Kuvarica

Znam da sam potpuno poludela i pobrljavila, ali ako za vikend ne napravim profiterole ne znam šta da radim.

Konje ubijaju u nedeljno popodne

U danseriji je bilo zapanjujuće malo ljudi koji su gledali film "Konje ubijaju zar ne".
I to me je uvek čudilo, pošto je u pitanju valjano delo.

Tamo negde početkom dvadesetog veka plesne dvorane su ušle u modu, a dvadesetak godina kasnije i to zahvaljujući velikoj ekonomskoj krizi uvedena je i nova igra.
Parovi su igrali za šačicu dolara po principu ko duže izdrži.
Na svakih sat vremena išla je pauza od deset minuta u toku koje je plesni par mogao da spava, jede, ode do toaleta i to je sve. Igralo se za život ili smrt.

U istoriji je ostalo i da je par koji najduže izdržao igrao malo više od devet meseci.
Za sto dolara.

Ako se pitate kako - tako što je muškarac pridržavao ženu dok je spavala, a posle nekog vremena žena muškarca.
Nije to bio šampionat plesu gde se ocenjuje tehnika i lepota, već gladijatorska borba.

"Konje ubijaju zar ne" je najmanje film o plesu, o bedi i borbi je mnogo više.

Sai bejbe

To što ona drži u rukama to je moja nova zanimacija.
Godinama sam tražila kako se mlatiti i kasapiti trozupcem, i izgleda da je to - to.

Začarani hrast

-Moraćeš da je pustiš, sad joj je vreme za prvu inicijaciju, kaže mi veštica.
-Mislim da je rano, odgovaram intelektualno.
-Nije, i tvoja je bila u njenim godinama.
-Znam, ali...

I onda me podiđe jeza, nešto mi prostruji uz kičmu, pa kroz glavu i kao u pretis loncu samo mi išišti kroz uši.
Plašim se i svesna sam toga. Ja sam večito taj zmaj koji stoji iza nje spreman da je zagrli krilima i spali svaku prepreku. Omnipotentni mini bog kome se ne veruje kada kaže da ne zna, ne ume, ne može nešto da izvede. Ona tada urla na mene očekujući sa punim pravom da mahnem, prospem vilinski prah, uzmem čekić, šlajfericu, bušilicu, četku, motku, mač, oklagiju, neku moju tinkturu ili eliksir i regulišem to nešto čas posla.
Ali sada se plašim.

-Moraš da je pustiš da uđe u biljku, kaže ona ponovo.
-Ali ona nema...

I tada mi pred očima prođu sve one Šekspirove rečenice o rascepljenoj jeli, o zatvaranju.
 
-Šta nema? Keltska je krv u njoj, sve ima. Sve što joj treba za biljku.
-Ali ona je drugačija...
-Drugačija od tebe. Zato uči od nje, posmatrajući nju.

Ja ćutim, a veštica se osmehne.
-Biće joj to potrebno za posao. Pusti je. Samo je pusti.
Gledaj je, drugi je to stil od tvog, samo je gledaj.

Koplje

Dron je stigao sa one strane, a i već su nas ispitivali zbog toga,

ali nisam zbog toga izašla na stadion.

Znala sam praktično sve dva sprata ispod i tri nivoa iza, pa je došlo vreme da vidim kako da spremimo sledeći slet za druga Tita...

Ova ideja avaj nije dočekana sa oduševljenjem, kako sam mislila, te smo svi đuture izbačeni posle celih dva minuta na pomoćni fudbalski teren.



Vidi... da skinem kopljem list na onoj grani, samo se malo plašim da ne prebacim na teniski klub i pocepam im balon?
Ili je ipak sigurnije da gađam tik pored mrava na vrhu one gomile peska?... Mada se bojim da ga ne istraumiram.
Šta da radim nisam pametna...

Imali smo bočne udare vetra od 6 Bofora, ali za jednog profesionalca to nije problem.



I naravno instruktor mi je vrlo ozbiljno objasnio da se koplje drži kao poslužavnik sa dve kafe i ratlukom, 6 kristalnih čaša do vrha napunjenih tokajcem, labudom od leda i tortom od sedam spratova.
I osećaj je vrlo ugodan.



Po izbacivanju koplja vrlo je važno profesionalno stati tako da bez pauze može da se nastavi neka denserska formacija...
Pogled mi se gubio u daljini pošto nisam bila sigurna da l' sam videla da je ulicom prošla 34-ka ili mi se učinilo.
Moje koplje je ležalo tu odmah, cirka 12,8 cm daleko.



Ovde se vidi kako čekam da mi dovuku slona pod sedativima na travnjak u nadi da bih ipak mogla i da ga pogodim.



Da sumiramo:
Nismo svi rođeni za bacanje koplja, niti smo svi rođeni sa 2m visine i rukama od 1,5m.
I možda neki od nas ne umeju da dobace dalje od celih 39cm, ali zato umeju da zavrljače ovaj disk u obliku letećeg tanjira u pravcu vispreno duhovitog fotografa.
Te i da ga istom prilikom iznabadaju narečenim nesrećnim (ali ženskim) kopljem.

Mislim... čisto da se zna.



U svakom slučaju tog poslednjeg lepog jesenjeg dana i među vrlo ozbiljnim sportistima nas dvoje smo bili vrlo neozbiljni, ali sam ubeđena da smo se najbolje i zevzečili.

Intervencija

Tako to izgleda kada "momci" ulete u igru.

Dinner and a show

Mislila sam da će se ugušiti, da će me udaviti, da će se samoubiti, ali tek pošto ubije mene, da će da napravi haos, da polomi sve, a prvo mene, ali nije.

Samo je umirao od smeha dok je proveravao sve što sam mu spremila.
I slušao pažljivo moj celokupan/celovečernji program.

I ponovo i ponovo se smejao.