Dangal

Eto i januara.
Razmišljam dok idem u majici, a pošto sam pola sata pre toga stajala bosa radeći Či Gong, a dva sata pre toga se valjala po blatu radeći sve moguće delove obuke koje mogu da odradim sama.

I modrice su redovne pošto moj mladi mentor nema baš toliko iskustva sa ženama, ali ume da ih baca kao blesav.

I tako idem u majici. Istina imam kapu i rukavice, ali ljudi me nekako malo čudno gledaju dobro uglavljeni u jakne i dok se tresu od hladnoće.

Nije to tek tako, i nema potrebe da se pravim važna kako ja ovo ili ono. To je nešto što se gradi godinama, zubima, krvlju i znojem.

I jeste. Ima taj muški deo i ženski deo i neutralni deo. Ali koga briga?
Ja sam Durgina služavka i dvorska dama i bibliotekarka i moram da poštujem sve ono što neke ljude čini elitom, jer su za elitu i napravljeni.

Ostali imaju šopinge, kolače i tople domove. I misle da je to sasvim dovoljno.

Meni nije.