Sredinom januara Jupiter će ući u svoju domicilnu kuću – sazvežđe Riba. S obzirom da se posle 29 godina Saturn ponovo nalazi u znaku svoje egzaltacije ovaj raspored doneće razrešenje nekih duhovnih dilema i postaviće i ljude i ideje i stvari na njihovo pravo mesto. Ono koje su zaslužili.
Svrha učitelja
Jupiter je ekspanzija, uticaj, izobilje. Jupiter je mir, duhovna snaga, pokret ka viziji. Obično se smatra blagoslovom, za razliku od Saturna kome je dodeljena uloga mučitelja, ali kao i uvek, nije sve tako tačno određeno crno-belo. Saturn vlada vremenom, a Jupiter prostorom. Oba su aspekti Boga ili pokretačke sile ovog svemira. A ovaj svemir se smatra prostor-vremenom, jedinstvenom karakteristikom univerzalne sile koja je u stanju stalne promene. Ponekad nam je potrebna eskspanzija što je osnovna osobina Jupitera, ali isto toliko potreban nam je mir i konsolidacija, kristalizacija ideje u formu - sve ono što Saturn u biti i jeste.
Osnovne domicilne kuće Jupitera su sazvežđa Strelca i Riba. U Strelcu kao prirodnoj 9. kući Jupiter, naravno ako je dobro postavljen u odnosu na druge planete, donosi duga putovanja, avanturističke puteve i pionirski duh i, isto tako želju za osvajanjem vrhova znanja. U Ribama donosi mir, kontemplaciju, urođenu duhovnost, strasnu želju za istraživanjem dubina mora, kosmosa i one poslednje granice – uma ili Duha u nama.
Po vedskoj astrologiji čovek koji je kroz hiljade svojih života zaslužio blagoslov ima dobro postavljen Jupiter i to u svojim ugaonim kućama. Ovakva postavka otkriva i savršenog astrologa, za razliku od zapadnog ili modernog astrološkog gledišta gde se astrolog raspoznaje po poziciji Merkura i u posledne vreme Urana. Bez obzira na različita gledišta, tu gde je smeštena ova planeta tu je mogućnost za napredovanje i izobilje.
U 1. kući osobi donosi ugled i prijatnu pojavu, i isto tako veliku verovatnoću gojaznog ili zdepastog izgleda, dok u 7. donosi lep nastup u javnosti i sreću kroz brak ili ugovorne poslove. U 2. kući mogućnost velikih zarada, života u velikim kućama ili stanovima, ugodno okruženje, a u 8. dobitak kroz bračnog partnera i zaštitu u po život opasnim situacijama. U 3. kući on je vezan za uspeh u komunikacijama, saobraćaju ili podučavanju dece, dok je u 9. odličan za daleka putovanja i postizanje sjajnih akademskih rezultata. U 4. kući on donosi porodično izobilje, a u 10. popularnost u karijeri. U 11. kući Jupiter nam otkriva našu sopstvenu blistavu viziju budućnosti i puno uticajnih i dobrobitnih prijateljstava, dok je u 5. znak naše sreće vezane za decu, pa čak i kada ta kuća pada u sazvežđe Jarca, gde se uvek javlja zastoj ili manjak po pitanju poroda, za uspeh glumačkog nastupa ili čak neočekivane dobitke, kao što je lutrija. U 6. kući Jupiter nam daje određenu notu svesnosti o ispravnom svakodnevnom životu, a sa tim u vezi i zdravlju, o prijatnom i nadahnjujućem radnom okruženju, dok je 12. kući znak smirenog i zaštićenog duha, i osobe koju sreća čeka na nekom prekomorskom putovanju ili dalekom kontinentu.
U solarnim kartama, a to su one koje važe kao lični godišnji horoskopi (od rođendana do rođendana) pažljivo se prati pozicija Jupitera. Ako se desi da je Jupiter prva planeta na koju nailazi Mesec, a Mesec je u solarnoj karti glavni pokazatelj promena, osobi se vrlo često i vrlo lako dešava trudnoća ili bilo kakav drugi i vrlo dragocen dobitak.
Egzaltacija planete
Ali ono što je u svemu tome najbitnije jeste da se Jupiter egzaltira u Raku ili 4. kući. Neko bi se na ovom mestu sa pravom zapitao – zašto se to dešava i kako to da se jedan „duhovnik“ kao što je Jupiter oseća najbolje baš tu?
Kao i uvek, postoji više objašnjenja, i jedno od tih moglo bi da bude i ovo – 4. kuća je naše genetsko i duhovno nasleđe, naša porodica i pripadnost. Znanje koje se prenosi kroz generacije, na potpuno isti način kao što funkcioniše evolucija. 4. kuća je takođe i naša kuća, naše imanje, ono što nasleđujemo od roditelja. Ekspanzija je najlepša kada se dešava u domu, kada ne postoji opasnost od gladi, od teskobe, od hladnoće. Kada su ukućani brojni, složni, dobro raspoloženi. S obzirom da je to isto tako derivatna 12. kuća od 5., deca su zaštićena, pogotovo u toku majčine trudnoće.
Pozicija Jupitera u 4. kući takođe govori o neprekinutoj tradiciji slavljenja porodičnog sveca. U zavisnosti od pozicije ove kuće i samog Jupitera može se iz karte vrlo lako odrediti i svetac zaštitnik. To međutim, nije samo slika ili formalna kućna proslava ili ritual, to je svest o Bogu među nama, o njegovoj zaštiti kroz generacije koje su bile i koje će se rađati.
Natalna karta osobe sa Jupiterom u 4. kući govori nam o ispravnom i moralnom rezonovanju, o svesti da ako danas ne primim mito u državnoj službi, savesno operišem najsiromašnijeg pacijenta, tačno izmerim mušteriji povrće na pijaci, pa čak i dodam malo – da će moja deca jednog dana biti zaštićena od toga da pruže ruku ka narkoticima, da lažu, kradu ili čine teže prestupe. Svest da onim što sejem danas planiram i sopstvenu i porodičnu karmu, da ću jednog dana moći da požanjem plodove dobrote koje gajim upravo sada.
Da, Jupiter voli daljine i dubine i visine, ali se zaista najbolje oseća kada se vrati u svoj dom, svojim korenima. Tu gde smo složni i gde može najlakše da nas zaštiti. U takvoj porodici ne može da se desi glad, uvek neko ima prihod i uvek taj koji zarađuje najviše deli svoj dobitak sa ostalima. Svi ukućani vrlo dobro znaju koji su njihovi kućni poslovi i nema tu mrzovoljnih. Atmosfera je pozitivna i uvek se kreće u nekom nadahnjujućem pravcu, što je izuzetno za decu.
Saturn je crn, mršav, strog čovek, a Jupitera će te uvek prepoznati po tome što je zdepast i večito naginje gojenju, plav ili sed sa velikim jasnim i svetlim očima. Strogost i disciplina nam dolazi od dominantnog roditelja, dok najlepše znanje i mudrost blagosti stiže od onog manje dominantnog u nastupu, ali zapravo sa najviše uticaja.
Ako znate da vas čeka dobrota i toplina kući ćete se uvek vraćati po svoj topli tanjir mudrosti, ljubavi i uspeha.
Thursday, January 14, 2010
Tuesday, January 12, 2010
10. Jevrejska alhemija
Gledajući generalno, u opštoj alhemičarskoj istoriji ima vrlo malo etabiliranih jevrejskih naučnika. Što uopšte ne bi trebalo da nas zavara. Jevrejski narod je stolećima preživljavao najteža iskušenja i progone. Tako su i najveći umovi tog naroda bili primorani da deluju pod hrišćanskim ili muslimanskim pseudonimima. Njihove tekstove obično možemo da nađemo kao pseudopigrafije, dela koja su vrlo namerno i lažno pripisivana drugim autorima.
Pseudopigrafije i opšta istorija
Smatra se da je alhemija već u 2. veku zaklonjena od očiju običnog sveta velom misticizma, uticajima grčkih i egipatskih bogova i simboličkih priča, kao i hrišćanskim gnosticizmom. S obzirom da se smatralo da su pored bogova, naravno sa Hermesom na čelu povorke, i svi veliki umovi i proroci raspolagali istim znanjem, mnoga dela su pripisivana Adamu i Abrahamu, a Mojsije se vrlo često javljao kao „izvorni“ autor nekih dokumenata. Čak je Bertelot 1887. publikovao delo pod imenom „Kolekcija starih grčkih alhemičara“ u kome se navode „Diplosis“ (umeće dupliranja težine zlata) i „Mojsijeva hemija“, a oba dela su i pripisana samom Mojsiju. Takođe je poznato da je i jedan od alhemičara aleksandrijskog perioda Zosimus isto tako često citirao baš „Mojsijevu hemiju“.
Delo koje se često spominje u vezi istorije alhemije je i „Osma knjiga Mojsijeva“ ili „Mojsijev ključ“ koju nalazimo u papirusu W, a u vezi Lajdenskog dokumenta, gde se spominju Abraham, Isak, Jakov, arhanđel Mihajlo i Jerusalimski hram. Recepti koji se spominju tu su istovetni sa onima koji se pripisuju pseudo Demetrisu i pripadaju takozvanoj klasi klasičnih metalurških recepata koji se javljaju u 8. veku.
Naravno, da se i kralju Solomonu pripisuje udeo u alhemičarskoj umetnosti i to u delu koje mu se pripisuje pod nazivom „Lavirint“. U njemu, bar kako se tvrdilo u srednjem veku, nalaze se recepti za transmutaciju bakra u zlato. A Marija Propovednica ili Marija Jevrejka, koja je spominjana ranije, postala je jedna od legendarnih osoba u istoriji alhemije. Njoj se pripisuje otkriće ugljovodonične kiseline, mada istorijski ta zasluga pripada arapskoj školi. Ono što je nesumnjivo njeno delo je bain-marie sistem za blago dogrevanje vodom koji se i dan danas široko koristi u hemijskim procesima. Žena koja je u ono doba bila puna praktičnih inženjersko-tehnoloških ideja i pronalazaka, ostaće upamćena i po pravilu „Jedan postaje dva, dva postaje tri, a tri postaje četiri“. Možda zvuči na prvi pogled matematički jasno i ni po čemu originalno, ali ovo pravilo prodire u sve sfere filozofije i religije. A zbog toga je i nazvana Marijom, sestrom Mojsijevom, jer su je često indentifikovali sa Mirjam, istorijskom sestrom velikog proroka, mada su ih delile hiljade godina. Takođe, u knjizi „O Aleksandru“ persijskog pesnika Nizamija ona se spominje kao sirijska princeza Marija koja posećuje Aleksandra Velikog i od samog Aristotela, pored ostalih stvari, uči umetnost pravljenja zlata.
Pored ovih pesničkih i vrlo slobodnih interpretacija, istorijski je zabeleženo da je čuveni alhemičar Zosimus vrlo precizno citirao baš njena dela.
Istorijski, alhemičarski rukopisi su najčešće prevođeni sa grčkog na sirijski, a zatim na arapski i hebrejski jezik. Tako su se mešali i uticaji i razmene znanja. Jedan od poznatijih autora Srednjeg veka je i Juda ha-Levi sa delom „Cuzari“, a Maimonides je o Hermesu raspravljao u delu „Moreh“, i u jednom od poglavlja spominje i Sabijance, čije statue planeta korespondiraju sa sedam metala i njihovim osobinama.
Geršon Solomon kao autor „Šaar ha-Šamajima“ u ovom pregledu daje jezgrovit opis bazične teorije „Al kimije“ i otvoreno navodi da je sve svoje znanje stekao čitajući hebrejske prevode sa arapskog.
Drvo života
Alhemija koja se razvijala pod hebrejskim autorima nosi jak pečat Kabale. Svedoci smo da i danas kabalističko učenje zadire u sve sfere postojanja. Kabala je daleko starija od Mojsijevog doba, čak se tvrdi da njeno poreklo seže dalje i od Egipta. Struktura samog učenja, simbolika i filozofija prevazilaze standardne religijske priče i zadiru u organizaciju kosmosa. Kabalisti tvrde da je izvor ovog učenja otkrio sam Bog i da ga svaki put ponovo otkriva učeniku koji ima čisto srce.
Jezik Kabale se odnosi na simbole i to one koji se tiču uređenja kosmosa. A ako se setimo Hermesovog načela „Kako je gore tako je i dole“ shvatićemo da ovo učenje zapravo otkriva božanski naum kreiranja sveta i svakog od nas ponaosob u njemu. Osnovni simbol uređenja je Solomonov hram, koji možemo da gledamo kao najmanju ćeliju sopstvenog tela, nas same, našu zajednicu, planetu, lokalni sistem, kosmos, ili čitav niz kosmosa kako traje kreacija, a za njom destrukcija prvobitne božanske ideje.
Ključevi za ulazak u kabalističko učenje su svetlost i vatra. Sama Kabala operiše religioznim i filozofskim idejama koje korespondraju sa svetlošču i vatrom, a imajući u cilju pravu istinsku religiju i pravu i istinsku nauku.
Svetlost je osnova na kojoj počiva superstruktura Kabale. Bog je prvo manifestovao samog sebe kao svetlost, pa zatim sve ostalo. U delu „Solomonova mudrost“ aleksandrijski autor Filo opisuje Boga kao „osvetljeno vreme“. Ovo delo jeste visoko cenjeno u kabalističkim krugovima, ali osnovu za učenje pružaju „Zohar“ (Knjiga svetlosti) koju je napisao Simeon ben Jochai oko 1558. i „Sepher Jezera“ (Knjiga stvaranja) čiji je autor nepoznat, a smatra se da je nastala između 100. god. pre nove i ere i 800. god.
Na Sepher Jezeru se gleda kao na ključ za čitanje Zohara i stalno se pocrtava da je svetlost primordijalna esencija kosmosa, da sav život i sva kretanja potiču od svetlosti ili kraće – svetlost je vitalna dinamička sila prirode. Takođe se ističe da kada usvojimo ovo znanje počinjemo da se penjemo Jakovovim lestvicama prolazeći 4 sefire i dodirujući „nebesko znanje“. A taj put je predstavljen simbolom pentagrama.
Sredinom 11. veka Solomon Gabirol je pod pseudonimom Avicebron napisao da postoje dva dela krucijalno važna za one koji žele da se bave Hermesovom naukom. To su „Liber de Causis“ (Knjiga uzroka) i „Fons Vitae“ (Izvor života). On govori o jedinstvu svetlosti koja se uzdiže sa najvišeg trona i deli u devet kategorija postojanja. Tako ujedinjenu svetlost autor naziva „supstancom intelekta“ . A kada opisuje Boga u Liber de Causis, Avicebron tvrdi da je On mudar i da je sa pozicije sopstvene mudrosti On manifestovao svoju volju kao svetlost, i da sva postojanja i supstance sadrže u sebi Boga kroz svetlost. Njegova volja, Njegovo bogoslovlje, Njegovo jedinstvo, Njegova večnost i samo Njegovo postojanje su za nas previše duboke misterije. Možemo ga znati jedino preko Njegove manifestacije – svetlosti.
Deset sephira Kabale su simbol koncepcije božanske volje. Kruna se zove Kether (beskraj) i ona je izvor odakle svetlost teče. Tu u kruni, svetlost je čisto bela i u njoj obitava dinamička sila svemira. Ona dakle objedinjuje svih 9 sfera postojanja i zato se broj „10“ u Kabali smatra savršenim.
Sledeće dve niže sephire su Binah i Hokman (inteligencija i mudrost, muški i ženski proncip) i sa Ketherom obrazuju prvu, višu trijadu – svet Duha. Ili, što bi alhemičari preveli kao so, sumpor i živu.
Ovde se sada jasno vidi da se kabalistički sistem zasniva na potpunoj, apsolutnoj harmoniji, ono što se u Hermesovoj smaragdnoj tabli naziva „operacija Sunca“. Zakon božanske harmonije pratimo hiljadama godina proučavajući kretanja nebeskih tela, jer bitka protiv haosa traje i dalje. Centrifugalna i cenrtipetalna sila, ženski i muški princip, aktivna i pasivna sila, sve se stalno kreće u pokušaju održavanja večne ravnoteže. Ovaj krug je simbolizovan alhemičarskom zmijom Ouroboros koja grize sopstveni rep.
Četvrta sephira je Tifereth (veličanstvena blistavost) i tretira se kao centralno Sunce našeg svemira, vidljivo samo okom duhovnosti.
Smatra se da je i prorok Jovan bio jedan od „viših“ kabalista. U njegovom „Otkrovenju“ se spominje vizija žene obučene u Sunce sa Mesecom pod njenim nogama i krunom od dvanaest zvezda na njenoj glavi. Rozenkrojcerovci su ovu viziju nazivali Sofijom ili predivnom mudrošću, a u to isto doba smatralo se da su Sofija i egipatska boginja Isis ista osoba, ženska emanacija Boga. Isis obučena u Sunce, sa mladim Mesecom i velikim crvenim zmajem pod nogama. Ona se otkriva kao centralno unutrašnje Sunce čoveku koji se posvetio nesebičnom radu i molitvama i to je u alhemičarskoj praksi poznato kao mistično podizanje vela Isis.
Peta sephira je Hesed (snaga), crveno, šesta je Gevurah (lepota), žuto, sedma je Netsah (čvrstoća), zeleno, i osma Hod (zadovoljstvo), plava boja. Kada se ove boje spoje u jednu one obrazuju Yesod (temelj) devetu sephiru, koja je davalac života ili vitalne energije i održavalac svetova koji se oslanjaju na nju.
Ovde se sada javlja i drugi ključ Kabale – vatra. Jer, tamo gde preovladava duh tu je svetlost dominantna, a tamo gde je izražen materjalni, fizički princip – tu je vatra vodeći element. kabala uči da je svetovni život samo zapravo proba za onaj spiritualni koji će tek uslediti, kao što je fetalni razvoj tek uvod u stvarni materjalni život. Odnos vatre i svetlosti, duha i materije, ravnoteža ili neravnoteža među njima određuju naš karakter i sudbinu.
Deseta i najniža sephira je Malkuth ili Azirah (svet tame), tako nazvana jer se tu ne može videti božanska ili nebeska svetlost. Ona je crna, a crna boja se, kao što znamo, definiše kao odsustvo svetlosti. I kao što kabalisti uče, tu se nalazimo mi pošto smo proterani iz božanskog vrta. Čoveku je ukinut večni život i počeli smo da se rađamo „slepi“, ovde se misli na duhovni život, pošto materija ili vatra preovlađuju.
Međutim, alhemija ovog puta u vezi sa kabalističkim principima pokušala je da se uzdigne i do večnog života i do univerzalnog znanja i božanske mudrosti.
Mi smo i dalje na putu vraćanja ka Bogu, ka našoj suštini.
Pseudopigrafije i opšta istorija
Smatra se da je alhemija već u 2. veku zaklonjena od očiju običnog sveta velom misticizma, uticajima grčkih i egipatskih bogova i simboličkih priča, kao i hrišćanskim gnosticizmom. S obzirom da se smatralo da su pored bogova, naravno sa Hermesom na čelu povorke, i svi veliki umovi i proroci raspolagali istim znanjem, mnoga dela su pripisivana Adamu i Abrahamu, a Mojsije se vrlo često javljao kao „izvorni“ autor nekih dokumenata. Čak je Bertelot 1887. publikovao delo pod imenom „Kolekcija starih grčkih alhemičara“ u kome se navode „Diplosis“ (umeće dupliranja težine zlata) i „Mojsijeva hemija“, a oba dela su i pripisana samom Mojsiju. Takođe je poznato da je i jedan od alhemičara aleksandrijskog perioda Zosimus isto tako često citirao baš „Mojsijevu hemiju“.
Delo koje se često spominje u vezi istorije alhemije je i „Osma knjiga Mojsijeva“ ili „Mojsijev ključ“ koju nalazimo u papirusu W, a u vezi Lajdenskog dokumenta, gde se spominju Abraham, Isak, Jakov, arhanđel Mihajlo i Jerusalimski hram. Recepti koji se spominju tu su istovetni sa onima koji se pripisuju pseudo Demetrisu i pripadaju takozvanoj klasi klasičnih metalurških recepata koji se javljaju u 8. veku.
Naravno, da se i kralju Solomonu pripisuje udeo u alhemičarskoj umetnosti i to u delu koje mu se pripisuje pod nazivom „Lavirint“. U njemu, bar kako se tvrdilo u srednjem veku, nalaze se recepti za transmutaciju bakra u zlato. A Marija Propovednica ili Marija Jevrejka, koja je spominjana ranije, postala je jedna od legendarnih osoba u istoriji alhemije. Njoj se pripisuje otkriće ugljovodonične kiseline, mada istorijski ta zasluga pripada arapskoj školi. Ono što je nesumnjivo njeno delo je bain-marie sistem za blago dogrevanje vodom koji se i dan danas široko koristi u hemijskim procesima. Žena koja je u ono doba bila puna praktičnih inženjersko-tehnoloških ideja i pronalazaka, ostaće upamćena i po pravilu „Jedan postaje dva, dva postaje tri, a tri postaje četiri“. Možda zvuči na prvi pogled matematički jasno i ni po čemu originalno, ali ovo pravilo prodire u sve sfere filozofije i religije. A zbog toga je i nazvana Marijom, sestrom Mojsijevom, jer su je često indentifikovali sa Mirjam, istorijskom sestrom velikog proroka, mada su ih delile hiljade godina. Takođe, u knjizi „O Aleksandru“ persijskog pesnika Nizamija ona se spominje kao sirijska princeza Marija koja posećuje Aleksandra Velikog i od samog Aristotela, pored ostalih stvari, uči umetnost pravljenja zlata.
Pored ovih pesničkih i vrlo slobodnih interpretacija, istorijski je zabeleženo da je čuveni alhemičar Zosimus vrlo precizno citirao baš njena dela.
Istorijski, alhemičarski rukopisi su najčešće prevođeni sa grčkog na sirijski, a zatim na arapski i hebrejski jezik. Tako su se mešali i uticaji i razmene znanja. Jedan od poznatijih autora Srednjeg veka je i Juda ha-Levi sa delom „Cuzari“, a Maimonides je o Hermesu raspravljao u delu „Moreh“, i u jednom od poglavlja spominje i Sabijance, čije statue planeta korespondiraju sa sedam metala i njihovim osobinama.
Geršon Solomon kao autor „Šaar ha-Šamajima“ u ovom pregledu daje jezgrovit opis bazične teorije „Al kimije“ i otvoreno navodi da je sve svoje znanje stekao čitajući hebrejske prevode sa arapskog.
Drvo života
Alhemija koja se razvijala pod hebrejskim autorima nosi jak pečat Kabale. Svedoci smo da i danas kabalističko učenje zadire u sve sfere postojanja. Kabala je daleko starija od Mojsijevog doba, čak se tvrdi da njeno poreklo seže dalje i od Egipta. Struktura samog učenja, simbolika i filozofija prevazilaze standardne religijske priče i zadiru u organizaciju kosmosa. Kabalisti tvrde da je izvor ovog učenja otkrio sam Bog i da ga svaki put ponovo otkriva učeniku koji ima čisto srce.
Jezik Kabale se odnosi na simbole i to one koji se tiču uređenja kosmosa. A ako se setimo Hermesovog načela „Kako je gore tako je i dole“ shvatićemo da ovo učenje zapravo otkriva božanski naum kreiranja sveta i svakog od nas ponaosob u njemu. Osnovni simbol uređenja je Solomonov hram, koji možemo da gledamo kao najmanju ćeliju sopstvenog tela, nas same, našu zajednicu, planetu, lokalni sistem, kosmos, ili čitav niz kosmosa kako traje kreacija, a za njom destrukcija prvobitne božanske ideje.
Ključevi za ulazak u kabalističko učenje su svetlost i vatra. Sama Kabala operiše religioznim i filozofskim idejama koje korespondraju sa svetlošču i vatrom, a imajući u cilju pravu istinsku religiju i pravu i istinsku nauku.
Svetlost je osnova na kojoj počiva superstruktura Kabale. Bog je prvo manifestovao samog sebe kao svetlost, pa zatim sve ostalo. U delu „Solomonova mudrost“ aleksandrijski autor Filo opisuje Boga kao „osvetljeno vreme“. Ovo delo jeste visoko cenjeno u kabalističkim krugovima, ali osnovu za učenje pružaju „Zohar“ (Knjiga svetlosti) koju je napisao Simeon ben Jochai oko 1558. i „Sepher Jezera“ (Knjiga stvaranja) čiji je autor nepoznat, a smatra se da je nastala između 100. god. pre nove i ere i 800. god.
Na Sepher Jezeru se gleda kao na ključ za čitanje Zohara i stalno se pocrtava da je svetlost primordijalna esencija kosmosa, da sav život i sva kretanja potiču od svetlosti ili kraće – svetlost je vitalna dinamička sila prirode. Takođe se ističe da kada usvojimo ovo znanje počinjemo da se penjemo Jakovovim lestvicama prolazeći 4 sefire i dodirujući „nebesko znanje“. A taj put je predstavljen simbolom pentagrama.
Sredinom 11. veka Solomon Gabirol je pod pseudonimom Avicebron napisao da postoje dva dela krucijalno važna za one koji žele da se bave Hermesovom naukom. To su „Liber de Causis“ (Knjiga uzroka) i „Fons Vitae“ (Izvor života). On govori o jedinstvu svetlosti koja se uzdiže sa najvišeg trona i deli u devet kategorija postojanja. Tako ujedinjenu svetlost autor naziva „supstancom intelekta“ . A kada opisuje Boga u Liber de Causis, Avicebron tvrdi da je On mudar i da je sa pozicije sopstvene mudrosti On manifestovao svoju volju kao svetlost, i da sva postojanja i supstance sadrže u sebi Boga kroz svetlost. Njegova volja, Njegovo bogoslovlje, Njegovo jedinstvo, Njegova večnost i samo Njegovo postojanje su za nas previše duboke misterije. Možemo ga znati jedino preko Njegove manifestacije – svetlosti.
Deset sephira Kabale su simbol koncepcije božanske volje. Kruna se zove Kether (beskraj) i ona je izvor odakle svetlost teče. Tu u kruni, svetlost je čisto bela i u njoj obitava dinamička sila svemira. Ona dakle objedinjuje svih 9 sfera postojanja i zato se broj „10“ u Kabali smatra savršenim.
Sledeće dve niže sephire su Binah i Hokman (inteligencija i mudrost, muški i ženski proncip) i sa Ketherom obrazuju prvu, višu trijadu – svet Duha. Ili, što bi alhemičari preveli kao so, sumpor i živu.
Ovde se sada jasno vidi da se kabalistički sistem zasniva na potpunoj, apsolutnoj harmoniji, ono što se u Hermesovoj smaragdnoj tabli naziva „operacija Sunca“. Zakon božanske harmonije pratimo hiljadama godina proučavajući kretanja nebeskih tela, jer bitka protiv haosa traje i dalje. Centrifugalna i cenrtipetalna sila, ženski i muški princip, aktivna i pasivna sila, sve se stalno kreće u pokušaju održavanja večne ravnoteže. Ovaj krug je simbolizovan alhemičarskom zmijom Ouroboros koja grize sopstveni rep.
Četvrta sephira je Tifereth (veličanstvena blistavost) i tretira se kao centralno Sunce našeg svemira, vidljivo samo okom duhovnosti.
Smatra se da je i prorok Jovan bio jedan od „viših“ kabalista. U njegovom „Otkrovenju“ se spominje vizija žene obučene u Sunce sa Mesecom pod njenim nogama i krunom od dvanaest zvezda na njenoj glavi. Rozenkrojcerovci su ovu viziju nazivali Sofijom ili predivnom mudrošću, a u to isto doba smatralo se da su Sofija i egipatska boginja Isis ista osoba, ženska emanacija Boga. Isis obučena u Sunce, sa mladim Mesecom i velikim crvenim zmajem pod nogama. Ona se otkriva kao centralno unutrašnje Sunce čoveku koji se posvetio nesebičnom radu i molitvama i to je u alhemičarskoj praksi poznato kao mistično podizanje vela Isis.
Peta sephira je Hesed (snaga), crveno, šesta je Gevurah (lepota), žuto, sedma je Netsah (čvrstoća), zeleno, i osma Hod (zadovoljstvo), plava boja. Kada se ove boje spoje u jednu one obrazuju Yesod (temelj) devetu sephiru, koja je davalac života ili vitalne energije i održavalac svetova koji se oslanjaju na nju.
Ovde se sada javlja i drugi ključ Kabale – vatra. Jer, tamo gde preovladava duh tu je svetlost dominantna, a tamo gde je izražen materjalni, fizički princip – tu je vatra vodeći element. kabala uči da je svetovni život samo zapravo proba za onaj spiritualni koji će tek uslediti, kao što je fetalni razvoj tek uvod u stvarni materjalni život. Odnos vatre i svetlosti, duha i materije, ravnoteža ili neravnoteža među njima određuju naš karakter i sudbinu.
Deseta i najniža sephira je Malkuth ili Azirah (svet tame), tako nazvana jer se tu ne može videti božanska ili nebeska svetlost. Ona je crna, a crna boja se, kao što znamo, definiše kao odsustvo svetlosti. I kao što kabalisti uče, tu se nalazimo mi pošto smo proterani iz božanskog vrta. Čoveku je ukinut večni život i počeli smo da se rađamo „slepi“, ovde se misli na duhovni život, pošto materija ili vatra preovlađuju.
Međutim, alhemija ovog puta u vezi sa kabalističkim principima pokušala je da se uzdigne i do večnog života i do univerzalnog znanja i božanske mudrosti.
Mi smo i dalje na putu vraćanja ka Bogu, ka našoj suštini.
Sunday, January 10, 2010
osmi i deveti dan
Preksinoć, tačno u onom trenutku kada sam tonula u san videla sam njegovo lice.
Približila mu se i na neki način ušla mu u um kroz njegovo levo oko.
Samo trenutak izbezumljenja, foton shvatanja pre no što sam izgubila svest o sopstvenom telu.
Noćas sam sanjala kako se budim na vrhu planine Kailaš. Sve prekriveno predivnim snegom, ali mi nije hladno.
Znam da sam visoko, jako visoko. Gledam gore, nebo ima prelepu plavu boju. Ali nekih 2 metra iznad postoji tavanica napravljena od srebrnih zvezda.
Mili se budi pored mene, osvrće i onda se dogovaramo da siđemo.
I stvarno silazimo, bukvalno samo slećemo i to pravo na Trg Republike u centru grada.
Jedan stariji čovek je video kako to radimo, ali nije reagovao. Samo nas je posmatrao.
Ostali su prolazili kao da smo nevidljive.
U sledećoj sceni ponovo stojim na vrhu nekog brda, nema snega iako sam vrlo visoko.
Osvrćem se oko sebe, nigde nikoga.
A onda gledam sopstveno telo.
Sopstveni veliki stomak.
Trudna.
I onda se budim.
Mesec je obe noći bio u Škorpiji.
Približila mu se i na neki način ušla mu u um kroz njegovo levo oko.
Samo trenutak izbezumljenja, foton shvatanja pre no što sam izgubila svest o sopstvenom telu.
Noćas sam sanjala kako se budim na vrhu planine Kailaš. Sve prekriveno predivnim snegom, ali mi nije hladno.
Znam da sam visoko, jako visoko. Gledam gore, nebo ima prelepu plavu boju. Ali nekih 2 metra iznad postoji tavanica napravljena od srebrnih zvezda.
Mili se budi pored mene, osvrće i onda se dogovaramo da siđemo.
I stvarno silazimo, bukvalno samo slećemo i to pravo na Trg Republike u centru grada.
Jedan stariji čovek je video kako to radimo, ali nije reagovao. Samo nas je posmatrao.
Ostali su prolazili kao da smo nevidljive.
U sledećoj sceni ponovo stojim na vrhu nekog brda, nema snega iako sam vrlo visoko.
Osvrćem se oko sebe, nigde nikoga.
A onda gledam sopstveno telo.
Sopstveni veliki stomak.
Trudna.
I onda se budim.
Mesec je obe noći bio u Škorpiji.
Thursday, January 7, 2010
Wednesday, January 6, 2010
Badnje veče
Mi smo Istočni Alani, Servati...
A Servati su imali omiljenog boga Badnju.
Živeo je u šumama.
A onda je došlo veče kada smo otišli u šumu, ubili drvo i boga u njemu i spalili ga na lomači...
Da bi se poklonili novom bogu...
I predali sve svoje greške, želje i nade.
I uvek upalim najveću za Tebe.
Za dete u Tebi.
Posle se vratimo kući na večeru...
...sa precima i potomcima.
Uživamo u nekim starim jelima,
i obično nema dovoljno mesta da sve stane...
i obično svega bude u izobilju.
A Servati su imali omiljenog boga Badnju.
Živeo je u šumama.
A onda je došlo veče kada smo otišli u šumu, ubili drvo i boga u njemu i spalili ga na lomači...
Da bi se poklonili novom bogu...
I predali sve svoje greške, želje i nade.
I uvek upalim najveću za Tebe.
Za dete u Tebi.
Posle se vratimo kući na večeru...
...sa precima i potomcima.
Uživamo u nekim starim jelima,
i obično nema dovoljno mesta da sve stane...
i obično svega bude u izobilju.
Sunday, January 3, 2010
Godišnja astrološka prognoza za 2010. za Ovna, Raka, Vagu i Vodoliju
...Priča ispričana na moj način.
True North
Vidiš li koliko je lako da ti privučem pažnju?
Tebi glavo ovnujska.
Svetislav je i mene vaspitavao, ali smo se rastali kada sam shvatila da kopiram njegov stil. Mada, moram da priznam da mi često nedostaje.
Uvukla sam te u ovu priču zato što mi je falio Ovan komada 1 i soko, takođe, komada 1. Taman si se uklopio.
I… nisi sam. Ima nas četvoro. Jedno Sunce u Ovnu na istoku i sa druge strane u Vagi na zapadu, u Raku - jug i naravno, kao anomaliju imamo Sunce u Vodoliji, a ne u Jarcu. To je ta namagnetisana igla kojoj pokušavam da se prilagodim, da se ispravim.
Tri ascedenta u Vagi i jedan u Jarcu, dovoljno za dobar kurs.
Povoljno za dobar kurs.
Od Aleksandrije do Antiohije, pa dalje na istok. I znam da ti to odgovara…
I da. Kao Ovan potreban si mi zarad ravnoteže na istoku, a sa Suncem u sedmoj kući idealan si da izigravaš Vagu.
Kao soko ima da mi letiš u retortu sa kraljem, i tu se obojica raspadajte u nigredo fazi sa sve svojim vodolijskim Marsovima. Nalivajte se pivom ili nađite već kakvu aqua permanens, šta da vam kažem, kad je takav postupak.
Kraljica i vuk idu u posebnu posudu i tu je stvar daleko komplikovanija.
I iskreno, soko je trebalo da bude žensko, a vuk muško, ali sad… Pa, nećemo valjda da pravimo problem zbog toliko zanemarljive sitnice. Ionako su nam spore planete na skoro istim pozicijama.
I molim te, …ćuti dok ti se ne obratim.
Kao što rekoh, u ovoj priči nisi sam. Ima nas četvoro.
Da konačno pređem na aude aliquid dignum.
I to u noći kada imamo takozvanu Blue Moon lunarnu eklipsu na 11Can – 11Cap.
Postoje dva vremena. Imaš ovo linearno, napred – nazad i ono van toka. Egipćani su ih krstili kao neheh i djet. Djet čak nije ni vreme, više stanje, obustavljeno vreme.
Ako obustavim vreme da li sebi otvaram prostor za manevrisanje? Ako obustavim vreme da li tada utičem na one koji su ostali napolju? Šta ti misliš o tome plavi kralju?
Grobnice i piramide su uvek građene na zapadu. Kada pogledaš ka horizontu, ka akhetu, nećeš videti samo spajanje neba i zemlje, već Duat – daleki svet.
Tamo na zapadu, ispod horizonta i pod vladavinom Vage vlada djet.
I ako obustavim vreme mogu da se ponovo pronađem u onom trenutku kada se u letnje popodne rastajemo. Ti odlaziš kolima, a ja produžavam stazom kroz park. Mesec dana kasnije na tom istom mestu sedeću na klupi i ispisivati činjenično stanje mog života. A onda sledećeg dana na novom listu ispisaću novo činjenično stanje i ono staro završiće u kanti.
Sve što će se dešavati posle toga imaće veze sa onim što se na zapadu zove brain retraining technology i neuro - linguistic programming.
Sve što se dešavalo pre vodilo je tome.
Januar
Nisam mogla da se snađem, sam si mogao da primetiš. Ljudi su pokušavali da razgovaraju, ali nisam uspevala da ih pratim. Počela sam prvu fazu defragmentacije retikularnog sistema i pokušavala da zadržim fokus. Bilo mi je samo bitno da očistim srce, a sve ostalo sam shvatala kao igru.
Ali gde je smešteno moje srce, moj pravi centar, to još uvek nisam uspevala da odgonetnem.
Bilo je noći kada sam se budila, oblačila i izlazila negde, a da nisam ni znala gde idem. Na kraju krajeva, svaki moj noćni put završavao je na krovu neke zgrade gde sam bezuspešno pokušavala da posmatram zvezde. Još uvek sam se sećala da je trebalo da… Ali to je sada izbrisano.
Gledala sam solisticijumsku kartu,a ona je najbolji pokazatelj za ono što sledi. Pretprošle godine Sunce je naletalo na Jupiter, eh da… A onda prošle na Pluton – transformacija. I ove godine takođe, samo sa retrogradnim Marsom i Merkurom. Radićemo reviziju.
Ja otplatih stare dugove, a ti?
Krajem januara srećan tebi rođendan.
Vidiš da sam ovog puta bila brža od svih.
Da te pogledam plavi kralju, i to samo ovako ofrlje.
Promene u protekle dve godine i to po pitanju odnosa. I sve vreme retrogradnog Marsa fokusiran si na isto, a vreme za testiranje traje do juna.
Ali bi sada trebalo daleko lakše da zarađuješ, ako je za neku utehu.
Saturn koji ti je ionako vladar kako god pogledaš pomerio se u zonu dugih putovanja i daljeg školovanja. Ponavljaćeš neke fakultetske lekcije, čisto da ih utvrdiš.
Ne zaleći se kako počne godina. Odmori malo i pusti te likove sa posla.
Sredinom januara – novo, a onda putuješ.
Srećan put…
Mlad Mesec koji se pojavljuje tada donosi ti olakšanje. Ili ćeš steći neku novu i dobru naviku ili će se pojaviti osoba kojoj možeš da se poveriš.
U matičnoj kući neki haos, reorganizacija. Roditelji se osećaju čudno, pomereni su iz uobičajenih tokova.
Ti se za to vreme menjaš, i to tačno u doba rođendana i novi izazov možeš ponovo da očekuješ za tačno 6 meseci.
Krajem juna otkriva se nešto do tada sakriveno od tebe ili se pokazuje bitna osoba za koju do tada nisi znao. Obrati pažnju, ne izgleda sve onako kako jeste.
Od aprila do jula povedi računa o finansijama. Gnjave te ove muške planete na nezgodnom mestu.
Leto, stres, stres, stres. A sve je vezano za posao i učenje. Šta više da ti kažem…
Period od maja do septembra shvati kao vreme za testiranje tvoje snage.
Tamo krajem decembra ponovo fokus na ljubav. Nameravaš li da se ženiš?
Dete?
Ili nova ideja?
Ne, stvarno… Miriše mi na novu farbu na starom zidu…
Uostalom, čitaj deo za Vagu, to je za tebe bitnije.
Mi žene poređamo se na levoj strani sale (štono je i crkveni red) tako da nam je zgodno da se vidimo u ogledalima. Mužjaci stoje preko puta. I onda nastane strka ko će kome prvi. Još je gore kada nam naredi “dame biraju” stil. Tada stojim i čekam, sa pogledom uprtim u parket, i tek kada su sve one pronašle svoje prinčeve, tada provirim da vidim da li je kogod ostao i za mene.
Prvo veče sam ostajala poslednja. Svi su se poznavali, a ja sam izigravala trinaesto prase.
A onda je gosn P. došao po mene.
Zovem ga Grunf. Večito je na motoru, čak i sada kada šepa na jednu nogu. Kaže da ga je udario neki ludak sa novosadskim tablicama, ali da se ništa spektakularno nije desilo.
On mene zove devojčurak. I ne vuče nogu dok igramo bečki valcer.
Kada se okrenem u Duatu vidim sliku kako me obučava pilotiranju.
Negde tamo u skrajnutim sinapsama ostala je ta želja i uskoro dolazi vreme da je ispunim.
Negde tamo postoji i slika kako se u zoru spuštam na reku, a u teretnom delu nosim pentolitske pojačivače. Ljudi izlaze i vezuju me za dok, a ja im već peti put ponavljam da su punjenja stabilna i da nema opasnosti u toku daljeg transporta.
Igramo kao da smo u Baden Badenu, sa međusobnim respektom. Drži me kao malo vode na dlanu i kad god ga nagazim nasmeje se i ponovi sa osmehom “Samo gazi, pa vidiš da sam u čizmama za motor…”
Vidim.
I opet u meni nešto zazvoni. Ali defragmentovanje je počelo i više ne mogu da se setim šta.
…Tamo u Baden Badenu čovek oficirskih manira i ja igramo pažljivo i tačno.
Bez žaljenja… i bez prošlosti.
Februar
I dalje sam izlazila noću. Ne stalno, ali par puta nedeljno bilo je sasvim dovoljno. Ionako sam imala i neke druge treninge i trudila se da ih sve pošteno odradim. Obično sam se muvala po kraju. Znala sam zgrade u kojima ne radi interfon i gde su im vrata za krovove.
Jednom kada skočiš - navučeš se. Posle postane potreba.
U februaru počinje nova lunarna godina, ovog puta metalni tigar je zadužen da matrično rasporedi zvezde po sektorima i pravcima sveta. Bogatstvo, znanje, obilje stižu sa zapada.
A mi odatle stižemo.
Kada pogledam iznad vidim sokola kako nas nadleće, ali ja sam ta koja treba da sprovede kralja i kraljicu kroz mračne i zabačene ulice Aleksandrije.
Moram da vas odvedem do kuće ispod koje su hodnici. Ljudi se provlače satima do tajnih odaja gde se ritualno peru i oblače u belo.
Tamo liturgija ne prestaje celu noć i ceo dan, svaku noć i svaki dan.
Nećeš moći da pronađeš pisane podatke o tome Garuda leteći stvore, a ono makar ne kod Tacita, Tertulijana ili Plinija Starijeg.
Upravo sam vas uvela u Duat.
I vreme više ne postoji.
P je blue eyed boy, ali ga zovem kauboj.
Kad god treba da odigramo engleski valcer osećam se kao da počinje rodeo. To na svašta liči, a na valcer po najmanje. Nosimo se k’o Marko Kraljević i Musa Kesedžija… celi dan do podne. Obično podviknem da nam se latin lover približava na 8 sati i da skrene 35 stepeni u levo, a on na to uzvraća onim “Hvala ti Slavko, spasao si mi život…” i naravno, sekundu kasnije zakucavamo se u Enrikea i mučenicu koja igra sa njim.
Kauboju se ne da dokazati.
Međutim, uprkos preprekama… letimo po parketu.
Misliš da na ovo ne može da se igra engleski valcer?
Nemaš ti pojma…
Još uvek je bilo prilično toplo kada sam ga srela. Proradila mi je nova solarna karta. Jako puno susreta sa mužjacima, komunikacija, igra… Bilo je tu još koječega, ali Goksi se pojavio da potvrdi aspekte iz 3. i 11. kuće.
Nije moglo da bude slučajno, ni u kom smislu.
Vraćala sam se savršeno zadovoljna i smirena. A oni su sedeli na dečijem igralištu i cirkali. Nisam obraćala pažnju na njih, kao i obično.
Naglo je ustao i brzo mi prišao. Mislila sam da će početi neku traljavu priču ili će mi prosto zatražiti upaljač, ali…
-Video sam da si skočila.
Nisam mogla da verujem šta čujem.
-Lupaš gluposti… Odakle sam mogla da skočim?, i već sam htela da ga zaobiđem i produžim dalje kad me je zaustavio rukom.
-Video sam kako prelećeš sa višeg na niži krov.
Video me je. Sada nije bilo greške.
-Aha… a onda sam napravila gnezdo i snela jaje, trudila sam se da zvučim nezainteresovano. – Verovatno su počeli da stavljaju neki jači aditiv… Promenite to pivo što pijete… Ili se opet bavite narkoticima iz sedme ruke…
I tada sam ga zaobišla.
Istina sa strahom, ali nije krenuo za mnom, i nije nastavio da se ubeđuje. Pustio me je.
Par noći kasnije napravila sam grešku. Otišla sam na isti krov.
Ovog puta pažljivo sam provirila preko ivice da vidim da li me iko posmatra, ali na sreću sve je bilo prazno. Povukla sam se unazad i spremila da skočim.
-Rekao sam istinu, a ti si me ismejala, čula sam ga iz senke… I samo se zaledila. – Mislim da je opasno to što radiš, glas mu je zvučao smireno.
-Gledaj svoja posla, uzvratila sam mu tiho.
Izašao je na svetlost i prišao ivici.
-Da… U pravu sam. Ja bih… recimo… to radio vezan.
Ćutala sam.
Onda se vratio u senku i izvukao opremu.
Hvala Bogu, speleolog.
I od tada… postali smo prijatelji, saučesnici.
Mart
Ja odlučujem kada i gde idemo.
Ako je vreme neodgovarajuće samo kružimo kolima po gradu i tada fotografišem ono što bi moglo da nas zanima.
Ipak zna dosta toga. Naučio me je da izvedem traversu. I naravno, morala sam da budem vezana.
On skače sa 3,5m. Kaže da je samo bitno da vodiš računa da kolenom ne izbiješ zube i da ne uništiš skočne zglobove. Ali to za sada i nije toliko važno.
Ionako skačem... na njega.
Ponekad ga izubijam, ponekad sve prođe kao moja bantam kategorija.
I znam, jednom kada kao kralj i kraljica čujete taj zvuk koji se nikada ne prekida više nećete biti isti.
Zato vas vodim čudnim podzemnim putevima do Heliopolisa.
Tamo je danas aerodrom, turisti, torbe...
Ali jednom kada čujete taj zvuk biće vam jasno.
Sve ide iz frekvencije.
Gledala sam skoro priču vezanu za istraživanja sa epileptičarima. Kako bi im pustili sliku na monitoru gde je ispisana reč koja ima vezu sa nekom, bilo kojom religijom, doživljavali su nagle elektro-hemijske reakcije u mozgu.
Kada radimo sa ljudima terapeutski deo dešava se isto, samo obrnuto.
Usmeriš struju ekstremno niske frekvencije, ćelije registruju i impuls se prenese dalje.
I onda ljudi prijavljuju da su videli Njegovo oko, Njega ili prosto nešto, neki atribut vezan za Duh.
Odavno sam prestala da se čudim dok se to dešava. Sada samo posmatram.
Čula sam sinoć i da je uveden termin biofoton. Samo što nije ispravan, foton je foton.
Rad Sunca je rad Sunca.
A mi u blizini Heliopolisa izlazimo na površinu. Tačno u zoru i tačno u trenutku kada se ti muškarci i žene obučeni u belo okreću ka Suncu, zablistaju na par sekundi i prosto nestanu, dezintegrišu se.
Ne veruješ mi plavi kralju?
Ok, ako ja tebi pozajmim Termodinamiku sa termotehinikom, Osnove elektrotehnike i Višu fiziku II, da li ćeš mi uzvratiti poštenim izdanjem Anatomije CNS-a?
Ako ne postoji, možeš li da planiraš da je jednom napišeš sam?
Menjaćemo se kao što deca razmenjuju sličice.
D. me čeka u velikom metalik sivom automobilu. Izgleda upravom doveženom iz perionice. Pažljivo ulazim držeći krajeve tamno plave somotske haljine i gledam ga sa osmehom.
U Hacijendi mu je neprijatno, priznaje mi da je lagao. Neće se pojaviti poslovni partneri, niti je toliko bitno da bude u paru sa nekim ko ume da pogodi pravu viljušku u toku večere. Samo je bio usamljen.
Priča o Zagrebu, o Rjeci i Beču.
O metalima i tehnologiji prerade.
Zna da izabere vino, ali ja se držim kombinacije grejpfruta i limuna.
On je od onih velikih. Dva i sto. 2 u visinu i 100 u težinu. Ljudima sa strane deluje opasno.
Ali... ne i meni.
Posle igramo slow fox.
Na izlazu dok čekam da doveze kola, krajem oka na parkingu vidim Goksijevu Feliciju.
Znam da je njegova. I to od one noći kada je na njoj ostao ulubljen lim.
Ako je ovde, zašto ga nisam videla?
Zašto je ovde?
April
Mislim…ispalo je sasvim glupo. Prvo sam ja skočila. On je ostao iza da kontroliše konopac. Videla sam teleskop. Pomislila kako je neko bio dovoljno glup ili dovoljno opušten da ostavi sasvim pristojnu spravu tek tako na krovu i… više ništa nisam videla.
Samo sam skočila.
I samo što ga nisam ubila.
Goksi se prebacio što je brže mogao, taman da mi pomogne da ga osvestim.
Bilo mi je užasno. Bilo me je sramota. I nisam znala šta ćemo ako treba da zovemo hitnu pomoć.
Ali lik se izvukao.
I on nije mogao da veruje.
-Spajdermeni… znao sam da postojite.
Dosta je duhovit za nekog ko je mogao da bude sređen u sekundi.
-Boranijameni, to je naš domen, uzvratila sam mu.
Shit, Saturn se vraća u opoziciju Uranu. Ponavljaju se situacije. Ludaci nadiru. A ovog puta ja sam na uranskoj strani. Što nije utešno.
Ali tako je B12 ušao u naše živote.
Goksi ga nije hteo, ali Goksi se ništa ni ne pita.
Sada smo udarna trojka.
Savršeni monad.
U aprilu se aktivira tvoj solar, Garuda. Srećan ti rođendan.
To znaš. Početkom godine odmah po lunarnoj eklipsi 31.12. promena po pitanju posla i doma. Ova godina ti je udarna, koliko god ti to u ovom trenutku izgledalo besmisleno. Da, jesi umoran, da svega ti je preko… glave, i svašta će se dešavati. Ali poslednja tri meseca i cele 2011. situacija se menja. Pamtićeš ovo vreme. Sve ili ništa filozofija, a takvu najviše i voliš, zar ne? Pogotovo u središnjem delu godine.
Sredinom januara stižu vesti.
Kada pogledaš unazad tamo u julu, shvatićeš da su bile odlične.
Neko te posmatra sve vreme i taj neko preložiće ti poverljiv posao. Ako osetiš da si kontrolisan više no što možeš da podneseš – pusti. To je jedini način da pokažeš da ti imaš moć.
Garuda, ti planiraš. Neku kupovinu.
I nemoj da se vraćaš ovamo. Ne za stalno.
Gledala sam ti vedsku poziciju Meseca. Ne možeš da dostigneš sreću u matičnoj državi.
Slušaj me pažljivo, nemoj da se vraćaš za stalno.
Razmišljaš o ljubavi krajem januara. Sada i jeste moguća. Jupiter ti radi sekstile na Mesec (tvoj bangavi Mesec) i Veneru, i to na nju krajem aprila. Neptun se pomerio od tvog Marsa. Zato ti i kažem, sada jeste moguća.
Zbog retrogradnog Marsa nemoj da počinješ novu priču pre 11. marta.
Od aprila važi ti i nova solarna karta. Daleko lepša od ove tekuće. Mada… opet… Znaš i sam.
Ako i počne nova priča testing vreme biće između maja i septembra.
Kao Vagi, kao svim Vagama, priča se svodi na imetak, matičnu porodicu, na ono što je “moje”. Kao Ovan, ti Garuda, imaš savršen trenutak da se pokažeš po pitanju posla. U prvom momentu izgledaće haotično, ali odmah potom uzletećeš iznad svih njih.
Krajem februara, fokusiran si na posao, na poslovne odnose kao i u martu.
April dočekuješ razmišljanjima o ugovorima, porezima, kreditima, dobicima i gubicima.
Krajem maja bitni su stranci. Obrati pažnju - ko je u tvojoj blizini?
Krajem jula odmori malo, u stvari od početka aprila do kraja jula, može da se desi da se razboliš. Znam da se na tebi ne vidi, nikad se ne vidi, pogotovo na tvom licu, ali ako ti kažem da odmoriš – poslušaj me.
Eklipsa 26. juna dosta je naporna. Aktivira kvadrat Saturna i Plutona, Uran i Jupiter zajedno prelaze u sazvežđe Ovna.
Pazi šta pričaš i kome pričaš.
Ćutanje je zlato, samo se seti toga.
Poslednja nedelja avgusta – nastavi da ćutiš što se posla tiče. Pun Mesec ti je iza leđa. Neko može da ti smesti prljavu igru. Ali, sa druge strane, sada je vreme za ljubav.
U septembru i oktobru imaćeš novu sliku samog sebe.
Novembar nosi priču vezanu za novac.
A decembar za komunikaciju. Solarna eklipsa 21. uticaće na način na koji gledaš na svoj život.
Od novembra 2008. do jula 2010. Uran i Saturn su u opoziciji 5 puta. 26. aprila su u egzaktnom odnosu sa Neptunom, da bi odmah par dana kasnije Uran i Jupiter zajedničkim snagama, pa još potpomognuti Mesecom uleteli na prvi stepen Ovna. To je opasno vreme. Mars je na Regulusu, radi opoziciju na Neptun. I to je avionska priča.
Ako je ikako moguće napusti zonu u kojoj si trenutno.
Miriše na eksplozije i ludilo.
Kada je Saturn prošli put zauzeo istu poziciju počeo je rat Iran – Irak.
Nije isto, ali… Ne bih da se nađeš baš u centru centra.
Peta i poslednja faza dešava se 6. avgusta. Ovog puta Pluton ulazi u priču u orbisu prvih 5 stepeni kardinalnih znakova. Mesec je u Raku, a Mars i Venera zajedno pomažu Saturnu u Vagi.
Svašta će se dešavati, ali računam da si kardinalan kao i ja, i da si taj najteži deo sa ludacima preživeo prilikom prve opozicije krajem 2008., a ovaj zatezni kvadrat Plutona i Saturna u novembru 2009.
Stresna vremena i kod tebe, sa ovnovske strane, vezana za posao.
A da se krajem godine nađeš na drugoj strani globusa?
Mislim za stalno... za bazno.
Mars ti jeste najjača planeta, i to ne zato što je vladar Sunca, kako ti misliš, već zato što siderički zauzima najbolju i plus poziciju najvećeg dostojanstva. Govorim o stepenima i o sazvežđu gde se egzaltira, gde je najjači. I znam da ne razumeš i baš me briga.
Dobrodošao u Muruganov svet za dve godine.
Kad god treba da igramo ča ča ča uvek se setim fore u vezi televizora sa kraj jednog Alan Forda.
One scene u ludnici.
V i ja smo u početku vrlo predano repovali na to, a onda posle samo hiljadu pokušaja uspeli smo i da ličimo na nešto kao nazovi plesni par. On je usput počeo i da filozofira tako da sam ja reaktivno sa tačnim koracima krenula i da se smejem.
Moj mladi Diogen Laertije je, pored opisa života filozofa, sposoban i da drži tačan ritam.
I da odigra moje lokstep korake kad god treba da se napravi važan.
I da mi zaveže trake na srebrnim sandalama…
Maj
Bezobrazan je. Krene u spin, a ne pušta mi ruku. Uradio je to jednom, pa drugi put. Treći put dobio je moj srednji prst na svom dlanu. I počeo da se smeje.
Gromko, muški… i zarazno.
-Testiraš me za salsa kongres, dobacujem mu kada mi se približi.
-Otprilike, namigne mi i nastavi da me prebacuje na suprotnu stranu.
Glavni nas je upario sasvim slučajno. I trebalo nam je desetak sekundi da oboje shvatimo koje smo zastrašujuće brzine sposobni da postignemo.
Posle dva plesa bili smo potpuno mokri, ali nasmejani.
Mlad, crn, pametan, bezobrazan i brz.
Grom.
Životinja.
Dovoljno.
B12 jede smoki ili čips svako veče kada krenemo. Ostavlja mrvice iza nas. Ostavlja Goksiju đubre u kolima. Peva sa zadnjeg sedišta. Goksi pojačava standardni rokabili repertoar, ali ni B12 ne odustaje.
Posle tamo u blokovima, na blokovima, učim ga salsu. I dobro mu ide, mada je inače trut.
Važno da se trudi.
Pošto ga ostavimo na Novom Beogradu vraćamo se. Ne puštamo muziku. Nema svađanja, ni šuškanja, samo tišina. Zavalim se u sedište i gledam kako sviće.
Tonem u san sa osmehom na licu.
Verovatno misliš da je struktura previše komplikovana, ali iz moje perspektive ipak grešiš. Namerno je komplikovana i vrlo namerno ispresecana drugim pričama.
I namerno tako da puno njih odustane već na početku.
Kraljica me sada razume, a soko me odavno nadleće.
I nije alegorijski stil nešto u čemu sam pokušavala da plivam godinama, pa se sada vrlo uspešno i davim, niti sam prošla onu nazovi umetničku kapiju gde više niko živ ne može da me razume…, pokazujem ti kako radi mozak autistične osobe, one koja je na granici između onoga i ovoga.
Vuk sam i postala zbog moždanog ubrzanja, a stazu sam otkrila prošlog leta.
I samo te vodim po krivinama.
Sada pišem redovna mesečna trebovanja za nove sijalice, menjam uređaje češće od maskare i više se ne uzbuđujem kada očima palim i gasim gradsku rasvetu.
Tamo u Patanđalijevim sutrama ima faza kada dobijaš siddhi moći.
A sledeće poglavlje jeste kako da se kurtališeš tih istih moći.
One su samo prepreka na daljem putu.
Sve je u frekvenciji, prošlo mi je kroz glavu tada kada si ti odlazio kolima, a ja produžavala stazom kroz park.
Jun
Uvežbavamo špansku ruku za r’n’r.
Kao da uvežbavamo špansku kragnu.
Vidim mu u očima da je sledeće što me čeka akrobatski deo. A ne bih se bavila centripetalno/fugalnim silama.
Samo što on nikada ne pita.
On radi.
Bilo je iznenadno. Izašli smo iz zgrade i samo sam u slučajnom okretu glave registrovala da nam se organi približavaju sa desne strane.
Na sreću B12 nije bio sa nama. Poprilično je opušten i spor za ono što je usledilo.
Gurnula sam Goksija laktom i rekla – Beži. A tada ih je i on video. Dalje nije bilo važno. Išla sam u cik cak i zaista trčala… dok me nisu uhvatili. Naravno, poluga. Naravno, ne opirem se. Onda je stisak oslabljen u momentu kada mu je doprlo do mozga da sam žensko.
Dva sata kasnije izlazim iz bočne ulice u Gospodara Vučića. Nadam se da imam išta kredita na telefonu i još veću nadu gajim da ću se setiti nekog taksi broja. Nigde žive duše.
Među ključevima još uvek imam i onaj koji otključava vrata tri ulice dalje. Tamo je kupatilo i moj stari krevet… bio. Sada su bageri i ravnaju teren za geometre. Pluton na dnu mog neba… Odjednom sam stravično umorna i bez ikakvog izgleda da ću uskoro stići do kuće.
I dok se zamajavam bunarenjem po džepovima u potrazi za parama i telefonom čuvena Felicija staje ispred mene i on mi iznutra otvara vrata.
-Stvarno si mamlaz, okrećem se u pokušaju da se vežem. Nije trebalo da se pojaviš, možda me gledaju.
-Ti si mamlaz što si dozvolila da te uhvate, glas mu je ravan, a to se dešava samo kada se baš isprepada.
-Slušaj druže Tihi, uzimam poveću količinu vazduha i trudim se da zvučim kao Džavaharlal Nehru, ja sam vrlo smirena osoba. On na to koluta očima. – U životu nisam dobila ni kaznu za parkiranje, a kamoli napravila prekršaj… U stvari i jesam par sitnih, ali mi je oprošteno.
-To zato što tako nadareno glumiš plavušu?, sada i on zauzima diplomatski stav.
-Praviću se da ovo poslednje nisam čula… Elem, ako sam namerno zaostala i završila u pravednim šakama organa, ta činjenica može da znači samo sledeće – to sam uradila sa nekom svrhom. Možda se i pitaš zašto (a možda i ne), ali posle ovog podužeg uvoda da ti i razjasnim… Ti si taj koji je prepun provalničke opreme, majmune retardirani. Da su tebe uhvatili šta bi se desilo? Kako bi im dokazao, konju nedokazani, da nisi išao da “radiš”? Ostala sam da bi mene uhvatili, a ne tebe. I dva sata se preznojavala pred inspektorom Kluzoom ne bih li ga ubedila da smo par dijabola koje upražnjavaju koituse u ekstremnim uslovima…Debilu nad debilima, mogli su da mi otvore dosije, vrhunski idiote… I sva je raspodela verovatnoća da treba da mi kažeš hvala, ali znajući tebe… Mislim, nije ni važno…
On skreće ka Autokomandi i sa filozofskim mirom odgovara,
-Ti si ta koja stalno priča kako ti stoji uniformisan muškarac… Sudbina te je vodila ka inspektoru.
-Dvostruko uniformisan muškarac, ispravljam ga.
-Možda inspektor ima još koju uniformu?
-…Koji radi na transportnim sistemima…
-Možda je trebalo da nađeš saobraćajca?
A onda ponovo pušta Blue hotel, navučen je odavno na Krisa Ajzaka… Iz nekog čudnog razloga pomislim na groblje kad god je čujem. I zato je menjam.
Vraćamo se kao da se ništa nije desilo.
U junu ću odnekud dobiti i te nazovi najnovije kodove doktora Lojda (najnoviji su od 2004.). I dobićeš kopiju. Do tada ću se verovatno i pretrovati predavanjima Džeralda Edelmana i Antonija Demasija.
(Normalni ljudi idu na You Tube zbog muzike, ali jok ja…)
I nagledaću se eksperimenata seckanja zečijih cerebeluma u pokušaju da se utvrde brzine formiranja aksona na sinapsi, neurotransmiteri, promene nivoa oksitocina kod ženki i gustine receptora vazopresina u mužjaka, promene polja, elektrohemijskih reakcija...
Reci mi da odmorim, molim te.
Juli
Dok se okrećemo u taktu svi postrojeni kao da smo na Brodveju osećam da ću uskoro dobiti lepru od sedamdesetdevetog ponavljanja.
Zvučimo kao da igramo glamočko gluvo, a ne džajv, ali glavni je nemilosrdan.
Svakih deset sekundi urla da laktovi idu strogo uz telo.
Posle nam pusti muziku.
I stvarno… izgledamo jako dobro.
S i ja smo uigrani, džajverski veterani.
Posle najdužeg dana u godini slavimo tvoj rođendan.
Uspavana kraljice, nekoliko eklipsi se već desilo u tvom sunčevom znaku i te tačke čekaju novu aktivaciju, onu koja će promeniti način gledanja, tvoj i onih koji u tebe gledaju.
Ravnoteža je tvoja ključna reč, ali to si odavno shvatila i sama… Samo još da je postigneš. Ali to je nauka koju ionako svi učimo do kraja svakog života.
Solisticijum će ti otvoriti nova vrata, nov početak.
Prvi deo godine potrošićeš na poslove i zarađivanja. Veći priliv i veći odliv.
Ali to obično tako i biva.
Putovanja, kraljice, molim osmeh…
Godinu počinješ razmišljanjem o vezi. Budi realna. Tražiš samo ono što daješ, zar ne?
Par nedelja kasnije znaćeš tačno sa kim želiš ili ne želiš da počinješ priču.
Sledeću odluku tog tipa moći ćeš da doneseš 11. jula u toku solarne eklipse. Samo što tada obrati pažnju na zdravlje oca ili nekog bitnog starijeg muškarca u okruženju.
Majka ili žene dolaze u fokus 26.juna. Pritiska ih ovaj Saturn, dosta emotivno prilaze svemu.
Ali baš u tom trenutku ono što si počela u januaru donosi konkretan rezultat.
Maj, juni i juli su udarni u svakom smislu.
Seti se - pa se malo i odmori.
Svaki mlad Mesec aktivira ti poslovnu stranu karte i to dosta dugo ove godine.
Odmori malo u junu, i to odmah početkom. Pući ćeš ako sebi ne dozvoliš trunčicu mira i tišine.
Kardinalni krst se formira 6. avgusta, osetićeš ga, stresno kao i svi mi.
Upiši 21.avgust u sveščicu. Naučićeš životno bitnu lekciju.
I pripremi se za lunarnu eklipsu 21. decembra. Onu koja će ti promeniti prioritete, ciljeve i raspored u tefteru. Nešto što se spremalo tačno od tvog rođendana, neko iznenađenje, sada te čeka. Otkriće se, zato što ti stoji u 12. derivatnoj kući od Sunca.
I naravno, ništa detaljnije. Ti si bar mudra strana ovog kompasa.
Znaš i sama…
Sve znaš.
Goksi me danima maltretira da krenem sa njim na kapap. Dok pokušavam da smotam kartu grada i nabijem je negde u slobodan džep pantalona, a da mi ne ispadnu šrafcigeri, papagajke i onaj pajser što ga dobih od njega za 8. mart prevrćem očima.
Kako je navalio nagovoriće i B-a.
Avgust
Girls, don’t cry over Loui… pomislim kada ga pogledam. Kvaran je do kostiju, do suštine. Ali njegovo Sunce naleže na moj Mesec, a njegov Mars… o itekako naleže na moju Veneru. Mužjaci sa tim pozicijama ne odustaju. Ako ga oborim, ako ga ubijem, u momentu kada se okrenem da odem on će me dohvatiti za nogu i povući na dole.
Dok ne iskrvarimo oboje.
Za sada mi pruža ruku i upitno me gleda. Zašto da ne, uzvraćam mu osmehom i ustajem sa stolice.
Počinjemo kruženjem. Gledamo se kao vukovi. I ostali parovi se razmiču.
Kako mi prilazi tako počinje ponovo sa onim psihopatskim osmehom.
-Gde si bila prošlog leta?, zastaje za trenutak i unosi mi se u lice. U toj rupi u Birčaninovoj je večiti mrak. –Tražio sam te po splavovima.
Tražila sam i ja njega. Osećala noćima jaku želju da igram sa nekim pored reke. Svako jutro ulazila u patike i trenerku, i odrađivala svoj šamanizam u šumi, svako veče rvala se sa Rimanovom geometrijom i matematičkim transformacijama. I sa tugom gledala u haljine.
-Zašto te nisam video ranije? Šta si radila prošlo leto?, saginje se još bliže ka mom licu.
Balansirala, tunelirala niske frekvencije i velike talasne dužine, otplaćivala stare dugove… Tražila nekog da igra sa mnom..
-Ništa naročito.
Onda me odjednom odgurne, ja se zavrtim, pa me vrati. Obori me i vuče po podu i taman kada pomislim da će me baciti u neki ugao, on me jednom rukom podigne u vazduh i lansira u vis…
U stanju Duat marsejski mornar i argentinska kurvetina igraju opasnu igru, samo formalno nazvanu tango. Onu igru – yo no soy marinero, soy capitan… I bezuspešno pokušavam da pronađem neke koordinate, da se orjentišem i ponovo sastavim. Da pronađem sopstvene noge u crnim mrežastim čarapama i crvenim cipelama.
Ali ples traje i ovaj kapetan me vodi dalje…
Na putu ka Antiohiji prolaze inženjerske jedinice Carstva. Soko povremeno izleti i znakom mi javi da li mogu da me vide. Onda ja izlazim i kradem im alat i ideje.
Jednog dana radiću potpuno istu stvar kada počnemo teraformiranje tvog vladara Garuda.
Kralj i kraljica kopaju paralelni put ispod. Biće nam potreban kada se na nebu pokaže konjunkcija hronokratora i kada tri astrologa pođu da pozdrave novog kralja..
Ljudi vezuju katakombe za period ranog hrišćanstva, što je potpuno pogrešno.
Na putu ka Antiohiji stojimo već drugi sat dok čekamo da ekipa iznad prođe i izvuče onaj izudarani radarski sistem. Služi nam za lociranje pećina.
A u njima… naći ćemo svitke, one u kojima se nada u pojavu novog Mesije poklapa sa kretanjem zvezda i savršeno unosi u Izidin kult.
“…Putovao sam kroz sve elemente i vratio se, video sam usred ponoći sunce, kako se presijava belom svetlošću…” pisaće na pergamentu.
Tada kada uđemo u donji svet.
-Ako se spetljaš sa nekim tangerosom, hoćeš da prestaneš?
-Da prestanem - šta?
-Da se družiš sa nama…
-Kako mogu da prestanem? Ti si jedina osoba u ovom gradu koja, pored mene, zna raspored meteorskih kiša u toku godine. A da nema Goksija ko bi nas čuvao da se ne strmeknemo sa krovova?... Mislim, ne lupetaj…
Septembar
Ne… počinjem konačno da shvatam. Smooth operator zapravo voli da me muči. Nije normalan čovek.
Već sedmi put obigravam salu uvežbavajući korak i sve očekujući da se ekipa Beograd-puta pojavi iza mene da ravna podlogu.
Ovo je crnjak, čovek me trenira za sambodrom.
Tandava, Bhairava, Rudra… pa zašto mi to stalno radiš?
Za šta, za koga me spremaš, ponovo te pitam.
I pitaću te još samo jednom.
-Dokle više ova bota foga, veliki Štrumpfe?, dovikujem sa drugog kraja sale.
-Dok ne postigneš perfekciju…
Tada ćeš mi odgovoriti.
I to se dogodilo.
Skočila sam i za par santimetara promašila.
I pala.
A onda počela da se klatim kao matematičko klatno.
Dok se nisam osvestila.
Pa mi se svidelo.
A taman sam imala i moment sile, i noć da me sakrije. I konopac.
Goksiju sam dala znak rukom da ne silazi, da je sve u redu.
Prvi put sam nesigurno prišla nogama najbližem stubu i odgurnula se, a posle je išlo glatko.
Skakanje, prevrtanje, letenje.
Kada me je izvukao, a činilo mi se da je to prerano uradio, B12 nije mogao da veruje da sam to izvela..
Nisam ni ja.
Krajem septembra meni zvoni novi rođendan, tačno par dana posle jesenjeg ekvinoksa.
I ne bih zauzimala prostor tom pričom da vas dvojica niste u istom kotlu.
Pa da vidimo…
Kao i Garudi ova godina donosi dramatične promene. Menjam pravac i menjam dom.
Treba da obratim pažnju na papirologiju vezanu za imovinu, na zdravlje majke, na ugled i karijeru, i nove ljude koji se pojavljuju u mom životu.
Počinjem upravo promenom po pitanju posla i dosta dramatično menjam životni stil (nadam se da ću u glavi ostati ona stara, nazovi normalna… samo nazovi). 11. jula ponovo se aktivira ta ista poslovna priča. Idem dalje na novu poziciju, i to odlaskom muškarca koji mi je do tada bio nadređen.
I dalje se gnjavim sa investitorima i izvođačem, sa rušenjima i građenjima. Ali sada se nešto konkretno i dešava.
Sada i raščišćavam životni prostor, pakujem neophodne delove starog i prebacujem ih u novi život, novu kuću. Ali, samo one neophodne.
Par valjanih knjiga, memorabilije bacam.
U isto vreme, u toku junske lunarne eklipse obraćam pažnju na stariju ženu u domu. Nije joj lako i zdravlje joj naglo popušta.
Sve je nekako upućeno na posao… osim februara kada razmišljam o ljubavi. Šta Jupiter radi na moj Mesec i Veneru, ne bih da...
Samo se osmehujem.
U junu mi Jupiter poguran Uranom čačka 7. kuću. Da li to razmišljam o braku ili o novom ugovoru?
Krajem jula pa sve do sredine septembra Mars mi je iza leđa, da bi se ubrzo pridružio Saturnu. Opasnost od povreda ili impulsivnih akcija. Da i ja zatvorim usta i otvorim oči, pitam se pitam…
U decembru me očekuje priča vezana za strance, za ugovore i za odlazak. Završavam još jednu etapu školovanja i širim posao.
Odlazim.
Oktobar
On je isti kao naš blaženopočivši deda B. I isto toliko pažljiv.
Vidi se da je usamljen.
I verovatno da se nadao da će sresti neku dobrodržeću gospođu njegovih godina. Za sada, dobio je mene.
I nekako posle prve nelagodnosti svidelo mu se.
A rumba je dosta erotičan ples.
U očima mu čitam sećanja na neke stare ljubavi, a u meni se vrti film kako deda i ja igramo šah i kako mi bezobrazno dobacuje na latinskom, sve se nadajući da ne umem da shvatim šta priča… i da se ne sećam.
E jeste, astrolab, čorba od kelerabe, pruske tabele i nos Tiho Brahea…
Sve sam deponovala tamo negde u krivinama.
Sve priče, svi kultovi, sva učenja se zasnivaju na istom. Umreš i rodiš se.
Pa tako i sada, dok smo u čamcu.
Prelazi se podzemna reka i izlazi na obalu koja odavde izgleda zastrašujuće.
I dok se vas dvoje okrećete u čudu oko sebe u ovoj poplavljenoj pećini i nesigurno pridržavate za ivice, ja se spremam za suludu stvar. Ustajem i skačem.
Moram da zaronim.
Da izvučem onaj tracijski kadmijum koji mi blokira tok. Da popravim sopstveni ARAS, moj jedini imetak. Da obrišem neke stare neuronske puteve i urežem nove. Da promenim frekvenciju.
Ljudi se obično plaše one udaljene obale, a odgovor se nalazi ispod.
I kada oboje pomislite da više ne postojim, da sam se udavila tamo dole, soko će me spaziti kako poslednjim atomom snage izranjam na površinu. I on će mi pomoći.
I tada ćemo ući u poslednju fazu procesa.
Dedu su odveli iz Hajdelberga u Dahau. Pričao je da su studenti tehnike imali specijalan tretman, čuvali su ih za svaki slučaj. Mogli su da budu i korisni.
Nas dvoje… samo igramo.
-Gledaj, otišla sam na ples zato što mi se smučio taj „Stieven Siegal macho shit“ fazon. Znam da je moj Mars specijalan slučaj, i znam da će me razbiti ako ja ne razbijam, i znam da je za moje telo najbolji aikido, i ne pada mi na pamet da se ponovo odričem mrežastih čarapa i štikli, i da tamo neka neandertalska gromada urla na mene i maše mi ispred nosa bambusovom motkom i kojekakvim nunčakama... Ti se ne sećaš, ali moj prvi momak je otišao u legiju... Pobogu, gde će mi duša ako krenem za njim? Pa, gde on da beži dalje od mene?
-Čovek stiže iz Izraela da drži obuku. Razmisli još jednom.
Novembar
Rad Sunca, kao što rekoh. Umreš i rodiš se.
Transmutacija.
Promeniš se iznutra i sve spolja se automatski promeni.
A ples je sjajna stvar. U tih par minuta možeš da osetiš kako se tela uklapaju, koliko je on sposoban da vodi, da zabavi, da nauči i nasmeje.
U tih par minuta odigraš čitav život sa nekim.
Svetla se ugase i onda osetim kako me drži malo jače i malo bliže sebi.
M je big and strong.
Udoban.
Ne brojimo, ne kontrolišemo, samo klizimo po parketu.
Lebdimo dok igramo bluz.
To je to.
Desilo se.
I priča se završila.
I kada pomisliš, plavi kralju, kada si zapravo siguran da sam izmislila neke stvari – nećeš biti u pravu.
U sred leta, tamo u šumi, potpuno sam se promenila.
I sada sam spremna za čoveka koji će me odigrati niz Njegoševu, preko centra, pa sve do pristaništa.
Decembar
Videli smo se poslednji put na groblju, B12 i ja.
Ne zovemo se, ne idu mejlovi.
Ponekad pustim Blue hotel, ali izbegavam i to.
Felicija i dalje stoji na susednom parkingu i niko je ne dira.
Mislim da je unutra još uvek jedna moja rukavica.
Prođem i ne osvrćem se.
Na kraju krajeva, nije kraj.
Dolaziću par puta uveče na uvežbavanje, ponekad kao ispomoć, i kada ne znam gde da odem.
Dolaziću da igram sa smooth operatorom. Da se odmorim.
U decembru će i Gideon navratiti iz obećane zemlje.
Da me nauči kako se lome kosti, kako se rasklapa i sklapa uzi mereno u sekundama, kako se nož hvata za oštricu i još mnoga korisna znanja.
Sa sobom će dovesti i pustinjskog lava.
Dvostruko uniformisanog čoveka koji radi na organizaciji transportera.
“Na kraljevo mesto dolazi lav. Pošto se pripremi jama kao klopka, lava namamljuje prijatan miris jednog kamena, koji očigledno služi kao čarolija za oči. Lav pada u jamu i čarobni kamen ga proguta (quem transglutit lapis). Et hic lapis quem diligit Leo, est foemina.
Jamu prekriva tectum vitreum.
Time nastali zatvoreni prostor (cucurbita), ovde se zove “thalamus” (svadbena ložnica). Lav stoga kao sponsus pada u ložnicu, gde na postelji od ugljevlja leži čarobni kamen, koji je “dobar za oči”, i koji je žena. Ovaj kamen, odnosno žena, transglutit lava, ita quod non potero videre aliquid de eo... - Marqus ”
I operacija Sunca ovog puta biće završena.
Dok ti odlaziš kolima, a ja produžavam stazom kroz park, poželim ti još jednom, ali u sebi, sretan put, pred očima mi bljesne struktura priče i istom tolikom brzinom nestane.
Onda pogledam oko sebe, osmehnem se i nastavim da hodam dalje u kasno letnje popodne…
… I da.
Pošto i dalje ne veruješ da si u priči, Garuda, neću da te uveravam u suprotno.
Kao što rekoh, Svetislav je i mene učio, ali sam bila dovoljno sujetna da ga ostavim zbog razvijanja sopstvenog stila, koliko god traljav isti i bio.
Bio si mi potreban kao istočna strana kompasa, kao provera za zapadnu stranu…
I da me kao leteća životinja pospeš izmetom u trenutku kada izlazim iz pećine.
I da me nasmeješ.
Kao što me uvek i nasmeješ…
Srećna ti nova i sve ostale godine.
I srećna vam svima sledeća i sve ostale godine.
Svima vama koji ste se sa mukom probili do kraja.
No… gde je taj projektil sa neba?
Objavio yzse u 31. decembar 2009 11:35:11 | 5 komentara
au žeeeno :)
Napisa ga za celu godinu....
Nek ti je srećna i vesela.. Da je podmladak zdrav, a mi ćemo lako već..
Ljubac!
Objavio neurojazz u 1. januar 2010 12:19:03
Kad mu ga dam... onda mu ga dam :)
Ti meni jedan, a ja tebi tri, ljub, ljub, ljub... :)
Da si mi zdrava, voljena i bogata, a podmladak...
Nek nas i dalje ne zarezuju i nek izrastu u bolje od nas :)
Objavio yzse u 1. januar 2010 12:40:26
Svaka cast na trudu!
Citam...
Objavio Morticia u 15. januar 2010 19:29:16
Slucajno sam nlejeo na Vas blog , svaka cast .Dugo nisam ovoliko uzivao citajuci nesto. Vi ste veoma darovita osoba.Cestitam jos jednom .Toplo se nada da cu nekada pronaci jos nesto sto ste napisali. Moje najdublje postovanje vasem talentu
Objavio Anoniman (Neregistrovan) u 17. januar 2010 19:59:30
Hvala.
Blog koji je funkcionisao ovde povučen je (za sada i do daljeg... ). Videću da li ću ponovo objavljivati... Za ovo mesto me ipak vežu neki sjajni ljudi.
Redovan program na srpskom jeziku emitujem na
http://astrologija-yzse.blogspot.com/
Tamo su postovi podeljeni po kategorijama pa je posetiocima lakše da se snađu.
U svakom slučaju, hvala još jednom :)
Objavio yzse u 18. januar 2010 17:47:46
True North
Vidiš li koliko je lako da ti privučem pažnju?
Tebi glavo ovnujska.
Svetislav je i mene vaspitavao, ali smo se rastali kada sam shvatila da kopiram njegov stil. Mada, moram da priznam da mi često nedostaje.
Uvukla sam te u ovu priču zato što mi je falio Ovan komada 1 i soko, takođe, komada 1. Taman si se uklopio.
I… nisi sam. Ima nas četvoro. Jedno Sunce u Ovnu na istoku i sa druge strane u Vagi na zapadu, u Raku - jug i naravno, kao anomaliju imamo Sunce u Vodoliji, a ne u Jarcu. To je ta namagnetisana igla kojoj pokušavam da se prilagodim, da se ispravim.
Tri ascedenta u Vagi i jedan u Jarcu, dovoljno za dobar kurs.
Povoljno za dobar kurs.
Od Aleksandrije do Antiohije, pa dalje na istok. I znam da ti to odgovara…
I da. Kao Ovan potreban si mi zarad ravnoteže na istoku, a sa Suncem u sedmoj kući idealan si da izigravaš Vagu.
Kao soko ima da mi letiš u retortu sa kraljem, i tu se obojica raspadajte u nigredo fazi sa sve svojim vodolijskim Marsovima. Nalivajte se pivom ili nađite već kakvu aqua permanens, šta da vam kažem, kad je takav postupak.
Kraljica i vuk idu u posebnu posudu i tu je stvar daleko komplikovanija.
I iskreno, soko je trebalo da bude žensko, a vuk muško, ali sad… Pa, nećemo valjda da pravimo problem zbog toliko zanemarljive sitnice. Ionako su nam spore planete na skoro istim pozicijama.
I molim te, …ćuti dok ti se ne obratim.
Kao što rekoh, u ovoj priči nisi sam. Ima nas četvoro.
Da konačno pređem na aude aliquid dignum.
I to u noći kada imamo takozvanu Blue Moon lunarnu eklipsu na 11Can – 11Cap.
Postoje dva vremena. Imaš ovo linearno, napred – nazad i ono van toka. Egipćani su ih krstili kao neheh i djet. Djet čak nije ni vreme, više stanje, obustavljeno vreme.
Ako obustavim vreme da li sebi otvaram prostor za manevrisanje? Ako obustavim vreme da li tada utičem na one koji su ostali napolju? Šta ti misliš o tome plavi kralju?
Grobnice i piramide su uvek građene na zapadu. Kada pogledaš ka horizontu, ka akhetu, nećeš videti samo spajanje neba i zemlje, već Duat – daleki svet.
Tamo na zapadu, ispod horizonta i pod vladavinom Vage vlada djet.
I ako obustavim vreme mogu da se ponovo pronađem u onom trenutku kada se u letnje popodne rastajemo. Ti odlaziš kolima, a ja produžavam stazom kroz park. Mesec dana kasnije na tom istom mestu sedeću na klupi i ispisivati činjenično stanje mog života. A onda sledećeg dana na novom listu ispisaću novo činjenično stanje i ono staro završiće u kanti.
Sve što će se dešavati posle toga imaće veze sa onim što se na zapadu zove brain retraining technology i neuro - linguistic programming.
Sve što se dešavalo pre vodilo je tome.
Januar
Nisam mogla da se snađem, sam si mogao da primetiš. Ljudi su pokušavali da razgovaraju, ali nisam uspevala da ih pratim. Počela sam prvu fazu defragmentacije retikularnog sistema i pokušavala da zadržim fokus. Bilo mi je samo bitno da očistim srce, a sve ostalo sam shvatala kao igru.
Ali gde je smešteno moje srce, moj pravi centar, to još uvek nisam uspevala da odgonetnem.
Bilo je noći kada sam se budila, oblačila i izlazila negde, a da nisam ni znala gde idem. Na kraju krajeva, svaki moj noćni put završavao je na krovu neke zgrade gde sam bezuspešno pokušavala da posmatram zvezde. Još uvek sam se sećala da je trebalo da… Ali to je sada izbrisano.
Gledala sam solisticijumsku kartu,a ona je najbolji pokazatelj za ono što sledi. Pretprošle godine Sunce je naletalo na Jupiter, eh da… A onda prošle na Pluton – transformacija. I ove godine takođe, samo sa retrogradnim Marsom i Merkurom. Radićemo reviziju.
Ja otplatih stare dugove, a ti?
Krajem januara srećan tebi rođendan.
Vidiš da sam ovog puta bila brža od svih.
Da te pogledam plavi kralju, i to samo ovako ofrlje.
Promene u protekle dve godine i to po pitanju odnosa. I sve vreme retrogradnog Marsa fokusiran si na isto, a vreme za testiranje traje do juna.
Ali bi sada trebalo daleko lakše da zarađuješ, ako je za neku utehu.
Saturn koji ti je ionako vladar kako god pogledaš pomerio se u zonu dugih putovanja i daljeg školovanja. Ponavljaćeš neke fakultetske lekcije, čisto da ih utvrdiš.
Ne zaleći se kako počne godina. Odmori malo i pusti te likove sa posla.
Sredinom januara – novo, a onda putuješ.
Srećan put…
Mlad Mesec koji se pojavljuje tada donosi ti olakšanje. Ili ćeš steći neku novu i dobru naviku ili će se pojaviti osoba kojoj možeš da se poveriš.
U matičnoj kući neki haos, reorganizacija. Roditelji se osećaju čudno, pomereni su iz uobičajenih tokova.
Ti se za to vreme menjaš, i to tačno u doba rođendana i novi izazov možeš ponovo da očekuješ za tačno 6 meseci.
Krajem juna otkriva se nešto do tada sakriveno od tebe ili se pokazuje bitna osoba za koju do tada nisi znao. Obrati pažnju, ne izgleda sve onako kako jeste.
Od aprila do jula povedi računa o finansijama. Gnjave te ove muške planete na nezgodnom mestu.
Leto, stres, stres, stres. A sve je vezano za posao i učenje. Šta više da ti kažem…
Period od maja do septembra shvati kao vreme za testiranje tvoje snage.
Tamo krajem decembra ponovo fokus na ljubav. Nameravaš li da se ženiš?
Dete?
Ili nova ideja?
Ne, stvarno… Miriše mi na novu farbu na starom zidu…
Uostalom, čitaj deo za Vagu, to je za tebe bitnije.
Mi žene poređamo se na levoj strani sale (štono je i crkveni red) tako da nam je zgodno da se vidimo u ogledalima. Mužjaci stoje preko puta. I onda nastane strka ko će kome prvi. Još je gore kada nam naredi “dame biraju” stil. Tada stojim i čekam, sa pogledom uprtim u parket, i tek kada su sve one pronašle svoje prinčeve, tada provirim da vidim da li je kogod ostao i za mene.
Prvo veče sam ostajala poslednja. Svi su se poznavali, a ja sam izigravala trinaesto prase.
A onda je gosn P. došao po mene.
Zovem ga Grunf. Večito je na motoru, čak i sada kada šepa na jednu nogu. Kaže da ga je udario neki ludak sa novosadskim tablicama, ali da se ništa spektakularno nije desilo.
On mene zove devojčurak. I ne vuče nogu dok igramo bečki valcer.
Kada se okrenem u Duatu vidim sliku kako me obučava pilotiranju.
Negde tamo u skrajnutim sinapsama ostala je ta želja i uskoro dolazi vreme da je ispunim.
Negde tamo postoji i slika kako se u zoru spuštam na reku, a u teretnom delu nosim pentolitske pojačivače. Ljudi izlaze i vezuju me za dok, a ja im već peti put ponavljam da su punjenja stabilna i da nema opasnosti u toku daljeg transporta.
Igramo kao da smo u Baden Badenu, sa međusobnim respektom. Drži me kao malo vode na dlanu i kad god ga nagazim nasmeje se i ponovi sa osmehom “Samo gazi, pa vidiš da sam u čizmama za motor…”
Vidim.
I opet u meni nešto zazvoni. Ali defragmentovanje je počelo i više ne mogu da se setim šta.
…Tamo u Baden Badenu čovek oficirskih manira i ja igramo pažljivo i tačno.
Bez žaljenja… i bez prošlosti.
Februar
I dalje sam izlazila noću. Ne stalno, ali par puta nedeljno bilo je sasvim dovoljno. Ionako sam imala i neke druge treninge i trudila se da ih sve pošteno odradim. Obično sam se muvala po kraju. Znala sam zgrade u kojima ne radi interfon i gde su im vrata za krovove.
Jednom kada skočiš - navučeš se. Posle postane potreba.
U februaru počinje nova lunarna godina, ovog puta metalni tigar je zadužen da matrično rasporedi zvezde po sektorima i pravcima sveta. Bogatstvo, znanje, obilje stižu sa zapada.
A mi odatle stižemo.
Kada pogledam iznad vidim sokola kako nas nadleće, ali ja sam ta koja treba da sprovede kralja i kraljicu kroz mračne i zabačene ulice Aleksandrije.
Moram da vas odvedem do kuće ispod koje su hodnici. Ljudi se provlače satima do tajnih odaja gde se ritualno peru i oblače u belo.
Tamo liturgija ne prestaje celu noć i ceo dan, svaku noć i svaki dan.
Nećeš moći da pronađeš pisane podatke o tome Garuda leteći stvore, a ono makar ne kod Tacita, Tertulijana ili Plinija Starijeg.
Upravo sam vas uvela u Duat.
I vreme više ne postoji.
P je blue eyed boy, ali ga zovem kauboj.
Kad god treba da odigramo engleski valcer osećam se kao da počinje rodeo. To na svašta liči, a na valcer po najmanje. Nosimo se k’o Marko Kraljević i Musa Kesedžija… celi dan do podne. Obično podviknem da nam se latin lover približava na 8 sati i da skrene 35 stepeni u levo, a on na to uzvraća onim “Hvala ti Slavko, spasao si mi život…” i naravno, sekundu kasnije zakucavamo se u Enrikea i mučenicu koja igra sa njim.
Kauboju se ne da dokazati.
Međutim, uprkos preprekama… letimo po parketu.
Misliš da na ovo ne može da se igra engleski valcer?
Nemaš ti pojma…
Još uvek je bilo prilično toplo kada sam ga srela. Proradila mi je nova solarna karta. Jako puno susreta sa mužjacima, komunikacija, igra… Bilo je tu još koječega, ali Goksi se pojavio da potvrdi aspekte iz 3. i 11. kuće.
Nije moglo da bude slučajno, ni u kom smislu.
Vraćala sam se savršeno zadovoljna i smirena. A oni su sedeli na dečijem igralištu i cirkali. Nisam obraćala pažnju na njih, kao i obično.
Naglo je ustao i brzo mi prišao. Mislila sam da će početi neku traljavu priču ili će mi prosto zatražiti upaljač, ali…
-Video sam da si skočila.
Nisam mogla da verujem šta čujem.
-Lupaš gluposti… Odakle sam mogla da skočim?, i već sam htela da ga zaobiđem i produžim dalje kad me je zaustavio rukom.
-Video sam kako prelećeš sa višeg na niži krov.
Video me je. Sada nije bilo greške.
-Aha… a onda sam napravila gnezdo i snela jaje, trudila sam se da zvučim nezainteresovano. – Verovatno su počeli da stavljaju neki jači aditiv… Promenite to pivo što pijete… Ili se opet bavite narkoticima iz sedme ruke…
I tada sam ga zaobišla.
Istina sa strahom, ali nije krenuo za mnom, i nije nastavio da se ubeđuje. Pustio me je.
Par noći kasnije napravila sam grešku. Otišla sam na isti krov.
Ovog puta pažljivo sam provirila preko ivice da vidim da li me iko posmatra, ali na sreću sve je bilo prazno. Povukla sam se unazad i spremila da skočim.
-Rekao sam istinu, a ti si me ismejala, čula sam ga iz senke… I samo se zaledila. – Mislim da je opasno to što radiš, glas mu je zvučao smireno.
-Gledaj svoja posla, uzvratila sam mu tiho.
Izašao je na svetlost i prišao ivici.
-Da… U pravu sam. Ja bih… recimo… to radio vezan.
Ćutala sam.
Onda se vratio u senku i izvukao opremu.
Hvala Bogu, speleolog.
I od tada… postali smo prijatelji, saučesnici.
Mart
Ja odlučujem kada i gde idemo.
Ako je vreme neodgovarajuće samo kružimo kolima po gradu i tada fotografišem ono što bi moglo da nas zanima.
Ipak zna dosta toga. Naučio me je da izvedem traversu. I naravno, morala sam da budem vezana.
On skače sa 3,5m. Kaže da je samo bitno da vodiš računa da kolenom ne izbiješ zube i da ne uništiš skočne zglobove. Ali to za sada i nije toliko važno.
Ionako skačem... na njega.
Ponekad ga izubijam, ponekad sve prođe kao moja bantam kategorija.
I znam, jednom kada kao kralj i kraljica čujete taj zvuk koji se nikada ne prekida više nećete biti isti.
Zato vas vodim čudnim podzemnim putevima do Heliopolisa.
Tamo je danas aerodrom, turisti, torbe...
Ali jednom kada čujete taj zvuk biće vam jasno.
Sve ide iz frekvencije.
Gledala sam skoro priču vezanu za istraživanja sa epileptičarima. Kako bi im pustili sliku na monitoru gde je ispisana reč koja ima vezu sa nekom, bilo kojom religijom, doživljavali su nagle elektro-hemijske reakcije u mozgu.
Kada radimo sa ljudima terapeutski deo dešava se isto, samo obrnuto.
Usmeriš struju ekstremno niske frekvencije, ćelije registruju i impuls se prenese dalje.
I onda ljudi prijavljuju da su videli Njegovo oko, Njega ili prosto nešto, neki atribut vezan za Duh.
Odavno sam prestala da se čudim dok se to dešava. Sada samo posmatram.
Čula sam sinoć i da je uveden termin biofoton. Samo što nije ispravan, foton je foton.
Rad Sunca je rad Sunca.
A mi u blizini Heliopolisa izlazimo na površinu. Tačno u zoru i tačno u trenutku kada se ti muškarci i žene obučeni u belo okreću ka Suncu, zablistaju na par sekundi i prosto nestanu, dezintegrišu se.
Ne veruješ mi plavi kralju?
Ok, ako ja tebi pozajmim Termodinamiku sa termotehinikom, Osnove elektrotehnike i Višu fiziku II, da li ćeš mi uzvratiti poštenim izdanjem Anatomije CNS-a?
Ako ne postoji, možeš li da planiraš da je jednom napišeš sam?
Menjaćemo se kao što deca razmenjuju sličice.
D. me čeka u velikom metalik sivom automobilu. Izgleda upravom doveženom iz perionice. Pažljivo ulazim držeći krajeve tamno plave somotske haljine i gledam ga sa osmehom.
U Hacijendi mu je neprijatno, priznaje mi da je lagao. Neće se pojaviti poslovni partneri, niti je toliko bitno da bude u paru sa nekim ko ume da pogodi pravu viljušku u toku večere. Samo je bio usamljen.
Priča o Zagrebu, o Rjeci i Beču.
O metalima i tehnologiji prerade.
Zna da izabere vino, ali ja se držim kombinacije grejpfruta i limuna.
On je od onih velikih. Dva i sto. 2 u visinu i 100 u težinu. Ljudima sa strane deluje opasno.
Ali... ne i meni.
Posle igramo slow fox.
Na izlazu dok čekam da doveze kola, krajem oka na parkingu vidim Goksijevu Feliciju.
Znam da je njegova. I to od one noći kada je na njoj ostao ulubljen lim.
Ako je ovde, zašto ga nisam videla?
Zašto je ovde?
April
Mislim…ispalo je sasvim glupo. Prvo sam ja skočila. On je ostao iza da kontroliše konopac. Videla sam teleskop. Pomislila kako je neko bio dovoljno glup ili dovoljno opušten da ostavi sasvim pristojnu spravu tek tako na krovu i… više ništa nisam videla.
Samo sam skočila.
I samo što ga nisam ubila.
Goksi se prebacio što je brže mogao, taman da mi pomogne da ga osvestim.
Bilo mi je užasno. Bilo me je sramota. I nisam znala šta ćemo ako treba da zovemo hitnu pomoć.
Ali lik se izvukao.
I on nije mogao da veruje.
-Spajdermeni… znao sam da postojite.
Dosta je duhovit za nekog ko je mogao da bude sređen u sekundi.
-Boranijameni, to je naš domen, uzvratila sam mu.
Shit, Saturn se vraća u opoziciju Uranu. Ponavljaju se situacije. Ludaci nadiru. A ovog puta ja sam na uranskoj strani. Što nije utešno.
Ali tako je B12 ušao u naše živote.
Goksi ga nije hteo, ali Goksi se ništa ni ne pita.
Sada smo udarna trojka.
Savršeni monad.
U aprilu se aktivira tvoj solar, Garuda. Srećan ti rođendan.
To znaš. Početkom godine odmah po lunarnoj eklipsi 31.12. promena po pitanju posla i doma. Ova godina ti je udarna, koliko god ti to u ovom trenutku izgledalo besmisleno. Da, jesi umoran, da svega ti je preko… glave, i svašta će se dešavati. Ali poslednja tri meseca i cele 2011. situacija se menja. Pamtićeš ovo vreme. Sve ili ništa filozofija, a takvu najviše i voliš, zar ne? Pogotovo u središnjem delu godine.
Sredinom januara stižu vesti.
Kada pogledaš unazad tamo u julu, shvatićeš da su bile odlične.
Neko te posmatra sve vreme i taj neko preložiće ti poverljiv posao. Ako osetiš da si kontrolisan više no što možeš da podneseš – pusti. To je jedini način da pokažeš da ti imaš moć.
Garuda, ti planiraš. Neku kupovinu.
I nemoj da se vraćaš ovamo. Ne za stalno.
Gledala sam ti vedsku poziciju Meseca. Ne možeš da dostigneš sreću u matičnoj državi.
Slušaj me pažljivo, nemoj da se vraćaš za stalno.
Razmišljaš o ljubavi krajem januara. Sada i jeste moguća. Jupiter ti radi sekstile na Mesec (tvoj bangavi Mesec) i Veneru, i to na nju krajem aprila. Neptun se pomerio od tvog Marsa. Zato ti i kažem, sada jeste moguća.
Zbog retrogradnog Marsa nemoj da počinješ novu priču pre 11. marta.
Od aprila važi ti i nova solarna karta. Daleko lepša od ove tekuće. Mada… opet… Znaš i sam.
Ako i počne nova priča testing vreme biće između maja i septembra.
Kao Vagi, kao svim Vagama, priča se svodi na imetak, matičnu porodicu, na ono što je “moje”. Kao Ovan, ti Garuda, imaš savršen trenutak da se pokažeš po pitanju posla. U prvom momentu izgledaće haotično, ali odmah potom uzletećeš iznad svih njih.
Krajem februara, fokusiran si na posao, na poslovne odnose kao i u martu.
April dočekuješ razmišljanjima o ugovorima, porezima, kreditima, dobicima i gubicima.
Krajem maja bitni su stranci. Obrati pažnju - ko je u tvojoj blizini?
Krajem jula odmori malo, u stvari od početka aprila do kraja jula, može da se desi da se razboliš. Znam da se na tebi ne vidi, nikad se ne vidi, pogotovo na tvom licu, ali ako ti kažem da odmoriš – poslušaj me.
Eklipsa 26. juna dosta je naporna. Aktivira kvadrat Saturna i Plutona, Uran i Jupiter zajedno prelaze u sazvežđe Ovna.
Pazi šta pričaš i kome pričaš.
Ćutanje je zlato, samo se seti toga.
Poslednja nedelja avgusta – nastavi da ćutiš što se posla tiče. Pun Mesec ti je iza leđa. Neko može da ti smesti prljavu igru. Ali, sa druge strane, sada je vreme za ljubav.
U septembru i oktobru imaćeš novu sliku samog sebe.
Novembar nosi priču vezanu za novac.
A decembar za komunikaciju. Solarna eklipsa 21. uticaće na način na koji gledaš na svoj život.
Od novembra 2008. do jula 2010. Uran i Saturn su u opoziciji 5 puta. 26. aprila su u egzaktnom odnosu sa Neptunom, da bi odmah par dana kasnije Uran i Jupiter zajedničkim snagama, pa još potpomognuti Mesecom uleteli na prvi stepen Ovna. To je opasno vreme. Mars je na Regulusu, radi opoziciju na Neptun. I to je avionska priča.
Ako je ikako moguće napusti zonu u kojoj si trenutno.
Miriše na eksplozije i ludilo.
Kada je Saturn prošli put zauzeo istu poziciju počeo je rat Iran – Irak.
Nije isto, ali… Ne bih da se nađeš baš u centru centra.
Peta i poslednja faza dešava se 6. avgusta. Ovog puta Pluton ulazi u priču u orbisu prvih 5 stepeni kardinalnih znakova. Mesec je u Raku, a Mars i Venera zajedno pomažu Saturnu u Vagi.
Svašta će se dešavati, ali računam da si kardinalan kao i ja, i da si taj najteži deo sa ludacima preživeo prilikom prve opozicije krajem 2008., a ovaj zatezni kvadrat Plutona i Saturna u novembru 2009.
Stresna vremena i kod tebe, sa ovnovske strane, vezana za posao.
A da se krajem godine nađeš na drugoj strani globusa?
Mislim za stalno... za bazno.
Mars ti jeste najjača planeta, i to ne zato što je vladar Sunca, kako ti misliš, već zato što siderički zauzima najbolju i plus poziciju najvećeg dostojanstva. Govorim o stepenima i o sazvežđu gde se egzaltira, gde je najjači. I znam da ne razumeš i baš me briga.
Dobrodošao u Muruganov svet za dve godine.
Kad god treba da igramo ča ča ča uvek se setim fore u vezi televizora sa kraj jednog Alan Forda.
One scene u ludnici.
V i ja smo u početku vrlo predano repovali na to, a onda posle samo hiljadu pokušaja uspeli smo i da ličimo na nešto kao nazovi plesni par. On je usput počeo i da filozofira tako da sam ja reaktivno sa tačnim koracima krenula i da se smejem.
Moj mladi Diogen Laertije je, pored opisa života filozofa, sposoban i da drži tačan ritam.
I da odigra moje lokstep korake kad god treba da se napravi važan.
I da mi zaveže trake na srebrnim sandalama…
Maj
Bezobrazan je. Krene u spin, a ne pušta mi ruku. Uradio je to jednom, pa drugi put. Treći put dobio je moj srednji prst na svom dlanu. I počeo da se smeje.
Gromko, muški… i zarazno.
-Testiraš me za salsa kongres, dobacujem mu kada mi se približi.
-Otprilike, namigne mi i nastavi da me prebacuje na suprotnu stranu.
Glavni nas je upario sasvim slučajno. I trebalo nam je desetak sekundi da oboje shvatimo koje smo zastrašujuće brzine sposobni da postignemo.
Posle dva plesa bili smo potpuno mokri, ali nasmejani.
Mlad, crn, pametan, bezobrazan i brz.
Grom.
Životinja.
Dovoljno.
B12 jede smoki ili čips svako veče kada krenemo. Ostavlja mrvice iza nas. Ostavlja Goksiju đubre u kolima. Peva sa zadnjeg sedišta. Goksi pojačava standardni rokabili repertoar, ali ni B12 ne odustaje.
Posle tamo u blokovima, na blokovima, učim ga salsu. I dobro mu ide, mada je inače trut.
Važno da se trudi.
Pošto ga ostavimo na Novom Beogradu vraćamo se. Ne puštamo muziku. Nema svađanja, ni šuškanja, samo tišina. Zavalim se u sedište i gledam kako sviće.
Tonem u san sa osmehom na licu.
Verovatno misliš da je struktura previše komplikovana, ali iz moje perspektive ipak grešiš. Namerno je komplikovana i vrlo namerno ispresecana drugim pričama.
I namerno tako da puno njih odustane već na početku.
Kraljica me sada razume, a soko me odavno nadleće.
I nije alegorijski stil nešto u čemu sam pokušavala da plivam godinama, pa se sada vrlo uspešno i davim, niti sam prošla onu nazovi umetničku kapiju gde više niko živ ne može da me razume…, pokazujem ti kako radi mozak autistične osobe, one koja je na granici između onoga i ovoga.
Vuk sam i postala zbog moždanog ubrzanja, a stazu sam otkrila prošlog leta.
I samo te vodim po krivinama.
Sada pišem redovna mesečna trebovanja za nove sijalice, menjam uređaje češće od maskare i više se ne uzbuđujem kada očima palim i gasim gradsku rasvetu.
Tamo u Patanđalijevim sutrama ima faza kada dobijaš siddhi moći.
A sledeće poglavlje jeste kako da se kurtališeš tih istih moći.
One su samo prepreka na daljem putu.
Sve je u frekvenciji, prošlo mi je kroz glavu tada kada si ti odlazio kolima, a ja produžavala stazom kroz park.
Jun
Uvežbavamo špansku ruku za r’n’r.
Kao da uvežbavamo špansku kragnu.
Vidim mu u očima da je sledeće što me čeka akrobatski deo. A ne bih se bavila centripetalno/fugalnim silama.
Samo što on nikada ne pita.
On radi.
Bilo je iznenadno. Izašli smo iz zgrade i samo sam u slučajnom okretu glave registrovala da nam se organi približavaju sa desne strane.
Na sreću B12 nije bio sa nama. Poprilično je opušten i spor za ono što je usledilo.
Gurnula sam Goksija laktom i rekla – Beži. A tada ih je i on video. Dalje nije bilo važno. Išla sam u cik cak i zaista trčala… dok me nisu uhvatili. Naravno, poluga. Naravno, ne opirem se. Onda je stisak oslabljen u momentu kada mu je doprlo do mozga da sam žensko.
Dva sata kasnije izlazim iz bočne ulice u Gospodara Vučića. Nadam se da imam išta kredita na telefonu i još veću nadu gajim da ću se setiti nekog taksi broja. Nigde žive duše.
Među ključevima još uvek imam i onaj koji otključava vrata tri ulice dalje. Tamo je kupatilo i moj stari krevet… bio. Sada su bageri i ravnaju teren za geometre. Pluton na dnu mog neba… Odjednom sam stravično umorna i bez ikakvog izgleda da ću uskoro stići do kuće.
I dok se zamajavam bunarenjem po džepovima u potrazi za parama i telefonom čuvena Felicija staje ispred mene i on mi iznutra otvara vrata.
-Stvarno si mamlaz, okrećem se u pokušaju da se vežem. Nije trebalo da se pojaviš, možda me gledaju.
-Ti si mamlaz što si dozvolila da te uhvate, glas mu je ravan, a to se dešava samo kada se baš isprepada.
-Slušaj druže Tihi, uzimam poveću količinu vazduha i trudim se da zvučim kao Džavaharlal Nehru, ja sam vrlo smirena osoba. On na to koluta očima. – U životu nisam dobila ni kaznu za parkiranje, a kamoli napravila prekršaj… U stvari i jesam par sitnih, ali mi je oprošteno.
-To zato što tako nadareno glumiš plavušu?, sada i on zauzima diplomatski stav.
-Praviću se da ovo poslednje nisam čula… Elem, ako sam namerno zaostala i završila u pravednim šakama organa, ta činjenica može da znači samo sledeće – to sam uradila sa nekom svrhom. Možda se i pitaš zašto (a možda i ne), ali posle ovog podužeg uvoda da ti i razjasnim… Ti si taj koji je prepun provalničke opreme, majmune retardirani. Da su tebe uhvatili šta bi se desilo? Kako bi im dokazao, konju nedokazani, da nisi išao da “radiš”? Ostala sam da bi mene uhvatili, a ne tebe. I dva sata se preznojavala pred inspektorom Kluzoom ne bih li ga ubedila da smo par dijabola koje upražnjavaju koituse u ekstremnim uslovima…Debilu nad debilima, mogli su da mi otvore dosije, vrhunski idiote… I sva je raspodela verovatnoća da treba da mi kažeš hvala, ali znajući tebe… Mislim, nije ni važno…
On skreće ka Autokomandi i sa filozofskim mirom odgovara,
-Ti si ta koja stalno priča kako ti stoji uniformisan muškarac… Sudbina te je vodila ka inspektoru.
-Dvostruko uniformisan muškarac, ispravljam ga.
-Možda inspektor ima još koju uniformu?
-…Koji radi na transportnim sistemima…
-Možda je trebalo da nađeš saobraćajca?
A onda ponovo pušta Blue hotel, navučen je odavno na Krisa Ajzaka… Iz nekog čudnog razloga pomislim na groblje kad god je čujem. I zato je menjam.
Vraćamo se kao da se ništa nije desilo.
U junu ću odnekud dobiti i te nazovi najnovije kodove doktora Lojda (najnoviji su od 2004.). I dobićeš kopiju. Do tada ću se verovatno i pretrovati predavanjima Džeralda Edelmana i Antonija Demasija.
(Normalni ljudi idu na You Tube zbog muzike, ali jok ja…)
I nagledaću se eksperimenata seckanja zečijih cerebeluma u pokušaju da se utvrde brzine formiranja aksona na sinapsi, neurotransmiteri, promene nivoa oksitocina kod ženki i gustine receptora vazopresina u mužjaka, promene polja, elektrohemijskih reakcija...
Reci mi da odmorim, molim te.
Juli
Dok se okrećemo u taktu svi postrojeni kao da smo na Brodveju osećam da ću uskoro dobiti lepru od sedamdesetdevetog ponavljanja.
Zvučimo kao da igramo glamočko gluvo, a ne džajv, ali glavni je nemilosrdan.
Svakih deset sekundi urla da laktovi idu strogo uz telo.
Posle nam pusti muziku.
I stvarno… izgledamo jako dobro.
S i ja smo uigrani, džajverski veterani.
Posle najdužeg dana u godini slavimo tvoj rođendan.
Uspavana kraljice, nekoliko eklipsi se već desilo u tvom sunčevom znaku i te tačke čekaju novu aktivaciju, onu koja će promeniti način gledanja, tvoj i onih koji u tebe gledaju.
Ravnoteža je tvoja ključna reč, ali to si odavno shvatila i sama… Samo još da je postigneš. Ali to je nauka koju ionako svi učimo do kraja svakog života.
Solisticijum će ti otvoriti nova vrata, nov početak.
Prvi deo godine potrošićeš na poslove i zarađivanja. Veći priliv i veći odliv.
Ali to obično tako i biva.
Putovanja, kraljice, molim osmeh…
Godinu počinješ razmišljanjem o vezi. Budi realna. Tražiš samo ono što daješ, zar ne?
Par nedelja kasnije znaćeš tačno sa kim želiš ili ne želiš da počinješ priču.
Sledeću odluku tog tipa moći ćeš da doneseš 11. jula u toku solarne eklipse. Samo što tada obrati pažnju na zdravlje oca ili nekog bitnog starijeg muškarca u okruženju.
Majka ili žene dolaze u fokus 26.juna. Pritiska ih ovaj Saturn, dosta emotivno prilaze svemu.
Ali baš u tom trenutku ono što si počela u januaru donosi konkretan rezultat.
Maj, juni i juli su udarni u svakom smislu.
Seti se - pa se malo i odmori.
Svaki mlad Mesec aktivira ti poslovnu stranu karte i to dosta dugo ove godine.
Odmori malo u junu, i to odmah početkom. Pući ćeš ako sebi ne dozvoliš trunčicu mira i tišine.
Kardinalni krst se formira 6. avgusta, osetićeš ga, stresno kao i svi mi.
Upiši 21.avgust u sveščicu. Naučićeš životno bitnu lekciju.
I pripremi se za lunarnu eklipsu 21. decembra. Onu koja će ti promeniti prioritete, ciljeve i raspored u tefteru. Nešto što se spremalo tačno od tvog rođendana, neko iznenađenje, sada te čeka. Otkriće se, zato što ti stoji u 12. derivatnoj kući od Sunca.
I naravno, ništa detaljnije. Ti si bar mudra strana ovog kompasa.
Znaš i sama…
Sve znaš.
Goksi me danima maltretira da krenem sa njim na kapap. Dok pokušavam da smotam kartu grada i nabijem je negde u slobodan džep pantalona, a da mi ne ispadnu šrafcigeri, papagajke i onaj pajser što ga dobih od njega za 8. mart prevrćem očima.
Kako je navalio nagovoriće i B-a.
Avgust
Girls, don’t cry over Loui… pomislim kada ga pogledam. Kvaran je do kostiju, do suštine. Ali njegovo Sunce naleže na moj Mesec, a njegov Mars… o itekako naleže na moju Veneru. Mužjaci sa tim pozicijama ne odustaju. Ako ga oborim, ako ga ubijem, u momentu kada se okrenem da odem on će me dohvatiti za nogu i povući na dole.
Dok ne iskrvarimo oboje.
Za sada mi pruža ruku i upitno me gleda. Zašto da ne, uzvraćam mu osmehom i ustajem sa stolice.
Počinjemo kruženjem. Gledamo se kao vukovi. I ostali parovi se razmiču.
Kako mi prilazi tako počinje ponovo sa onim psihopatskim osmehom.
-Gde si bila prošlog leta?, zastaje za trenutak i unosi mi se u lice. U toj rupi u Birčaninovoj je večiti mrak. –Tražio sam te po splavovima.
Tražila sam i ja njega. Osećala noćima jaku želju da igram sa nekim pored reke. Svako jutro ulazila u patike i trenerku, i odrađivala svoj šamanizam u šumi, svako veče rvala se sa Rimanovom geometrijom i matematičkim transformacijama. I sa tugom gledala u haljine.
-Zašto te nisam video ranije? Šta si radila prošlo leto?, saginje se još bliže ka mom licu.
Balansirala, tunelirala niske frekvencije i velike talasne dužine, otplaćivala stare dugove… Tražila nekog da igra sa mnom..
-Ništa naročito.
Onda me odjednom odgurne, ja se zavrtim, pa me vrati. Obori me i vuče po podu i taman kada pomislim da će me baciti u neki ugao, on me jednom rukom podigne u vazduh i lansira u vis…
U stanju Duat marsejski mornar i argentinska kurvetina igraju opasnu igru, samo formalno nazvanu tango. Onu igru – yo no soy marinero, soy capitan… I bezuspešno pokušavam da pronađem neke koordinate, da se orjentišem i ponovo sastavim. Da pronađem sopstvene noge u crnim mrežastim čarapama i crvenim cipelama.
Ali ples traje i ovaj kapetan me vodi dalje…
Na putu ka Antiohiji prolaze inženjerske jedinice Carstva. Soko povremeno izleti i znakom mi javi da li mogu da me vide. Onda ja izlazim i kradem im alat i ideje.
Jednog dana radiću potpuno istu stvar kada počnemo teraformiranje tvog vladara Garuda.
Kralj i kraljica kopaju paralelni put ispod. Biće nam potreban kada se na nebu pokaže konjunkcija hronokratora i kada tri astrologa pođu da pozdrave novog kralja..
Ljudi vezuju katakombe za period ranog hrišćanstva, što je potpuno pogrešno.
Na putu ka Antiohiji stojimo već drugi sat dok čekamo da ekipa iznad prođe i izvuče onaj izudarani radarski sistem. Služi nam za lociranje pećina.
A u njima… naći ćemo svitke, one u kojima se nada u pojavu novog Mesije poklapa sa kretanjem zvezda i savršeno unosi u Izidin kult.
“…Putovao sam kroz sve elemente i vratio se, video sam usred ponoći sunce, kako se presijava belom svetlošću…” pisaće na pergamentu.
Tada kada uđemo u donji svet.
-Ako se spetljaš sa nekim tangerosom, hoćeš da prestaneš?
-Da prestanem - šta?
-Da se družiš sa nama…
-Kako mogu da prestanem? Ti si jedina osoba u ovom gradu koja, pored mene, zna raspored meteorskih kiša u toku godine. A da nema Goksija ko bi nas čuvao da se ne strmeknemo sa krovova?... Mislim, ne lupetaj…
Septembar
Ne… počinjem konačno da shvatam. Smooth operator zapravo voli da me muči. Nije normalan čovek.
Već sedmi put obigravam salu uvežbavajući korak i sve očekujući da se ekipa Beograd-puta pojavi iza mene da ravna podlogu.
Ovo je crnjak, čovek me trenira za sambodrom.
Tandava, Bhairava, Rudra… pa zašto mi to stalno radiš?
Za šta, za koga me spremaš, ponovo te pitam.
I pitaću te još samo jednom.
-Dokle više ova bota foga, veliki Štrumpfe?, dovikujem sa drugog kraja sale.
-Dok ne postigneš perfekciju…
Tada ćeš mi odgovoriti.
I to se dogodilo.
Skočila sam i za par santimetara promašila.
I pala.
A onda počela da se klatim kao matematičko klatno.
Dok se nisam osvestila.
Pa mi se svidelo.
A taman sam imala i moment sile, i noć da me sakrije. I konopac.
Goksiju sam dala znak rukom da ne silazi, da je sve u redu.
Prvi put sam nesigurno prišla nogama najbližem stubu i odgurnula se, a posle je išlo glatko.
Skakanje, prevrtanje, letenje.
Kada me je izvukao, a činilo mi se da je to prerano uradio, B12 nije mogao da veruje da sam to izvela..
Nisam ni ja.
Krajem septembra meni zvoni novi rođendan, tačno par dana posle jesenjeg ekvinoksa.
I ne bih zauzimala prostor tom pričom da vas dvojica niste u istom kotlu.
Pa da vidimo…
Kao i Garudi ova godina donosi dramatične promene. Menjam pravac i menjam dom.
Treba da obratim pažnju na papirologiju vezanu za imovinu, na zdravlje majke, na ugled i karijeru, i nove ljude koji se pojavljuju u mom životu.
Počinjem upravo promenom po pitanju posla i dosta dramatično menjam životni stil (nadam se da ću u glavi ostati ona stara, nazovi normalna… samo nazovi). 11. jula ponovo se aktivira ta ista poslovna priča. Idem dalje na novu poziciju, i to odlaskom muškarca koji mi je do tada bio nadređen.
I dalje se gnjavim sa investitorima i izvođačem, sa rušenjima i građenjima. Ali sada se nešto konkretno i dešava.
Sada i raščišćavam životni prostor, pakujem neophodne delove starog i prebacujem ih u novi život, novu kuću. Ali, samo one neophodne.
Par valjanih knjiga, memorabilije bacam.
U isto vreme, u toku junske lunarne eklipse obraćam pažnju na stariju ženu u domu. Nije joj lako i zdravlje joj naglo popušta.
Sve je nekako upućeno na posao… osim februara kada razmišljam o ljubavi. Šta Jupiter radi na moj Mesec i Veneru, ne bih da...
Samo se osmehujem.
U junu mi Jupiter poguran Uranom čačka 7. kuću. Da li to razmišljam o braku ili o novom ugovoru?
Krajem jula pa sve do sredine septembra Mars mi je iza leđa, da bi se ubrzo pridružio Saturnu. Opasnost od povreda ili impulsivnih akcija. Da i ja zatvorim usta i otvorim oči, pitam se pitam…
U decembru me očekuje priča vezana za strance, za ugovore i za odlazak. Završavam još jednu etapu školovanja i širim posao.
Odlazim.
Oktobar
On je isti kao naš blaženopočivši deda B. I isto toliko pažljiv.
Vidi se da je usamljen.
I verovatno da se nadao da će sresti neku dobrodržeću gospođu njegovih godina. Za sada, dobio je mene.
I nekako posle prve nelagodnosti svidelo mu se.
A rumba je dosta erotičan ples.
U očima mu čitam sećanja na neke stare ljubavi, a u meni se vrti film kako deda i ja igramo šah i kako mi bezobrazno dobacuje na latinskom, sve se nadajući da ne umem da shvatim šta priča… i da se ne sećam.
E jeste, astrolab, čorba od kelerabe, pruske tabele i nos Tiho Brahea…
Sve sam deponovala tamo negde u krivinama.
Sve priče, svi kultovi, sva učenja se zasnivaju na istom. Umreš i rodiš se.
Pa tako i sada, dok smo u čamcu.
Prelazi se podzemna reka i izlazi na obalu koja odavde izgleda zastrašujuće.
I dok se vas dvoje okrećete u čudu oko sebe u ovoj poplavljenoj pećini i nesigurno pridržavate za ivice, ja se spremam za suludu stvar. Ustajem i skačem.
Moram da zaronim.
Da izvučem onaj tracijski kadmijum koji mi blokira tok. Da popravim sopstveni ARAS, moj jedini imetak. Da obrišem neke stare neuronske puteve i urežem nove. Da promenim frekvenciju.
Ljudi se obično plaše one udaljene obale, a odgovor se nalazi ispod.
I kada oboje pomislite da više ne postojim, da sam se udavila tamo dole, soko će me spaziti kako poslednjim atomom snage izranjam na površinu. I on će mi pomoći.
I tada ćemo ući u poslednju fazu procesa.
Dedu su odveli iz Hajdelberga u Dahau. Pričao je da su studenti tehnike imali specijalan tretman, čuvali su ih za svaki slučaj. Mogli su da budu i korisni.
Nas dvoje… samo igramo.
-Gledaj, otišla sam na ples zato što mi se smučio taj „Stieven Siegal macho shit“ fazon. Znam da je moj Mars specijalan slučaj, i znam da će me razbiti ako ja ne razbijam, i znam da je za moje telo najbolji aikido, i ne pada mi na pamet da se ponovo odričem mrežastih čarapa i štikli, i da tamo neka neandertalska gromada urla na mene i maše mi ispred nosa bambusovom motkom i kojekakvim nunčakama... Ti se ne sećaš, ali moj prvi momak je otišao u legiju... Pobogu, gde će mi duša ako krenem za njim? Pa, gde on da beži dalje od mene?
-Čovek stiže iz Izraela da drži obuku. Razmisli još jednom.
Novembar
Rad Sunca, kao što rekoh. Umreš i rodiš se.
Transmutacija.
Promeniš se iznutra i sve spolja se automatski promeni.
A ples je sjajna stvar. U tih par minuta možeš da osetiš kako se tela uklapaju, koliko je on sposoban da vodi, da zabavi, da nauči i nasmeje.
U tih par minuta odigraš čitav život sa nekim.
Svetla se ugase i onda osetim kako me drži malo jače i malo bliže sebi.
M je big and strong.
Udoban.
Ne brojimo, ne kontrolišemo, samo klizimo po parketu.
Lebdimo dok igramo bluz.
To je to.
Desilo se.
I priča se završila.
I kada pomisliš, plavi kralju, kada si zapravo siguran da sam izmislila neke stvari – nećeš biti u pravu.
U sred leta, tamo u šumi, potpuno sam se promenila.
I sada sam spremna za čoveka koji će me odigrati niz Njegoševu, preko centra, pa sve do pristaništa.
Decembar
Videli smo se poslednji put na groblju, B12 i ja.
Ne zovemo se, ne idu mejlovi.
Ponekad pustim Blue hotel, ali izbegavam i to.
Felicija i dalje stoji na susednom parkingu i niko je ne dira.
Mislim da je unutra još uvek jedna moja rukavica.
Prođem i ne osvrćem se.
Na kraju krajeva, nije kraj.
Dolaziću par puta uveče na uvežbavanje, ponekad kao ispomoć, i kada ne znam gde da odem.
Dolaziću da igram sa smooth operatorom. Da se odmorim.
U decembru će i Gideon navratiti iz obećane zemlje.
Da me nauči kako se lome kosti, kako se rasklapa i sklapa uzi mereno u sekundama, kako se nož hvata za oštricu i još mnoga korisna znanja.
Sa sobom će dovesti i pustinjskog lava.
Dvostruko uniformisanog čoveka koji radi na organizaciji transportera.
“Na kraljevo mesto dolazi lav. Pošto se pripremi jama kao klopka, lava namamljuje prijatan miris jednog kamena, koji očigledno služi kao čarolija za oči. Lav pada u jamu i čarobni kamen ga proguta (quem transglutit lapis). Et hic lapis quem diligit Leo, est foemina.
Jamu prekriva tectum vitreum.
Time nastali zatvoreni prostor (cucurbita), ovde se zove “thalamus” (svadbena ložnica). Lav stoga kao sponsus pada u ložnicu, gde na postelji od ugljevlja leži čarobni kamen, koji je “dobar za oči”, i koji je žena. Ovaj kamen, odnosno žena, transglutit lava, ita quod non potero videre aliquid de eo... - Marqus ”
I operacija Sunca ovog puta biće završena.
Dok ti odlaziš kolima, a ja produžavam stazom kroz park, poželim ti još jednom, ali u sebi, sretan put, pred očima mi bljesne struktura priče i istom tolikom brzinom nestane.
Onda pogledam oko sebe, osmehnem se i nastavim da hodam dalje u kasno letnje popodne…
… I da.
Pošto i dalje ne veruješ da si u priči, Garuda, neću da te uveravam u suprotno.
Kao što rekoh, Svetislav je i mene učio, ali sam bila dovoljno sujetna da ga ostavim zbog razvijanja sopstvenog stila, koliko god traljav isti i bio.
Bio si mi potreban kao istočna strana kompasa, kao provera za zapadnu stranu…
I da me kao leteća životinja pospeš izmetom u trenutku kada izlazim iz pećine.
I da me nasmeješ.
Kao što me uvek i nasmeješ…
Srećna ti nova i sve ostale godine.
I srećna vam svima sledeća i sve ostale godine.
Svima vama koji ste se sa mukom probili do kraja.
No… gde je taj projektil sa neba?
Objavio yzse u 31. decembar 2009 11:35:11 | 5 komentara
au žeeeno :)
Napisa ga za celu godinu....
Nek ti je srećna i vesela.. Da je podmladak zdrav, a mi ćemo lako već..
Ljubac!
Objavio neurojazz u 1. januar 2010 12:19:03
Kad mu ga dam... onda mu ga dam :)
Ti meni jedan, a ja tebi tri, ljub, ljub, ljub... :)
Da si mi zdrava, voljena i bogata, a podmladak...
Nek nas i dalje ne zarezuju i nek izrastu u bolje od nas :)
Objavio yzse u 1. januar 2010 12:40:26
Svaka cast na trudu!
Citam...
Objavio Morticia u 15. januar 2010 19:29:16
Slucajno sam nlejeo na Vas blog , svaka cast .Dugo nisam ovoliko uzivao citajuci nesto. Vi ste veoma darovita osoba.Cestitam jos jednom .Toplo se nada da cu nekada pronaci jos nesto sto ste napisali. Moje najdublje postovanje vasem talentu
Objavio Anoniman (Neregistrovan) u 17. januar 2010 19:59:30
Hvala.
Blog koji je funkcionisao ovde povučen je (za sada i do daljeg... ). Videću da li ću ponovo objavljivati... Za ovo mesto me ipak vežu neki sjajni ljudi.
Redovan program na srpskom jeziku emitujem na
http://astrologija-yzse.blogspot.com/
Tamo su postovi podeljeni po kategorijama pa je posetiocima lakše da se snađu.
U svakom slučaju, hvala još jednom :)
Objavio yzse u 18. januar 2010 17:47:46
Friday, January 1, 2010
2010
Nisam baš od ljubitelja proslava novih godina.
Nekako mi sve to izgleda... ne znam, glupo.
Šta se čeka?
Volim da prvog januara ustanem rano i izađem napolje.
Da dugo šetam praznim ulicama.
Mir.
Spokoj.
Ali ne živim sama. I moram da se prilagođavam.
Ovo je naša glavna, zvanična jelka.
I bila bi i jedina godinama, da Mili nije počela da izvoljeva.
Tako da sada imamo tu najveću glavnu, pa manje važnu, pa pošto nam ni to nije bilo dovoljno imamo i 3 male.
Ima se, može se...
Ovo je sporedna.
Električna.
A ovo je hit ukras za ovu godinu - dlakava kugla.
Da mogu - gnjavila bih je satima.
Kada sam ja bila mala, a to je bilo tamo u starijem mezozoiku... odrastali smo u okrilju našeg sjajnog samoupravnog socijalizma. To je u prevodu značilo da se svaka čistačica pitala kako se vodi firma.
I isto tako, Deda Mraz je transmutirao iz Božić Bate i umesto Božiću, priklonio se Novoj godini.
Paketiće smo dobijali preko sindikata i odmah znali da onaj štrkljasti čovek sa nalepljenom vatom, koja je kao trebalo a izigrava brkove i bradu, nije "onaj", Onaj Deda Mraz koji deci na zapadu noću upada kroz dimnjake i ostavlja daleko lepše poklone.
Ovo je jelkica u hodniku.
Tvrdim da je treba još doterati, ali mi Mili poručuje da gledam svoja posla.
Elem, kada se Mili rodila obećala sam sebi da ću joj omogućiti magiju.
I jesam.
Čak i u onim godinama kada... u onim teškim godinama.
Ova je na klaviru.
Izvodila sam čudesa da me ne otkrije.
I dosta dugo sam uspevala.
Ali je bilo akrobatski.
Išla je dotle da se potpuno ubeđena prepire u osnovnoj školi kako čudesni deda ipak postoji.
Pisala mu je i svoja prva nevešta pisma.
Sa adresom u Finskoj.
Ove godine je potuno sama napravila svoju prvu tortu.
Jeste, treba dekoraciju malo popraviti, ali kada pomislim da je u njenim godinama moje vrhunsko kulinarsko umeće bilo da napravim omlet, ponosna sam na nju.
Ma, dlakave kugle su dlakave kugle, apsolutni hit ove zime.
...I tako.
Čudesni deda zapravo ne postoji, ali se Mili zarekla da ako ikada bude imala decu, a ona ne veruje da će se to desiti, izvodiće istu novogodišnju akrobatiku.
Magija je magija.
Ja sam, gle časti, dobila u zadatak da okitim jelkicu na terasi i to ostacima ostataka.
I nekako mi je ta najdraža.
Zbog ovog Deda Mrazića, jedinog staklenog ukrasa iz mog detinjstva.
Neka mi poživi još malo.
Nekako mi sve to izgleda... ne znam, glupo.
Šta se čeka?
Volim da prvog januara ustanem rano i izađem napolje.
Da dugo šetam praznim ulicama.
Mir.
Spokoj.
Ali ne živim sama. I moram da se prilagođavam.
Ovo je naša glavna, zvanična jelka.
I bila bi i jedina godinama, da Mili nije počela da izvoljeva.
Tako da sada imamo tu najveću glavnu, pa manje važnu, pa pošto nam ni to nije bilo dovoljno imamo i 3 male.
Ima se, može se...
Ovo je sporedna.
Električna.
A ovo je hit ukras za ovu godinu - dlakava kugla.
Da mogu - gnjavila bih je satima.
Kada sam ja bila mala, a to je bilo tamo u starijem mezozoiku... odrastali smo u okrilju našeg sjajnog samoupravnog socijalizma. To je u prevodu značilo da se svaka čistačica pitala kako se vodi firma.
I isto tako, Deda Mraz je transmutirao iz Božić Bate i umesto Božiću, priklonio se Novoj godini.
Paketiće smo dobijali preko sindikata i odmah znali da onaj štrkljasti čovek sa nalepljenom vatom, koja je kao trebalo a izigrava brkove i bradu, nije "onaj", Onaj Deda Mraz koji deci na zapadu noću upada kroz dimnjake i ostavlja daleko lepše poklone.
Ovo je jelkica u hodniku.
Tvrdim da je treba još doterati, ali mi Mili poručuje da gledam svoja posla.
Elem, kada se Mili rodila obećala sam sebi da ću joj omogućiti magiju.
I jesam.
Čak i u onim godinama kada... u onim teškim godinama.
Ova je na klaviru.
Izvodila sam čudesa da me ne otkrije.
I dosta dugo sam uspevala.
Ali je bilo akrobatski.
Išla je dotle da se potpuno ubeđena prepire u osnovnoj školi kako čudesni deda ipak postoji.
Pisala mu je i svoja prva nevešta pisma.
Sa adresom u Finskoj.
Ove godine je potuno sama napravila svoju prvu tortu.
Jeste, treba dekoraciju malo popraviti, ali kada pomislim da je u njenim godinama moje vrhunsko kulinarsko umeće bilo da napravim omlet, ponosna sam na nju.
Ma, dlakave kugle su dlakave kugle, apsolutni hit ove zime.
...I tako.
Čudesni deda zapravo ne postoji, ali se Mili zarekla da ako ikada bude imala decu, a ona ne veruje da će se to desiti, izvodiće istu novogodišnju akrobatiku.
Magija je magija.
Ja sam, gle časti, dobila u zadatak da okitim jelkicu na terasi i to ostacima ostataka.
I nekako mi je ta najdraža.
Zbog ovog Deda Mrazića, jedinog staklenog ukrasa iz mog detinjstva.
Neka mi poživi još malo.
Subscribe to:
Posts (Atom)
