Japanizam DOB 2012

Naravno, ovo se ne propušta.





I naravno da sam ja kriva što je i počelo.





Imala je cele 3 godine kada sam je uvela u taj svet. Prvo Digimoni, a onda su se ređala razna čudesa.





Sve do onih dana kada su se sve devojčice na igralištu zabavljale satima glumeći Mnjau mnjau mačkice.
I dok mi svi ostali nismo pošandrcali zbog toga.
Ali zna se ko je glumio Zoe.





I sve one godine u početku vrlo bezazlenog, a zatim i vrlo ozbiljnog učenja japanskog.





I ceo novi svet sebi sličnih koje je pronašla...





u ovom iznurenom smornom gradu.





I razumevanje oružja (to joj je od mene).





I osećaj za egzibicionizam (to joj je od oba roditelja).





I drugačiji način razmišljanja.





Dani su se ređali,





kao i nova poznanstva,





pa i prijateljstva.





A bilo je udvarača.





Spremnih da je brane, normalno, svim svojim moćima.





I da je zaštite.





A i miss Krstić, uobičajeno zvanu eeej, je l' me zvala Krstićka?





Slike su autorsko delo Mili i dotične Krstićke (i džabe ja ispravljam da je Krstićeva kad se u mozak ne prima).
I pitanje liku kako je uopšte stigao do DOBa, a da usput nije posejao popadale od srčanog infarkta kada su ga videli na ulici.





Kao i ove "osvetnike".





Nisu se baš uklopili u srpske standarde.






Na cosplay zabavi poslednje večeri pojavila se i njegova ekselencija gosn ambasador.





Zahvalio se uljudno, a onda...





podelio nagrade.





I samo što ga nije pojelo čudovište.





Ali ipak nije.





Mili mu je pred odlazak prišla i na vrlo uljudnom japanskom ga zamolila za sliku.
Dobila je i naklon, i zagrljaj i osmeh.
(A i dedina kravata je bila počastvovana po drugi put.)