RCJ BJJ

Moj stari dođo.
I naravno videla sam kada je Igor izašao da signalizira nekom u kolima i provukla mu se iza leđa kao pravi nindža.




A unutra gužva za šandrcanje i zato smo i počeli što pre.
Zagrevanje...




... pa balansiranje i hajmo.



I tu odmah na početku sam shvatila da ću ovo morati da uradim sa nekim ogromnim čovekom.
Meni samo takvi sleduju.




I čudo - uspela sam.




A onda mi se prosvetlilo da će taj ogromni ovo da uradi na meni.




Ali i to sam preživela.
Čudo je žensko telo.



I stari prijatelji sa novim znanjem.



I trenuci teškog fizičkog tegljenja.
-Pašćeš kad ti kažem! Ja sam Inuk žena i svi me se plaše i ima da padneš od čistog straha!




-Gledaj, u jednom trenutku ćeš sigurno pasti. Ne možeš da stariš tu kao neko drvo.




-Svega mu, al' si zaguljen!



-Molim te, nemoj da se blamiram pred majorom. Lepo padni kao dobar dečko...
I to je momenat kada je počeo da sarađuje. I u tom momentu imao je beli pojas, ali uslediće iznenađenje i za njega i za mene.
Major nas je ipak vrlo pažljivo posmatrao.




I trenutka prosvetljenja kada shvatam da ja ipak umem i da letim.
Volare...



Trebalo mi je samo dve godine od poslednjeg susreta, samo dve... I konačno sam se usudila da uđem u parter sa Avijem.
Znala sam da može da me polomi ili ubije za par sekundi, ali...



...on je začudo najpažljivi grepling partner u mom životu do sada.



Bilo je tačno kao što je i pričao - igraš partiju šaha, misliš kroz pokret i to je to.



Blokirao me je na sve moguće načine, ali je i delom bio zadovoljan koliko sam naučila u međuvremenu.



A i mali brat je postao opak frajer... u međuvremenu.



Rekao mi je da sam tvrdoglava u borbi, što nije nikakva novost.



Istu stvar mi stalno govori i moj advokat.



Ako nemam snagu, makar da izgledam opasno. Kao onaj gušter sa krilcima.



I čudesni momenat kada smo se gravitacija i ja tako lepo i gromko pozdravile.



Mi smo izgledali ovako...



a suštinski je trebalo da izgledamo ovako.



I naravno, tu je bio i lik iz Vukova.
I naravno da mu do kraja nisam otkrila odakle ja stižem.
Nindža stil, jako dobar.



Hvatovi koji lome kosti napadaču ako je grub.
Samo što mu to ne treba unapred reći.



I moj M. koji obožava BJJ.
Sa mnom nikada nije hteo da ide u parter, ali je za sve druge treninge bio idealan.
Baš sam se radovala što ga ponovo vidim, a i Avi je mogao da se pokaže sa dva i po puta težim sparing partnerom.
I sredio ga je.



Klinac je bio previsoko.



I ipak se izvukao.



I taman sam umrla jedno pet puta, odvaljena o strunjače pedeset puta i pukla mi je kičma od natezanja čoveka od 100 kila jedno 150 puta i taman je tad bilo gotovo.
Ali i moj partner je dobio na poklon pojas u novoj boji.
I stvarno je zaslužio.




Pričali smo o našim životima, o izgubljenom oku, o nekim izdajama, o našem prijateljstvu, o Leonidasu koga oboje volimo, sve dok smo čekali fotografisanje.



Sledovao mi je susret sa starim ljudima i srce mi je bilo puno što baš njih vidim.
A usput sam za svaki slučaj stala na drugi kraj od Mađara koga sam (svega mi) slučajno odvalila pesnicom u glavu pokazujući Aviju jednu prljavu foru. Nisam znala da je čovek glavni u Pešti za krvava koreanska klanja.
Na kraju smo se sprijateljili.



Neljudski umorna bila sam prevežena u civilizaciju da se dalje snalazim sama, pošto su oni nastavili priče u kafani.
Večito u kolima sa obezbeđenjem, to je moja karma.
Nema tu mesta da se pravim važna i osećam zaštićeno. Samo se priča o upropašćenim kolenima i ubogaljenim tetivama i dele se recepti.



Čekajući jedan od tri busa, smrznuta, sa friškim modricama i par polomljenih noktiju razmišljala sam o njemu. Nedostajao mi je.
Želela sam da izađem na pola puta, skrenem desno i onda kad mi otvori samo da se sručim na njega.
Da me uvuče unutra i zatvori vrata.
Da me pusti da spavam.
Među njegovim rukama.

Ali otišla sam kući.
Da ga sanjam.