaposleno više od 120 ili 130 hiljada ljudi u ovoj državi, molim vas da mene izuzmete iz te statistike, jer sam se zaposlila sama na podsticaj države, a onda me je država vrhunski blokirala sa svih strana da ni slučajno ne počnem proizvodnju.
Hvala Aleksandru Vučiću
Hvala sudiji Apelacionog suda u Beogradu Ivanu Negiću
Hvala Komisiji Razvojne agencije Srbije koja je zasedala 17. avgusta 2016.
I hvala Gradu Beogradu koji mi je naložio da registrujem firmu pre decembra, te mi tako uskratio sredstva koja se daju za pokretanje biznisa u februaru svake godine
Neću zaboraviti vašu brigu i podsticaje
P.S. Glasove ćemo dati opozicionom kandidatu koji će imati procentualno najveću podršku, da ih ne bi rasipali i ne bi li tog kandidata uveli u drugi krug, kada će opozicioni glasovi biti usmereni samo ka njemu
Meni je potpuno jasno šta Aleksandar Vučić radi, da ponovim još jednom, i da taj proces nije ni lak ni lep, ali ono što Srbija u obliku svojih službi radi biće njegova prava podrška u toku glasanja.
