Baba kaže - Vrana vrani oči ne vadi.
Ja kažem - Znam.
Onda odem i počnem da kucam.
Mislim, šta da kažem? Da oštrim pero, olovku, tastaturu?
Ne oštrim ništa.
Ja mu kao dođem neki Gideonov mač.
Nije mi samo jasno zašto je meni baš upriličena ta čast da se s vremena na vreme nosim sa nekom budalom.
I uopšte mi nije jasno da kada nekom ljubazno kažem da me ostavi na miru jer će svoje levo jaje naći u slivniku desno, zašto me taj neko ne shvati ozbiljno?
Nego svoje levo jaje ipak nađe u slivniku desno.
Mrzim te situacije.
Ponavljaju se.
I odavno nisu uzbudljive.
No comments:
Post a Comment