Drvo 1

Rudolf Štajner je tvrdio da smo mi drveće okrenuto naopačke.





Koren nam je glava, telo stablo, a ruke i noge su grane.





Svako bi morao sam da pogodi gde je cveće i voće.





I Krišna je rekao Arđuni: Kaže se da postoji neuništivo banjanovo drvo čije je korenje okrenuto na gore, a granje na dole, i čiji su listovi vedske himne. Onaj ko zna to drvo je poznavalac veda.





Pošto je ovo drvo odraz pravog drveta, njegova je tačna kopija; sve to postoji i u duhovnom svetu. Impersonalisti uzimaju Brahmana za koren materjalnog sveta, a od korena, prema filozofiji sankhye, nastaje prakrti, purusa, tri gune, pet grubih elemenata, onda deset čula, um, itd. I na taj način dele čitav materjalni svet na dvadeset i četiri elementa.





I Toma mi je pričao još kada sam bila mala kako u Istambulu u nekom muzeju na zidu visi ćilim, kao pirotski.
Na njemu je drvo, samo što je ćilim izgleda greškom okačen naopako.
Jer... grane su gore, a krošnja je dole.





Ali, začudo, rekli su mu da greške nema, da to tako treba da bude.
I da tako jeste.





I tako i jeste.





Setila sam se i Rudolfa i Krišne, i Tome... tih dana kada je svetlost bila lomljiva...





...dragocena.





I ponela sam bočice od ćilibarskog stakla da pokušam da ukradem samo delić,





samo onaj miris.





Poslednji trenutak sjaja,





onaj posle koga će Venera preći Via Combusta i vratiti se svom mužu u podzemni svet...