Fin čovek sa kerom

Ručak.
Ona melje.
Standard... i tek u jednom momentu hvatam škripeću reč.

-... i taj glupi pedofil...
-Čekaj sunce, ne možeš da nazivaš ljude tako. To stvarno nije u redu.
-Ma kad ti kažem, lik je pravi pedofil!
-Dobro... Na osnovu čega to tvrdiš?
-Pa ti mene uopšte ne slušaš. Juče sam ga srela na putu ka stanici. Uvek šeta kera, kao fin komšija. I ja njemu u prolazu "Dobar dan", a on meni "Hej, pa kada ćemo na taj kapućino?".

Tikvica mi se upravo zaglavila u grlu.

-Zvao te na kapućino? Mislim, zvao te, a zna da si maloletna? Štaviše, svestan je toga da može meni otac da bude?
- A je l' znaš šta je bilo sa S.?
-Sa mojom kraljicom od Sabe?
-Njoj je prišao i nudio joj da je odvede gore u zgradu, u njegov stan. Ova naravno - pobegla. Od tada čim ga vidi beži skroz okolo.

Dramska pauza.
Tikvica stoji.

-Čekaj, je l' ti to sve ozbiljno?
-Ozbiljno.
-Je l' to ozbiljno/ozbiljno? Nemoj da se desi da ga sretnem i polomim mu obe ruke i obe noge... na tri mesta svaku, a ono ispadne ipak fin komšija.
-Ne, nego ga ti pusti da nas sve siluje pošto misli da smo kurve.
-Ok. Neka igre počnu.
-Šta polomićeš ga?, mega ozareni osmeh na njenom licu.
-Ne. To je amaterski. Uteraću mu strah u kosti... na vrlo ljubazan način. Za početak.

Deca se čuvaju.