Prvo sam odsekla pramenove najviše što sam mogla.
Na gomilici na novinama su izgledali kao neka mekana smeđe-riđa životinjica.
Onda sam ušla u kupatilo i završila posao brijačem.
Nije problem, imam dve perike.
Kratku i dugačku naravno.
Osećaj je čudan.
Sutradan sam imala šmirglu P60 na glavi.
Dan posle P120.
Brzo raste.
Mili kaže da sam hrabra. Meni je svejedno. Hrabro je bilo ući u ona 4 dana sa zubima, hrabro je bilo kada sam par dana kasnije sama sebi ubrizgala prokain i B12 u lice, pa čekala reakcije. Hrabro je bilo koračati kroz život sa njom.
Šišanje do glave nije ništa specijalno.
Nije ni odlazak u park, sedenje na klupi sa perikom u ruci dok mi blagi zraci prvi put dodiruju lobanju.
E da. Sinoć je Hal Dejvid napustio ovaj bardo i otišao na jedno dugo, dugo kosmičko putovanje.
On je smislio stihove koje zviždućem u pozno letnje popodne.
R.I.P. za Hala.
ReplyDelete...i tvoje pramenove (?)
Ma,nemoj da se ti sekiraš oko toga. Bio je gadan pad, oderotina na glavi i onda da bi zaraslo moralo je sve da se odseče. I evo poderotina se sanira uspešno, a ostatak raste ludačkim brzinama. Ionako sam ceo život pretila da ću da izvedem ovaj korak, konačno sam to i učinila :)
ReplyDelete