RCJ BJJ

Moj stari dođo.
I naravno videla sam kada je Igor izašao da signalizira nekom u kolima i provukla mu se iza leđa kao pravi nindža.




A unutra gužva za šandrcanje i zato smo i počeli što pre.
Zagrevanje...




... pa balansiranje i hajmo.



I tu odmah na početku sam shvatila da ću ovo morati da uradim sa nekim ogromnim čovekom.
Meni samo takvi sleduju.




I čudo - uspela sam.




A onda mi se prosvetlilo da će taj ogromni ovo da uradi na meni.




Ali i to sam preživela.
Čudo je žensko telo.



I stari prijatelji sa novim znanjem.



I trenuci teškog fizičkog tegljenja.
-Pašćeš kad ti kažem! Ja sam Inuk žena i svi me se plaše i ima da padneš od čistog straha!




-Gledaj, u jednom trenutku ćeš sigurno pasti. Ne možeš da stariš tu kao neko drvo.




-Svega mu, al' si zaguljen!



-Molim te, nemoj da se blamiram pred majorom. Lepo padni kao dobar dečko...
I to je momenat kada je počeo da sarađuje. I u tom momentu imao je beli pojas, ali uslediće iznenađenje i za njega i za mene.
Major nas je ipak vrlo pažljivo posmatrao.




I trenutka prosvetljenja kada shvatam da ja ipak umem i da letim.
Volare...



Trebalo mi je samo dve godine od poslednjeg susreta, samo dve... I konačno sam se usudila da uđem u parter sa Avijem.
Znala sam da može da me polomi ili ubije za par sekundi, ali...



...on je začudo najpažljivi grepling partner u mom životu do sada.



Bilo je tačno kao što je i pričao - igraš partiju šaha, misliš kroz pokret i to je to.



Blokirao me je na sve moguće načine, ali je i delom bio zadovoljan koliko sam naučila u međuvremenu.



A i mali brat je postao opak frajer... u međuvremenu.



Rekao mi je da sam tvrdoglava u borbi, što nije nikakva novost.



Istu stvar mi stalno govori i moj advokat.



Ako nemam snagu, makar da izgledam opasno. Kao onaj gušter sa krilcima.



I čudesni momenat kada smo se gravitacija i ja tako lepo i gromko pozdravile.



Mi smo izgledali ovako...



a suštinski je trebalo da izgledamo ovako.



I naravno, tu je bio i lik iz Vukova.
I naravno da mu do kraja nisam otkrila odakle ja stižem.
Nindža stil, jako dobar.



Hvatovi koji lome kosti napadaču ako je grub.
Samo što mu to ne treba unapred reći.



I moj M. koji obožava BJJ.
Sa mnom nikada nije hteo da ide u parter, ali je za sve druge treninge bio idealan.
Baš sam se radovala što ga ponovo vidim, a i Avi je mogao da se pokaže sa dva i po puta težim sparing partnerom.
I sredio ga je.



Klinac je bio previsoko.



I ipak se izvukao.



I taman sam umrla jedno pet puta, odvaljena o strunjače pedeset puta i pukla mi je kičma od natezanja čoveka od 100 kila jedno 150 puta i taman je tad bilo gotovo.
Ali i moj partner je dobio na poklon pojas u novoj boji.
I stvarno je zaslužio.




Pričali smo o našim životima, o izgubljenom oku, o nekim izdajama, o našem prijateljstvu, o Leonidasu koga oboje volimo, sve dok smo čekali fotografisanje.



Sledovao mi je susret sa starim ljudima i srce mi je bilo puno što baš njih vidim.
A usput sam za svaki slučaj stala na drugi kraj od Mađara koga sam (svega mi) slučajno odvalila pesnicom u glavu pokazujući Aviju jednu prljavu foru. Nisam znala da je čovek glavni u Pešti za krvava koreanska klanja.
Na kraju smo se sprijateljili.



Neljudski umorna bila sam prevežena u civilizaciju da se dalje snalazim sama, pošto su oni nastavili priče u kafani.
Večito u kolima sa obezbeđenjem, to je moja karma.
Nema tu mesta da se pravim važna i osećam zaštićeno. Samo se priča o upropašćenim kolenima i ubogaljenim tetivama i dele se recepti.



Čekajući jedan od tri busa, smrznuta, sa friškim modricama i par polomljenih noktiju razmišljala sam o njemu. Nedostajao mi je.
Želela sam da izađem na pola puta, skrenem desno i onda kad mi otvori samo da se sručim na njega.
Da me uvuče unutra i zatvori vrata.
Da me pusti da spavam.
Među njegovim rukama.

Ali otišla sam kući.
Da ga sanjam.

Čistka

Kad ne pogiboh sada otvarajući gornji deo plakara.
I kad je već počelo da pada reših da idemo do kraja.

BJJ

Vidimo se sutra.

Stari prijatelji.
Stari dođo.
Stara ljubav.
Novo osećanje.

Iz krvi

Otkačila advokata za danas, mislim da je preterao.
Pogasila naloge, telefone, džidže.
Nedelja je.

I pogledala ih u oči.
I počela momentalno da plačem.

Iz krvi u krv,
tražila blagoslov,
molila blagoslov,
oslobođenje.

Iz krvi u krv,
sedela sam sa svojim precima.

Sa redom muškaraca i žena,
sa mojima.

Danseria

Glupost je uopšte pokušati iole smislenu aktivnost za vreme ovih aspekata, ali ako ovaj retro Merkur najavljuje kao eho povratak nekih davnih vremena, onda u to spada i moj povratak u montažu.
Konačno novi Adobe Premier (provalila ga 60% za dva dana), iznervirala se posle renderovanja koliko mali fajl zauzima kada se kovertuje u avi format.
Ne našla rešenje.
Dizala video celu noć i sada mi je kristalno jasno zašto onaj mučeni Kapiel propade živ sa svojim tjubetom.
A onda se plus zeznula prihvatajući tjubetove opcije za doterivanje snimka, što mi je ubogaljilo titlove.

Ali iz svega se uči.






To je to za danas, a ja se spremam za večeras.
Cipele su ispolirane.
Pantalone oprane još jednom za svaki slučaj.
Košulja ispeglana.
Parfem izabran.
Pokloni kupljeni.

To je to.

Ljuljaj me nežno

Pokazujem joj.
Ne veruje.
Ne verujem ni ja.
To može mnogo da ga košta.
Za budućnost.
On se kocka.

Ali ima muda.

-I šta sada da radim?, pitam je unezvereno.
-Šta - šta da radiš? Nemoj da si glupa, mudra je baba Mili, i iskusna. -Otići ćeš.
Pa razmišlja.
-Ali nećeš otići onako kako ti hoćeš u tvojim imbecilnim uniformama, ima da ideš kao žensko.
-Na pamet mi ne pada, decidirana sam ja.
-Boli me briga šta ti hoćeš, ići ćeš u onoj kao tango suknji sa prorezom.
-To ti idi u suknji sa prorezom u februaru mesecu, moja tradicija su dva para dugačkih gaća, pa trenerka i ozgo militari pantalone... A biće i tvoja tradicija kad krenu da ti kaliraju bešika i jajnici.

Ona se okreće i ne mogu da verujem koliko je odlučnosti u njenom glasu.
-Nećeš ići u militari pantalonama, ja ti neću dati.
-E vidi, imam ove bež, kupila ih pre dve nedelje, se sećaš?
-Ne. Ne dam ti da izađeš tako.
-Onda neću ići i bićeš srećna što si mi upropastila život, a?
-Ne, nego ćeš ići, ali kao žensko.

-Mislim da draga moja, sad sam mudra sova, uopšte ne kapiraš. Ne treba da izgledam "na izvolte", "ajd me pokupi", "jedva čekam" i u tom stilu. Treba da sam suzdržana, pristojna, treba da se trudi, da me lovi, da se polomi... Inače, game over. Nema izazova.

-Pazi, krivi ona glavu, sad sam ja mudra sova. Ti uopšte nemaš iskustvo u vezi tih okupljanja.
-Ti imaš. Dve žurke u životu, od kojih je jedna bila novogodišnji doček, a ona prva programirana akcija sa sirotim mučenim očevima koji su vas razvozili kućama u sred noći... A i ova druga je bila isto. I sa po dežurnim ocem u svakom stanu, verovatno nakljukanim bensedinima da lakše podnesu slušanje vaših budalaština.
-Ma nije valjda, sada je malo pecnuta.
-Jeste, ne stajem ja, i sa protivpožarnim aparatom uz svakog oca za svaki slučaj. Onim priručnim za kola... Znaš onaj mali sa buvljaka.

-Gubimo vreme, odgovara mi plod moje utrobe.
-Jeste, ali ja stvarno nemam šta da obučem. Imam slavski sako i diplomsko odelo... I uniforme... ?
-Nema od toga ništa, nema uniformi, razumeš. Čitaj mi sa usana - NEMA UNIFORMI.
-Dobro bre... E a to istorijsko diplomsko odelo? Ono svetlo sivo sa tankim belim prugama, strukiran sako i pantalone. Mogu belu košulju u pantalone... ili da visi?... A oko vrata onu dedinu sivo-plavu kravatu?
-Koju?
-Ma sivoplavu, tvoja je crvena, moja ta druga. On se ionako oprostio odavno od te dve kravate. Ali pazi, kravata samo bačena oko vrata, ništa čvor... Mogu da je iskoristim za davljenje ako me neko usput napadne, a?
-Pali, nema ko da te napadne. Nego odelo, bela košulja i kravata, a dole si mislila bele duboke adidas patike? A?
-Pa ne idu mi one planinarske uz odelo.
-Pa ćeš da repuješ usput! Debilu! Izgledaćeš kao tvoj Zeleni na finalu za srpsku pjesmu Evrovizije 2004...
-Ništa mu nije falilo, baš je bio lepo obučen. Bože, prođe deset godina...
-Pali bre!
-Ne nego ću da se polomim u štiklama kad im vreme nije, a em što ne mogu da manevrišem u njima ako se nešto desi.
-Pa imaš kravatu, sada je sarkastična.
-Jest vala... imam kravatu... Ali nemam odgovarajuću torbu.
-A moja venecijanska torbica?
-Pa je l' ide cvetna lahorasta torbica uz gangstersko-erotični stil? Pa je l' ide, sunce moje sa Venerom u Vagi?
-Ne ide..., pa razmišlja. Imaš onu super mat crnu tašnu što kao ide kaiš preko nje. Erotično, strogo, gangsterski.
-Jeste i ne mogu da provučem glavu kroz ručku, nego treba da je nosim na ramenu. Ako neko hoće da je otme, a u štiklama ne trčim...
-Jao Bože gospode, ti si bolesna, ali ozbiljno bolesna, teško uzdiše baba Mili.
-Bila bi i ti da ti u torbi stoje svi dokumenti, kartice i telefoni. Pare su tu najmanji problem.

Ona gleda.
-Ok, nosim crnu torbu... I to je to. Preko crni kaput i osećaj da imam na sebi tri vazdušna jastuka... eto.

Pola sata kasnije vraćam se kod nje.

-Gledaj...Ne mogu da odem tamo kao da sam stigla sa zasedanja upravnog odbora banke. Ok, jesam matora, ali ako se pojavim tako mogu samo da mu čestitam slavu na vratima, pa da razvezemo razgovor o tome ko je u međuvremenu umro, penzionisao se i tako... Kao kod tetka Nade.
-Ali sa ispravnim slušnim aparatom, uzdiše ona.

-Ne znam šta da radim. Da je makar leto, tu imam finu žensku garderobu, ovako je sve bezveze. Reći ću ti meni najmrskiju žensku rečenicu svih vremena - nemam šta da obučem... Bar da imam ijedne pristojne crne pantalone...

I sad očekujem neku sprdnju, opaske, ali bol u mom glasu je iskren i dubok i ona me samo gleda, a onda skače i otvara orman.

-Imam tačno pantalone kakve tebi odgovaraju.
-?
-Nemoj tako da me gledaš, jesu farmerke, ali ne izgledaju kao farmerke. Čiste su, bez brige. Nisam ih sekla, bušila, spaljivala, nemaju rupe, prirodne poderotine...

Ja i dalje gledam. Prvo ne verujem informacijama koje čujem, a drugo znam šta sleduje.

-Gledaj Mili, smo učile zajedno onaj genetski preskok iz biologije? A,a? Jesmo. Dobro, svega mu, kada ćeš shvatiti da ti imaš noge kao tvoja baba (1 i 2), a ja kao moja baba (1 i 2)?
-Pa o tome ti i pričam! Taman  ćeš pokazati tvoje čačkaličaste noge u pravom modelu za njih!
-Prvo ja nemam čačkaličaste noge, nego imam noge kao Oliver Mandić u spotu "Ljuljaj me nežno", koji tada jeste bio mlad i mršav, ali mišićave muške noge su... mišićave muške noge i hoću da se ubijem zbog toga.
I drugo, koliko godina, decenija i eona treba da ti opisujem kako mrzim helanke i sve uzane pantalone koje izgledaju kao helanke, jerbo se osećam kao da sam u čarapama, drugim rečima golo. Svaka dalja rasprava je završena.

Ali ta je baš kao njena baba (i 1 i 2) - ne odustaje.

-Uzmi... Probaj... Probaj bre!

I ja šta ću - pokušam.

-Pobogu Mili, pa kako se ovo oblači? Ne mogu nogu da uvučem, pa da ih navučem, pa hoću li uspeti da uglavim svoje...
-Nemaš pojma, stani tako, a ja ću da ti... puf pant.

-Gledaj, ove tvoje pantalone - super su kao antisilovanje model. Niko živ ih sada neće svući sa mene, samo... Sada imam drugi problem, šta ako mi se pripiški?

-Kateter, pa kesu u džep, odgovara moje milo mudro mladunče vrlo pribrano.

-Ne, gledaj, ja ovo ne mogu, ne smem...

-O itekako možeš. Otići ćeš kod njega i biće ti lepo... Samo šta bi uradila kada bi pokušao da te poljubi?

Samo mi je dao znak, leđima je bio okrenut. Pružila sam ruku ka njemu i on ju je uhvatio za zglob tako lako, skliznulo je, sve kako treba.
I izvukao me je na sigurno.

-Pa da, izmakla bi se... Kao ja kad je on pokušao da me poljubi, priseća se baba Mili skorašnje mladosti i nastavlja. -Tu smo iste... Jao, pa to mi je od tebe. Užas!

Ja i dalje emitujem jedan muu pogled.

Rekla sam mu da se ne plaši. Odgovorio je da je sve ok. Onda sam mu otvorila srce, a on je zatvorio oči.
Samo što me je držao sve vreme da mu ne izmaknem.

-Čekaj, on sprema večeru?, nastavlja baba Mili kao vergl.
Ja klimam glavom.
-I ti ćeš da jedeš to što ti on spremi?
-Sa zadovoljstvom. Pojela bih i mandžurijsku čorbu, ako to napravi.
-Ako uspe da je napravi..., kombinuje ona. -Zamisli, kreneš ti tako ka centru grada, a ono vatrogasna kola u tom pravcu..
-To samo kada se budem vraćala kući, a ono vatrogasna kola u ovom pravcu, jer si ponovo pravila ručak, pa na pola otišla da proveriš fejs i reč po reč, mic po mic, ono vatrogasci.
-Ala je to smešno, ona okreće glavu.
-Uopšte nije smešno, uvek se dešava za dlaku. Jednog dana preći ćeš i tu dlaku. Nego, ove tvoje farmerke koje mi upravo srastaju sa nogama, da neće da ispadne pola pozadine ako se sagnem?

I ja odmah počinjem da izvodim serijal poza sa proverom koliko je nizak struk stvarno nizak.

-Dobro, je l' ti nameravaš da izvodiš skokove sa skakaonice u sred njegove dnevne sobe?
-I nordijsko skijanje i guranje boba, sve što treba. Dobro, šta ako mi ispadne nešto na pod? I treba da se sagnem i pokupim, naravno pevajući u sebi odabrane psalme da mi iz džepa ne ispadne i onaj kateter sa sve punom kesom. Zbori, o Sokrate!

-Sagnućeš se kao dama, kao kad si u kratkoj suknji. Ne... U stvari, nećeš se saginjati uopšte, on ima da skoči kao munja i da ti pokupi i kesu i kateter sa poda.
-Da... Srbija se saginjati neće... No, na kraju šta dalje?
-Bela košulja, pa crno korset preko...
-Ne, previše erotično.
-Ok, onaj tanak viseći džemper da ti izađu kragna i manžetne od košulje, moj Korto Malteze crni kaput, štikle naravno i da, moja venecijanska torbica... Sad ide uz kombinaciju.
-Sreća što su još i gaće na meni moje. Idem kao siromašna rođaka iz provincije.

Ali ona se na tu opasku uopšte ne osvrće.
-Baš mi je drago što te tako lepo spremam za dejt, izgovara i ja ne verujem u ono što čujem. -Zamisli kreneš ti tako, on ti otvori vrata, onda znaš... kao kamera krene da rotira oko vas sa ubrzanjem...
-I izudara se u ogledalo, pa u čiviluk i poslednjim obrtnim momentima ispadne napolje dok on zatvara vrata?
-Tebe i dalje zovu ubica romantike?
-Mhm...

-Dobro, za sada imamo kombinaciju, završavam ja ovo istorijsko zasedanje. A sad skoči, molim te, do kuhinje, donesi onaj nož za krompir, pa da ogulimo ove pantalone sa mojih nogu.
-Ne, ne, prvo ćeš da probaš sve to zajedno, pa ako ti JA dam zeleno svetlo - e onda je priča završena... Ali baš mi je drago što ideš. Ja hoću da ideš. Vas dvoje ste najobičnije dve glupe pihtije... u uniformama, ali ste pihtije... I zato ideš.

I idem.
Za par dana.
Ipak idem ka centru grada.

I kada otvori vrata ne znam šta da radim.
Osim da se osmehnem.
Ali zato idem.

Fu Hao - film za nedeljno popodne

Pre no što sam zaobišla zgradu kako bih nabola pravi (a sporedni) ulaz okrenula sam se i na kratko pogledala prozore odakle on gleda preko dana.
Kasnije ćemo se čuti, o lepote modernih vremena.
Daće mi znak da je video i da je sve ok.

Ušla i naravno u sred one gužve vidim jaknu na jednom mestu u poslednjem redu i ništa na mestu do nje.
Te se uglavim na to ništa mesto izvijajući vrat da vidim šta se dešava tamo daleko.

I taman kad je počelo shvatim da jakna pripada profesoru koji se tu konspirativno uglavio, te padne jedno prijateljsko pozdravljanje sa sve raspitivanjem i lakom konverzacijom sa osvrtom na svetska tržišta i komparaciju našeg sa nekim uticajnijim, kulturološkim fenomenima i..., a onda nam je glavni pripretio mačem.





Fanatici za mačevanje se uvek sretnu.
Ali uvek.

Mongolska sablja.





O stilovima i školama borenja.
O princezi Fu i kasnijim vekovima.
Bilo mi je žao što je sve tako  kratko, ali za početno informisanje sasvim ok.
Posle moram sama.
I iznenađenje koliko neke druge ljude zanima ta tema.

I jedva pronađoh, ali ipak pronađoh.

GIGATRON kao GIGA mega ultra lekcija da se kod njih ne kupi mobilni telefon

Počelo je tako što je moja mila ćerka otrčala u Š.C. Ušće i to pred Novu godinu. A kako je dotična vezana za model Gsmart Maya, pošto je prethodni posejala na putu po Evropi, taj i takav, istovetni sa belom maskom pozadi je baš tog dana mogao da se pronađe samo u Gigatronu.

Ok, mislila sam da je u pitanju ozbiljna firma, te joj dala zeleno svetlo (i pare) da ode i kupi ga.
I to je bilo to.

Kad ne lezi vraže, par sati kasnije obe smo shvatile da nešto nije u redu. Telefon je samo izgledao živ i u funkciji, ali nije primao ni poruke ni pozive. Zvanjem se nije odazivao i uredni snimljeni glas nam je lepo po hiljadu puta objašnjavao da pretplatnik nije dostupan.
Za to vreme taj isti pretplatnik je dobijao alergijske reakcije zbog besa.
Restartovanjem se problem rešavao, da bi spektakularnih pola sata kasnije cela stvar bila istovetna

Ok, na proslavu NG je otišla sa starim telefonom, a par dana kasnije ovaj je odnet u radnju. U radnji u Ušću su joj lepo napričali bajke kako je sve sasvim ok, restartovali ga i ćao.

Par dana kasnije ponovo je otišla u istu radnju u Ušću, te su joj ponovo napričali bajke, restartovali ga, ali je ona ovog puta ostala još pola sata i pokazala im problem, pošto već nisu sposobni da ga shvate samo iz razgovora.
Upućena je u servis u Kirovljevoj ulici na Banovom brdu.

U servisu su joj ponovo napričali bajke, nije verovala, pokazala problem, zatim su ga resetovali na fabrički i kao radio je.
Njena greška je bila što ponovo nije ostala u radnji pola sata da se uveri da li ovaj magični potez rešava problem.
Taj magični potez (resetovanja na fabrički) nije rešio problem, te je ona 13.01.2014. ponovo ušla u servis u Kirovljevoj, praćena ovog puta mojom majkom (pošto ja nisam bila tu).

Nova istovetna priča, ubeđivanje, gubljenje živaca, resetovanje na fabrički, čekanje od pola sata, shvatanje da telefon ne radi, iako samo izgleda kao da radi, pa još jedan krug ubeđivanja, resetovanja, čekanja, pa zahtev moje majke da se neispravan telefon zameni ispravnim, njihovi emotivni šokovi zbog tog zahteva‚ i konačno telefon je preuzet i poslat u ovlašćeni servis.

Da sumiramo za sada, ukoliko kupite mobilni telefon u Gigatronu, a nešto se neplanirano iskomplikuje računajte na težak amaterizam zaposlenih, potpunu neorganizaciju i jako ružan odnos prema mušterijama. Problem, kao što ću dalje pisati, nećete rešiti.

Prilikom preuzimanja telefona sročen je i reklamacijski zapisnik broj s 2482, gde jasno stoji da je zahtev potrošača zamena, ali i da je telefon upućen u servis i da će kupac biti obavešten u roku od 14 dana od primanja reklamacije.

14. dana niko nam se nije javio.
15.dana niko nam se nije javio.
Nije ni 16.
A ni 17.
Ni 18., niti 19.

E tada sam se u ovu tužnu i neprofesionalnu Gigatron priču uključila i ja.
Nazvala sam servis u Kirovljevoj.
Niko se nije javljao.
Štaviše, niko se nije javljao satima.

Pošto se ni u kol centru niko nije javljao, pronašla sam broj prodavnice na Bulevaru i ispričala sve prvom prodavcu koji mi se javio.
A dečko mi je odgovorio sledeće: da se servis iz Kirovljeve preselio u Gandijevu, pa se verovatno još uvek raspakuju. Dao mi je njihovu adresu i telefon, ali mi nije dao garanciju da će se javiti, baš zbog preseljenja.

Ovim je firma Gigatron još jednom u praksi vrlo lepo pokazala da radi amaterski, da ne ponavljam stalno da radi neprofesionalno i da se tu ne zna ni ko šta radi, niti ko kako planira poteze u firmi.
Ljudi u Kirovljevoj su znali da će servis biti preseljen, ali se ganuli nisu da obaveste svoje klijente u servisu o tome. Niti su se u zadatom roku javili.
Čist bezobrazluk je kako se oni odnose prema svojim mušterijama.

Posle tog razgovora, naravno da sam satima zvala servis sada lociran u Gandijevoj i niko se (normalno) nije udostojio da podigne slušalicu iako je bilo radno vreme.
Onda sam ipak uspela da dobijem kol centar gde su mi objasnili da ako ide popravka ili zamena to onda ide preko PC Centra koji im je dobavljač Gsmart telefona. Ok, hvala.

U PC Centru su se prekrstili, pošto oni nisu serviseri već samo distributeri, ali su mi dali telefon ET servisa gde (o konačno) valjda egzistira naša Maya.

Da li sam sada stigla do prave informacije? Bože sačuvaj. U ET servisu radi žena na telefonskom prijemu, te mi je objasnila mnogo toga vezano za životna pitanja, procedure, idimidođimi, i ništa konkretno. Naš telefon je tamo, serviser treba da ga uradi po prioritetu, zašto ga nije uradio za 20 dana kada je imao rok od 14 nije umela da kaže, umela je da kaže da će moje raspitivanje i topli pozdravi biti preneti serviseru i da će mi se ona obavezno javiti.
Naravno da mi se nije javila.

Ali vratimo se traljavoj firmi Gigatron...

Mesec dana kasnije (a za to vreme niko, ama baš niko mi se nije javio da me izvesti o telefonu, iako je rok bio onih mitskih 14 dana), baš u ovaj ponedeljak (a danas je četvrtak) neko je ipak podigao slušalicu u servisu u Gandijevoj.

E da, intermeco, pošto se u prvih dvadeset pokušaja niko nije javio, nazvala sam kol centar. I tu mi je po pričanju cele epske priče momak lakonski rekao da će telefon biti popravljen u razumnom roku (pa tako vam piše u zahtevu). Na moje pitanje kako se definiše "razumni rok"? U godinama, geološkim erama ili šta god? Isti momak je dobro razmislio i odgovorio mi u razumnom roku šta god to značilo. Puno sam ga pozdravila i obajsnila kako se već par dana oštrim da napišem tekst o traljavoj firmi Gigatron.

Vratimo se sada na prethodni pasus, momenat kada telefon zvoni, a neko podiže slušalicu. Sa svih strana se čuje aleluja...

Nisam mogla da dođem sebi od šoka, jer je osećaj bio kao da prvi put kontaktiram našu koloniju na Marsu, jer je i zvučni prijem bio u tom stilu.
Sekretarici istu priču, ona zove momka, ja pitam momka da li treba sada svakom da ispričam istu priču ili će neko konačno pogledati reklamacijski zapisnik broj s 2482 te me istom prilikom obavestiti šta se dešava? Momak se predomišlja, onda ide da se raspita, onda se na telefon javlja drugi momak, isto zvuči kao da je pao sa Marsa (ta naša kolonija se vrlo lepo primila eto baš u Gigatronu), pa pitam i njega istu stvar. Pa i on ide tamo negde da vidi... nešto... šta god.
Konačno se vraća sa pričom da je stigao paket sa popravljenim telefonima i to u subotu, ali da kolega nije stigao da ga raspakuje (kojim brzinama rade nije me začudilo), no da će kolega konačno da otvori i tu kutiju i proveri da li je telefon tu. I eto, radost.
Nije očekivao moje dalje pitanje - ako telefon nije tu, šta onda?
Aha, onda će on da napiše mejl servisu i dobiće odgovor.
Do kada?, bilo je moje sledeće pitanje.
Do 5 popodne.

Važi, hvala, ćao.

U 5 popodne ponovo zovem.
Aha, zovete zbog onog Prestigio telefona, je l' da?
Nije. (Ovo je momenat kada zaposleni u Gigatronu pokazuju kako im niko od pretpostavljenih nije pokazao proceduru primanja poziva u ovim situacijama, dakle organizacija i vođstvo u firmi jednako nula. I druga stvar, kako sam ja kao mušterija samo jedna od mora mušterija koja ima teške muke zbog Gigatronovih neispravnih proizvoda.)

Ne, nije Prestigio, nego Maya i da vam ponovo izdiktiram reklamacijski broj, pa da mi ne pričate za sve telefone tu, nego samo za onaj mučeni moj... A?

Aha, setio sam se, odgovorio mi je momak. Kolega je raspakovao paket i vaš telefon nije tu, ali će da pošalje mejl servisu i znaćemo šta je sa njim.

Ok, ovo je jedan od onih Monti Pajton momenata, ali ako mu priđem sa druge strane, da vidim šta će da se desi...

Dobro, kolega je raspakovao paket, to mi je i rekao da će da uradi. Pa mi je dalje rekao da ako telefon nije unutra da će da pošalje mejl i da ću do 5 imati odgovor. Sada je 5. Zašto nije poslao mejl i dobio odgovor danas do 5, kako mi je i obećao?, pitala sam ja.

Ah, pa raspakivao je paket pa nije stigao, odgovorio je momak.

Hoćete da mi kažete da je raspakivao jedan paket danas od 10 prepodne do 5 popodne?

Momak je malo stao, pa se snašao. - Ah, radio je on i druge stvari.
Osim one koju mi je obećao u vezi mejla, dodala sam ja. Ok, šta ćemo sada?

Nazovite sutra, sigurno će doći odgovor.

Važi, hvala, ćao.

Naravno da sutradan nisam nazvala, vidovito prediktujući da to ništa nije urađeno.
Nazvala sam prekosutra, to jest juče u sredu.

Ovog puta javila mi se ona početna sekretarica i ovog puta začudo zvuk je valjao (rade bre ti naši na Marsu, nije da ič ne rade). Objasnim joj ponovo sve, izdiktiram reklamacijski zapisnik (koji za njih očito ne znači ama baš ništa, niti se pridržavaju ijedne stavke u njemu, a i zašto bi? ...može im se.).

Te mi ta sekretarica objasni da bi telefon trebalo da stigne u sledeći ponedeljak u paketu, pa će kolega ponovo da raspakuje paket, pa će onda 100%...
Ok, ako moj telefon nije u istorijskom paketu ni u ponedeljak koliko god ga kolega dana i godina raspakivao, šta onda?
A pa nemojte se brinuti, onda ću ja da nazovem taj baš servis i pitaću. I to je onda rešena stvar., odgovorila je sekretarica.
Mislite, nazvaćete ET servis i tamo ćete slatko da se izrazgovarate sa njihovom sekretaricom koja po proceduri ne može da vas poveže sa serviserom, ali može da zapiše da ste se javili i da ga puno pozdravljate?, upitala sam je ja, prisećajući se mog poziva ET servisu.

Šta, vi ste stupili u kontakt sa njima?, neverica u njenom glasu.

Naravno da jesam. I zato vas i pitam šta ćete konkretno da uradite kada je njihova procedura vrlo hermetička, da ne kažem okultna? Šta možete da uradite da konačno ZNAM kada se vraća ili popravljen ili
zamenjen telefon, a ne da znam sve budalaštine redom koje ta žena tamo diktira, ne dozvoljavajući kontakt sa serviserom?

Aha... (ukapirala je) Ništa, sada ću ja da nazovem njih, pa ako nešto uradim nazvaću vas odmah (e to bih baš volela da vidim), a ako ne uradim nadajte se da stiže u ponedeljak, pa ćemo vam mi javiti.

S obzirom da mi se niste javljali nedeljama kako je stajalo napismeno u reklamacijskom zapisniku, kako pobogu da vam verujem da ćete ponovo zvati?

Ma zvaćemo, ne brinite.

OK, u ponedeljak ću zvati ja vas, da malo poteram tog kolegu koju satima otpakuje pakete. Ali ako telefon nije u paketu, šta onda?

Hajde da sačekamo ponedeljak, potreseno je predložila sekretarica.

I ja sada čekam taj istorijski ponedeljak i sa vrlo velikom lekcijom. Više mi na pamet ne pada da kupim ni slušalice za plejer u Gigatronu, a ne nešto vrednije od toga.

Gigatron je firma koja nema procedure za ponašanje zaposlenih, ako ih i ima - ne poštuju se.
Gigatron je firma koja ne poštuje svoje mušterije.
I Gigatron je firma gde samo gubite vrlo dragoceno vreme ganjajući se sa nejavljajućim kol centrom, nepostojanim kvazi servisom i aposolutno neobaveštenim zaposlenima. Traljava usluga, tragičan kvalitet prizvoda jednom reči Gigatron.

Ne bacajte pare, ne kupujte u Gigatronu.
Uštedite živce i vreme, ima toliko drugih i profesionalnijih firmi od Gigatrona.

A meni je ovo za nauk i sve buduće poteze koji se tiču kupovine tehnike.
 

U nogama

Ima raznih ekipa.
Iz različitih delova grada.
Respekt kada se sretnemo.
Plesači se respektuju.
A i fajteri.






Most iznad Gazele mi je godinama služio kao sambodrom za uvežbavanje bota fogo-a i promene drans, ali sada...
Očekujem pojavu saobraćajne policije, pošto vozači ne gledaju tamo gde treba, već pravo u suludu ženu koja uvežbava kramp na sred srede neba iznad auto-puta.

Retrogradni Merkur februar 2014.

Da se razumemo... Ovo nije standardni tekst o kvalitetima retrogradnog Merkura, jer za tu svrhu služi spinovanje istovetnih tekstova po celom Netu.

Ovde ćete moći da pročitate konkretne stvari.

Merkur je krenuo retrogradno 6. februara u 9:43 pm po Griniču i to sa 4-tog stepena Riba (tropska pozicija).

Ovaj retrogradni hod kroz Ribe i Vodoliju pokazaće nam kako da prođemo kroz "psihička zakrčenja" u kolektivnoj svesti i dati nam poslednji pogled unazad kako bi konačno raščistili kako da aktiviramo energiju i prevaziđemo nešto što se poodavno otrglo kontroli. Sada konačno vidimo zašto je nešto nama važno moralo da se završi, a nije; i kako da to konačno presečemo.

Sada konačno dobijamo jasan uvid vezan za naše stare motive, stare izdaje, stare tuge i stare greške. Neki od nas, sa odgovarajućim natalnim pozicijama planeta, imaće flešbekove starih scena i to baš zato što je Merkur tako blizu Neptunu. A Neptun već skoro 20 godina pravi septilni aspekt sa Plutonom, aktivirajući "sulude" situacije i izbore. I praviće ga još par godina.

(Lepo sam rekla da ovo nije tip spinovanog teksta.)

Elem, zato je ova retrogradacija važna ne samo u sledećim nedeljama, već i u sledećim mesecima, vezujući se za retrogradni Mars i kardinalni krst koji nas tek čeka sa velikim udarom 23. aprila (aspekt je "radan" već od sredine marta).

A zato što je upravo Neptun bio na ovoj poziciji od februara 2006. do januara 2007. godine (kakav čudesan period, makar u mom životu) konačno ćemo dobiti odgovore zašto se desilo to što se desilo. A neki od nas će u sećanje dovesti period od marta 2000. do marta 2003. i od septembra 2003. do decembra 2004. kada je Uran zauzimao ove stepene pozicije.

Neki će videti šta ih je zadržavalo sve ove godine i odlučiće da se konačno pokrenu napred. Neki drugi će reći zbogom i zauvek se udaljiti od stvari, događaja i ljudi. Obratite pažnju na prisećanja, na povratke, nove uvide u vašu glanc novu emotivnu inteligenciju koju ste tako nežno gajili od juna prošle godine. U srcu ćete znati šta je istina i to će prebrisati sva prethodna zamagljenja. 

Onaj prethodni oktobarsko-novembarski retro Merkur je zbog serije septilnih pozicija sa Plutonom i Neptunom dao bljeskove budućnosti i ovaj februarski, sa prethodnim osvrtom na zimski period, nastavlja taj trend. Suštinski taj septilni aspekt doneće nam konfrontaciju sa mnogim životnim izborima i promenama i/ili ćemo konačno razumeti zbog čega smo kreirali ovo sa čim se sada nosimo.

Zvuči poetski i generalno bezvezno, ali ovo je aspekt o tome koliko se osećamo "značajnim u odnosima sa drugim ljudima" i otvorićemo se za nove načine kako da slušamo svoj unutrašnji glas i kako da razumemo ljudske potrebe. Kao neka vrsta psihološkog mosta pokazaće nam se ono što je bilo, što će biti i ono što nikada nije moglo da bude. Iako će nam za to biti potrebne nedelje.
Hvatajte znake, signale, informacije i razumevanje za ono što dolazi kroz osećanja i introspekciju jer će to upravo otvoriti novu životnu fazu u 2015.

I zato ovo jeste, uzimajući sve ostale planetarne aspekte koji su u igri, izuzetno važan period. A pošto aspekti uključuju Mesec, Merkur, Veneru, Mars, Jupiter, Saturn, Neptun i Pluton, skoro svi znaci i sve planete će vrlo dramatično proći kroz ovaj period koji odvaja prošlost i budućnost. No kuća ili kuće u koje vam ulazi sazvežđe Riba biće centralno za redefinisanje, istraživanje, isprobavanje i ponavljanje.

Očekujte poprilično teške uvide, povratke, revizije i nova razumevanja, a koja će vas naterati da donesete nov set odluka koji će odlučiti pravac vaše budućnosti. Ove zone su otprilike između 19.-23. Škorpije, 10.-14.Jarca, 1.-5.Riba, 23.-27.Ovna, 15.-19.Blizanaca, 6.-10.Lava i 28.Device-2.Vage. Ako imate planete ili uglove kuća u ovim zonama, to se sigurno odnosi na vas.
Naravno, da će brzo kretanje Meseca aktivirati ove zone, te ćete imati osećaj da odjednom plutate u moru ludila ili potpuno besmislenih situacija, ali ovaj retro Merkur će nam dati mnoge znake i signale o tome šta će se dešavati u kućama kojima on vlada od početka marta do početka juna 2014.

Inferiorna konjunkcija se dešava 15. i 16. februara na 28.Vodolije, tačno na onom, stepenu gde se Jupiter stacionirao retrogradno u 2009. A ovo pokazuje nova razumevanja zašto smo bili oslobođeni (baš tako, hvala Bogu, kad se samo setim...) ili zarobljeni od juna 2009. do januara 2010. i kako se to odnosi na našu sadašnju situaciju.

Te, sve u svemu, počinjemo period jako važnih odluka i životnih izbora vezanih za aspektne strukture između Meseca, Marsa i Jupitera. I zato treba da se radujemo nekim starim stvarima koje ponovo izviruju ili se vraćaju iz sećanja. Biće tu grbavih puteva i čeličnih oštrica, ali sada kada jasno znamo šta smo i ko smo - preživećemo. Takođe, osetićemo se povezanim sa drugim ljudima sličnih ideja, neki prijatelji će se vratiti u naše živote, neki duhovi prošlosti će konačno dobiti oproštaj i blagoslov, i jedno ljudsko pozdravljanje za poslednji put.

Dok je prošli retro Merkur bio u stilu početka ili blagoslovenog preporoda, ovaj je više u "pusti i pusti Boga da radi". Treba da se spremimo za potpunu mobilizaciju naših moći krajem februara, a koja će odrediti kako će se "veliki lom" u aprilu odvijati u našim životima. Pogledajte nove ciljeve, ambicije i prijateljstva iz januara, pošto će se to pokazati kao važno u martu.
Ostanimo otvoreni do sredine februara za veće mentalne vizije, za simbolične forme koje već najavljuju, i ovaj period će nam pomoći da proradimo, probamo ili istražimo potencijalne budućnosti. Biće to vrlo intenzivno vreme koje neće imati mnogo smisla (a i ne mora da ga ima). Značajno je, jer je prošlost već izbačena, a budućnost se još uvek ne ukazuje. Ili makar ne jasno.

No, stvari se menjaju početkom marta.

Taj rad

Na red su stigle viseće trenerke i duboke patike.
Kondicioniranje od sat vremena.
Ekipa maloletnika.
Opaki mladi Ganci.
Zmije za kretanje.

Na ulici,
po klubovima,
prolazima,
slušalice,
uđeš u groove
i počneš.

Parkur je ponovo u najavi.





Znam, ambasadorski balovi, specijalni prijemi, pažljivo biran svaki pokret, svaki pogled.
Ali sada je vreme za ulični stil.

I neka igre počnu.

Drajveri

Moj život su drajveri za grafičku.

Bilo bi ovde mesta za jako interesantne, a stravično važne astrološke aspekte, a u vezi Merkura, pa ovoga pa onoga.
Ali džabe.
Ko šta radi mi samo izvozimo i uvozimo drajvere.
Ako mi nije u kući onda mi je u kompu preko šifre.
A onda samo sedim i gledam šta radi i kako šeta miša po ekranu.
I ništa više.

Moj život jesu drajveri.