Grešno, pa šta

Baba kaže - Vrana vrani oči ne vadi.
Ja kažem - Znam.

Onda odem i počnem da kucam.
Mislim, šta da kažem? Da oštrim pero, olovku, tastaturu?
Ne oštrim ništa.

Ja mu kao dođem neki Gideonov mač.



Nije mi samo jasno zašto je meni baš upriličena ta čast da se s vremena na vreme nosim sa nekom budalom.
I uopšte mi nije jasno da kada nekom ljubazno kažem da me ostavi na miru jer će svoje levo jaje naći u slivniku desno, zašto me taj neko ne shvati ozbiljno?

Nego svoje levo jaje ipak nađe u slivniku desno.

Mrzim te situacije.
Ponavljaju se.
I odavno nisu uzbudljive.

Sve u svemu...

Kada igram onda igram sve.
A ona dolazi i vreme je da se uči i od nje.
Ali... počinje promena.




Dosta sam se naigrala, namlatila, pozdravila puno njih.
Počelo je da zamara i počelo je da se ukazuje novo.

Za sada se to novo i ja samo dogledamo, ne reagujemo, pravimo da se ne vidimo.
Ali počinje.

Story teller

Od nje učim već pet godina.
Tek pet godina.
Samo pet godina.

Ima ona jako lep sistem - ako ti ne poželiš da mi pobegneš, ja ne radim dobro svoj posao; a ako ja ne poželim da pobegnem od tebe, tada ti, kao učenik, ne radiš svoj posao.
Za sada radimo odlično, mrzimo se i volimo, svađamo i učimo.
Pitala je da li znam šta je baba Jaga, a ja sam joj rekla da znam, samo što ona još uvek nije čula za baba Rogu.
Ali je sada odlično vreme za to.

I po načinu na koji Mili dobija alergijske reakcije od nje znam da je na dobrom putu.
Biljke joj same prilaze.
Biće valjan doktor jednog dana.

Tek, sve u svemu, šta god mislili o njoj, ova baba Jaga je odličan story teller.

Rustični tart sa kruškama

Pravi pravcijati voćni tart za potpune početnike

Ide ukupno 300 gr brašna, ovde je 200gr običnog i 100gr pirinčanog. Može da se  kombinuje i sa integralnim, čisto da deluje onako rustično, provansalski.

Dakle: 300gr brašna, 50gr smeđeg šećera, 20gr rogača u prahu, 1/2 kašičice sode bikarbone. I kada to se dobro pomeša dodati još 100-125gr putera i jedno celo jaje.

Da ne zaboravim - dodala sam pola pune kašičice anisa u prahu pošto mu to da nekako, onako... 
 
Uzeti i 100ml hladne vode, pa pomalo dodavati u toku mešenja u činiji, jer je dosta "prhko". Treba malo manje od 100ml, ali dolivajte po malo i sami ocenite.
E elem, umota se u kesu i pravac frižider na jedan sat da se "odmori" testo.

E sad, to testo i nije toliko slatko jer ide malo šećera. Ali ako bi se u to dodalo par kašika meda i možda malo cimeta, mogle bi da se oblikuju loptice i direktno ih tako pečete kao medenjake, pa posle može i ne mora neki preliv.
A ako se zasladi dodatno običnim šećerom, a stavi manje vode, onda mogu da se prave keksići i peku se na 180C na desetak minuta. I imaćete super brzu i lepu stvar.

Glavni recept... da ne zaboravim:
Ovako se testo izvadi posle tih sat vremena, rasporedi po kalupu za tart (ja sam uzela ovaj drugi cvetasti, pošto sam se plašila da se ne zalepi za onaj što ima reckave ivice, ali nije uopšte lepljiv kad je gotov, super sarađuje). Prvo se kalup namaže puterom, pa pospe sa malo brašna, pa onda rasporedi testo. I od gore ide fil.

Tu sad opet varijacije. Ovde su išle po četvrtine kruški. Ali ove kruške su bile u zamrzivaču, pa su se odledile u toku noći.

I zato imaju konzistenciju kao da su kuvane. Oljuštila sam ih, posula sa dve kašike cimeta u prahu, pa dve kašike krupnog kristal šećera i onda sam se setila vanilin šećera, pa je preko uletela i kesica toga, pa sam (jao) pronašla i aromu vanilina u bočici dok sam brljala po špajzu. I to je pokropljeno.

Tako da to što je tamno, nije zato što je zagorelo, nego je siroto zasuto istopljenim cimetom.

Otišlo je u već zagrejanu rernu na 180 C i na nekih 25 minuta. Poslednjih 5 minuta sam uključila ventilator da suši celu konstrukciju pošto su kruške ispuštale dosta soka.
Vodite računa da ne zagori i nije strašno ako je testo malo mekše, kada ga izvadite stabilizovaće se za pola sata.
Ali do tada će i pola tarta da nestane, bar je tako u mojoj kući...

Ako imate sveže kruške (ili jabuke) možete da ih isečete na tanke komade, pa preklapanjem ređate. Prošle jeseni sam pravila takvu stvar sa kruškama i breskvama i kada je bilo pečeno prelila sam medom. I da se onesvestite.
Može bilo koje voće, neki džem, lemon curd.

Ako je sveže voće, ali "droćkavo" tada treba da odlijete sok, pa sok malo prokuvate sa šećerom i možda malo limunovog soka da se dobije gušći sirup, a koji se prelije.
Ako se ne stavi rogač u testo biće normalne boje, ali i to zavisi od ostalih začina.

Kombinujte začine, eksperimentišite slobodno. Šta god da uradite (a sa ljubavlju) ima da plane momentalno.

I ove zime

Prvo osetim pesak u grlu, a onda počne da mi ispada iz nosa i ušiju.
I to je to.

Neke ljubavi su ipak besmrtne.

Opštenarodni

Povučem slajder i osetim pogled sa druge strane streljane.
Pravim se da ne vidim.
Ne, ne vidim.
Osećam testosteron kako se kristališe u dolaznim talasima.
Osećam u kolenima.
U... dole.

Stara je to priča.
Žena oko šipke i muškarac sa kacigom.

To su bajkerski narodnjaci.
To mora da se zna.
Napamet.

Kod Bubanj potoka

Nisam znala, sanjala sam.
Celu noć, dan je bio u snu, idem prva iza crnog sanduka.
Ulice su nekako uzbrdo, kao da se penjemo uz planinu.

Jutros sam saznala.
Sa motora.
Naravno.

Neke ljubavi su...
Onaj drugi samo pređe na onu stranu, a ovaj što ostane voli ga večno.
I to je to.
Cela priča.

Kako napraviti nuklearni reaktor u kućnim uslovima

Ma kakav CERN? Kakvi bakrači?
Ma i da se nema žute banke, lepo se počne na Kickstarter-u i fino... parica po parica...