Izgubila je negde sredinom leta moj fotoaparat.
Ona tvrdi da su je odžeparili, a ja se više držim opcije da ga nije ni stavila u torbu tamo na onim klupama ispred Ušća.
Ok, sa loše strane, tamo su nam bile slike sa Golupca, jedine. I par njenih slika (portreti sa ušima od kose) koje smo posle tražile po Vukajliji, sa sve nekim umnim rečenicama ispod.
Sa dobre strane, nismo je našle na Vukajliji. I srećom par dana pre toga sam prebacila silne slike na komp i obrisala sve moje sa aparata.
Sa loše strane, šta je imala da uzima moj aparat kad ima svoj, mada ona tvrdi da je taj mali Olimpus čisto njesra.
Sama ga je birala.
Sa dobre strane taj mali Olimpus nije čisto njesra, sa loše - njegova vlasnica nije uzela ni uputstvo da pročita, niti je malo mućnula glavom i aparatom kako se sve koristi i da, zamisli, ima i različite modove.
(Usput, vlasnica sve i da je imala želju da pročita, ne bi mogla, pošto je funkcionalno nepismena.)
Sa loše strane odnela je TUĐU stvar i izgubila TUĐU stvar.
I posledice mora da snosi.
Nisam vikala, nisam se nervirala. Taj Kanon je ionako bio jako mator i prošao je sito i rešeto.
Ona je vikala kako mogu tako mrtva ladna da budem tako okrutna i bezobrazna (?).
Njen mali Olimpus je zaplenjen do kupovine novog Kanona istog tipa.
Novi Kanon istog tipa trenutno košta 10.000 plus memorijska kartica oko 800.
Uz ovo idu i dve baterije, ali mi je velikodušno prepustila njene čim se Kanon pojavi (inače bih joj zaračunala i to).
Interesantna podudarnost se desila dečku sa čijom majkom sam bila trudna u isto vreme i to tako što je slučajno uključio Net na telefonu i to shvatio par sati kasnije. Postpaid račun isti kao za aparat. Ceo raspust je radio kao konjina, po Suncu, po vrelini, na otvorenom. Muški i pošteno.
Dogovor je dogovor.
U tom smislu, čim je to čula moja neodgovorna mi je mahnula - nema frke, za dva meseca donosim ti sve pare.
Važi, samo me živo zanima kako.
Elem, moja dotična je otišla u Body & Soul kod naše omiljene kozmetičarke i ponudila se za sve poslove, od tegljenja gajbi za kafić, pranja čaša, posuđa, poda, kurirskih službi međ ostalim delatnostima salona itd...
Žena se oduševila, ali posla nije bilo.
Zato smo se vratile mom uslovu - zapleni džeparca.
Pod uslovom da joj plenim po ceo džeparac svakog meseca do kraja januara isplatiće ceo aparat.
-Nema frke, bio je odgovor, lako ćemo to. Plus sve one pare za užine, ma nema frke, lepo ti kažem, imaćeš sve u novembru...
I...
Prva zaplena uspešno izvedena.
Srce me je bolelo dok sam ostavljala njene pare u koverat, ali kazna je kazna i mora da se odradi.
Druga... jao.
Pola, pola.
Onda smo računale. Novembar joj ceo uzimam, kao i februar, ali i tako će stići do toga da joj fali još 2000. A ja nemam ambicije da čekam da prođu godine da zamenim svoju stvar.
Uzela je svoje stare knjige iz niže muzičke i prodala ih za 100 po komadu. Kada mi je pokazala 1700 odmah je rekla da ne računam na to, treba joj za slušalice.
I onda mi je objasnila da mi stiže 2000 u toku sledeće dve nedelje. 4 puta nedeljno po 200 din i plus 2 po 100 za užinu u školi i to je to.
-A tvoja užina? Uzimaćeš pare i nosićeš od kuće?
-A ne... Mrzi me da nosim.
-Nego šta?
-Ma gledaj, na svakom velikom odmoru krenem kroz dvorište i hodnik i onda od svakog po griz, pa par smokija, kiflica, keks, obiđem ih sve redom, ili ću ih obilaziti po reonima... Onda uvek mogu da oteram gavranove i pozobam mrvice po dvorištu. Pa, kad sam sa Jovićkom (Jovićevom, prim aut.) ona večito nosi one haljinetine i suknjetine...
-I?
-Jovićka stane ispred, raširi suknjetinu, a ja pozadi zaronim u kontejner i iskopavam nutrijente. Noge mi vire, ali se ne vide zbog Jovićke, razumeš?
I to je trenutak kada očekuje da ću da se ganem, ali me baš briga, a i znam jako dobro ovu kraljicu drame i sve njene fazone i ogromne tužne oči.
-Vidiš to ti je odlično rešenje. Jačaš imunitet i uzimaš prave probiotske bakterije, odgovaram joj u budističkom miru, nadajući se da ovo neće izvesti... Mada sam ja ta koja je uči egzibicionizmu.
Mere su uvedene, vreme će pokazati vrede li.
Pokažu li se uspešnim uvek možemo da ih predložimo vladi ove države.
Ako izdrži ona, izdržaće i Srbija.
Nadam se.
No comments:
Post a Comment