Sloboda u svakom smislu

Eto u duhu retrogradnog Merkura i posle danonoćne borbe sa tjubetovim editorom da postavim i ovo, za pojas zadenem, najedem se jagoda, pogledam još jednom jedan valjan stari film i gotov dan.
Konačno.


Prvo ide "oklopno vozilo"..


a za njim i mi "ostali".

Tarraxinha

Nedostajao mi je.

I onda u jednom suludom trenutku pokazao mi je da je tu.

I onda sam znala da posmatra.

 I bio je zadovoljan, osetila sam to.

I svaki put kada pogledam vidim ga na toj slici.
Tu odmah iza mene.

I neka tako i ostane.

Muški stil

Kako sam ušla sačekalo me je ovo...



Lepo.



Da li da vadim onaj moj kineski poluatomatik, da li da spašavam klinca ili da proletim kroz vrata?
A treba da igramo.



I počeli smo.



The Art of Krump



Agresivnija verzija hiphopa.



Filozofska verzija hiphopa.



I poznato lice... iz prošlog života.



A pošto smo dobro iznabadali parket i izazvali vibracije koje će se dalje preneti, te izazvati naknadne udare u Nepalu ušli smo u koncentraciju... pred borbu.



To nije samo ples, igra.



To jeste borba.

Oslobađanje.

I da, egzibicionizam.

Ovde smo se ubeđivali.
I on je bio u pravu.

Ne sme da ima povratnu reakciju,
pogotovo ne iz ogledala.

I živo me je zanimalo šta će sada da se desi...

I počeo je..

To tačno liči na njega.
Kako ga dobro poznajem.

I šta sad da pomislim?
Prpa, kao i zimus kada sam ga prvi put videla.

Ovo je generalno muški stil.

Potrebna je i snaga i stav.

I deluje moćno.

Primalno je prava reč.

A onda se okrenuo i kao - ti.
-Šta, bre, ja?
-To.
-...Aha.

I ovde se desio kratki spoj međ sinapsama. Trebalo je da igram, ali meni je u glavi bilo da odalamim malog u glavu, ako treba pomerim se desno, njega nogom, pa onda levo da preuzmem nju kao taoca (taman je stajala u idealnom pravcu) i povučem se ka glavnim vratima.

Ovakvo razmišljanje je uzrokovalo blok u kukovima i traljavu igru.

Ali ima vremena za vežbanje.
Odlična je to stvar.

Treba puno da učim.

Vraćam se

Sećam se kada je pričao o onoj akciji u Izraelu. Trebalo je da se desi 2011., a desilo se prošle godine.
Sada je najavio Jordan, pa ponovo Izrael. Ali za 2016.
Mislim da će to brže.

Kažem joj da nema ništa od letenja na jug. Čak je i Turska kritična od jeseni.
Sačekaćemo.

U međuvremenu moram da se vratim obukama.
Zarđala sam.
Sasvim sam dovoljno igrala, mada iskreno... nikad nije dovoljno.
Ali da mora da se radi - mora.

Ženski stil

Pre neki dan sam se prebacila na mušku stranu sale.
Bila je neka utakmica, pa su falili mužjaci. I ok je, treba da pomognem. I zašto da ne, zašto da ne naučim muške korake? Mada, koji će mi đavo?
Ali je ok da pomognem.
Ma, ionako sam bila obučena kao muškarac.

Što me, opet, ne čini jednim.

Mili je jedina ženskica sa kojom mogu slobodno da igram muški korak, od ostalih dobijam jezu. Valjda su hormoni u pitanju.
I eto... posle mi je prišao debeli i uz zagrljaj promrmljao kako bi bilo lepo da nađemo neki gej klub pa da na miru igramo, kao muškarac sa muškarcem.

Danas tražim u plakaru te srebrne sandale. I posle... te glupe Robin Hud farmerke, ali sa nekim kamenčićima i budalaštinama.

Gore će ići majica sa otvorenim leđima i spreda velikim dekolteom. I neke poveće viseće minđuše.
Dakle, kipi i zateže, spreda i pozadi. I plus minđuše.
I biću žensko.
Realno - nameravam.

Sutra...
Sutra jeste dan za mačeve, ali ništa od toga.
Neće na njih padati prašina, čak ni u književnom smislu.
Zna se da se o mačevima brinem kao o deci. A klavirštimer zna i gde držim oružje.
Blizu, na dohvat ruke, a nevidljivo za onog ko ne treba da ga uoči.
Dakle, ništa mačevi, ništa krvavi treninzi.
Samo kizomba, ženski stil, solo i sa partnerom.

Rekao mi je da sačekam tri dana i da će mi se on javiti u snu.
I tako je i bilo.
Pogledala sam ga i izvikala se na njega što je obukao kožni crni sako kao Vulin, mada mu je bolje stajao od Vulina. U stvari, njemu sve bolje stoji od Vulina, razmišljam dok prekopavam minđuše. U stvari, njemu je sve bolje stajalo od Vulina, pošto je imao tako ogromno, zgodno muško telo.
Ništa mi nije odgovorio, samo se onako seksi osmehnuo, zakopčao narečeni sako, uzeo mi ruku ispod svoje i onda smo ušli u noćni klub. Da igramo, dabome.
I sećam se kako smo prolazili kroz masu i kako sam ja bila sva hepi i ustreptala što me najbolji frajer u gradu vodi da igramo.

Prošlo je 40 dana pre neki dan.
Ja brojim.

U stvari, ovih dana nema dana da mi neko ne javi da je neko drugi umro. Tako to ide posle bitnog pomračenja. Ono - brojim mrtve, prebrojavam žive.
Ali on mi je bitan.

Odveo me je da igramo u snu i to pre nego što je izašao iz ovog vazdušnog prostora i produžio u bardo.
Sutra ja nameravam da vodim njega na tri sata kizombe.
I biću vrlo erotična i ženstvena, sve što je on obožavao da vidi na meni.
I igraćemo vrlo lepo.
I uživaćemo.

I niko neće znati tamo u Gnezdu da igram sa njim.
Muškarac sa muškarcem.
Žena sa muškarcem.
Sa ove ili one strane života.

Realno, nerealno, nadrealno, iracionalno.
Sve što smo imali i što nismo imali.
Sasvim svejedno.

Baron

Predlog za nedeljno popodne uz mali ekran.
Crveni baron - prijatelj/neprijatelj sa velikim mudima i još većim osećajem časti.
Mit i legenda dvadesetog veka.

Boelcke's first rule: Attack by surprise, from above, coming out of the sun.