Chag Pesach Sameach

-...I vratim se tako nazad, i to kao na neki parking. I ti si tu, ali si mala, kao da imaš nekih 5, 6 godina i treba da odemo na put.
I ja tako gledam kola, ona naša stara kola, i kao treba da ih operem pre putovanja da se ne blamiramo na putu. A ti se vrtiš tu oko mene. I onda, u snu, shvatim da treba da zatvorim prozore do kraja, pošto sam se setila da si večito ulazila u kola da bi gledala kako se sliva voda oko tebe i da si naravno večito otvarala po malo prozore i da sam ja naravno večito urlala na tebe zbog poplave unutra i da je to naravno tebe večito beskrajno zabavljalo. (Eto šta znači nedostatak poštenih batina.) 

-Dobro i šta je onda bilo, pita me gledajući odjednom nešto na svojoj ruci.

-Uđem ja tako u kola i kad sam već dobro zatvorila prozore daj da ih prebrišem i iznutra da ne budu štrokavi (zbog dečijih prstića) i u tom momentu vidim da je staklo ispred mene umazano krvlju. Tvojom krvlju. I ja se uopšte ne uzbuđujem zbog toga. Aha, Mili prase je ponovo grizla zanoktice pa sve izgleda kao da smo je klali... Seti se samo onog dana u Mokranjcu kada si svojom krvlju natopila glavni koncertni klavir...

-Jao, ne podsećaj...

-E zbog toga se i ja nisam nešto istangirala. Kao obrisaću ovo i idemo. I taman da se okrenem i proverim i ostalo ja shvatam da su bukvalno svi prozori dobrano umazani tvojom krvlju.
I sedim tako potpuno staložena i smirena u kolima i znam da samo što nismo pošle i probudim se.

-Izgleda da si zaboravila da su Jevreji mazali vrata krvlju jagnjeta da im deca ostanu živa u onoj noći dok se Mojsije ganjao sa faraonovim čarobnjacima?

-Aha, i danas je baš dan kada su krenuli iz Egipta i ispred njih je 40 dana čuda... i haosa.

-I ti konačno imaš 40 godina i sada izlaziš iz Egipta zajedno sa mnom. Konačno sa mnom.

-Da... vidiš ima smisla. Ali odakle sad tebi ta kružna rana na ruci?

-Nemam pojma, od noćas... Ali ima smisla, kako ti kažeš. Sada obe imamo po znak na ruci da smo izvedene iz Egipta.

-Ok, Sunce mog života, samo skapiraj da su u pitanju arhetipske slike i nemoj da si zucnula svom društvu ništa od ovoga, proglasićete ludom.

-Ma baš me briga za njih, više me zanima šta će se dešavati u sledećim danima.

-I mene, veruj mi, i mene.

Predlog za jesenje nedeljno popodne uz mali ekran

Posle jake, džambolaja tip guste čorbe, pečene bundeve sa ukusom kesten pirea, vrelom kakao šoljicom (skuvanom na vodi sa medom) i dve štangle crne čokolade, udobno uglavljena korisno trošim vreme učeći ponešto novo.
(kolika rečenica)

Odlična kamera, savršeni efekti i dinamika, retko nedosadan dokumentarac.
Jeste da se u poslednjih par godina sva moja religija transformisala u čistu fiziku, ali ovo vredi pogledati.

Geometrija

Od Kelka do Mikro Princa, niz Bulevar.
Od Kelka do Mikro Princa već treći put.

I prvi radni dan u godini dok gledam kao gladno kuče kroz izlog, a oni iznutra dovikuju da je popis.
Ne odustajem.
Vraćaću se danima.


Kada su izlazili iz Egipta poneli su Kovčeg.
Sve je sređeno, poklopac je vraćen, ulaz zatvoren, kao da se ništa nije ni desilo.
Računali su na vreme. Ono vreme dok padne napon, pa dok sveštenici ulete u postrojenje, pa dok se probiju... Dok shvate.


Od Kelka do Mikro Princa razmišljam o tome da je to u stvari i bio kondenzator. Drveni deo, pa zlato, pa ponovo drveni deo.
Onda kod Đerma, preko puta "Hleb sa patosa", zavirim u parfimeriju, u moju visoku flašicu, odmantram Vejnovu Fender-Stratokaster mantru "It will be mine. Oh, it will be mine." i produžim. Tih zamalo 7 tisuća treba da bacim na hitnije stvari.
Ma, mora da je kondenzator.


Kufijevo postrojenje je bilo glavno. Ostala dva su pomoćna. Ne rezervna, baš pomoćna, drugačija funkcija. A glavni štos je bio u akvaferima ispod, u slanoj vodi. Gore generator, usmerivač i to je to.

Kovčeg je razvijao svoje gravitaciono polje. Danima su ga jedva teglili, a onda kao da je podivljao, postajao je lagan, pa je uzletao i često podizao svoje nosače da izbezumljeno mlataraju nogama po vazduhu.


Takođe, On je stvorio bića da služe ove posude: svaki tron poduprt je sa četiri stuba, a šest stepenika vode do trona; sve u svemu deset. Najzad, tron je poput pehara posvećenja oko kojeg je načinjeno deset utvrđenja (u Talmudu), harmoničnih sa Torom koja je data u Deset Reči (Dekalog) i sa Deset Reči putem kojih je svet stvoren.


U Kelku sam uzela germanijumske diode, a dole elektrolitičke i keramičke kondenzatore. U obe firme imaju haos danima, država im je uvela novi "unapređeni" knjigovodstveni sistem, pa su sada spremni da me udave za primedbu tipa da ne mogu da mi uvale 10 mikroFarada na 63 Volta, kada mi treba 100 na 50.


Ramzes (drugi po redu) je shvatio šta su zdipili i zato je i poslao vojne jedinice za njima. Ali kasno. Kovčeg generiše jako polje, nije bio problem razdvojiti more.
A bez srca energetike kraljevstvo nije moglo da opstane.
Deset godina kasnije Egipat se urušio.
Ramzesu nisu pomogli ni pohodi na Nubiju i Liban.

Bez srca energetike nema života.


Šone mi je obećao njegov voltmetar u pozajmicu, no što duže razmišljam o svemu najbolje bi bilo da imam svoj, čak i u početku. Neki baš jeftin zbog mogućeg spaljivanja. Rekao mi je da probunarim kod Kineza, sasvim su okej.
Trebalo bi u stvari (po njemu) da prvo punim baterije, pa da onda napon proveravan na njima, ali magarac je u strastvenom nastupu bacanja sveg đubreta pobacao i stare punjive baterije za fotoaparat... Kao i gomiletinu upravo sada neophodnih stvari.

Imam ideju da merim svaki put kada promenim deo u čvorištu ili geometriju izvora. I zato provera preko baterija možda nije dobra stvar. Možda je zapravo najbolja, ali bi uzimala najviše vremena. A za izmenu oblika izvora su mi potrebni...

I tako idem niz Bulevar i usrdno se molim da su makar kablovi još uvek u nekom mračnom uglu plakara.


Danima je stajao u mestu. Ne danima, mesecima, godinama. Ulogorili su se i živeli tu negde u nedođiji do god se nije rodio dovoljan broj, nije umro dovoljan broj, nije ovo i ono... Tek jednog dana Kovčeg bi konačno počeo da čangrlja, da se dimi i podigao bi se u vazduh.
Nosači su izbezumljeno izletali iz šatora i trčali da im ne bi pobegao.

I išli su dalje.


Kao ja niz Bulevar.

I Bog sveti zna koliko sam samo sati i dana provela sklapajući konstrukciju u glavi.

-A da nemate možda ove neodijumske u obliku piramidica sa šestostranom osnovom?
-Nemamo. Ne prave takve. Gospođo, ne postoje.
-A obične je l' prave sa šestougaonom...?

On duboko uzdiše, baca pogled ka plafonu. Znam, muči ga vrhunski državni program prijave prometa. A mene muči struktura. U stvari geometrija.
Sada imam gomilicu neodijumskih magneta za prva čvorišta, ali nisu odgovarajućeg oblika. Bez obzira, moraće da prorade, ionako sam bacila bogatstvo za njih.


Posle rušenja Hrama Kovčeg je tajno vraćen u jedan mali manastir. Par stotina godina kasnije prenet je u Etiopiju u koptsku crkvu. Tu je ostao do danas.
Svaki monah zadužen za njegovo čuvanje ubrzo bi dobio kataraktu, a onda je umirao. Nisu se pridržavali procedure, možda nisu znali da i to postoji. Premazivanje tela nekim komponentama, zato što Kovčeg razvija sopstveno polje, singularitet.

Malo crno sunce.


Ovog dana je Tora okrunjena vrhunskom slavom, u svim njenim zapovestima, u svim njenim presudama, u svim njenim prekorima grehova - krunom sa sedamdeset grana svetlosti koje zrače na sve strane. O, gledaj malene ogranke, izbijaju iz svake grane, dok pet grana stoje u samom drvetu, u kome su sadržane sve grane. O, gledaj kapije koje se otvaraju sa svih strana, odašiljuči sjaj i slavu neiscrpne svetlosti.


I niz Bulevar... a onda me povuče, samo osetim promenu frekvencije, osetim nešto čudno u stomaku, vazduh se zgusne i počnem da se odvajam od podloge.

Magnete držim u džepu, ne u torbi, da ne poremete ostale uređaje koje redovno teglim.
Stisnem zube, stegnem stomak, mahinalno se uhvatim za gomilicu u džepu i vratim se tih par santimetara ka asfaltu.
Prolaznici ionako samo zveraju u izloge.


Kada je cela priča postala javna tajna koptska crkva je imala samo jednu zvaničnu izjavu - Pokazaćemo ga tada kada nam Bog da znak.
A onda je prošle godine procureo plafon tačno iznad njega u toj kapeli gde ga drže. Eto znaka. Sada moraju da ga iznesu, a ono makar samo dok se ne popravi krov.

I onda je naravno počelo geopolitičko/versko spekulisanje. Da li onom ko nudi više ili tamo gde treba da ide? A kome treba da ide?
Gde je Kovčegu pravo mesto?


I koliko sam se samo molila da mi pokaže odakle da počnem, samo da se svaki mogući početak desi pre retrogradnog Marsa. Samo da uspem.
Mi moramo da odemo odavde, ja moram da prodam tu ideju, da prodam sebe.

Što dalje odavde. Što dalje od Misira.


Ramzesa je baš bilo briga za sve njih. Posle svih onih čarobnjačkih nadmudrivanja od žaba i opstipacija do ubijanja prvorođenih jedva je čekao da im vidi leđa.
Ali nije bilo ni govora da carstvo ostane bez energetike.
A baš to se desilo.

Nova istorija.


Mi moramo da izađemo. I uopšte nije bitno, ništa nije bitno. Samo da izvedem dete i konstrukciju. Mogla bih da ponesem mač i brojanice, ali ni to nije važno.

Dok idem niz Bulevar, treći put za redom, x-ti put za redom razmišljam.
Ili ću uspeti ili ću umreti pokušavajući.
To su jedine opcije.


Možda je sada upravo pravo vreme za obnovu starog carstva. Za ulaz u podzemne komore i dešifrovanje svitaka.
Možda je sada pravo vreme.



Kada počnem da lebdim stisnem zube, napnem stomak, dodirnem podlogu i nastavim dalje.

Prosto

"Three are the dwellings of the sons and daughters of Man. Thought, feeling and body.
When the three become one, you will say to this mountain "move" and the mountain
will move." — Kabbalah

Rosh Hashana

Uzmeš komadić jabuke i zaroniš ga u med.

A onda na hebrejskom kažeš - L’shana tova u’metukah.
I na jidišu kažeš - a guten un a zisen yor.

Jer nove godine počinju u jesen.





...nove i dobre i slatke godine.

Izlazak iz Egipta

Jakov je u svojim poslednjim danima pozvao decu da ih blagosilja.
"Sakupite se kraj mene, da vam ispričam šta će biti s vama do kraja vaših dana", rekao je onaj koji se jedne davne noći borio sa Bogom, zamalo pobedio, bio pobeđen i blagosloven.

Blagoslov na hebrejskom znači "izvući", kao "izvući iz korena", kao "izrasti", kao "izvesti".


Tek si bila malo izrasla kada je on došao po tebe, da te vodi.
Samo je rekao da je došao po svoje dete, da se Ozarsif sada zove Mošej i da će vas sve izvesti.
Da mora da te vodi.

Bilo mi je teško.


Svako od dvanaestoro dece dobilo je svoj blagoslov. Svako od njih dvanaest nazvano je po svojim majkama i po svojim pozivima, svojim životnim svrhama.


Posle se pričalo da se Crveno more razdvojilo na 12 staza, za svako pleme po jednu.
To me nije čudilo.

Ozarsif je prošao inicijacije As-Au i As-Ar.
Umeo je da se bori mačem i umom.
Prelazio na onu stranu svesti.
Pisao u trostrukom značenju.


Tri puta su bili blagosloveni. Prvi put imenima svojim majki, zatim Jakovom, a na kraju ih darovao Mošej. Dvanaest puta su ponavljali prinošenje žrtava u Hramu.


Bila si još uvek mala. Sasvim mala, slatka čupavica kada je došao da te vodi.
Čovek sa plavim očima.
Tvoj otac.


12 plemena.

Reuven je bio prvorođeni. Uvek moćan, energičan. Bio je prvo voće, prvi rod. Prvi trenutak dana. Nestabilan kao voda, kao bujica. Početak svake kreacije. Mogao je da promeni svet, menjao je svet. Stvarao i uništavao. Kao voda, kao bujica.

Šimeon je bio težak, jak kao Reuven, ali besan i okrutan. Naoružan i obučen, opasan do vriska, do krvi.

Levi je izabran da služi Hramu. On je "vezan", on je "pridružen". Svoj život daje služeći Duh. Oslobađa sebe od materjalnog sveta i fokusira se na Jedno.

Juda je bio priznanje. On je vođa, otac kraljeva, staza nemanja sebe, davanja svog života za druge - suština upravljanja.

Dan je nastao kao staza zakona i poretka. Sudija, jer pravda je srce svih civilizacija.

Naftali je oduvek slobodan duh. On je kao jelen u šumi, razbijač, razvaljivač mrtvila. Nezavistan, onaj koji isporučuje reči i dela lepote i inspiracije.

Gad je bio i ostao ratnik. Oslanjajući se na Dana on je spreman da se bori. Neophodan da odbrani vrednosti i da sačuva slobodu.

Ašer je napredak i zadovoljstvo, blagoslov iznad očekivanog. Dato mu je i on daje više od golog opstanka. Daje užitak.

Isačar je naučnik. Omogućava mudrost, jasnoću i pravac. On je osnova svakog sistema, odanost obrazovanju.

Zevulun je preduzetnik. Njegov je zadatak da uđe u materjalni svet i raširi iskre Duha, da pronađe čestice zlata u pesku. Zevulun sarađuje sa Isačarom, on mu se divi, osniva domove znanja od kojih će dalje imati koristi.

Jozefu je data patnja. Ali ne samo da on preživljava, on trijumfuje. Kroz svoje izazove postiže veličinu. Kroz prepreke postaje najveći vođa, izvor snage budućim generacijama. I uprkos svom teškom okruženju, on u sebi održava plamen čistoće. A ovaj plamen iz kao kamen teškog mraka sija sve jače deleći se na njegova dva sina - Menašea (onog koji ponovo povezuje, rekonektuje) i Efraima (onog koji transformiše).

Menaše ima sposobnost da ne poklekne pred preprekama, onim koje se upinju da ga nateraju da zaboravi svoje duhovne korene. On ostaje povezan bez obzira na vrstu izazova.

Efraim ide i dalje. I nije dovoljno samo preživeti u neprijateljskom okruženju, potrebno je trijumfovati, biti rodan na suvoj zemlji. Efraim je zato moć, magija transformacije bede u obilje Duha.

Benjamin je gladan, gladan kao vuk za iskrama Duha u svim nivoima postojanja. On ih traži u materjalnom, pronalazi, uzima, hrani se njima i podiže se na svaki način.


12 plemena. 12 staza. Kojom li te je odveo, pitala sam se tog dana u sumrak. Gledala sam kako odlazite, kako mi mašeš kroz suze. Razmišljala da li ćeš me zaboraviti. Kako ćeš izdržati put dug 40 godina? I kako ćeš provoditi svoje dane u zemlji meda i putera.

U mesecu Nisanu, tada kada se čuda dešavaju, kada počinje novo, pustila sam te iz svoje ruke, iz srca nisam nikada.
Pustila sam te da pronađeš svoje pleme i svoju obećanu zemlju.

Kemet je moj dom.
Ta crna zemlja, taj kem, to sam ja.

Ali Kemet je za tebe Misir, Mitzraim, prepreka, zastoj.

A Mošej je poveo svoj narod. I stub svetla je išao pred njima i pokazivao im put.

Princ svetlosti vratiće se istom stazom.
Doći će kao dete da prođe obuku. Da pređe na drugu stranu, da shvati.
Da kaže Otac i ja smo jedno.

I da ponese teret na svojim leđima.


U mesecu smo Nisanu. Onom kada se čuda dešavaju.
Knjiga kaže da se On pokazuje na dva načina. Jedan se zove prirodan, kada je zaklonjen velom. A drugi je čudesan, kada veo neznanja padne.
Nisan u sebi sadrži dva slova "nuns" i znači čudo nad čudima. On je nova godina čudesnog reda, dok je Tišrei početak godine prirodnog sleda.

I Baal Šem Tov kaže da je jedina razlika između prirodne i natprirodne pojave u njihovim frekvencijama, u učestalosti ponavljanja.


U danas, u sutra, tada kada se ponovo rodim ovog puta sa znakom na ruci.
U tom juče, u sutra kada ponovo rodimo jedna drugu, da li ćemo se prepoznati?

Da li ćeš se setiti kako je Mošej poveo tvoj narod?

Da li ćeš se setiti sebe do kolena Solomonova, do kolena Davidova, do Jakova i Isaka, i Avrama?
Do kolena Adamovog?

Na putovanju dugom četrdeset godina, hiljade godina, eone godina da li ćemo se ikada ponovo sresti?

U životu u kom se ja rađam i u kom mi "bude znak na ruci mojoj i spomen pred očima mojim, da mi Zakon Gospodnji bude u ustima; jer me je rukom krepkom izveo Gospod iz Misira" da li ću se i ja setiti svog porekla i svog plemena?

Da li ću se setiti da sam uvek zamalo pobedila, da sam uvek izgubila i da sam svaki put bila blagoslovena?


Tada dok nas Mošej bude vodio preko pustinje, a stub svetla nam pokazivao put
da li ću poći i ja?






Heaven M. Eterović

10. Jevrejska alhemija

Gledajući generalno, u opštoj alhemičarskoj istoriji ima vrlo malo etabiliranih jevrejskih naučnika. Što uopšte ne bi trebalo da nas zavara. Jevrejski narod je stolećima preživljavao najteža iskušenja i progone. Tako su i najveći umovi tog naroda bili primorani da deluju pod hrišćanskim ili muslimanskim pseudonimima. Njihove tekstove obično možemo da nađemo kao pseudopigrafije, dela koja su vrlo namerno i lažno pripisivana drugim autorima.

Pseudopigrafije i opšta istorija

Smatra se da je alhemija već u 2. veku zaklonjena od očiju običnog sveta velom misticizma, uticajima grčkih i egipatskih bogova i simboličkih priča, kao i hrišćanskim gnosticizmom. S obzirom da se smatralo da su pored bogova, naravno sa Hermesom na čelu povorke, i svi veliki umovi i proroci raspolagali istim znanjem, mnoga dela su pripisivana Adamu i Abrahamu, a Mojsije se vrlo često javljao kao „izvorni“ autor nekih dokumenata. Čak je Bertelot 1887. publikovao delo pod imenom „Kolekcija starih grčkih alhemičara“ u kome se navode „Diplosis“ (umeće dupliranja težine zlata) i „Mojsijeva hemija“, a oba dela su i pripisana samom Mojsiju. Takođe je poznato da je i jedan od alhemičara aleksandrijskog perioda Zosimus isto tako često citirao baš „Mojsijevu hemiju“.
Delo koje se često spominje u vezi istorije alhemije je i „Osma knjiga Mojsijeva“ ili „Mojsijev ključ“ koju nalazimo u papirusu W, a u vezi Lajdenskog dokumenta, gde se spominju Abraham, Isak, Jakov, arhanđel Mihajlo i Jerusalimski hram. Recepti koji se spominju tu su istovetni sa onima koji se pripisuju pseudo Demetrisu i pripadaju takozvanoj klasi klasičnih metalurških recepata koji se javljaju u 8. veku.
Naravno, da se i kralju Solomonu pripisuje udeo u alhemičarskoj umetnosti i to u delu koje mu se pripisuje pod nazivom „Lavirint“. U njemu, bar kako se tvrdilo u srednjem veku, nalaze se recepti za transmutaciju bakra u zlato. A Marija Propovednica ili Marija Jevrejka, koja je spominjana ranije, postala je jedna od legendarnih osoba u istoriji alhemije. Njoj se pripisuje otkriće ugljovodonične kiseline, mada istorijski ta zasluga pripada arapskoj školi. Ono što je nesumnjivo njeno delo je bain-marie sistem za blago dogrevanje vodom koji se i dan danas široko koristi u hemijskim procesima. Žena koja je u ono doba bila puna praktičnih inženjersko-tehnoloških ideja i pronalazaka, ostaće upamćena i po pravilu „Jedan postaje dva, dva postaje tri, a tri postaje četiri“. Možda zvuči na prvi pogled matematički jasno i ni po čemu originalno, ali ovo pravilo prodire u sve sfere filozofije i religije. A zbog toga je i nazvana Marijom, sestrom Mojsijevom, jer su je često indentifikovali sa Mirjam, istorijskom sestrom velikog proroka, mada su ih delile hiljade godina. Takođe, u knjizi „O Aleksandru“ persijskog pesnika Nizamija ona se spominje kao sirijska princeza Marija koja posećuje Aleksandra Velikog i od samog Aristotela, pored ostalih stvari, uči umetnost pravljenja zlata.
Pored ovih pesničkih i vrlo slobodnih interpretacija, istorijski je zabeleženo da je čuveni alhemičar Zosimus vrlo precizno citirao baš njena dela.

Istorijski, alhemičarski rukopisi su najčešće prevođeni sa grčkog na sirijski, a zatim na arapski i hebrejski jezik. Tako su se mešali i uticaji i razmene znanja. Jedan od poznatijih autora Srednjeg veka je i Juda ha-Levi sa delom „Cuzari“, a Maimonides je o Hermesu raspravljao u delu „Moreh“, i u jednom od poglavlja spominje i Sabijance, čije statue planeta korespondiraju sa sedam metala i njihovim osobinama.
Geršon Solomon kao autor „Šaar ha-Šamajima“ u ovom pregledu daje jezgrovit opis bazične teorije „Al kimije“ i otvoreno navodi da je sve svoje znanje stekao čitajući hebrejske prevode sa arapskog.

Drvo života

Alhemija koja se razvijala pod hebrejskim autorima nosi jak pečat Kabale. Svedoci smo da i danas kabalističko učenje zadire u sve sfere postojanja. Kabala je daleko starija od Mojsijevog doba, čak se tvrdi da njeno poreklo seže dalje i od Egipta. Struktura samog učenja, simbolika i filozofija prevazilaze standardne religijske priče i zadiru u organizaciju kosmosa. Kabalisti tvrde da je izvor ovog učenja otkrio sam Bog i da ga svaki put ponovo otkriva učeniku koji ima čisto srce.
Jezik Kabale se odnosi na simbole i to one koji se tiču uređenja kosmosa. A ako se setimo Hermesovog načela „Kako je gore tako je i dole“ shvatićemo da ovo učenje zapravo otkriva božanski naum kreiranja sveta i svakog od nas ponaosob u njemu. Osnovni simbol uređenja je Solomonov hram, koji možemo da gledamo kao najmanju ćeliju sopstvenog tela, nas same, našu zajednicu, planetu, lokalni sistem, kosmos, ili čitav niz kosmosa kako traje kreacija, a za njom destrukcija prvobitne božanske ideje.
Ključevi za ulazak u kabalističko učenje su svetlost i vatra. Sama Kabala operiše religioznim i filozofskim idejama koje korespondraju sa svetlošču i vatrom, a imajući u cilju pravu istinsku religiju i pravu i istinsku nauku.
Svetlost je osnova na kojoj počiva superstruktura Kabale. Bog je prvo manifestovao samog sebe kao svetlost, pa zatim sve ostalo. U delu „Solomonova mudrost“ aleksandrijski autor Filo opisuje Boga kao „osvetljeno vreme“. Ovo delo jeste visoko cenjeno u kabalističkim krugovima, ali osnovu za učenje pružaju „Zohar“ (Knjiga svetlosti) koju je napisao Simeon ben Jochai oko 1558. i „Sepher Jezera“ (Knjiga stvaranja) čiji je autor nepoznat, a smatra se da je nastala između 100. god. pre nove i ere i 800. god.
Na Sepher Jezeru se gleda kao na ključ za čitanje Zohara i stalno se pocrtava da je svetlost primordijalna esencija kosmosa, da sav život i sva kretanja potiču od svetlosti ili kraće – svetlost je vitalna dinamička sila prirode. Takođe se ističe da kada usvojimo ovo znanje počinjemo da se penjemo Jakovovim lestvicama prolazeći 4 sefire i dodirujući „nebesko znanje“. A taj put je predstavljen simbolom pentagrama.
Sredinom 11. veka Solomon Gabirol je pod pseudonimom Avicebron napisao da postoje dva dela krucijalno važna za one koji žele da se bave Hermesovom naukom. To su „Liber de Causis“ (Knjiga uzroka) i „Fons Vitae“ (Izvor života). On govori o jedinstvu svetlosti koja se uzdiže sa najvišeg trona i deli u devet kategorija postojanja. Tako ujedinjenu svetlost autor naziva „supstancom intelekta“ . A kada opisuje Boga u Liber de Causis, Avicebron tvrdi da je On mudar i da je sa pozicije sopstvene mudrosti On manifestovao svoju volju kao svetlost, i da sva postojanja i supstance sadrže u sebi Boga kroz svetlost. Njegova volja, Njegovo bogoslovlje, Njegovo jedinstvo, Njegova večnost i samo Njegovo postojanje su za nas previše duboke misterije. Možemo ga znati jedino preko Njegove manifestacije – svetlosti.
Deset sephira Kabale su simbol koncepcije božanske volje. Kruna se zove Kether (beskraj) i ona je izvor odakle svetlost teče. Tu u kruni, svetlost je čisto bela i u njoj obitava dinamička sila svemira. Ona dakle objedinjuje svih 9 sfera postojanja i zato se broj „10“ u Kabali smatra savršenim.
Sledeće dve niže sephire su Binah i Hokman (inteligencija i mudrost, muški i ženski proncip) i sa Ketherom obrazuju prvu, višu trijadu – svet Duha. Ili, što bi alhemičari preveli kao so, sumpor i živu.
Ovde se sada jasno vidi da se kabalistički sistem zasniva na potpunoj, apsolutnoj harmoniji, ono što se u Hermesovoj smaragdnoj tabli naziva „operacija Sunca“. Zakon božanske harmonije pratimo hiljadama godina proučavajući kretanja nebeskih tela, jer bitka protiv haosa traje i dalje. Centrifugalna i cenrtipetalna sila, ženski i muški princip, aktivna i pasivna sila, sve se stalno kreće u pokušaju održavanja večne ravnoteže. Ovaj krug je simbolizovan alhemičarskom zmijom Ouroboros koja grize sopstveni rep.
Četvrta sephira je Tifereth (veličanstvena blistavost) i tretira se kao centralno Sunce našeg svemira, vidljivo samo okom duhovnosti.
Smatra se da je i prorok Jovan bio jedan od „viših“ kabalista. U njegovom „Otkrovenju“ se spominje vizija žene obučene u Sunce sa Mesecom pod njenim nogama i krunom od dvanaest zvezda na njenoj glavi. Rozenkrojcerovci su ovu viziju nazivali Sofijom ili predivnom mudrošću, a u to isto doba smatralo se da su Sofija i egipatska boginja Isis ista osoba, ženska emanacija Boga. Isis obučena u Sunce, sa mladim Mesecom i velikim crvenim zmajem pod nogama. Ona se otkriva kao centralno unutrašnje Sunce čoveku koji se posvetio nesebičnom radu i molitvama i to je u alhemičarskoj praksi poznato kao mistično podizanje vela Isis.
Peta sephira je Hesed (snaga), crveno, šesta je Gevurah (lepota), žuto, sedma je Netsah (čvrstoća), zeleno, i osma Hod (zadovoljstvo), plava boja. Kada se ove boje spoje u jednu one obrazuju Yesod (temelj) devetu sephiru, koja je davalac života ili vitalne energije i održavalac svetova koji se oslanjaju na nju.
Ovde se sada javlja i drugi ključ Kabale – vatra. Jer, tamo gde preovladava duh tu je svetlost dominantna, a tamo gde je izražen materjalni, fizički princip – tu je vatra vodeći element. kabala uči da je svetovni život samo zapravo proba za onaj spiritualni koji će tek uslediti, kao što je fetalni razvoj tek uvod u stvarni materjalni život. Odnos vatre i svetlosti, duha i materije, ravnoteža ili neravnoteža među njima određuju naš karakter i sudbinu.
Deseta i najniža sephira je Malkuth ili Azirah (svet tame), tako nazvana jer se tu ne može videti božanska ili nebeska svetlost. Ona je crna, a crna boja se, kao što znamo, definiše kao odsustvo svetlosti. I kao što kabalisti uče, tu se nalazimo mi pošto smo proterani iz božanskog vrta. Čoveku je ukinut večni život i počeli smo da se rađamo „slepi“, ovde se misli na duhovni život, pošto materija ili vatra preovlađuju.
Međutim, alhemija ovog puta u vezi sa kabalističkim principima pokušala je da se uzdigne i do večnog života i do univerzalnog znanja i božanske mudrosti.
Mi smo i dalje na putu vraćanja ka Bogu, ka našoj suštini.