Desperado

Standard – pogledam na sat i kao imam vremena. Onda radim ovo i ono, i na kraju shvatim da uopšte nemam vremena.
Ulet u kupatilo – prvi pogled: kosa mi je onako srednje žalosna. Nije baš prljava, ali garant bazdi na cigarete. Ne pada mi na pamet da je perem kad izlazim napolje i to na minus. No, ako je protrljam losionom verovatno ce biti čistija.
Trljam je losionom.
15 minuta kasnije kosa je suva, ali je nekako teška. Nije masna, samo je teška. A i dosta se oseća na losion.
Međutim, ako je pospem talkom i dobro istrljam peškirom talk će pokupiti masnoću i biće kao tek oprana.
Posipam je talkom i trljam peškirom.
E, sada jeste i masna i prljava.
I sad bazdi na kombinaciju cigareta, losiona i talka.
Perem kosu.
Dok je perem imam samo dve molitve, da mi voda ne uđe u uvo i da mi ne pređe preko lica.
Ako uđe u uvo, potpisala sam se, dobiću upalu uveta.
Pređe li mi preko lica opraće parče od tečnog pudera te ću morati da se krpim i gletujem po istom.

U poslednjem trenutku naglo okrećem glavu jer voda ide tačno ka mom desnom (saturnovskom) uvetu i bingo – pravo preko lica. Instiktivno vraćam glavu i voda vrlo logično stiže pravo u moje desno (bangavo) uvo.

Sada imam parče razlivenog tečnog pudera i upalu u najavi.
Ali, kosa mi je čista.

U tom trenutku Riki počinje da peva iz one sobe i ja shvatam da više zaista nemam vremena.
I’m a desperado underneath your window

Možda si ti Riki dušo desperado pod prozorom, ali ja sam onaj kupatilski...

Krpim slojeve po licu, ali da ne izgleda kao da ih ima...
Loš potez olovkom, te da bi se izjednačilo i da ne bi izgledalo kao greška orem se ispod oba oka. Dodajem belu sedefastu senku na kapke, ali kao za pakost (mrzim roll on senke) istrčava više nego što treba, pa mi se prosipa i ispod očiju. Kombinacija čiste četke za otčetkavanje viška i kraja rukava čine čudo, mada se i dalje svetlucam baš tamo gde ne treba.
(Na sreću ne koristim karmin. Kakvih sam talenata i uz dva idealna poteza bila bih glavna cirkuska atrakcija.)
E sada maskara… Bože pomozi, mantram strogo 108 puta, jer ako se crna boja prebaci na kapke moraću belu senku ponovo. A ako belu senku ponovo, ona će se prosuti po trepavicama, te ću morati maskaru ponovo. A ako maskaru ponovo, onda... uh.
A vreme mi teče...


I feel a mad connection with your body…

Riki… sve je ok, osećam je i ja, mumlam dok perem zube. A umesto da ponovo pazim šta radim gledam kolike su mi šiške. To bi valjalo skratiti.. E nećeš, mislim se, nećeš bar večeras. Za sada si se dovoljno iskazala.

Utrčavam u sobu. Normalno, bacam pogled na Rikija. Riki mrdulja kukovima sa ekrana, ali džabe dragi moj, gde si bio dok sam te čekala?

I wanna be your lover, your only latin lover..
Ma, pričaj ti šta god hoćeš, moj mačor je majstor…

I Mili, daj utišaj zvuk, počela sam da razgovaram sa Tjubom, okrećem se dok se mislim šta da obučem. Ali i šta da obučem?
Da se ja pitam napolju, ne bih proterala autobus, nego bi temperatura bila idealnih laboratorijskih 21. I zna se crna haljina, Modesti Blejz stil. Sve jako ozbiljno spolja i jako opasno ispod.
Na svu sreću, hladno je.
Između mrežastih i termo – pa termo čarape zna se. Romantika i erotika ima da čekaju proleće.
Dok navlačim militari pantalone ozgo trenerke koja izigrava dugačke gaće (Imaš li ti drugo šta za obući, pitaju me ljudi. Uzaludno pitanje ove zime.) setih se da uzmem i cokule. I normalno, tras, prostrla sam se celom dužinom po sred sobe.
Magarica je zaboravila da se ne trči u spuštenim pantalonama.

Da ne zaboravim parfem...
Postoji ta delikatna razlika od premale i preterane količine parfema, a i ja sam neka dupla Vaga, trebalo bi da baratam merom. Premalo mirisa – neće ga osetiti pod slojevima garderobe. Previše – ugušiće se.
Dakle, ovog puta sleduje mu gušenje.
...Stvarno nisam htela, omače mi se ruka.

I onda, zez sa kremom za ruke (mera, idiote, mrmljam sama sebi), pa savršeni potez u hodniku prilikom kog mi bicikl pada na nogu, te gaz po Džončićevom repu pred samim ulaznim vratima i konačno napolju...

You’re my temple of desire, gubi se Rikijev glas u daljini. I sve se mislim da jednom ozbiljno sednem sa dotičnim i lepo mu objasnim da sam zauzeta…

I onda...
Mačor me pogleda i pita da li je sve u redu, a ja kao i uvek, razvučem jedan dokoličarski osmeh i i promrmljam jedno lenjo mhm. Ionako se ništa ne dešava…

Nikad se ništa ne dešava…




Objavio yzse u 17. januar 2009 22:00:06 | 6 komentara

'Ajmo malo duha i nade... Ako ja mogu da se cerekam u gluvo doba, vala mozes i... Slicno sam i ja veceras :)
Objavio Omu u 18. januar 2009 2:34:11

Hoce to tako. Kad krene, krenulo je. I da znas da si me slatko nasmejala. Zapravo, smejem se sebi kad me takvi dani sustignu.:)))
Objavio Lanna u 18. januar 2009 10:20:20

Šta da vam kažem... Sve za mačora :)
Objavio yzse u 18. januar 2009 10:37:38

:)) Dođe to tako i umesto da besnim, počnem na sve da se smejem i čekam šta je sledeće...
Objavio slobodna u 18. januar 2009 14:14:05

Mora da je Mars opet u pogresnoj kuci... Proci ce i to...
Objavio pecaros (Neregistrovan) u 18. januar 2009 14:39:05

Ma... Mars je u ovom trenutku najači, ne mož biti jači od ovog. Mars u Jarcu se obično zove brdsko-planinski.
A da bi stvar bila još bolja i Venera je ekstremno jaka :)
Ona plovi u vodama fantazije.
I s obzirom da se ove situacije dešavaju jednom u 5 do 10 godina, pa šta čekate dragi moji, drage moje? (izigravam Sanju Colju)

"Ovde i sad, sad ili nikad, tu ili nigde... muški princip."
Objavio yzse u 19. januar 2009 20:45:06