Ponekad ti život gurne prst u oko, čisto da te preseče, da ti pokaže istinu, da te usmeri na pravi put.
Ponekad ti život gura prste u uši, nos, usta, šamara te i skače ti po glavi.
"Osvesti se!" urla bez prestanka.
Gledala sam neke fotografije.
Bolje da nisam.
Bolje što jesam.
Ovakav prst u oko se ne zaboravlja.
Slike govore više od hiljadu reči.
Sunday, August 16, 2009
Monday, August 10, 2009
2. Kineska alhemija
Dok je u centru kulture i civilizacije starog sveta – Atini, odavno prežaljen Sokrat; i dok se velikim umovima činilo da ljudska misao ne može da dopre dalje, na drugom kraju planete dešavale su se zapanjujuće transformacije.
Dve filozofske škole su imale primat u Kini tog doba: konfučijanska, koju su alhemičari osuđivali kao skolastičku i preterano prizemnu; i taoistička.
Ono što su alhemija i taoizam imali zajedničko bila je težnja ka besmrtnosti. Taoisti su to pokušavali da postignu striktnim režimom ishrane, kontrolom disanja i fizioloških funkcija. A alhemičari korišćenjem visoko toksičnih materija, koje su morale da se uzimaju u pažljivo odmerenim dozama.
Međutim, nisu svi mogli da priušte sebi ¨eliksir¨, niti je većina alhemičara imala materjalnih mogućnosti da ima svoju laboratoriju. Zato je taoistička mistička škola poslužila kao idealna zamena za spoljašnju (weidan), eksperimentalnu alhemiju. I tako je nastala neidan škola koja se bavila unutrašnjom transformacijom.
Tradicija i doktrina
Alhemija, bez obzira na njeno poreklo i praktikovanje uvek ima isti cilj – da otkrije i razume principe na kojima je formiran kosmos i kako on funkcioniše. Sam alhemičar se duhovno i fizički ¨uzdiže¨ kroz seriju uspešno završenih faza eksperimenata, da bi na kraju ušao u stadijum kada ¨nebo samo otkriva svoje tajne¨ i tako postao savršen ili autetičan čovek (cen ren). Ovaj fenomen se u evropskoj tradiciji naziva efekat ¨Adam Kadmon¨.
Specifičnost kineske alhemičarske varijante je simbioza sa kanonom taoizma i pridržavanje principa ¨Knjige promena¨. Dve glavne osobine kosmosa su vreme i prostor, i da bi ove karakteristike bile pravilno poštovane, alhemičar je morao da se pridržava nekih pravila. Prostor laboratorije trebalo je da bude zaštićen talismanima, a sama laboratorija je naravno, morala da bude na topografski dobro izabranom mestu. Pri čemu su i instrumenti bili pravilno orjentisani prema kretanju elementarnih energija zemlje.
Zagrevanje sastojaka bilo je po minutno definisanim ciklusima. Ovo ¨vreme vatre¨ (huo hou) omogućavalo je izuzetno skraćenje vremena potrebnog alhemičaru da postigne ono za šta je prirodi bilo potrebno više hiljada godina. Vreme, kao i prostor su transcedentni. Dolaskom na kraj vremena ili stizanjem do njegovog početka bilo je isto, s obzirom da je težnja bila na bezvremenosti. A prostor gde alhemičar smešta sebe i svoj rad bio je van dimenzija prostora. Na ovaj način, u prostoru, ali i van njega, on je mogao da se kreće stazama od ¨neba¨ do ¨ambisa¨, višim i nižim saznajnim nivoima.
Oduvek je kineska alhemija bila povezana sa ranim učenjima Taoizma, naročito tekstovima Lao C-a i Čuang C-a. Kosmos kakvim ga poznajemo je poslednja etapa u seriji spontanih transmutacija čiji je koren u početnom ne-postojanju. A interesantna je i činjenica da se danas otprilike tako definiše i teorija o večno oscilujućem svemiru. Ovaj proces odvaja primarno Jedinstvo na dva komplementarna principa Jin i Jang. Njihovo ponovno sjedinjenje generiše kosmos. Kada je proces završen tada svemir mora da se ponaša u skladu sa određenim zakonima. A zadatak alhemičara je da istraži sve etape stvaranja ali unazad, krećući se ka prapočetku.
Iako je dobro dokumentovana ova 2 000 godina stara tradicija, najveći izbor alhemičarskih tekstova nalazi se u Taoističkom kanonu (Dao cang) uobličenom u 15. veku. Tekstovi sadrže recepte, opis sastojaka, ritualna pravila i delove koji se tiču kosmoloških veza minerala i metala, instrumenata i operacija. Neidan (unutrašnja) alhemija nastala kasnije, koristi isti rečnik s tim da su tekstovi alegorijski, usresređeni na transcedentalno znanje unutar samog tragaoca. Neidan škola kasnije nastavlja da se samostalno razvija.
Simbioza elemenata
Kao i na zapadu, i u kineskoj varijanti se ponavljaju isti šabloni. Olovo (yin) i živa (yang) se rafinišu i spajaju. Za neidan školu olovo je alegorijski naziv za čist Tao (čun yang), univerzalni Duh koji je dat svakom biću s tim da je u izmenjenom stanju, to jest transmutiran je u yin princip. Živa, sa druge strane, predstavlja individualni um.
Sledeći, vrlo važan metod transmutacije je usresređen na cinabarit (HgS) koji ima yang prirodu. Živa unutar jedinjenja predstavlja yin princip unutar yanga i ona je ekstraktovana i ponovo dodata sumporu (yang). Ovaj proces se izvodio devet puta da se bi konačno transformisao u eliksir koji u sebi utelovljuje kvalitete svetlosti čistog yanga.
Konačni rezultat i unutrašnje i spoljašnje alhemije je predstavljen pripremom huandan eliksira, eliksira povratka. Sastojci se ponavljanjem operacija vraćaju u svoj prvobitni oblik.
Što se tiče weidan škole akcenat je na cinabaritu i igra istovetnu ulogu kao zlato u zapadnoj alhemičarskoj tradiciji, dok je za neidan školu karakteristično insistiranje na olovu, elementu koji predstavlja početno Jedinstvo i takođe je sinonim za zlato, jer je reč ¨zlato¨ najčešće samo simbolična.
Cinabarit se kao i hematit koristio izuzetno dugo na Istoku i bio je cenjen kao boja koja koja se koristila za premazivanje posmrtnih poklona. Ono što je fascinantno u vezi živinog sulfida je njegova sposobnost da se iz crnog ili crvenog minerala transformiše u tečnu živu i obrnuto. Veza sa zlatom mogla bi da se nađe iz osobine cinabarita da se uobičajeno geološki nalazi pod nanosima zlata.
Pored cinabarita, različite operacije su se izvodile sa supstancama kao što su živa, arsenik, olovo, zlato i žad. Bile su zasnovane na cikličnom ponavljanju sublimacija i yin/yang konceptu, kao i principima pet elemenata. A cilj je bio proizvesti veštačko ¨zlato¨, naravno sa mnogo boljim kvalitetima u odnosu na prirodno, koje će tragaocu ili naručiocu obezbediti dug i zdrav život, ili čak besmrtnost. ¨Ko je ikada čuo za bogatog besmrtnika ili debelog taoistu?¨, pitanjem bi odgovarali alhemičari kada bi se insistiralo na razgovoru o profitabilnosti operacija.
Sedamdeset i jedan besmrtnik
Zbog izuzetno toksičnih svojstava elemenata sa kojima su radili, alhemičari su bili vrlo podozrivi prilikom dobijanja eliksira. Više su voleli da ga proizvedu sami. Dobro su poznati i opisani simptomi trovanja cinabaritom, što je i dovelo do obimne proizvodnje protivotrova, koji su se najčešće nazivali ¨kamenom¨ jer su bili proizvedeni tehnikama ¨fiksiranja¨ mineralnih ili biljnih rastvora u čvrstu formu.
Jedan od autora koji se detaljnije bavio efektima eksperimentisanja lekom pod imenom ¨Hladni prašak¨, vrlo popularne supstance među naučnicima i državnim službenicima onog doba, sam je priznao da mu je ovaj ¨lek¨ dao deset godina života, ali da je ostalima dao još manje. Međutim, ova problematika i dalje živi među alhemičarima koji nikako da se slože da li je neki recept bukvalan ili metaforičan.
Neke recepture su zaista davale početno povećanje energije i duhovnih potencijala, sa ili bez uzgrednih halucinogenih efekata, kao i nekih ¨moći¨. Međutim vremenom, zahvaljujući akumulaciji otrovnih supstanci, telo bi neizbežno slabilo, smanjivale bi se mentalne sposobnosti, a paraliza i rane su bili česti simptomi. Ko god da je uzeo Eliksir činilo se kao da polako, ali sigurno izvršava samoubistvo.
Za Vang Čung Janga uzimanje Eliksira bilo je proces potreban da se ¨pročisti i ponovo rodi u ¨unutrašnjem životu¨, bez obzira da li će se nastaviti njegov fizički život¨. A neuspeh supstance mogao je da se opravda greškama prilikom beskrajnih ponavljanja operacija ili okretanjem osobe ili aparature u pogrešnom pravcu.
Bez obzira na to što su mnogi platili životom da bi samo pokušali da dožive transformaciju, neki, istina malobrojni, su i uspeli. Ostalo je zabeleženo da postoji sedamdeset i jedan besmrtnik, od kojih je dvadeset i dvoje to postalo korišćenjem različitih biljnih i mineralnih supstanci. S tim da se čvrsto veruje da biljke mogu da produže život, ali da samo minerali, to jest hemijska jedinjenja mogu da obezbede besmrtnost.
Sad... drugo je pitanje da li je iko od besmrtnika preživeo kasnija vremena, pošto se nigde ne spominje da li fizičke povrede, recimo zadobijene u ratu, imaju ili nemaju uticaj na tako promenjeno telo. Ili kako ti ljudi regulišu lična dokumenta, na primer... No, ostalo je zabeleženo da je u doba Tang dinastije (od 7. do 10. veka) svako ko je završio posao najviše inicijacije korišćenjem svih učenja i prakse odveden u zatvorenoj kočiji ka Zapadnim planinama... da se više nikada ne vrati.
Taoistički okultizam
Jedan od čuvenih kineskih alhemičara, predstavnik Južne škole, bio je i Ge Hong (kraj 3. i početak 4. veka). Južna škola bila je poznata po taoističkom okultizmu koji se oslanjao na tradiciju Han taoizma i insistiranju na fizičkoj besmrtnosti, što se postizalo primenom alhemije i magije.
Ge Hong je pored nesumnjive alhemičarske stručnosti bio izuzetno cenjen i kao učitelj filozofije, socijalni analitičar, lekar i farmaceut. Što je i razumljivo kada se uzme u obzir da taoistička alhemija ima jatrohemijski karakter i može da se slobodno tretira kao deo kineske medicinske tradicije. U dokumentima koje je ostavio iza sebe, Ge Hong iznenađuje čitaoca izrazitim skepticizmom i vrlo jakim racionalizmom, pored standardnih opisa ceremonijalnih rituala i vere u fizičku besmrtnost. On ismeva predrasude običnih ljudi, njihovo oduševljenje šamanizmom, krvavim ritualima i površnom verom u bogove ili duhove predaka, i negira bilo kakvu vezu alhemije sa ovim ¨nižim¨ naukama... Takođe je i vrlo siguran u sebe kada tvrdi da biljni lekovi ne mogu da poboljšaju ili produže život. To mogu da urade samo mineralni ili metalni elementi koji su stabilni u odnosu na temperaturne oscilacije. Alhemija je za njega ¨umetnost besmrtnosti¨ i nema nikakvu vezu sa natprirodnim ili religioznim iskustvom, već je ¨pozitivna¨ i utemeljena u realnosti kao i medicina ili farmacija.
Iako je devet puta izmenjen cinabaritni eliksir bio vrlo popularan, nije svako mogao da ga priušti, niti je mogao da sanja da može da izvede eksperiment sam. Laboratorija, oprema i materijal bili su nezamislivo skupi. Ne treba ni isticati da je bilo ekstremno opasno nabaviti eliksir po astronomskoj ceni i shvatiti da ne funkcioniše kako treba. Tako su tokom vremena metafore konkretne alhemije iznedrile unutrašnju (neidan) školu.
Akcenat je bio na promociji taoizma, kritikovanju lokalnih kultova i insistiranju na samospoznaji i promeni sopstva, kao i na kosmičkoj kontemplaciji.
Iako je Kina kroz vekove poznata po svojim vrlo represivnim političkim režimima, i weidan i neidan škola su nastavile da postoje, veruje se i do današnjih dana, samo što su uklonjene daleko od radoznalih ili nedobronamernih očiju.
Tokom tridesetih i početkom četrdesetih godina prošlog veka Čen Jingning je u Šangaju sa grupom entuzijasta izdavao dva časopisa posvećena isključivo neidan alhemiji. Bili su izuzetno popularni i promovisali su ¨transcedentalno učenje¨. Međutim, ono što je još važnije, pomogli su da se koncept, organizacija i aktivnosti neidan škole jasno indentifikuju i organizuju...i za buduća vremena.
Dve filozofske škole su imale primat u Kini tog doba: konfučijanska, koju su alhemičari osuđivali kao skolastičku i preterano prizemnu; i taoistička.
Ono što su alhemija i taoizam imali zajedničko bila je težnja ka besmrtnosti. Taoisti su to pokušavali da postignu striktnim režimom ishrane, kontrolom disanja i fizioloških funkcija. A alhemičari korišćenjem visoko toksičnih materija, koje su morale da se uzimaju u pažljivo odmerenim dozama.
Međutim, nisu svi mogli da priušte sebi ¨eliksir¨, niti je većina alhemičara imala materjalnih mogućnosti da ima svoju laboratoriju. Zato je taoistička mistička škola poslužila kao idealna zamena za spoljašnju (weidan), eksperimentalnu alhemiju. I tako je nastala neidan škola koja se bavila unutrašnjom transformacijom.
Tradicija i doktrina
Alhemija, bez obzira na njeno poreklo i praktikovanje uvek ima isti cilj – da otkrije i razume principe na kojima je formiran kosmos i kako on funkcioniše. Sam alhemičar se duhovno i fizički ¨uzdiže¨ kroz seriju uspešno završenih faza eksperimenata, da bi na kraju ušao u stadijum kada ¨nebo samo otkriva svoje tajne¨ i tako postao savršen ili autetičan čovek (cen ren). Ovaj fenomen se u evropskoj tradiciji naziva efekat ¨Adam Kadmon¨.
Specifičnost kineske alhemičarske varijante je simbioza sa kanonom taoizma i pridržavanje principa ¨Knjige promena¨. Dve glavne osobine kosmosa su vreme i prostor, i da bi ove karakteristike bile pravilno poštovane, alhemičar je morao da se pridržava nekih pravila. Prostor laboratorije trebalo je da bude zaštićen talismanima, a sama laboratorija je naravno, morala da bude na topografski dobro izabranom mestu. Pri čemu su i instrumenti bili pravilno orjentisani prema kretanju elementarnih energija zemlje.
Zagrevanje sastojaka bilo je po minutno definisanim ciklusima. Ovo ¨vreme vatre¨ (huo hou) omogućavalo je izuzetno skraćenje vremena potrebnog alhemičaru da postigne ono za šta je prirodi bilo potrebno više hiljada godina. Vreme, kao i prostor su transcedentni. Dolaskom na kraj vremena ili stizanjem do njegovog početka bilo je isto, s obzirom da je težnja bila na bezvremenosti. A prostor gde alhemičar smešta sebe i svoj rad bio je van dimenzija prostora. Na ovaj način, u prostoru, ali i van njega, on je mogao da se kreće stazama od ¨neba¨ do ¨ambisa¨, višim i nižim saznajnim nivoima.
Oduvek je kineska alhemija bila povezana sa ranim učenjima Taoizma, naročito tekstovima Lao C-a i Čuang C-a. Kosmos kakvim ga poznajemo je poslednja etapa u seriji spontanih transmutacija čiji je koren u početnom ne-postojanju. A interesantna je i činjenica da se danas otprilike tako definiše i teorija o večno oscilujućem svemiru. Ovaj proces odvaja primarno Jedinstvo na dva komplementarna principa Jin i Jang. Njihovo ponovno sjedinjenje generiše kosmos. Kada je proces završen tada svemir mora da se ponaša u skladu sa određenim zakonima. A zadatak alhemičara je da istraži sve etape stvaranja ali unazad, krećući se ka prapočetku.
Iako je dobro dokumentovana ova 2 000 godina stara tradicija, najveći izbor alhemičarskih tekstova nalazi se u Taoističkom kanonu (Dao cang) uobličenom u 15. veku. Tekstovi sadrže recepte, opis sastojaka, ritualna pravila i delove koji se tiču kosmoloških veza minerala i metala, instrumenata i operacija. Neidan (unutrašnja) alhemija nastala kasnije, koristi isti rečnik s tim da su tekstovi alegorijski, usresređeni na transcedentalno znanje unutar samog tragaoca. Neidan škola kasnije nastavlja da se samostalno razvija.
Simbioza elemenata
Kao i na zapadu, i u kineskoj varijanti se ponavljaju isti šabloni. Olovo (yin) i živa (yang) se rafinišu i spajaju. Za neidan školu olovo je alegorijski naziv za čist Tao (čun yang), univerzalni Duh koji je dat svakom biću s tim da je u izmenjenom stanju, to jest transmutiran je u yin princip. Živa, sa druge strane, predstavlja individualni um.
Sledeći, vrlo važan metod transmutacije je usresređen na cinabarit (HgS) koji ima yang prirodu. Živa unutar jedinjenja predstavlja yin princip unutar yanga i ona je ekstraktovana i ponovo dodata sumporu (yang). Ovaj proces se izvodio devet puta da se bi konačno transformisao u eliksir koji u sebi utelovljuje kvalitete svetlosti čistog yanga.
Konačni rezultat i unutrašnje i spoljašnje alhemije je predstavljen pripremom huandan eliksira, eliksira povratka. Sastojci se ponavljanjem operacija vraćaju u svoj prvobitni oblik.
Što se tiče weidan škole akcenat je na cinabaritu i igra istovetnu ulogu kao zlato u zapadnoj alhemičarskoj tradiciji, dok je za neidan školu karakteristično insistiranje na olovu, elementu koji predstavlja početno Jedinstvo i takođe je sinonim za zlato, jer je reč ¨zlato¨ najčešće samo simbolična.
Cinabarit se kao i hematit koristio izuzetno dugo na Istoku i bio je cenjen kao boja koja koja se koristila za premazivanje posmrtnih poklona. Ono što je fascinantno u vezi živinog sulfida je njegova sposobnost da se iz crnog ili crvenog minerala transformiše u tečnu živu i obrnuto. Veza sa zlatom mogla bi da se nađe iz osobine cinabarita da se uobičajeno geološki nalazi pod nanosima zlata.
Pored cinabarita, različite operacije su se izvodile sa supstancama kao što su živa, arsenik, olovo, zlato i žad. Bile su zasnovane na cikličnom ponavljanju sublimacija i yin/yang konceptu, kao i principima pet elemenata. A cilj je bio proizvesti veštačko ¨zlato¨, naravno sa mnogo boljim kvalitetima u odnosu na prirodno, koje će tragaocu ili naručiocu obezbediti dug i zdrav život, ili čak besmrtnost. ¨Ko je ikada čuo za bogatog besmrtnika ili debelog taoistu?¨, pitanjem bi odgovarali alhemičari kada bi se insistiralo na razgovoru o profitabilnosti operacija.
Sedamdeset i jedan besmrtnik
Zbog izuzetno toksičnih svojstava elemenata sa kojima su radili, alhemičari su bili vrlo podozrivi prilikom dobijanja eliksira. Više su voleli da ga proizvedu sami. Dobro su poznati i opisani simptomi trovanja cinabaritom, što je i dovelo do obimne proizvodnje protivotrova, koji su se najčešće nazivali ¨kamenom¨ jer su bili proizvedeni tehnikama ¨fiksiranja¨ mineralnih ili biljnih rastvora u čvrstu formu.
Jedan od autora koji se detaljnije bavio efektima eksperimentisanja lekom pod imenom ¨Hladni prašak¨, vrlo popularne supstance među naučnicima i državnim službenicima onog doba, sam je priznao da mu je ovaj ¨lek¨ dao deset godina života, ali da je ostalima dao još manje. Međutim, ova problematika i dalje živi među alhemičarima koji nikako da se slože da li je neki recept bukvalan ili metaforičan.
Neke recepture su zaista davale početno povećanje energije i duhovnih potencijala, sa ili bez uzgrednih halucinogenih efekata, kao i nekih ¨moći¨. Međutim vremenom, zahvaljujući akumulaciji otrovnih supstanci, telo bi neizbežno slabilo, smanjivale bi se mentalne sposobnosti, a paraliza i rane su bili česti simptomi. Ko god da je uzeo Eliksir činilo se kao da polako, ali sigurno izvršava samoubistvo.
Za Vang Čung Janga uzimanje Eliksira bilo je proces potreban da se ¨pročisti i ponovo rodi u ¨unutrašnjem životu¨, bez obzira da li će se nastaviti njegov fizički život¨. A neuspeh supstance mogao je da se opravda greškama prilikom beskrajnih ponavljanja operacija ili okretanjem osobe ili aparature u pogrešnom pravcu.
Bez obzira na to što su mnogi platili životom da bi samo pokušali da dožive transformaciju, neki, istina malobrojni, su i uspeli. Ostalo je zabeleženo da postoji sedamdeset i jedan besmrtnik, od kojih je dvadeset i dvoje to postalo korišćenjem različitih biljnih i mineralnih supstanci. S tim da se čvrsto veruje da biljke mogu da produže život, ali da samo minerali, to jest hemijska jedinjenja mogu da obezbede besmrtnost.
Sad... drugo je pitanje da li je iko od besmrtnika preživeo kasnija vremena, pošto se nigde ne spominje da li fizičke povrede, recimo zadobijene u ratu, imaju ili nemaju uticaj na tako promenjeno telo. Ili kako ti ljudi regulišu lična dokumenta, na primer... No, ostalo je zabeleženo da je u doba Tang dinastije (od 7. do 10. veka) svako ko je završio posao najviše inicijacije korišćenjem svih učenja i prakse odveden u zatvorenoj kočiji ka Zapadnim planinama... da se više nikada ne vrati.
Taoistički okultizam
Jedan od čuvenih kineskih alhemičara, predstavnik Južne škole, bio je i Ge Hong (kraj 3. i početak 4. veka). Južna škola bila je poznata po taoističkom okultizmu koji se oslanjao na tradiciju Han taoizma i insistiranju na fizičkoj besmrtnosti, što se postizalo primenom alhemije i magije.
Ge Hong je pored nesumnjive alhemičarske stručnosti bio izuzetno cenjen i kao učitelj filozofije, socijalni analitičar, lekar i farmaceut. Što je i razumljivo kada se uzme u obzir da taoistička alhemija ima jatrohemijski karakter i može da se slobodno tretira kao deo kineske medicinske tradicije. U dokumentima koje je ostavio iza sebe, Ge Hong iznenađuje čitaoca izrazitim skepticizmom i vrlo jakim racionalizmom, pored standardnih opisa ceremonijalnih rituala i vere u fizičku besmrtnost. On ismeva predrasude običnih ljudi, njihovo oduševljenje šamanizmom, krvavim ritualima i površnom verom u bogove ili duhove predaka, i negira bilo kakvu vezu alhemije sa ovim ¨nižim¨ naukama... Takođe je i vrlo siguran u sebe kada tvrdi da biljni lekovi ne mogu da poboljšaju ili produže život. To mogu da urade samo mineralni ili metalni elementi koji su stabilni u odnosu na temperaturne oscilacije. Alhemija je za njega ¨umetnost besmrtnosti¨ i nema nikakvu vezu sa natprirodnim ili religioznim iskustvom, već je ¨pozitivna¨ i utemeljena u realnosti kao i medicina ili farmacija.
Iako je devet puta izmenjen cinabaritni eliksir bio vrlo popularan, nije svako mogao da ga priušti, niti je mogao da sanja da može da izvede eksperiment sam. Laboratorija, oprema i materijal bili su nezamislivo skupi. Ne treba ni isticati da je bilo ekstremno opasno nabaviti eliksir po astronomskoj ceni i shvatiti da ne funkcioniše kako treba. Tako su tokom vremena metafore konkretne alhemije iznedrile unutrašnju (neidan) školu.
Akcenat je bio na promociji taoizma, kritikovanju lokalnih kultova i insistiranju na samospoznaji i promeni sopstva, kao i na kosmičkoj kontemplaciji.
Iako je Kina kroz vekove poznata po svojim vrlo represivnim političkim režimima, i weidan i neidan škola su nastavile da postoje, veruje se i do današnjih dana, samo što su uklonjene daleko od radoznalih ili nedobronamernih očiju.
Tokom tridesetih i početkom četrdesetih godina prošlog veka Čen Jingning je u Šangaju sa grupom entuzijasta izdavao dva časopisa posvećena isključivo neidan alhemiji. Bili su izuzetno popularni i promovisali su ¨transcedentalno učenje¨. Međutim, ono što je još važnije, pomogli su da se koncept, organizacija i aktivnosti neidan škole jasno indentifikuju i organizuju...i za buduća vremena.
Sunday, August 2, 2009
Maniliusova podela zodijaka
Zodijak se deli na 12 znakova, i oni se po elementarnim kvalitetima dele na vatrene, vazdušne, zemljane i vodene, a po dejstvu na kardinalne, fiksne i mutabilne. Usvajajući ovu logiku sada možemo da uvidimo da je moguće podeliti zodijački krug na 3, 4 ili 12 delova.
Ali, na isti taj način, i svaki horoskopski znak možemo da podelimo na 3, 4 ili 12 delova.
Bilo da se bavite ovakvom ili onakvom podelom zodijaka, jednu stvar ne smete da zaboravite. Zodijak je krug. Krug matematički ima 360 radiks stepeni. I to je samo jedna davno uvedena konvencija, jer rotacija Zemlje oko Sunca iznosi 365,25 dana. Bez obzira da li ćete jednog dana raditi proračune sa Marsa ili van ekliptičke ravni našeg Sistema, treba da budete svesni da je matematički stepen samo oznaka i da u suštini možete da operišete podelom znaka na 3, 4 ili 12 delova. U slučaju da primenjujete podelu od 12 delova u jednom znaku, tada svaki segment sa kojim operišete iznosi 2,5 radiks stepena ili 2 uglovna stepena i 30 uglovnih minuta. Da bi ušli dublje moraćete da ta 2,5 stepena ponovo podelite na 3, 4 ili 12 delova.
Dekanatska podela
Podela znakova na po 3 sektora naziva se dekanatska podela. Svaki dekanat zauzima prostor od 10 radiks stepeni (decan = deset). I postoji više načina za ¨organizaciju¨ dekanata (jedan od najviše korišćenih recimo je po haldejskom redu).
U suštini, prvi dekanat svakog znaka se tretira kao fizička forma znaka, drugi kao mentalna, a treći kao duhovna suština. Te u tom smislu, svaki dekanat korespondira sa odgovarajućom planetom (na primer, treći dekanat sa Jupiterom ili Saturnom).
Iako, kao što je već rečeno, postoji više standardnih načina za dekanatsku podelu, ovde ćemo koristiti onu najjednostavniju – logičnu, vedsku podelu.
Ako pogledamo prvi znak, Ovna, možemo da pretpostavimo da najjače dejstvo planeta Mars ispoljava upravo u prvom dekanatu. Dakle, 1. dekanat Ovna ima čist kvalitet Ovna. Drugi dekanat Ovna ima kvalitet Lava (Lav), a treći Strelca (Jupiter).
Koristeći istovetnu logiku, sada možemo da tvrdimo da 1. dekanat Bika jeste Bik (pod vladavinom Venere), 2. dekanat Devica (Merkur) i 3. Jarac (Saturn). I ako pogledamo malo dalje, recimo, 1. dekanat Vodolije jeste Vodolija (Saturn), 2. dekanat je Blizanac (Merkur), a 3. Vaga (Venera). U suštini, dekanati se smenjuju harmonično redosledno prepuštajući vladarstvo planetama triplicitetnih znakova sa kojim korespondiraju. I na isti taj način, možemo da uvidimo da podela svakog znaka na tri dekanata, koristi i sve kvalitete (kardinalni, fiksni i mutabilni).
Preciznosti radi, treba istaći i to da je ova podela u stvari dekanska podela. A da je dekanatska podela ona koja za početak uzima u obzir konstelaciju, a ne zodijački znak. Tako da prvi dekan Ovna počinje horoskopskim znakom Ovna, ali prvi dekanat Ovna počinje zvezdanom konstelacijom Ovna.
Ali, zbog činjenice da većina astrologa tretira ova dva pojma kao jedan, što se odnosi i na najveći broj stručnih tekstova, u daljem tekstu će se dekanska podela nazivati dekanatskom.
Prilikom podele znaka na 4 dela, operiše se sa elementarnim kvalitetima (vatra, zemlja, vazduh i voda). No, o tome neki drugi put, jer ovaj pristup zahteva i određeno alhemičarsko predznanje.
Dodekatemorie
Podela svakog znaka na 12 ili celog horoskopskog kruga na 144 delova je metod najpre korišćen u vedskoj astrologiji. Svaki ovaj deo se naziva dwadasamsa ili kako je to danas uobičajeno dwad. I svaki dvad u kome se nađe određena planeta donosi dodatni podkvalitet. Po nekim autorima, dekanat u kome je smeštena analizirana planeta pokazuje zacrtan put individui, ali dvad stepen te iste planete ukazuje na mogućnosti iskorišćenja potencijala same planete ili načine prevazilaženja problema na koje ta planeta ukazuje.
U staroj Grčkoj, takođe je bila poznata i korišćena dvad analiza. A svaki dvad stepen bio je logično tretiran kao mikrozodijak.
Dakle, ako bi ponovo koristili logičku podelu znaka po dekanatima, sada ulazeći u dvad stepene, možemo da dodamo sledeće kvalitete (recimo na primeru Ovna) - Ovan u prvom dekanatu Ovna ima dvade Ovna, Bika, Blizanaca i Raka (svaka po 2,5 radiks stepena). U drugom dekanatu Lava dvad stepeni pripadaju Lavu, Devici, Vagi i Škorpiji, a u trećem, pod vladavinom Strelca – Strelcu, Jarcu, Vodoliji i Ribama.
Tako na primer, Saturn smešten na 26. stepenu Ovna, pripada 3., mutabilnom dekanatu, pod vladavinom Jupitera, a na dvad stepenu je Vodolije (pri čemu opet ističemo da nije u pitanju Ptolomejeva dekanatska podela).
stepeni AR TA GE CA LE VI LI SC SG CP AQ PI
0-2.5 AR TA GE CA LE VI LI SC SG CP AQ PI
2.5-5 TA GE CA LE VI LI SC SG CP AQ PI AR
5-7.5 GE CA LE VI LI SC SG CP AQ PI AR TA
7.5-10 CA LE VI LI SC SG CP AQ PI AR TA GE
10-12.5 LE VI LI SC SG CP AQ PI AR TA GE CA
12.5-15 VI LI SC SG CP AQ PI AR TA GE CA LE
15-17.5 LI SC SG CP AQ PI AR TA GE CA LE VI
17.5-20 SC SG CP AQ PI AR TA GE CA LE VI LI
20-22.5 SG CP AQ PI AR TA GE CA LE VI LI SC
22.5-25 CP AQ PI AR TA GE CA LE VI LI SC SG
25-27.5 AQ PI AR TA GE CA LE VI LI SC SG CP
27.5-30 PI AR TA GE CA LE VI LI SC SG CP AQ
Tabela podele svakog znaka na 12 dvad stepeni
Markus Manilius, ili u našem prevodu Marko Manilije, bio je svestan ove podele. Podelio je zodijačke znake na dodekatemorie (u značenju - dvanaestine), segmente od 2,5 radiks stepena.
Po Paulusu Aleksandrinusu monomoiria je stepeni vladar date planete, a po nekim drugim izvorima ¨moiria¨ je u vezi sa moirom (parkom ili klotom), legendarnim bićem starogrčke simbolike koja sama (ili sa svoje 2,3, 5 ili još 11 ¨sestara¨, eto opet veze sa podelom zodijaka) određuje sudbinu bića na rođenju.
Manilius se spominje kao rimski pesnik i astronom/astrolog. Njemu se pripisuje delo ¨Astronomicon¨ u 5 tomova. Neki istoričari sumnjaju da je uopšte i postojao jer se ni jedan autor iz kasnijih vremena ne poziva na njegovo delo. Mada se se to može objasniti činjenicom da poslednji tom nije završen, te da delo u staro doba zapravo i nije objavljeno. Sama ¨Astronomica¨ daje nam podatke da je autor živeo kao građanin u Rimu, u doba Avgusta ili Tiberija (1. vek naše ere). I još uvek se vodi polemika da li je Manilius poreklom bio Grk azijatskog porekla ili afrikanac
¨Astronomicon¨, bez obzira na to da li ju je pisao Manilius ili originalno pripada nekom nepoznatom autoru, predstavlja dalekovide i u ono doba radikalno nove ideje. Živeći svoj neobičan život, kao i njen autor, ova knjiga prošla je skriveni viševekovni put sve dok nije stigla do ruku astronoma Regiomontanusa koji ju je štampao 1473. godine.
I za razliku od današnjih astrologa, Manilius dodekatemoriama ili dvadama daje i novo značenje. Prilikom određivanja dodekatemorijske pozicije planete, on pocrtava karakteristike te planete u odnosu na njenu udaljenost od Sunca. Dakle, dodekatemoria date planete se, po Maniliusu, računa tako što računamo udaljenost od Sunca, krećući se kroz Zodijak unapred do planete koju proučavamo. Zatim se ¨uklone¨ segmenti od po 30 stepeni, ukoliko ih ima i dobija se dodekatemoria date planete, tako što se ostatak d-stepeni smesti u isti zodijački znak u kome je posmatrana planeta.
Pošto je verovatno sve ovo zazvučalo prilično komplikovano, uvešćemo primer. Ako dakle osoba ima Sunce na 5. stepenu Lava, a Mesec na 18. stepenu Vage, tada je razlika udaljenosti Meseca od Sunca (krećemo se unapred) 73 stepena. Pošto odbacimo sve segmente od po 30 stepeni, ostaje nam 13 stepeni. Mesec je u Vagi, a dvada ili dodekatemoria koja ¨zahvata¨ 13 radiks stepen je pod vladavinom zodijačkog znaka Ribe (a u dekanatu pod vladavinom Saturna).
Osobi čija se pozicija Meseca analizira sada može da se savetuje da moguće probleme kojima je uzrok Mesec može da reši okretanjem spiritualnosti, a kroz odricanje – Jupiter u sferi Saturna. Ili, ako bi uveli i savremeni pristup, što naravno nije zabranjeno, problem Meseca rešiće Neptun kroz Uran. Jedna od mogućnosti je uzimanje farmaceutskog leka u kombinaciji sa novom medicinskom tehnikom (recimo homeopatsko lečenje se pojavljuje kao idealan primer), a druga je da individua treba da se izrazi na umetnički način kroz nove tehnologije (primer je multimedijalnost na Internetu).
Ovde možemo da uvidimo da je Manilius zapravo pre samog Al-Birunija počeo da uvodi proračunske tačke i da operiše njima. I ne samo to. Koristeći dodekatemorijske pozicije ili dvad stepene sada možemo da u potpuno novom svetlu sagledamo horoskopske karte i možda dobijemo preciznije odgovore. Jer sada stepena pozicija planeta nosi detaljne informacije.
Ali, na isti taj način, i svaki horoskopski znak možemo da podelimo na 3, 4 ili 12 delova.
Bilo da se bavite ovakvom ili onakvom podelom zodijaka, jednu stvar ne smete da zaboravite. Zodijak je krug. Krug matematički ima 360 radiks stepeni. I to je samo jedna davno uvedena konvencija, jer rotacija Zemlje oko Sunca iznosi 365,25 dana. Bez obzira da li ćete jednog dana raditi proračune sa Marsa ili van ekliptičke ravni našeg Sistema, treba da budete svesni da je matematički stepen samo oznaka i da u suštini možete da operišete podelom znaka na 3, 4 ili 12 delova. U slučaju da primenjujete podelu od 12 delova u jednom znaku, tada svaki segment sa kojim operišete iznosi 2,5 radiks stepena ili 2 uglovna stepena i 30 uglovnih minuta. Da bi ušli dublje moraćete da ta 2,5 stepena ponovo podelite na 3, 4 ili 12 delova.
Dekanatska podela
Podela znakova na po 3 sektora naziva se dekanatska podela. Svaki dekanat zauzima prostor od 10 radiks stepeni (decan = deset). I postoji više načina za ¨organizaciju¨ dekanata (jedan od najviše korišćenih recimo je po haldejskom redu).
U suštini, prvi dekanat svakog znaka se tretira kao fizička forma znaka, drugi kao mentalna, a treći kao duhovna suština. Te u tom smislu, svaki dekanat korespondira sa odgovarajućom planetom (na primer, treći dekanat sa Jupiterom ili Saturnom).
Iako, kao što je već rečeno, postoji više standardnih načina za dekanatsku podelu, ovde ćemo koristiti onu najjednostavniju – logičnu, vedsku podelu.
Ako pogledamo prvi znak, Ovna, možemo da pretpostavimo da najjače dejstvo planeta Mars ispoljava upravo u prvom dekanatu. Dakle, 1. dekanat Ovna ima čist kvalitet Ovna. Drugi dekanat Ovna ima kvalitet Lava (Lav), a treći Strelca (Jupiter).
Koristeći istovetnu logiku, sada možemo da tvrdimo da 1. dekanat Bika jeste Bik (pod vladavinom Venere), 2. dekanat Devica (Merkur) i 3. Jarac (Saturn). I ako pogledamo malo dalje, recimo, 1. dekanat Vodolije jeste Vodolija (Saturn), 2. dekanat je Blizanac (Merkur), a 3. Vaga (Venera). U suštini, dekanati se smenjuju harmonično redosledno prepuštajući vladarstvo planetama triplicitetnih znakova sa kojim korespondiraju. I na isti taj način, možemo da uvidimo da podela svakog znaka na tri dekanata, koristi i sve kvalitete (kardinalni, fiksni i mutabilni).
Preciznosti radi, treba istaći i to da je ova podela u stvari dekanska podela. A da je dekanatska podela ona koja za početak uzima u obzir konstelaciju, a ne zodijački znak. Tako da prvi dekan Ovna počinje horoskopskim znakom Ovna, ali prvi dekanat Ovna počinje zvezdanom konstelacijom Ovna.
Ali, zbog činjenice da većina astrologa tretira ova dva pojma kao jedan, što se odnosi i na najveći broj stručnih tekstova, u daljem tekstu će se dekanska podela nazivati dekanatskom.
Prilikom podele znaka na 4 dela, operiše se sa elementarnim kvalitetima (vatra, zemlja, vazduh i voda). No, o tome neki drugi put, jer ovaj pristup zahteva i određeno alhemičarsko predznanje.
Dodekatemorie
Podela svakog znaka na 12 ili celog horoskopskog kruga na 144 delova je metod najpre korišćen u vedskoj astrologiji. Svaki ovaj deo se naziva dwadasamsa ili kako je to danas uobičajeno dwad. I svaki dvad u kome se nađe određena planeta donosi dodatni podkvalitet. Po nekim autorima, dekanat u kome je smeštena analizirana planeta pokazuje zacrtan put individui, ali dvad stepen te iste planete ukazuje na mogućnosti iskorišćenja potencijala same planete ili načine prevazilaženja problema na koje ta planeta ukazuje.
U staroj Grčkoj, takođe je bila poznata i korišćena dvad analiza. A svaki dvad stepen bio je logično tretiran kao mikrozodijak.
Dakle, ako bi ponovo koristili logičku podelu znaka po dekanatima, sada ulazeći u dvad stepene, možemo da dodamo sledeće kvalitete (recimo na primeru Ovna) - Ovan u prvom dekanatu Ovna ima dvade Ovna, Bika, Blizanaca i Raka (svaka po 2,5 radiks stepena). U drugom dekanatu Lava dvad stepeni pripadaju Lavu, Devici, Vagi i Škorpiji, a u trećem, pod vladavinom Strelca – Strelcu, Jarcu, Vodoliji i Ribama.
Tako na primer, Saturn smešten na 26. stepenu Ovna, pripada 3., mutabilnom dekanatu, pod vladavinom Jupitera, a na dvad stepenu je Vodolije (pri čemu opet ističemo da nije u pitanju Ptolomejeva dekanatska podela).
stepeni AR TA GE CA LE VI LI SC SG CP AQ PI
0-2.5 AR TA GE CA LE VI LI SC SG CP AQ PI
2.5-5 TA GE CA LE VI LI SC SG CP AQ PI AR
5-7.5 GE CA LE VI LI SC SG CP AQ PI AR TA
7.5-10 CA LE VI LI SC SG CP AQ PI AR TA GE
10-12.5 LE VI LI SC SG CP AQ PI AR TA GE CA
12.5-15 VI LI SC SG CP AQ PI AR TA GE CA LE
15-17.5 LI SC SG CP AQ PI AR TA GE CA LE VI
17.5-20 SC SG CP AQ PI AR TA GE CA LE VI LI
20-22.5 SG CP AQ PI AR TA GE CA LE VI LI SC
22.5-25 CP AQ PI AR TA GE CA LE VI LI SC SG
25-27.5 AQ PI AR TA GE CA LE VI LI SC SG CP
27.5-30 PI AR TA GE CA LE VI LI SC SG CP AQ
Tabela podele svakog znaka na 12 dvad stepeni
Markus Manilius, ili u našem prevodu Marko Manilije, bio je svestan ove podele. Podelio je zodijačke znake na dodekatemorie (u značenju - dvanaestine), segmente od 2,5 radiks stepena.
Po Paulusu Aleksandrinusu monomoiria je stepeni vladar date planete, a po nekim drugim izvorima ¨moiria¨ je u vezi sa moirom (parkom ili klotom), legendarnim bićem starogrčke simbolike koja sama (ili sa svoje 2,3, 5 ili još 11 ¨sestara¨, eto opet veze sa podelom zodijaka) određuje sudbinu bića na rođenju.
Manilius se spominje kao rimski pesnik i astronom/astrolog. Njemu se pripisuje delo ¨Astronomicon¨ u 5 tomova. Neki istoričari sumnjaju da je uopšte i postojao jer se ni jedan autor iz kasnijih vremena ne poziva na njegovo delo. Mada se se to može objasniti činjenicom da poslednji tom nije završen, te da delo u staro doba zapravo i nije objavljeno. Sama ¨Astronomica¨ daje nam podatke da je autor živeo kao građanin u Rimu, u doba Avgusta ili Tiberija (1. vek naše ere). I još uvek se vodi polemika da li je Manilius poreklom bio Grk azijatskog porekla ili afrikanac
¨Astronomicon¨, bez obzira na to da li ju je pisao Manilius ili originalno pripada nekom nepoznatom autoru, predstavlja dalekovide i u ono doba radikalno nove ideje. Živeći svoj neobičan život, kao i njen autor, ova knjiga prošla je skriveni viševekovni put sve dok nije stigla do ruku astronoma Regiomontanusa koji ju je štampao 1473. godine.
I za razliku od današnjih astrologa, Manilius dodekatemoriama ili dvadama daje i novo značenje. Prilikom određivanja dodekatemorijske pozicije planete, on pocrtava karakteristike te planete u odnosu na njenu udaljenost od Sunca. Dakle, dodekatemoria date planete se, po Maniliusu, računa tako što računamo udaljenost od Sunca, krećući se kroz Zodijak unapred do planete koju proučavamo. Zatim se ¨uklone¨ segmenti od po 30 stepeni, ukoliko ih ima i dobija se dodekatemoria date planete, tako što se ostatak d-stepeni smesti u isti zodijački znak u kome je posmatrana planeta.
Pošto je verovatno sve ovo zazvučalo prilično komplikovano, uvešćemo primer. Ako dakle osoba ima Sunce na 5. stepenu Lava, a Mesec na 18. stepenu Vage, tada je razlika udaljenosti Meseca od Sunca (krećemo se unapred) 73 stepena. Pošto odbacimo sve segmente od po 30 stepeni, ostaje nam 13 stepeni. Mesec je u Vagi, a dvada ili dodekatemoria koja ¨zahvata¨ 13 radiks stepen je pod vladavinom zodijačkog znaka Ribe (a u dekanatu pod vladavinom Saturna).
Osobi čija se pozicija Meseca analizira sada može da se savetuje da moguće probleme kojima je uzrok Mesec može da reši okretanjem spiritualnosti, a kroz odricanje – Jupiter u sferi Saturna. Ili, ako bi uveli i savremeni pristup, što naravno nije zabranjeno, problem Meseca rešiće Neptun kroz Uran. Jedna od mogućnosti je uzimanje farmaceutskog leka u kombinaciji sa novom medicinskom tehnikom (recimo homeopatsko lečenje se pojavljuje kao idealan primer), a druga je da individua treba da se izrazi na umetnički način kroz nove tehnologije (primer je multimedijalnost na Internetu).
Ovde možemo da uvidimo da je Manilius zapravo pre samog Al-Birunija počeo da uvodi proračunske tačke i da operiše njima. I ne samo to. Koristeći dodekatemorijske pozicije ili dvad stepene sada možemo da u potpuno novom svetlu sagledamo horoskopske karte i možda dobijemo preciznije odgovore. Jer sada stepena pozicija planeta nosi detaljne informacije.
Subscribe to:
Posts (Atom)
