Tri dana ona meni uvaljuje testove za popunjavanje.
Na kraju je pitam kroz smeh da li ima posla samo sa narkomanima i samoubicama, pošto se pitanja svode otprilike na to... Osim onih kontrolnih zbog kojih se sporadično osmehnem.
Pa satima odgovaram koliko litara ovoga i onoga mogu da smestim u buriće te ili te zapremine, ako konac košta 18 dinara, a ja imam 60 - koliko mogu da kupim. Ima i onih koje sam već radila dok je Mili tek ulazila u matematiku.
Nas dve se sada mlatimo sa Njutnovim fluksijama kao uvodnom pričom u diferencijalni i integralni račun, a što će joj opet funkcijama obojiti ostatak života. I eto ponovo, kao za kaznu, računam jabuke i kruške, dugmiće i čokolade.
Dani su musavi, sati se vuku kao ona kornjača od čije trke sa Ahilom je i počela cela zavrzlama konvergencije, a ja odgovaram koliko većih gradova mogu da nabrojim u državi/ci, ko su vojskovođe u poslednjem javnom svetskom ratu i šta je zajedničko banani i grožđu.
I zašto sam toliko brza, kako ona kaže.
Ne znam, odgovaram joj i lažem. Mislim da bi savet da pogleda Idiocracy shvatila kao uvredu. Ljudi jesu sve gluplji i gluplji. Ili sam realno postala brza.
Ne znam.
-Zašto je zemljište skuplje u gradu u odnosu na selo?
-Zbog infrastrukture.
-Kada se desio Prvi srpski ustanak?
-Hahaha. Trauma iz doba osnovne škole. Zaklela sam se tada istoričarki da neću da naučim makar me oborila... Negde početkom 19. veka. Recimo 1804. napr...
-Šta je to demokratija?
Osmeh mi se razvlači preko lica dok se prisećam kako Mili i ja dobijamo nedeljne doze državne realnosti preko Tjuba, a zahvaljujući lekcijama profesora Kesića. I kako se u svim gradskim streljanama zakoni proučavaju na realnim primerima iz devedesetih (znaš ono... se sećaš kad je Pera Robija stigao sa ratišta, a Mita Debil ga je čekao da raščiste neke stare račune... I otišo tako Pera uveče u kafanu, kad eto ti Mite...) i kako Mili učim novijoj srpskoj istoriji iz koje rezultuje današnjica, baš nekako isto kao da je diferencirala po Njutnovim fluentama... ili Lajbnicovim sasvim svejedno.
-Dobro, upitno me pogleda ona. Šta je to demokratija?
A ja se smejem celih pet minuta.
Imam vremena.
Može mi se.
No comments:
Post a Comment