Plan za kraj leta

Nađem slučajno tražeći neku borilačku obuku koja je išla leti par nedelja u nekom manastiru.
Nit mogu da se setim imena manastira, nit šta su radili, ali znam da je bio ozbiljan dril.

I tako počnem da čačkam i iščačkam ovo.
I pošaljem mu link.

I evo, odmah me je rezervisao, i sad traži smeštaj.





Zna šta hoće u životu.

Telo traži

I telo će i dobiti.
Kontrolu, snagu, pokretljivost i gracioznost.

Gnjavim se baletom. Lažem, napajam se baletom svih ovih zimskih meseci.
Odlično je kao kontrastil borbama.
I drži mi telo u ženskom modu.

Ali šipka me zove.
I nema svrhe da se opirem.

Por amor

-I zamisli samo kako si vezan i gledaš me ispred streljačkog voda...

I njemu se samo za delić milimetra pomeri mišić ispod oka, ali odmah uspostavi kontrolu i nastavi da diše.

-Ne, moraš to da imaš u svesti. I streljački vod, i nož i davljenje.

I on zna da je tako.

Jer tako smo napravljeni, sklopljeni, to nam je suština. Iz života u život.
I naš zagrljaj je i nežnost i borba i potreba.

I dok tonem u njegovim rukama zamišljam sve ono što je drugima strahotno i nepojmljivo. I vežbam se.
Uvek se vežbam za najgore.

A posle gledam kako on stari, pa umire. Pa se ponovo srećemo. I grlimo i borimo.
Iz života u život.

Na pamet mi ne pada

da pričam ili pišem o pomračenju.
Čak sam razmišljala i o tome da zatvorim ovaj blog, to je tačno to vreme, ta tačka gde se sreću čvorovi.
Ali ne znam.

I zato neka stoji.

Tu je tetovirani.
On mi uzima vreme.

Nema tu ništa, niti će biti.
Ali mi prija.
I neka tako i ostane.

Helga

Ima onaj strip o Hogaru Strašnom kad Helga taman na miru očisti kuću, kad nenadano eto Hogara da usvinji što pre. I pita ga ona –Pa otkud ti ovako brzo kući? Zar nije trebalo da palite Englesku, pa brodovi, ovo ono? A on joj na to odgovori sav srećan: -Vodila me je moja srećna zvezda.
Poslednja sličica u stripu prikazuje Helgu kako noću ispred kuće kamenjem gađa zvezde.
E noćas gore na krovu solitera ja ću da gađam koristeći sledeće projektile: CA1, CA2, CA3, Ptolomejeve tabele, i ako sam specijalno dobro raspoložena sva tri Mileta.
(CA je skraćenica za Lilijeve Christian Astrology knjige, a Mile je čuveni Mile Dupor).

Jupiter se noćas stacionira retrogradno, pa da pomognem malo da se debeli brže okrene, jer me je razvalio ovih dana i nedelja čučeći na mom Uranu i Merkuru, dok ga je preko puta natezao tranzitni Uran. Šta god je moglo – desilo se.

Jutros lepo reče čovek da se ljudi stalno žale na Saturna, ali kao Jupiter ne može niko da te spuca onako ekspanzivno udarnički.

E pa draga moja dvojice (Jupiteru i starojko mu Uranu) lepo ste se preko mojih leđa, ali sada je dosta.
Žurka je obustavljena do daljnjeg.

Adrenalin

Valja se i to ponekad.

Tart pita od praziluka sa pavlakom

Laka i brza za pravljenje, a tako ukusna i rustična.

U međuvremenu sam počela tradicionalno da pravim više ovih testa za tartove i da ih u obliku debljih malih palačinki pakujem u kesice i ostavljam u zamrzivač. Pa kad nekom u kući padne na pamet da bi baš jeo tart sa ovim ili onim, samo ujutru izvadim testo iz friza i do podne je odleđeno. Punjenja su razna, ali je testo i za slatke i za slane tartove potpuno isto.
 
Prvo sam naučila da pravim testo za tart ili pitu po američkom receptu, što je daleko lakše i brže od onog mog standardnog. (I ovo je prekopirano iz ranijeg posta o tome kako se pravi klasični tart od bundeve).

Jako je lako. Uzme se šolja i po brašna, pola kašičice soli i pola šolje putera. Uz to ide pola čaše hladne vode, ali baš hladne i baš 100 ml. Puter se rasturi u što sitnije komadiće, uspe se pola od vode, pa se mesi, a zatim dodaje još po malo u toku daljeg mešenja  u činiji. Ali se generalno ide na to da se druga polovina vode ne iskoristi skroz.
Umešeno testo se oblikuje u kuglu, umota u providnu foliju i stavi u frižider na minimum pola sata.

I kada je prošlo pola sata, izvadila sam testo iz frižidera i umesto da ga razvučem oklagijom, pa prebacim na tart (mrzelo me, a i činilo mi se komplikovano, samo sam (na puterom namazan i pobrašnjavljen) stavila kuglu testa na sredinu i razvukla ga preko kalupa za tart (standardni reckavi kalup za tart, ne znam koji je prečnik, ali je onaj najuobičajeniji). I eto ga.

U međuvremenu sam napravila punjenje od praziluka. Ceo veliki praziluk sam oprala i iseckala na komadiće. Ubacila sam u šerpu sa oko 50gr putera i na laganoj vatri krčkala desetak do 15 minuta. Malo kasnije dodala sam začine, origano, majoram, malo majčine dušice i bosiljka, i šta god vam padne na pamet, i pošto sam imala beli luk u prahu, to je dodato tek posle pavlake.

Pošto je povrće valjano skuvano, dakle potpuno je mekano, u to sam sipala dve čaše kisele pavlake, i zbog toga nisam uopšte dodavala so. Promešala sam dobro i otišlo je na testo za tart.

Po testu sam poređala neko suvo meso, jer je to bila detetova želja, a i tako se slično pravi francuski kiš loran, pa je punjenje išlo preko svega ovoga.

Otišlo je u rernu prvo desetak minuta na 220C, pa posle otprilike pola sata na 180C. Proveravajte sami bockajući viljuškom i proveravajući koricu sa strane.

I gotovo je za čas. Eto rustična večera za pola sata ili sat u slučaju da imate unapred pripremljeno testo. I sve se jako lako pravi. A tek što miriše... fantazija.

I ode za čas.
Kao i uvek u mojoj kući.