U klubu koji je nekada bio dečiji tržni centar.
Sada... je magijsko mesto.
Realno.
I volim baš to vreme - popodne.
I pažljivo ga pratim.
Uči nas i da letimo.
Proverava.
Maltretira.
Propituje.
Par dana kasnije kao žuti mravi ovde se useljavaju tangerosi. I nisam uz njih. Oni imaju toliko svojih mesta po gradu, zašto uzimaju hiphoperima ovo malo što su osvojili.
Uostalom, tango mogu da usavršavam do besomučnosti i tamo u matorim godinama.
Za ovo mi upravo ističe vreme.
I zato i jesam tu.
Tamo.
Pozadi slike.
Da stojim uz njih.
Iza njih.
No comments:
Post a Comment