29.09.480 BC
Persijanska flota je imala u sastavu 200 egipatskih trirema, 150 kiparskih, 300 feničanskih i palestinskih, 100 brodova priključenih iz jonskih gradova, 100 selisijanskih, 100 helispontskih i ostatak iz drugih manjih gradova.
Ukupno 1207 brodova podržavanih sa oko 3000 manjih plovila. Na triremama je bilo utovareno 36 000 boraca i 240 000 veslača. Ostatak Grčke je učestvovao podržavajući flotu uz obalu Trase i okolnih ostrva sa još 120 brodova.
Kada se Persijanska flota ukotvila uz obalu Magnezije počela je stravična oluja u trajanju od 3 dana koja je uništila 400 brodova i skoro sva manja plovila. Ovo je pomoglo Grcima, pošto je neprijatelj morao da se vrati do Artemisiona. Čim se oluja završila Persijansi su zaplovili oko Pagasian zaliva i ukotvili se u Afetaeu. 15 brodova koje su ostavili u Artemisionu bili su zarobljeni.
Prvi problem koji se javio bio je povlačenje kopnenih jedinica u Euboeanu, pošto su videvši brojnost i snagu Persijanaca, počeli da napuštaju svoje položaje da bi evakuisali sopstvenu decu i žene iz obalnog dela.
Persijanci su otpremili 200 brodova i to oko Euboea da bi okupirali Euripus tik iza Grčke flote, a da bi im presekli odstupnicu. Grci su ovo saznali od Skijalisa iz Skiona, najboljeg ronioca starog sveta, koji je proplivao pored neprijatelja apsolutno neprimećen.
Isto popodne došlo je do promene plana i isplovili su da se sretnu sa glavnim delom Persijske flote. Bitka je trajala satima i Grci su preuzeli 30 persijskih brodova, a Persijanci samo 1. U toku noći Perijanci su ponovo doživeli haos. Nova oluja je uništila skoro 200 brodova koji su poslati ka Euripusu, a stradali su nalećući na krševite obale Tripea. Ovo ih nije sprečilo da počnu glavnu bitku dva dana kasnije.
Dan pre bitke Grci su se ojačali sa još 53 trireme, što im i nije bilo toliko od pomoći pošto je bitka zaista bila krvava sa mnogo gubitaka na obe strane. Grci su počeli povlačenje ka Salamisu čim je stigla vest da su Termopili pali u ruke Persijanaca.
Iako je mornarička bitka prošla nerešeno Grci su se okuražili da će uz bolje uslove uspeti da pobede. Za ovo je izabran zaliv kod Salamisa, a zbog uzanog prolaza. Flota je takođe štitila prebacivanje civilnog stanovništva celokupne Atike koji su bežali za Eginu, Troezen i Salamis. Zbog izuzetne opasnosti čak je i prognanim građanima je bilo dozvoljeno da se presele.
Za to vreme, Kserks je stigao do Atine i okružio Akropolis. (Ko ikada kaže Akropolj stići će ga kletva mog profesora istorije umetnosti, a možda i zavrnuto uvo.) Glavnina njegove kopnene vojske se stacionirala kod Areiopagosa odakle su ispaljivali zapaljene strele na drvenu odbranu Akropolisa. Branioci nisu pobegli ni kada su Persijanci stigli podno kamenih zidova. Odvaljivali su kamenje i gađali ih, sve dok Persijanci nisu otkrili nebranjenu tačku hrama kod Aglavrosa. Manja jedinica je pomerila kamen i ušli su u sam Akropolis da bi otvorili kapije za Persijsku vojsku.
Atinski branioci su bili zaklani i bačeni niz zidine.
Svi hramovi su opljačkani i spaljeni.
Sa Salamisa i sa borbenih brodova Atinjani i ostali Grci te noći su gledali kako grad gori i mnogi su poželeli da se povuku na Istmos.
Atinjani koji su se vratili sutradan da bi ponudili žrtve u hramovima sa čudom su posmatrali kako je sveto maslinovo drvo, koje je te noći spaljeno do korena, pustilo svež izdanak u dužini od jednog kubita.
Grčka flota je u tom trenutku brojala po Herodotu 366 brodova, a po Aeskilosu samo 310 (ako ima još neko da je brojao nek se javi sada ili neka zauvek ćuti). Dakle, bilo je 180 atinskih brodova, 40 korićanskih, 30 aegininskih, 20 megarijanskih, 20 halkidijanskih, 16 lakedemonjanskih (This is Sparta!), 15 sikjonjanskih, 10 epidauruskih, 7 eritrejskih, 7 keoskih, 5 troejenijanskih, 2 iz Naksosa, 3 hermionanskih, 2 iz Stireje, 1 iz Kitosa, 1 iz Krotona i jedno pedesetak manjih plovila.
Persijska flota je, na drugoj strani, sada imala ne manje od 1000 brodova. Neki od ubogaljenih brodova u prethodnoj bitci i oluji su popravljeni na brzaka i sada su bili spremni.
Kserks je izašao pred Persijski savet i svi generali su se složili da bitka počne. Svi osim Artemisije, kraljice Halikarnasa, koja je smatrala da bi bilo bolje da sačekaju da se grčki brodovi rasprše i da ih tada napadnu. Napad sada bio bi veliki rizik, ne samo za mornaricu, već i za kopnene trupe. Predložila je da se bitka vodi odmah samo na obali i da se zauzme Peloponez. Kerks je bio oduševljen ovom strategijom, ali se na kraju složio sa ostatkom generala i naredio napad za sledeće jutro.
Na prvom ratnom veću peloponeski komandanti, pogotovo korićanski admiral Adeimantos, su bili apolutno protiv Temistokleove (Temistokletove?) ideje da ostanu tu gde su i bore se u direktnoj liniji. Svađali su se oko toga da ako flota isplovi do korintskog Istmosa da će morati da komuniciraju preko kopna i da će moći da zaštite neosvojene gradove Peloponeza. Bezuspešno je Temistokle pokušavao da ih ubedi da greše, glasanjem je pobedila ideja o povlačenju, ali se čekalo jutro.
Pošto se vratio na svoju triremu posle veća, Temistoklea je sačekao njegov prijatelj Mnesifolos i počeo da nagovara da ako krenu u povlačenje brodovi će se raspršiti i da će ih Persijanci zbrisati časkom, jer Euribijad neće uspeti da ih zadrži. (Zamisli? pogledao ga je Temistokle - moja slobodna interpretacija.)
Te se u tom smislu Temistokle odmah okrenuo i otišao Euribijadu na brod, gde ga je maksimalno izmrcvario da održe vanredni sastanak. Čim su svi pristigli Temistokle poče priču, nije poštovao red, bonton i fine manire da Euribijad održi uvodnu besedu.
-Temistokle, počeo je da viče jedan korinćanski admiral, oni koji na sportskim igrama potrče pre datog znaka se izbacuju iz trke. A Temistokle je na to uvređen (rekla bih uvređen večnom ljudskom glupošću) odgovorio - to je istina, ali oni koji ostanu pozadi ne pobeđuju... I nastavio da objašnjava.
Plutarh dalje objašnjava da je Euribijad bio na kraju toliko besan na Temistoklea, jer je ovaj bio toliko prost (i ne čudi me), da je zamahnuo palicom da ga udari. Temistokle se na to okrenuo, pogledao ga i rekao - Važi, udri, samo me saslušaj pre toga. A onda je sve detaljno objasnio. Što će u prevodu reći da ih je Temistokle sve prvo sačekao sa salvom psovki, svojim mišljenjem o evoluciji i mentalnom stanju nacije, pa tek onda izložio svoju strategiju.
A onda, pošto se ekipa konačno smirila (znam te blagodeti demokratije, dok svako iznese bol srca svog, pa dok se usvoji izveštaj, pa ovo ono... ode mi život), Temistokle im je objasnio da ako se ne bore direktno, tu gde jesu mogu da očekuju sledeće: prvo gube Salamis, Aeginu i Megaru i dovode Persijance na Peloponez; drugo, moraće da se bore na otvorenom moru, bez šanse da pobede. Takođe ih je podsetio da su mnoge atinske porodice na Salamisu nezaštićene.
A kada je završio general Adeimantos se izvikao na Euribijada da ne sluša bulažnjenje ludog čoveka, koji inače i nema svoju domovinu. Na to je Temistokle poludeo i izvikao se da Atinjani imaju 200 trirema koje su spremne da ukrcaju porodice i prebace ih u Siris u Italiji. I bam, na ovo su se svi zaledili (konačno su shvatili da će ostati bez dece i žena) i Euribijad je presekao da se ostaje i da se bori tu kod Salamisa, bez ikakvog glasanja (ovo ću upravo ja da izvedem u toku sledeće nedelje).
Sledećeg jutra, slušajući Euribijada, trijerarhi su počeli spremanje brodova za akciju. No, naređenja su bila ovakva i onakva, i generalno niko živ nije znao jasno šta je konačna odluka, da je zahtevan treći sastanak. Temistokle je pozeleneo, pa pobeleo objašnjavajući ponovo i ponovo sve ono od ranije. Na kraju su odlučili da pošalju njegovog slugu Sikinusa, persijski govorećeg, a koji mu je vaspitavao decu, da ode do Kserksa i da mu javi da su Grci u rasulu, da se svađaju (blagodeti demokratije) i da su spremni da odu sa pozicija, te da može da ih sačeka u klopci i napadne. Ovo se zove kontraobaveštajna služba.
Savetovanje je trajalo do duboko u noć (ah, znam...), da bi u to neko doba Temistokle dobio hitnu poruku da ga neko čeka. To je bio Aristeides koji se upravo vratio iz Aegine i doneo vesti da su Persijanci okružili Salamis i da je povlačenje nemoguće (sad bi tu trebalo utanačiti još jedno 7 javnih rasprava...). Aristeides nije plivao, ali se provukao u čamcu. Ovaj mu je na to rekao da ne širi tu priču okolo, već samo da izađe pred veće i kaže šta ima.
U međuvremenu Persijanci su i u radili to što je rečeno, a Egipatska mornarica se ukotvila u Faleronu sa Kserksovim naređenjem da okruži Salamis i blokira put ka Megari. Ostatak je blokirao prolaz između Salamisa i Atike. Isto tako, iskrcali su trupe na malom ostrvu Psitalija koje je postavljeno taman na ivici tesnaca direktno preko puta Salamisa.
(Eto šta znači dobra diktatura.)
E da, uz to su instalirali kraljevski presto taman na planini Aegaleo da Kserks može fino da se zavali, gricka grožđe i smokve, i uživa gledajući.
Tatata!
U zoru 29. septembra 480. pre nove ere persijski brodovi, sa Feničanima napred i Jonjanima pozadi, pomerili su se u tri linije pravo u tesnac sa jedne strane Atike i napravili formaciju od tri duge kolone; i time pozicionirali za bitku.
Grčki brodovi (narazgovaraste li se aman?), koji su bili ukotvljeni kod Salamisa u toku noći, su takođe bili odmorni (kako i ne bi, dok su admirali danima raspravljali) i spremni. Atinjani su pozicionirani na levom krilu nasuprot Feničanima. Aeginitianci (?) i Euboeanci su bili u centru, a Lakedemonjani (Sparta!) i ostali Peloponezijanci na desnoj strani nasuprot Jonjanima. U poslednjim minutima pred bitku jedna trirema je pristigla iz Atine i pridružila se formaciji (mislim da znam ko ju je vozio). U tom trenutku talasi su bili mali i Grci su, iako su znali lokalne morske struje i imali teže brodove, bili u jasnoj prednosti.
U trenutku signala početka bitke (trubom normalno) Grci počeše da pevaju svoju ratničku "Apolone spasitelju" pesmu (Apolone, Apolone, baci nam bombone...) i krenuše ka neprijatelju. Ali, za malo. Povukoše se na tren jer se pred njima ukazala ogromna natprirodna figura žene koja je zagrmela toliko da ju je cela flota čula - O vi jadni ljudi, dokle ćete se ponižavati? (biće da su na ovom "projektu" radili čuveni persijski magovi.) I Persijanci su krenuli napred u polukružnoj formaciji, a Grci im ponovo poleteše u susret.
Prvi haos se desio kada se jedna grčka trirema zakucala u persijski brod. Ostale trireme su odmah doplovile da je izvuku i bitka je konačno počela. Aeginitianci su tvrdili kasnije da su oni prvi počeli napadom na Aekide (pa se sad ti tu snađi...). Grci su bili brži, bolje manevrisali, znali teren i struje u tesnacu i mogli brže da napadnu. Takođe, borili su se organizovano, za razliku od Persijanaca koji nisu imali taktički plan, iako su bili ekstremno hrabri.
Čim su im Feničani prišli Atinjani su se pomerili napred, napali ih sa boka, odsekli ih od ostalih i odvukli niz obalu Atike. Feničani su se uspaničili, pokušali da se okrenu i vrate na početnu poziciju, ali Atinjani su ih sačekali ovog puta iz blizine i iznabadali bronzanim kljunovima.
Temistokle je brzo mislio i smislio da izda naredbu da njegova trirema napadne persijski admiralski brod, koji je bio pod komandom admirala Aravignesa, Kserksovog brata, ali su to skapirali i Persijanci, pa su pokušali da okruže triremu. Trijerarh Ameinias (inače brat tragičnog pesnika Aeshilosa i još važnije, maratonskog heroja, Kinaegeirosa, dalju rodbinu ne znam...) pohitao je da pomogne Temistoklu i u toj hitnji zveknuo pravo u persijanski admiralski brod sučinivši mu svojim bronzanim kljunom jednu mega rupetinu. Aravignes je tada, nako besan, naredio hitan napad na idiota koja ga je sredio s boka, ali taman dok je urlikao unaokolo neko vispreniji ga je skinuo strelom i poslao u bardo, da se bavi svojim sledećim inkarnacijama.
Njegovo telo uredno je spakovala i Kserksu kasnije vratila ona pametna žena Artemisija (i nije po njoj nazvana biljka, mada ko bi ga znao...).
Brod kraljice Artemisije (za čiju su glavu Atinjani obećali 10 000 (zlatnih) drahmi, a koliko vredi pametna žena?) je ganjao Ameinias u svojoj triremi. I pošto uvažena kraljica nije smislila nijedan drugi način da utekne, skrenula je i zaklonila se iza grčkog saveznikog karianskog broda (dakle, stvarno pametna žena). Atinjani su prestali sa poterom i udaljili se na sigurno rastojanje.
Kserks koji je to sve lepo zavaljen u fotelji gledao, rekao je, kada su mu javili da je iskoristila grčki brod za svoj manevar, da su njegovi muškarci postali žene, a žene postaše muškarci.
Dok su atinjanske trireme ganjale persijske brodove, izazivajući grdne štete, Aeginicijanci, koji su se kasnije hvalili da su oni prvi pobednici bitke, a Atinjani drugi, izašli su na otvoreno more i sređivali brodove koji su bežali od atinjanske potere. Ceo tesnac kod Salamisa bio je pun olupina, kada je Aristeides prešao kao preko suvog i poklao sve persijske vojnike.
U sumrak bitka je bila završena.
Grci su izgubili 40 trirema, a Persijanci 200 i otprilike 50 000 ljudi.
Iako su Persijanci bili pobeđeni, kopnene trupe su i dalje okupirale Atiku, a ostatak flote je bio u radnom stanju. Besni Kserks se izurlikao na puno svojih admirala, te ih u tom smislu odmah zatim rešio glava. što je imalo superefekat na ostatak njegove flote koja se u toku noći iskrala i pobegla kući.
Pošto Kserks više nije mogao da računa na flotu da ga štiti u toku povratka u Aziju, naredio je svojim trupama da se brzo premeste i da štite most kod Helisponta, a zbog povlačenja. U međuvremenu, Grci su pojurili flotu u povlačenju sve do ostrva Androsa. A Temistokle koji je jedva čekao da Persijancima vidi leđa na Atici, poslao je ponovo po Sikinusu poruku Kserksu da je on uzdržan od odluke da se most kod Helisponta sruši (ajte vi polako kući, nećemo vas zadržavati...).
Mardonis je malo primirio Kserksa ulagujući mu se kako je veliki gospodar ipak na kraju osvojio Grčku, spalio Atinu i Eretriju i pobedio njihovu najbolju vojsku kod Termopila. I odmah zatim mu predložio da ga ostavi u Grčkoj sa 300 000 vojnika da završe započeto. Kserks ovog puta nije hteo da rizikuje, okrenuo se Artemisiji da čuje šta ta ima da kaže. A pošto je ta izjavila da je to odlična ideja, prihvatio je Mardonisov plan, pokupio je svoje pinkle, povukao se preko Helisponta i stigao do Azije za 45 dana.
Vojska, koja je za to vreme bila izložena stravičnom gladovanju, za tih 45 dana je (vrlo logično) i bila prepolovljena.
Mardonis je zimu proveo u Tesaliji planirajući nove pohode.
Inače, ovo nekako planiram godinama da prevedem, a evo jedared potroših i celo popodne boreći se hrabro kao kod Salamisa, sa sve stravičnim i vrelim aspektima na nebu, baš na ovaj dan, kada punim 39 godina i konačno ulazim u tu željenu četrdesetu.
Dobar je to bio dan u septembru.
