Izvini

Nisam mogla da te zovem... U stvari, znaš da ne smem da lažem. Nisam htela da te zovem.

Znala sam, naći ćemo se, saslušati to predavanje ozbiljni kao akademici, onda ću da te povedem negde ulicama da se malo smeješ, da pravimo budale od sebe (kao da nam je to ikad i bilo teško) i da se rasterećen vratiš kući.

Ali nije mi bilo ni do predavanja, a ni do tebe.
A znam da ni tebi nije bilo do mene. Ne sad - dok si u ljubavnoj problematici.

Fenomenalan dan, taj utorak.

Počela sam da čitam Ramajanu, kao što sam čoveku i obećala još proletos. Pa ona slika ispod koje spavam već 20 godina je tačno to – Rama, Sita, Lakšmana i Hanuman. I sad... Rama je proteran na 14 godina, a prate ga njegova žena Sita (najlepša od najlepših) i verni mlađi brat Lakšmana.
I upravo sam taj dan završila bitku sa rakšasom Kharom i počela da se spremam za onu glavnu sa Ravanom.

I otišla sam konačno da poručim kamen (naravno, odrao me je), ali smo se zaglavili u nekoj priči pa mi je objašnjavao da će morati da provuče metal kroz iridijum, a preko elektrolize... Da bi ga stabilizovao u boji. Standardni postupak. Ma, nebitno - mislim se ja do god je sve ostalo kako treba. Naručila sam ga na Muruganov dan, a dobiću ga na Šukrin, tačno sutra i tačno kako treba... Na Diwali.

Tu u blizini Privrednog suda štrajkovali su radnici... Ja sam samo prošla, moj put ide dalje.
On vozi – ja gledam.

Tamo na Terzijama počela sam da pevam onu davnu pesmu.



Uzmi ako ti se sviđa - http://www.4shared.com/file/69020925/354030c3/16_Govinda1.html

Prošlo je... koliko? Skoro jedan solarni ciklus. Tada kada sam se probudila pre zore.
Probudio me je bol.
Ustala sam i otišla do bolničkog prozora. Još je bila noć. Samo autoput i voz koji je upravo ulazio u stanicu Prokop.
Malo kasnije došla je sestra i rekla mi da uzmem duplu dozu blokatora. Ćurka jedna. A i ja sam bila ćurka. Samo, kako smo mogle da znamo da je to „ono“?
Opet me je zabolelo. Krvnički. Nisam imala granu mangovog drveta da se pridržim, pa sam se pridržala za Njega.
Sledeće beskrajne sate čekala sam i pevala u sebi. Čekala da se nameste sazvežđa, planete, kuće.
Pevala sam to. Drugu pesmu nisam znala. Čekala sam da se nešto desi, pa da umrem.
Jer „moj život za Tvoj“ i nema dalje.

Muzika se pojačavala. Taj mršavi anemični plavi, što i liči na tebe, sve vreme mi je pevao. Svih trinaest sati. Kada su me dovezli u salu, okrenuli su me ka istoku, a on je stajao iza mene. On, u stvari sva četvorica. U stvari, 144 člana hora, simfonijski orkestar, perkusionisti, red gitarista, tri reda sitarista i 28 nakšatri.
I da, umrla sam tog dana i ponovo se rodila.

Rama mora da prođe još borbi. Rahukalam, ništa drugo.
Ali ja nisam iz te priče, bez obzira na egzaltacije Sunca i Meseca, bez obzira na sve. Zato idem dalje i pevam.
Pevam dok uživam u slobodi. Jer Mili je na planini i sada me svaki čas zasipa porukama koliko mrzi planinarenje, da je ušla u Šargansku osmicu i da će uskoro ići u tehno selo. (Ne, ne etno, kako si glupa mama, tehno selo...) Šminka se po vasceli dan u pripremama za diskoteku, u koju će ući i odmah izaći sa konstatacijom koliko idiotsku muziku puštaju tamo.
Ja hodam dalje i pevam Nasinga Day Jaya Nasinga Day, a molim se da On sačuva sve te autobuse prepune bezobrazne dečurlije.
Sve te autobuse prepune dragocenosti na traljavim putevima serbskim.

Tamo na Dorćolu zastanem na semaforu, a iza leđa mi stoje Sita i Rama. Dok on napinje luk ka zlatnom jelenu ja prelazim ulicu.

I vrte se molitveni točkovi na Potali... i čujem glas sa Kule da se vratim, ali idem dalje.

Ma idi Petre Egidije, meni tog dana Sunce stoji na Mesecu, Mesec prilazi Veneri na kojoj je Mars. A sa svake strane sekstiluju joj Saturn i Jupiter (i to siderički iz lava i strelca, šta reći...). Mom vladaru, zapovedniku nad demonima, onom ko se usudio da prekine Njega i Nju u ljubavnom zagrljaju, i zato je i bio progutan na hiljadu godina. Tranzitna Venera je siderički u paklu, tačno tamo gde i treba da bude. Da se malo opameti, pa da krene dalje.
I ja idem dalje, jer tamo na vrhu planine čeka On.

Tog dana imam toliko energije da je sreća tvoja što me nisi video. Ogromne, razvaljujuće energije.
Na Divali sestra crta svom bratu tilak na čelu, ali kako sam ja raspoložena jedino što bi mogao da dobiješ su batine. A ništa sestri ne donosi takvo zadovoljstvo i radost nego kada kvalitetno isprebija mlađeg brata... Vaistinu. I zato idem dalje.
A i muzika oko mene je u tom stilu. Tatvička, elementarna. Ali to bi ti trebalo da znaš daleko bolje od ikog.

Žena me gleda belo u Indija šopu kod Doma omladine. Ok, nije bitno, uzvraćam joj. Ona ne zna šta je to tantrički dorje, a hoće da joj objasnim. Problem je samo u tome što ne znam kako. To je i oružje i iskustvo, a i nema sličnog oblika u radnji, i zato se izvinjavam i produžavam dalje.

U Majke Jevrosime zastajem da propustim karavan. Jer On isto tako ide dalje, kao reka, kao vetar. Prvo idu kamile natovarene zlatom i dragim kamenjem, mirisnim uljima, tovarima svile i egzotičnim začinima i drvetom. Za njima napreduju konji noseći ratnike. More njih, sve tamo do policijske stanice i dalje... Za njima napreduju robovi i robinje, majstori starih zanata, svirači. Nebo iznad njih je prekriveno hiljadama dresiranih sokolova iza kojih lete tri zmaja. Dole – ulica se raspada od topota slonova. Savršenih, oklopljenih ratnih slonova. Za njima ratne dvokolice i jedan jedini jednorog. Tamo u daljini nazirem da nosači pažljivo prebacuju drvo. Ono drvo protkano željama.

Ali ja hoću samo Njega. Onakvog kakav u suštini i jeste. Bez ičega, bez tih smešnih dekoracija za odvlačenje pažnje. Hoću to što On jeste i ništa više.
I sve svoje dajem za to.
I ništa više.

Zastrašujuć je, ali to sam znala i pre. I meni više nije. Ne kada je Rahukalam na izmaku i kada se spremam da se sa Ramom vratim u kraljevstvo.

Zastrašujuć je, ali samo sa njim mogu da zaigram. Ja znam da upravljam, ali samo On zna da stvori i uništi. On daje impuls, a ja sledim.
Eta pi bozoni, nizovi stringova, vibracije svih svemira i antisvemira – tu igru igramo.

Uništitelj i ja.



... Posle kod kuće sela sam i u jednom zamahu počela i završila prevod Vigyane Bhairave Tantre. Istuširala se, namazala esencijalnim uljima i legla.
A onda sam čitala kako Ravana polazi na put da se sretne sa Ramom.

I bezveze, Petre Egidije, stvarno izvini što nisam zvala jer... Ma, nije više ni važno zašto.
A znam da razumeš.