Corpus callosum - reposted

Način na koji uzimaš moju ruku i način na koji te hvatam u polugu dok me pitaš koliko sam teška. Zar je bitno, okrećem se i gubim krucijalnu sekundu.

Način na koji u tebi vidim dvogodišnjeg dečaka i starca u isto vreme dok si ubeđen da sam očarana tvojim torzom.

I onaj način na koji me prenosiš, samo da bi se napravio važan. I način na koji mi se pred očima smenjuju slike tvog nošenja džakova, dece, pijačnih cegera.

I dok smo u klinču mi klizimo kroz dane i kroz noći. Dok smo u pokretu, u zahvatu, u bolu, ja mentalno izletim i nađem se u laboratoriji. I gledam sebe, gledam nas zapečaćene u retorti, u fazi, u toku procesa.
I onda se osvrnem i vidim redove retorti, vidim milione situacija u kojima živimo neke paralelne živote. I vidim majstora.
I da sam majstor ja.

I ponovo izletim. I posmatram sebe kako posmatram sebe, kako posmatram retorte u kojima smo mi, i ja bez tebe, i ti bez mene.


I način na koji podižeš ruku u toku napada broj 2. i kako gledam da te na najbrži način isečem preko arterije. I kako ti probijam jetru u toku napredovanja i kako te sahranjujem i rađam, kako te hranim i kako te učim, i kako ti savijam ruku u polugu.

I onaj trenutak kada si moj otac, ljubavnik ili sin. I kada sam ja tebi sve to.
I gubim krucijalnu sekundu dok se smeješ.


Ali se ne dam, pokušavam ponovo. I ponovo se prebacujem u kulu.
Tamo gde, među golubovima i među slepim miševima, i među knjigama, ređam retorte u kojima živimo neke živote. U kojima se smejemo, u kojima klizimo jedno preko drugog, u kojima smo smrtni neprijatelji ili se samo ne podnosimo.
I posmatram... sebe kako posmatram nas.
I posmatram sebe kako posmatram sebe kako posmatram nas.

I biram, i nalazim. Onu posudu u kojoj trčimo kroz pljusak. Dodajem sumpor i natrijum i kalijum za endotermnu reakciju.
Mokri do gaća, mokri do kostiju, do principa, rekao bi ti. I naglo stajemo dok mi se haljina cedi sa svih strana.
I dodajem magnezijum hlorid i tada se izvlačiš iz zagrljaja i skidaš majicu, i držiš je kao krov nad nama dok nas zasipa grad.
Pečatim ovu retortu i lepim etiketu slaba nuklearna sila.
I kažem - voda.

I gledam redove flašica i kako se ljubimo u toj mokroj, natopljenoj letnjim danima i entuzijazmom.
I opet kažem - voda.
I ostavljam je.


Nije stvar u tome, nijedan muškarac ne može da te podigne jednom rukom... osim mene, kažeš mi dok te ponovo napadam.

I još jedan pogled na najvažnije retorte. Onu u kojoj bacam gromove. Moji su ti nenadani rano jutarnji. Tu gde se stvaramo i gde ti nosiš vatru. I onu u kojoj smo sahranjeni, nepokretni, zemljani. I onu privezanu kanapima, u kojoj lebdimo, promenljivi, vazdušasti.

Hiljade staklića u kojima kao homunkulusi igramo igrice, svađamo se, volimo, grickamo.
Rubedo faza.

Način na koji hvatam tvoju šaku, okrećem je, izbijam oružje, savijam te i obaram na pod.
Način na koji mi kažeš - zaplešimo još jednom, dok ustaješ i pripremaš se za novu turu, prisiljava me da se osmehnem.

Prisiljava me da se smejem dok gledam nas, kako gledam nas, kako gledam nas.
U fazi rubedo.

Kraljica bez cipela

-Treba da kupim još jedan mač. Pa sad kombinujem kako da naručim, pošto ovde ne mogu da nađem to što mi treba. A onda kombinujem koliko mogu da me oderu ovi sa carine...

-Godinama gledam kako se teško naoružavaš. I samo me zanima jedna stvar - kada konačno nameravaš da kupiš adekvatne cipele?

-?
...

Putuj

Putujem

Dišem vodu
Pokrećem se

Ipak putujem

Život 24

Change my mind

Sensei Ueshiba i ja se družimo u dođou.

On gleda sa zida.

Ja iz ogledala.

Volela bih samo da vreme učenja ne traje toliko dugo. 

 

Da planinama i rekama ne treba toliko vremena da se transformišu, a onda vrate u početno stanje.

Iza svega u stvari stoji borba sa vremenom.
Ona koja se uvek gubi.

Kraj sezone

Mislila sam da će to biti poslednji damski dan ovog leta.

Pošto ionako nonstop prašinarim sa momcima u šumi.
A zbog terena smo prešli na daleko krvavije drilove.
Zemljica je mila majka u odnosu na beton i parket.

I vidi se da brljavim u latino formaciji.
Sa Saturnom na Mesecu još uvek se dobro držim.





I... mislila sam da je to kraj ove sezone, ali onda je stigao poziv za dođo Harukaze
Tamo me sa zida umno posmatra Morihei Uešiba.
I samo ja znam ko je on.

I samo on zna ko sam ja.

Čini mi se da sam videla cica macu

Da, videla sam cica macu.






Mačora ubicu.